Kako je zamišljena transformacija Milana u grad za bicikliste i pešake?

21.04.2020

milan_milano_italy_italija — Foto-ilustracija: Unsplash (Kristijan Arsov)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrea Ferrario)

Italijanski grad Milano je u prošlosti svoju posvećenost jačanju klimatske otpornosti izrazio planirajući sadnju 3 miliona stabala drveća do 2030. godine, a u novonastalim okolnostima zbog pandemije novog koronavirusa je povećao svoj ulog. Vlasti su predstavile najambiciozniji plan transformacije gradskih ulica u staze namenjene biciklistima i pešacima u Evropi.

Milano i regija Lombardija spadaju među najviše zagađena područja na našem kontinentu, a takođe su se našli i na ozbiljnom udaru trenutne zdravstvene krize.

Kretanje motornim vozilima u ovom urbanom centru je tokom “zatvaranja” Italije opalo za između 30 i 75 osto. Zajedno sa padom privrednih aktivnosti, smanjenje saobraćaja je uticalo da se kvalitet vazduha u gradu značajno poboljša.

Kako bi se trend koliko-toliko održao nakon normalizacije života, politički zvaničnici su najavili da će u toku leta čak 35 km postojećih milanskih puteva biti prilagođeno vožnji bicikala i šetnji.

Plan, objavljen prošle nedelje, uključuje izgradnju niskobudžetnih privremenih biciklističkih staza, nove i proširene trotoare i ograničenje brzine na 30 km/h. Ulice za bicikliste i pešake imaće prioritet, najavljeno je.

Pročitajte još:

Zamenik gradonačelnika Marko Graneli je izjavio da nadležni organi godinama rade na snižavanju upotrebe automobila. “Naravno, težimo oporavku ekonomije, ali na drugačijim temeljima nego ranije”, objasnio je on.

Milano je relativno mali, gusto naseljen grad sa 1,4 miliona stanovnika. Čak 55 odsto njih na posao odlazi javnim prevozom. Udaljenost njihovih domova od posla je u proseku niža od 4 km, što čini zaokret od motornih vozila na aktivnije i održivije vidove transporta – izvodljivijim.

Sprovođenje planova u delo će krenuti početkom maja u jednoj od najvažnijih milanskih ulica za kupovinu koja se proteže na 8 km.

Očekuje se da će radovi biti završeni do kraja leta.

Jelena Kozbašić

Niski računi za potrošnju energije u stambenom sektoru za vreme pandemije

21.04.2020

Toma Janakievski sa porodicom_S. Makedonija — Foto: EBRD GEFF

Dušan Stojković jedan je od milion građana na Zapadnom Balkanu koji provode više vremena kod kuće zbog pandemije novog koronavirusa.

Njegov život se značajno promenio, kao i životi mnogih drugih. Tokom nestabilnog prolećnog perioda, umesto da isključuje grejanje kada članovi njegove porodice odlaze na posao i u školu, termostat je sada pojačan u hladnijim danima kada temperature padaju blizu nule. Uključeno grejanje omogućava da članovima porodice bude toplo i ugodno dok rade od kuće, kuvaju, igraju društvene igre, gledaju TV i rade domaće zadatke sa decom.

Pre nekoliko godina, život u velikoj kući u Srbiji nije uvek bio ugodan za gospodina Stojkovića i njegovu porodicu. Kada bi temperature napolju padale, njegova kuća bi brzo postajala hladna, a iznosi računa za električnu energiju bi se povećavali. Kuća je bila izložena promaji i porodica je bila zabrinuta za svoje zdravlje.

Tako je gospodin Stojković 2017. godine odlučio poboljšati energetsku efikasnost svoje kuće. Osigurao je kredit kroz EBRD-ov Program finansiranja zelene ekonomije (GEFF), kojim se putem lokalnih banka korisnicima odobravaju krediti za investicije u energetski efikasne tehnologije.

Iako ulaganje u energetski efikasne tehnologije može značajno da smanji potrošnju energije i dugoročne prateće troškove, početni ulog može da bude visok. Kako bi se vlasnicima stambenih jedinica pomoglo da investiraju u zelena rešenja, GEFF pruža tehničku pomoć i podsticaje uz podršku Evropske unije (EU), Federalnog ministarstva finansija Austrije i Investicijski okvir za Zapadni Balkan (WBIF).

Zelena rešenja štede energiju i smanjuju iznos računa

Gospodin Stojković je prozore zamenio novim PVC prozorima, kako bi količinu toplote koja se gubi sveo na minimum. Takođe je postavio termalnu izolaciju kako bi svoju kuću učinio toplom tokom zime i hladnim tokom leta.

Više od 3.700 domaćinstava širom Zapadnog Balkana donelo je slične mudre odluke da investiraju u zelene tehnologije kroz GEFF. Neka od njih su odlučila zameniti klasične sijalice LED sijalicama koje traju duže i troše i do 80 odsto manje energije. Druga domaćinstva su odlučila da postave toplotne pumpe i solarne sisteme, kako bi u potpunosti izbegla zagađujuće oblike električne energije.

Pročitajte još:

“Tokom pandemije koronavirusa provodimo više vremena kod kuće. Energetski efikasne tehnologije koje smo uveli naš boravak u kući čine lakšim i udobnijim. Više ne moramo brinuti o potrošnji energije i računima”, rekao je je gospodin Stojković.

Uticaj na račune za električnu energiju može biti značajan. Još jedan klijent, Toma Janakievski iz Severne Makedonije rekao je: “Veoma sam sretan zbog svoje nove toplotne pumpe. Temperatura u kući je stalna, a ukupan iznos računa za električnu energiju se smanjio za 50 odsto.”

Dekarbonizacija i ekološki benefiti

Svojim aktivnostima širom Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije, GEFF podržava dekarbonizaciju zemalja u kojima je potrošnja energije oko 2,5 puta veća od proseka u OECD zemljama Evrope, a postizanje energetske efikasnosti ostaje glavni izazov.

Zajedno sa EU, EBRD pruža podršku Zapadnom Balkanu sarađujući sa vladama na usaglašavanju domaćih zakona i propisa o energetskoj efikasnosti kroz Regionalni program energetske efikasnosti (REEP). GEFF se implementira kroz REEP u saradnji sa Energetskom zajednicom.

Domaćinstva na Zapadnom Balkanu koriste oko 60-70 odsto energije u zgradama i zbog toga je uvođenje energetske efikasnosti u stambenim zgradama od ključnog značaja za postizanje uštede energije.

GEFF klijenti na Zapadnom Balkanu su investirali oko 19,6 miliona evra u zelena rešenja u stambenom sektoru, što je samo dio sredstava dostupnih putem 85 miliona evra vrednog GEFF programa za Zapadni Balkan. Ove investicije već doprinose uštedi energije za više od 16,3 miliona kWh i smanjenju emisija CO2 za preko 5.800 tona svake godine. To je jednako uklanjanju 3.600 automobila iz saobraćaja.

Izvor: EBRD GEFF

Zaplenjeno gotovo 4 kilometara ribolovne mreže u Vojvodini

21.04.2020

ribolovna_mreža1 — Foto: JP "Vojvodinašume"

U okivru svakodnevnih aktivnosti JP „Vojvodinašume“ preduzima sve, zakonom propisane radnje, kako bi se riblji fond sačuvao i unapredio, pre svega, radom ribočuvarske službe, a u cilju što efikasnijeg sprečavanja svih protivpravnih radnji na ribolovnim vodama i to u skladu sa programom upravljanja delovima ribarskih područja „Srem“, „Banat“ i „Bačka“ i ribarskih područja u okviru zaštićenih područja.

Ribarska područja „Labudovo okno“ i „Banat“ i pored zabrane ribolova zbog mresta, našla su se na meti ribokradica. Zastupnik Šumskog gazdinstva „Banat“ Pančevo Željko Sušec, obraćajući se medijima, istakao je sledeće:

„Od januara do marta ove godine, ribočuvarska služba JP „Vojvodinašume“ zaplenila je 3800 metara mreže, a već u prvoj nedelji aprila, 4500 metara. Kao javno preduzeće koje upravlja ovim ribolovnim područjem, trudimo se da omogućimo što kvalitetniji privredni ribolov svima koji za to imaju plaćene dozvole, ali i da zaustavimo svaki pokušaj nanošenja štete ribljem fondu“.

„Samo za jednu noć, ribokradice izvade ribu u vrednosti i do 1.500 evra, čime se nanosi ogromna šteta ribljem fondu. Posebno, kada to rade u vremenu mresta, reprodukcije svih vrsta riba, onda je to vrlo nehumano“, rekao je izvršni direktor za lovstvo, ribarstvo i ugostiteljstvo JP „Vojvodinašume“ Branislav Stankov.

Pročitajte još:

U akciji kontrole ribarskih područja učestvovali su i predstavnici Inspekcije za zaštitu životne sredine AP Vojvodine. Tim povodom, načelnik Inspekcije Nemanja Ivanović naglasio je da najveći problem predstavlja činjenica da su ribokradice dobro organizovane, vrlo inovativne u svojim metodama, ali i to da poseduju savremene alate i tehnološka sredstva. I pored toga, kako je rekao, rad ribočuvara je na vrlo zadovoljavajućem nivou.

Kontrolu je izvršilo 25 ribočuvara iz sva četiri Šumska gazdinstva JP „Vojvodinašume“ i to na 60 kvadratnih kilometara vodene površine. Zaplenjeno je skoro 4 kilometra ribolovne mreže. U toku prošle godine, ribočuvari Šumskog gazdinstva „Banat“ Pančevo zaplenili su 1.208 mreža, dužine 50 km i 370 bubnjeva, koji spadaju u zabranjeni ribarski alat.

Izvor: JP „Vojvodinašume“

U Parizu pronađeni tragovi koronavirusa u vodovodu

21.04.2020

Paris_reka_Sena — Foto-ilustracija: Unsplash (Anthony Delanoix)

Vlasti Pariza zatvorile su delove vodovodne mreže nakon što su pronađeni tragovi koronavirusa u vodi koja se koristi za pranje ulica i navodnjavanje gradskog zelenila.

Skupština Grada Pariza saopštila je da je pijaća voda u gradu u potpunosti ispravna i sigurna.

Foto-ilustracija: Unsplash (Joe de Sousa)

Gradska laboratorija zadužena za kontrolu kvaliteta vode u Parizu otkrila je “majušne tragove” na uzorcima sa četiri, od ukupno 27 tačaka vodovoda kojima teče nepijaća voda.

Kako navodi AP, taj deo vodovoda je potpuno odvojen od sistema kojim prolazi pijaća voda.

Posle ovog otkrića, gradske vlasti su privremeno obustavile protok nepijaće vode na javnim mestima i zamenile ih dotokom pijaće vode.

Nepijaća voda se uzima iz reke Sene i jednog pritočnog kanala, a koristi se za pranje ulica, navodnjavanje parkova i u pojedinim gradskim fontanama.

Asošijejted pres podseća da su sve pariske fontane i parkovi trenutno zatvoreni u sklopu mera vlasti na suzbijanju širenja koronavirusa.

AP navodi i da za sada nije poznato da li se kovid 19 prenosi vodom, podsećajući da američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti i drugi eksperti kažu da nema dokaza da se virusom može zaraziti putem digestivnog trakta.

Izvor: RTS

Opasnost veća od pandemije – više od 260 miliona gladnih ljudi

21.04.2020

Azija_siromaštvo_porodica — Foto-ilustracija: Unsplash (Zeyn Afuang)

Stručnjaci iz Ujedinjenih nacija upozoravaju na mogućnost da kriza izazvana pandemijom koronavirusa dovede čak više od četvrtine milijardi ljudi do ivice gladovanja.

Prema procenama, oko 265 miliona ljudi širom sveta suočiće se sa stalnom nesigurnošću po pitanju snabdevenosti hranom do kraja 2020. Svakako, ove procene se u najvećoj meri odnose na one koji se sa ovim problemom već suočavaju i deo stanovništva kojem je ova kriza oduzela poslove i plate.

Ujedinjene nacije strahuju da bi glad na globalnom nivou mogla biti sledeći veliki negativni uticaj pandemije.

Prema Globalnom izveštaju o krizi sa hranom, koji su objavile Ujedinjene nacije, uz Svetski program za hranu i još 14 drugih organizacija, ističe se da trenutna kriza može dodatno da pogorša stanje u već siromašnim slojevima stanovništva. Antonio Gutereš, glavni sekretar UN-a napomenuo je da pored svih drugih problema s kojima se svet suočava tokom pandemije, uključujući ekonomsku nestabilnost i klimatske promene, mora se raditi na tome da se pobede glad i neuhranjenost među ljudima.

Iako bi žetva imala potencijala da bude uspešna, zabrana kretanja na mnogim teritorijama otežava distribuciju hrane, ali i održavanje poljoprivrednih domaćinstava, kao i sezonske poslove u voćnjacima na koje se mnogi ljudi oslanjanju.

Izveštaj takođe upozorava i na situaciju sa zdravstvenim sistemom u siromašnijim zemljama koji na kraju može dovesti do toga da se zemlje odluče za ulaganje u spasavanje života obolelih pacijenata nasuprot osnovnim sredstvima za život, prilikom čega se može dospeti u apsurdnu situaciju spasavanja života koji će kasnije umreti od gladi.

Pročitajte još:

Neke zemlje, poput Jemena, gde su sukobi u zemlji doveli do nestašice hrane, ili u zemljama istočne Afrike, gde su najezde skakavaca uništile useve, već dugo se nose sa problemom gladi i bez krize podstaknute koronavirusom.

Izveštaj upozorava i na problem poskupljenja hrane, što dodatno pogađa finansijski iscrpljeno stanovništvo, naročito one koji su tokom ovog perioda ostali bez poslova.

Multinacionalne prehrambene kompanije nedavno su upozorile da bi broj hronično gladnih ljudi mogao biti udvostručen, odnosno da bi cifra mogla da skoči na više od 1,6 milijardi, kao posledica pandemije, te su zato pozvali svetske lidere da preduzmu odgovarajuće mere. Očekuje se svakako da će globalna recesija poremetiti lance za snabdevanje hranom.

Pored toga, američki predsednik Donald Tramp zaustavio je finansiranje Svetske zdravstvene organizacije, koja ima aktivnu ulogu u rešavanju problema pandemije, od strane Sjedinjenih Američkih Država.

Jelena Cvetić

Poljoprivrednicima na raspolaganju pomoć od 1,2 milijardi dinara i olakšan pristup kreditima

21.04.2020

obrada_zemljišta — Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Na prošlonedeljnoj sednici Vlade Srbije usvojene su Uredba o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije KOVID-19, kao i Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije KOVID-19. Prema rečima ministra finansija Republike Srbije Siniše Malog, usvajanjem ovih uredbi zaokružen je Program ekonomskih mera za podršku privredi.

Foto-ilustracija: Unsplash (Stephen Radford)

Preko Uprave za agrarna plaćanja našim poljoprivrednicima je na raspolaganju 2,6 milijardi dinara za ublažavanje posledica krize koja je izazvana koronavirusom.

Pravo na isplatu novčane pomoći u skladu sa Uredbom o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2 ima nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) i nalazi se u aktivnom statusu. Pored opšteg uslova neophodno je da podnosilac zahteva u Registru ima upisane površine pod gajenjem povrća u zaštićenom prostoru, ili da je vlasnik životinje (krave, ovce ili koze) koja je obeležena i registrovana u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja. Pravo na novčanu pomoć imaju i vlasnici obeleženih i registrovanih košnice pčela, bili oni nosioci ili članovi poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da imaju 70 ili više godina starosti u 2020. godini.

Pročitajte još:

Visina jednokratne pomoć u apsolutnom novčanom iznosu određuje se po jedinici upisane površine, odnosno po grlu stoke ili broju košnica i to:

– 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine pod gajenjem povrća u zaštićenom prostoru, a najviše 90.000 dinara;

– 3.000 dinara po grlu krave, a najviše 30.000 dinara;

– 500 dinara po grlu ovce ili koze, a najviše 20.000 dinara;

– 800 dinara po košnici pčela, a najviše 20.000 dinara.

Foto-ilustracija: Unsplash (David Fartek)

Za realizaciju ove uredbe utvrđena su sredstva od 1.150.000.000 dinara.

Isplatu novčane pomoći poljoprivrednim gazdinstvima vrši Ministarstvo finansija – Uprava za trezor, na osnovu dostavljenih podataka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za agrarna plaćanja.

Uredbom o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kroz subvencionisanje dela kamate olakšani je pristup korišćenju kredita, i to za:

– razvoj stočarstva koji obuhvata nabavku životinja i premiju osiguranja životinja propisanu ovom uredbom;

– razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva;

– investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu;

– nabavku hrane za životinje;

– investiciona ulaganja u određene vrste mehanizacije i opreme koja se koristi u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji;

– likvidnost.

Fizičko lice i preduzetnik može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 6.000.000 dinara, dok pravno lice kreditnu podršku ostvaruje pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 18.000.000 dinara. Iznos kredita za likvidnost je do 3.000.000 dinara.

Sredstva za sprovođenje ove uredbe utvrđena su u ukupnom iznosu 1.450.000.000 dinara.

Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2

Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2

Izvor: Uprava za agrarna plaćanja

Podgorica – jedini grad u regionu sa Strateškom kartom buke

21.04.2020

megafon_buka — Foto-ilustracija: Unsplash (Oleg Laptev)

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) je nedavno objavila Izveštaj „Buka u životnoj sredini u Evropi – 2020”, koji predstavlja sveobuhvatan pregled i analizu buke u životnoj sredini u Evropi, pregled svih mera preduzetih u cilju upravljanja i smanjenja buke u životnoj sredini i pregled ispunjenih obaveza utvrđenih Direktivom o proceni i upravljanju bukom iz životne sredine.

U Izveštaju koji obuhvata 32 zemlje članice i šest zemalja saradnica Evropske agencije za životnu sredinu navodi se da je Crna Gora jedina zemlja saradnica iz regiona zapadnog Balkana koja je izradila Stratešku kartu buke za Glavni grad Podgorica.

Glavni grad Podgorica je u septembru 2018. usvojio Stratešku kartu buke za teritoriju Glavnog grada, a budući da je usvojena 2018. obuhvatila je i Opštine u okviru Glavnog grada – Golubovci i Tuzi, sa ciljem dobijanja podataka o nivoima buke, uključujući prekoračenja propisanih graničnih vrednosti, kao i o broju ljudi izloženih buci na određenom području.

Područje za koje je izrađena Strateška karta buke obuhvata urbani deo glavnog grada – Podgorice (8584,9ha), Opštine u okviru Glavnog grada – Golubovci (1805,3 ha) i Opštine Tuzi (909,3ha).

Pročitajte još:

Međunarodni dan zaštite od buke

U izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine je konstatovano da je Glavni grad u cilju adekvatnog upravljanja bukom usvojio i Akcioni plan za zaštitu od buke u životnoj sredini, koji će doprineti boljoj zaštiti ljudi od buke koja potiče iz životne sredine. Strateška karta buke i Akcioni plan izrađeni su u skladu sa svim zakonskim i podzakonskim aktima koji regulišu ovu oblast.

Izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine – “Buka u životnoj sredini u Evropi 2020” dostupan je na linku.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Zatvorena poslednja elektrana na ugalj u Austriji

21.04.2020

ugalj_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Najveći austrijski snabdevač električnom energijom “Ferbund”, u petak je ugasio svoje postrojenje u Melahu u Štajerskoj. Zatvaranje poslednje austrijske operativne termoelektrane na ugalj tako je označilo konačni kraj proizvodnje električne energije dobijene iz uglja u toj zemlji.

Ovo postrojenje je tokom 34 godine proizvelo više od 30 milijardi kWh električne energije i 20 milijardi kWh toplotne energije za štajerski glavni grad Grac.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

„Zatvaranje poslednje elektrane na ugalj predstavlja istorijski korak. Austrija je konačno odbacila proizvodnju električne energije iz uglja i preduzela još jedan korak prema postupnom ukidanju fosilnih goriva“, kazala je austrijska ministarka za zaštitu klime, životne sredine, energiju, mobilnost, inovacije i tehnologiju Leonora Gevesler, napomenuvši da austrijska vlada želi da ostvari cilj 100-odstotnog udela energije iz obnovljivih izvora do 2030.

„To će nam omogućiti ekonomsku nezavisnost jer trenutno godišnje trošimo 10 milijardi evra na uvoz uglja, nafte i gasa.“

Slična poruka stigla je i iz austrijskog Ministarstva zaštite okoline: „Austrija je napravila korak napred prema klimatskoj neutralnosti“, rekao je državni sekretar Magnus Bruner. „Pretvaranje ovog postrojenja u mesto za inovacije dobar je primer kako se može preći put od energije iz fosilnih goriva do inovativne i održive budućnosti“, dodao je Brunner.

„Na prelazu sa stare na novu ekonomiju, Melah za nas ostaje važno mesto koje nudi idealne uslove za razvoj tehnologija budućnosti“, rekao je izvršni direktor Ferbunda Volfgang Encengruber. Naime, Ferbund će zatvorenu elektranu u Melahu dalje razvijati kao središte inovacija. Ovde je već postavljeno probno postrojenje za visoku temperaturu elektrolize i rad zapaljivih ćelija za proizvodnju vodonika, a ispituje se i mogućnost skladištenja električne energije, na primer, za ultrabrze stanice za punjenje električnih vozila.

Pročitajte još:

Međutim, prema austrijskom ekonomsko-interesnom udruženju “Photovoltaic Austria”, Austriji je potreban dobro osmišljen plan za čistu energiju jer se četvrtina električne struje u toj zemlji i dalje proizvodi iz fosilnih goriva. „Za održivo napajanje energijom potrebno je mnogo više koristiti prirodne resurse“, izjavila je za PV magazin Vera Imicer, generalna direktorka “Photovoltaic Austria”. Austrijski kapacitet ukupno instaliranih fotonaponskih sistema mora se povećati desetostruko u narednih 10 godina kako bi se postigao 100-odstotni zeleni cilj električne energije do 2030.

Prema istraživanjima “Europe Beyond Coal”, 15 evropskih zemalja već je odlučilo obustaviti proizvodnju električne energije iz uglja, a njih 14 to želi ostvariti do 2030. Nemačka to planira da učini do 2038. godine, a Hrvatska je s ostatkom regije u „roze“ zoni (u kojoj su zemlje u kojoj se ta proizvodnja i dalje odvija).

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Uputstvo za postupanje sa infektivnim i medicinskim otpadom u toku epidemije virusa KOVID-19

21.04.2020

doctor_lekar — Foto-ilustracija: Unsplash (Ashkan Forouzani)

Krajem februara 2020. godine u Republici Srbiji je započeto testiranje na KOVID-19, a početkom marta je zabeležen prvi slučaj infekcije. Patogen koji uzrokuje teški akutni respiratorni sindrom – virus korona – označava se kao SARS-Cov-2.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ashkan Forouzani)

S obzirom na povećan broj zaraženih i obolelih, kao i prognoze epidemiologa, potrebno je razmotriti tokove otpada koji će nastati u narednom periodu, kao i kapacitete i mogućnosti za tretman istih kako ne bi došlo do ugrožavanja zdravlja ljudi, zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privremenim smeštajnim objektima za prihvat pacijenata sa blažom kliničkom slikom, ali i ugrožavanja životne sredine.

Sa medicinskim otpadom nastalim u zdravstvenim ustanovama mora se postupati u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom i u skladu sa Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom i Pravilnikom o upravljanju farmaceutskim otpadom.

U skladu sa odredbama Zakona o upravljanja otpadom, proizvođač otpada je u obavezi da taj otpad preda operateru koji poseduje dozvolu koju je izdao nadležni organ za tretman te vrste otpada.

Sav otpad koji nastaje od pacijenata koji su zaraženi koronavirusom je infektivni medicinski otpad, odnosno opasan otpad, te se kao takav mora tretirati pre odlaganja (sterilisati i samleti).

Infektivni medicinski otpad, zajedno sa oštrim predmetima, pripada indeksnim brojevima 18 01 01/18 01 03* i podrazumeva sav otpad kontaminiran krvlju, otpad od infuzije, dijagnostike, tretmana pacijenata (špricevi, igle, gaze, zavoji, flasteri…).

KOVID-19 ne spada u grupu A infektivnih materija, što praktično znači da se vodi kao UN3291, kao i da se sa otpadom kontaminiranim ovim virusom postupa kao sa ostalim medicinskim otpadom, uz dodatni oprez. Pod dodatnim oprezom se podrazumevaju posebne mere prilikom pakovanja, skladištenja, sakupljanja, transporta i tretmana.

2) VRSTE I KOLIČINE OTPADA

Čvrsti otpad: zaštitna oprema, sredstva za negu i lečenje, otpad od lekova i kontaktna ambalaza za lekove i dezinfekciona sredstva (farmaceutski otpad) i slično, u količini do 1,5 kg/krevet/dan. Tu nije uključena kontaminirana posteljina za jednokratnu upotrebu.

Tečni i polutečni otpad: hemijski otpad iz laboratorija, otpad od hrane, ekskreti i sekreti, urinarne kese i dr. u količini do 0,5 kg/krevet/dan.

Otpad od testiranja: testiranje na KOVID-19 se vrši uzimanjem brisa, najčešće iz grla, ili uzimanjem krvi za serološku analizu. Otpad koji nastaje nakon testiranja je indeksnog broja 18 01 03* i pripada otpadu kontaminiranom krvlju i telesnim tečnostima.

*Napomena: U vanrednom stanju, teško je precizno utvrditi količine otpada koje nastaju, iz razloga što se stalno povećava količina kontaminiranih predmeta/stvari i dr. (maske, rukavice, odela, posteljina, pribor za ručavanje, ostaci od hrane…).

3) SAKUPLJANJE I TRANSPORT OTPADA

Vozila za transport otpada moraju biti dodatno dezinfikovana sredstvima za dezinfekciju: hipohlorit, vodonik peroksid ili alkohol.

Osoblje koje rukuje i manipuliše otpadom mora imati komplet zaštitu za jednokratnu upotrebu.

Transportne rute moraju biti jasno unapred određene i definisane.

Vozila za transport medicinskog otpada se koriste isključivo za tu namenu. Ne smeju se upotrebljavati u druge svrhe dok traje opasnost od zaraze virusom.

4) MOGUĆI NAČINI TRETMANA

U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, infektivni medicinski otpad koji nastaje od pacijenata koji imaju KOVID-19 tretira se u autoklavima postupkom sterilizacije na 121 i više stepeni celzijusa sa ciklusom od 60 minuta, pod pritiskom, nakon čega se obavezno drobi pre odlaganja na deponiju. Sterilizacija otpada može biti suva, vlažna, hemijska, UV i kombinovana. Potvrđena i najefikasnija metoda je sterilizacija vodenom parom i visokim pritiskom.

Autoklavi koji se nalaze instalirani u zdravstvenim ustanovama imaju kapacitet od 40 do 60 tona medicinskog otpada godišnje. Spisak centralih (CMT) i lokalnih (LMT) mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada u državnim zdravstvenim ustanovama u RS dostavljamo u Prilogu 1, koji je sastavni deo ovog dokumenta.

Insineracija je takođe mogući način tretmana ovakvog otpada, a ta tehnika podrazumeva spaljivanje otpada na određenoj temperaturi i pod kontrolisanim uslovima u postrojenjima za koja postoji odgovarajuća dozvola.

Infektivni otpad se pakuje u žute kese i/ili žute kontejnere obeležene i sertifikovane u skladu sa propisima ADR-a. U ustanovama u kojima se nalaze pacijenti zaraženi virusom KOVID-19 potrebno je pojačati pakovanje ili duplirati kese kako bi se sprečilo izlivanje otpada.

Farmaceutski i hemijski otpad se u najvećoj meri izvozi radi tretmana u insineratorima. U slučaju trenutne nemogućnosti izvoza opasnog otpada, farmaceutski i hemijski otpad se mora privremeno skladištiti, u skladu sa odgovarajućim propisima, na mestu gde se otpad generiše ili se isti može predati ovlašćenim operaterima koji će ga, do momenta izvoza, skladištiti na svojoj lokaciji. Ova vrsta otpada se sakuplja u sertifikovanoj ambalaži (kesama ili kontejnerima) crvene boje, u skladu sa propisom.

Otpad od jednokratne odeće i lične zaštitne opreme (rukavice, maske, nazuvice) će takođe biti značajno zastupljen. Zbog moguće kontaminacije okoline, ovaj otpad spada u medicinski otpad indeksnog broja 18 01 03* i tretira se u postrojenjima za spaljivanje otpada ili u autoklavima sa drobilicama, a u skledu sa dozvolama izdatim od strane nadležnih organa. Ovaj otpad se pakuje u žute kese i/ili žute kontejnere obeležene i sertifikovane u skladu sa propisima ADR-a.

Otpad od hrane čini mešani organski otpad koji se ne sme davati životinjama niti odlagati nekontrolisano na deponije. Ovakav otpad ne zahteva posebnu ambalažu, ali ga je potrebno tretirati dezinfekcionim sredstvima, u skladu sa pravilima sanitarno-higijenske i epidemiološke struke.

5) HIGIJENA MESTA TRETMANA INFEKTIVNOG OTPADA

Imajući u vidu da se mesta tretmana infektivnog otpada nalaze unutar zdravstvenih ustanova, neophodno je tom posebno određenom prostoru posvetiti odgovarajuću pažnju. Obraćajući pažnju da je količina biološog agensa pri pakovanju visoka, potrebno je kod pakovanja infektivnog otpada u transportne kasete koristiti odgovarajuće zaštitne rukavice kao i ostala obavezna lična zaštitna sredstva za osoblje, kao što su jednokratna odela i maske, kao i naočare i sl. Navedeno postupanje će doprineti očuvanju dezinfekcione barijere na ulazu u mesto tretmana infektivnog otpada. Neophodno je nakon ubacivanja infektivnog otpada u postrojenje za tretman infektivnog otpada, za svako posebno autoklaviranje, sprovesti detaljan higijenski tretman mesta tretmana infektivnog otpada, transportnih kontejnera i radnih površina.

Transportni kontejneri se posle svakog pražnjenja tretiraju sa Natrijum hipohloritom u propisanoj koncentraciji, zatim se tretiraju sa odgovarajućim abrazivnim sredstvima za čišćenje i nakon toga se ponovo tretiraju sa Natrijum hipohloritom. Nakon sprovedenih navedenih postupaka, transportni kontenjneri mogu ponovo da se koriste za transport infektivnog otpada.

Mesto tretmana infektivnog otpada, uključujući i radne površine, potrebno je između svakog tretmana, odnosno autoklaviranja, takođe tretirati sa Natrijum hipohloritom u koncentraciji koja je propisana za tretman površina.

6) KAPACITETI

a) U državnom sektoru:

U Beogradu postoji 29 autoklava i sterilizatora kapaciteta oko 30 kg/h. Nalaze se u sledećim institucijama:

KBC Dr Dragiša Mišović poseduje 4 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
Klinički centar Srbije poseduje 4 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
VMA poseduje 3 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
Torlak poseduje 2 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
Dečija klinika u Tiršovoj i Institut za majku i dete poseduju po jedan autoklav.
Dom zdravlja Novi Beograd i Dom zdravlja Zemun poseduju po jedan autoklav.
KBC Bežanijska Kosa poseduje dva autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
KBC Zvezdara poseduje dva autoklava i vrši samostalno tretman svog, kao i tretman otpada koji nastaje u drugim ustanovama.
Dom zdravlja Zvezdara poseduje 1 autoklav i vrši samostalno tretman otpada.
Dom zdravlja Voždovac poseduje 1 autoklav i 1 sterilizator i vrši samostalno tretman svog, kao i otpada koji nastaje u drugim ustanovama.
BATUT poseduje 1 autoklav i 1 sterilizator i vrši samostalno tretman svog, kao i tretman otpada koji nastaje u drugim ustanovama.

Ostale zdravstvene ustanove iz prigradskih opština obično samostalno vrše tretman.

U ostatku Srbije postoji još 92 uređaja, a precizniji podaci prikazani su u Prilogu 1, koji je sastavni deo ovog Uputstva.

U prilog navedenom, Ministarstvo je sastavilo spisak centralih (CMT) i lokalnih (LMT) mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada u državnim zdravstvenim ustanovama u RS (Prilog 1), a generalni presek glasi ovako:

Vrsta ustanova i broj autoklava
Bolnice i druge ustanove sa bolničkim lečenjem: 90
Ustanove primarne zdravstvene zaštite: 11
Instituti/Zavodi za javno zdravlje: 20
Ukupno: 121

b) U privatnom sektoru

Privatni operater iz Zrenjanina, koji vrši tretman medicinskog otpada u autoklavima, poseduje kapacitet od 360 kg/h. Operater poseduje još jedan autoklav kapaciteta 300 kg/h, koji je u proceduri za ishodovanje dozvole. Takođe, vrši tretman medicinskog otpada spaljivanjem i poseduje kapacitet od 160 kg/h, a u skladu sa privremenom dozvolom izdatom od nadležnog organa tretira medicinski i farmaceutski otpad.

7) ZAKLJUČNE KONSTATACIJE

Na osnovu uvida u postojeće kapacitete koji se mogu angažovati za tretman opasnog medicinskog i farmaceutskog otpada, kao i procenjene količine i vrste otpada koji se generiše tokom lečenja i nege zaraženih virusom KOVID-19, može se konstatovati da u Republici Srbiji postoje uslovi za bezbedno upravljanje predmetnim opasnim otpadom, a u skladu sa relevantnim propisima.

Postojeći kapaciteti, prema proceni, zadovoljavaju potrebe za tretman opasnog medicinskog otpada koji bi perspektivno generisali pacijenti po scenariju usporenog razvoja epidemije.

Otpad iz zdravstvenih ustanova u kojima se leče zaraženi virusom KOVID-19 ne sme se unositi u druge zdravstvene ustanove.

Ukoliko bi došlo do eksplozivnog povećanja broja obolelih, sa opasnim medicinskim otpadom bi se moralo postupati primenom sanitarno-higijenske i epidemiološke doktrine u vanrednim/ratnim uslovima. Mere upravljanja otpadom u takvim uslovima moraju se definisati u skladu sa odlukama Sektora za vanredne situacije, odnosno resornim štabovima i institutima za javno zdravlje.

Preporuka Ministarstva zaštite životne sredine je da sve ZU koriste svoje kapacitete za tretman infektivnog medicinskog otpada koji se u njima generiše iz razloga što se otpad iz zdravstvenih ustanova u kojima se leče zaraženi virusom KOVID-19 ne sme prenositi u druge zdravstvene ustanove, zbog mogućnosti unošenja zaraze.

Zdravstvene ustanove opremljene autoklavima i vozilima možete preuzeti OVDE.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Cene nafte pale ispod nule

21.04.2020

nafta_eskploatacija — Photo-illustration: Unsplash (Delfino Barboza)

Foto-ilustracija: Unsplash (Tanja Basler)

Kako izveštava Nova ekonomija, cene nafte na berzama potonule su na rekordni minimum, a jedna od najvažnijih tipova tog energenta po kojima se određuje cena na svetskim tržištima, takozvana “West Texas Intermediate” (WTI), je neposredno pred zatvaranje američke berze imala cenu od negativnih 37 dolara po barelu.

WTI nikada pre ovoga u istoriji nije trgovala ispod nule, a negativna cena znači da vlasnici ugovora za isporuku nafte sada plaćaju drugima za skladištenje nekada dragocene tečnosti.

Istovremeno cena Brenta, drugog referentnog tipa nafte, je izgubila oko 7,6 odsto u odnosu na početak dana, i sada vredi blizu 26 dolara po barelu.

Tokom jučerašnjeg dana, nafta je pretrpela katastrofalan pad, veći deo trgovačke sesije cena se kretala na nivou od pre 40 godina, što je uticalo i da američke berze svoj dan završe “u crvenom”.

Važno je napomenuti da su cene nafte na berzama zapravo fjučersi, odnosno ugovori za isporuku za sledeći mesec, odnosno za maj.

Pročitajte još:

Cene WTI-ja i Brenta koji dospevaju na isporuku u junu imaju bolje izglede, cene se kreću iznad 20 dolara po barelu za oba tipa energenta, što ukazuje da trgovci tada očekuju poboljšanje stanja i postepeni oporavak svetske ekonomije.

Izvor: Nova ekonomija

Kitovi, delfini i morski zečevi na Jadranu

21.04.2020

Kod hrvatskog ostrva Šolte, ribari su primetili kitove za koje veruju da su zalutali u Jadransko more.

Kod Splita su viđeni i delfini.

Profesor Alen Solda sa Odeljenja za studije mora Unirziteta u Splitu istakao je da se radi o velikom kitu perajaru, koji je zaštićena vrsta. Kitovi su u Jadransko more zalutali, jer za njih nema dovoljno hrane u Jadranu.

Kit perajar je u proseku dugačak oko 20 metara, a težina mu je oko 70 tona. Puno je vitkiji i lakši od velikog plavog kita, kao i od ulješure i grenlandskog kita. Gornja strana tela mu je sivosmeđa, a donja je bela. Prepoznaje se po nesimetrično obojenoj donjoj čeljusti, jer je desna strana bela, a leva tamna.

Pročitajte još:

Delfini uživaju u Boki kotorskoj

Pored kitova, ovih dana Jadranskim morem pliva i puno delfina, a u blizini Splita primećen je i morski zec, vrsta puža golaća koji naseljava obale Atlantskog okeana.

Vrsta je bezopasna za ljude, a u odbrani ispušta ljubičastu boju. Može da poraste do 40 centimetara.

Izvor: RTS

Zašto je sve više azila za životinje u Americi – prazno?

20.04.2020

animal_shelter_dog_azil_za_pse — Foto-ilustracija: Pixabay

Usled smanjenog broja ljudi na ulicama širom sveta, zbog zatvaranja u njihova četiri zida u jeku pandemije KOVID-19, životinje slobodno lutaju brojnim svetskim gradovima. Tako su park u Tel Avivu (Izrael) zauzeli šakali, Njujorčane tokom odlaska u kupovinu mogli bi da prepadnu pacovi, a i divlje svinje i srne sa Mokre gore su se osmelile, tvrde naši čitaoci koji su ih spazili kako predveče prilaze tamošnjim kućama. Broj divljih životinja u naseljenim oblastima je, izgleda, obrnuto proporcionalan broju pripitomljenih životinja u američkim azilima. Dok prvi beleži rast, drugi se smanjuje.

Tokom prethodnih mesec dana, mnoga skloništa za napuštene pse i mačke imaju i do deset puta više zainteresovanih udomitelja nego inače, što doprinosi njihovom ubrzanom pražnjenju.

Pročitajte još:

Povećano interesovanje za kućne ljubimce u Sjedinjenim Američkim Državama objašnjava se dugim boravkom stanovnika u domovima i potrebom da snize nivo stresa kroz druženje sa krznenim bićima.

Direktorka marketinga u azilu Muddy Paws iz Njujorka naglasila je da je nemogućnost pronalaženja psa za nekoga “problem koji je odličan”.

Želja Amerikanaca za maženjem sa životinjama je dovela i do skoka potražnje artikala za njihovu ishranu i igru.

Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da ne postoji dokaz da psi i mačke mogu da se zaraze novim koronavirusom.

Jelena Kozbašić

Severna Makedonija produžila rok za prijave za izgradnju HE Čebren, planirane snage 333 MW

20.04.2020

1024px-CrnaReka — Foto: Wikipedia/Antonio Brsjacki

Zbog situacije vezane za pandemiju KOVID-19, vlada Severne Makedonije je produžila rok za podnošenje prijava u postupku za davanje koncesije za korišćenje voda za proizvodnju električne energije koja podrazumeva izgradnju hidroelektrane Čebren i upravljanje postojećom hidroelektranom Tikveš na Crnoj reci.

Prvobitni rok je bio 3. april. Investitori nakon izmene imaju vremena da svoje ponude dostave do 5. juna.

Izabrani ponuđač će u okviru ovog projekta dobiti:

koncesiju za korišćenje voda za proizvodnju električne energije;
ekskluzivno pravo na projektovanje, izgradnju, rad i održavanje HE Čebren i brane Orlov kamen;
ekskluzivno pravo na upravljanje i održavanje HE Tikveš, instalisane snage 116 MW, i to tri meseca nakon započinjanja radova na HE Čebren.

Planirani kapacitet HE Čebren je 333 MW. Investicija se procenjuje na 570 miliona evra.

Projekat je zamišljen kao javno-privatno parnerstvo sa elektroprivrednom kompanijom u državnom vlasništvu Elektrani na Severna Makedonija (ESM).

Pročitajte još:

Prema navodima makedonskih medija, u proteklih 15 godina je propalo 13 tendera za izgradnju HE Čebren.

Vasko Kovačevski, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor kompanije ESM, očekuje da će godišnja proizvodnja električne energije u HE Čebren iznositi 1 TWh. Kompanija trenutno generiše 4 TWh.

Kada ugalj u energetskom miksu zemlje bude zamenjen novom hidroenergijom iz HE Čebren, emisija CO2 u toku godine će se smanjiti za 913.000 tona, istakao je Kovačevski.

Jelena Kozbašić

Inđija + inicijativa = Inđijativa

20.04.2020

93226238_655440521694393_3576625958385352704_n — Photo: Indjijativa

Život u lokalnoj zajednici može da bude mnogo bolji ako se podstakne kolektivni duh i kritika pretvori u akciju, što je na ličnom primeru pokazalo osmoro studenata iz Inđije kada su osnovali udruženje Inđijativa. Za godinu i po dana, koliko postoje, razbudili su uspavane sugrađane i opštinsku vlast, i rešili više od 100 problema u svom gradu. Duh inđijativizma sad se polako širi celom Srbijom

Svi bismo voleli da nam sredina u kojoj živimo bude zdravija i uređenija, a opet, malo kad smo spremni da nešto zajednički preduzmemo da tako i bude. Kad su shvatili da bi mnogo toga što im smeta voleli da promene u svom gradu, a da od kritike i žaljenja nema ništa, osmoro studenata iz Inđije spontano je došlo na ideju da nešto preduzmu i da sa reči pređu na dela. Tako je nastala Inđijativa, udruženje volontera i aktivista, sa ciljem da zajedno sa sugrađanima i vlastima rade na otkrivanju i rešavanju raznih problema u svojoj lokalnoj zajednici.

Svojom aktivnošću inđijativci su definitivno razbudili i sugrađane i opštinsku vlast, mada su reakcije na njihov rad od samog početka bile podeljene. „Bilo je i pozitivnih i negativnih. Građani su nas u početku posmatrali sa velikom dozom sumnje, tražeći da proniknu u motive našeg rada za koje su mislili da su skriveni i podstaknuti ličnim interesom. S druge strane, opštinska vlast je imala vrlo pozitivan stav prema nama jer im se sviđao polet i entuzijazam kojim smo zračili. Vremenom su se stvari okrenule. Građani su nas zavoleli zato što smo radom i delom stali iza svojih reči i nismo se plašili da pohvalimo opštinsku vlast kad je za to stvoren uslov ali i da iskritikujemo kada je kritika više nego neophodna. Sa takvim stavom su nam se ipak vrata opštine dobrano pritvorila”, kaže Mladen Rajić, jedan od aktivista udruženja koje sada broji sedmoro stručnjaka raznih profesija, ujedinjenih u želji da svojim znanjem podstaknu pozitivne promene u društvu.

U fokusu:

Sugrađani im se redovno obraćaju putem mejla ili društvenih mreža sa zahtevom da se neki problem reši, a inđijativci traže da se situacija detaljno opiše i po mogućstvu zabeleži kao slika ili video, a često odlaze i na teren da pričaju sa sugrađanima o tome šta ih tišti. Nakon toga kontaktiraju nadležne službe putem Sistema 48 – platforme koja je implementirana u opštini i služi za prijavu komunalnih problema. Ukoliko je problem drugačije prirode, obraćaju se institucijama pisanim i usmenim putem, koristeći sva sredstva i alate osigurane zakonskim regulativama prema pravilima delovanja demokratskog društva – pišu molbe, zahteve za informacije od javnog značaja, peticije i dr. „Ono što je možda naš pečat jeste to što svemu dajemo medijski karakter koji probleme približava celoj zajednici. Time se stiče masovnost i ostvaruje određeni pritisak koji podstiče donosioce odluka da prilože rešenje”, ističe Mladen.

Veliki deo svog kredibiliteta inđijativci su izgradili putem portala indjijativa.rs i društvenih mreža, što im je pomoglo da postanu vidljiviji ne samo u lokalu nego i širom zemlje. Tako sad i žitelji Inđije, kao i cela Srbije, mogu da vide da je tokom poslednjih godinu dana ovo udruženje uspelo da inicira i pomogne da se reši više od 100 problema u njihovoj opštini. Na svaku od tih akcija su ponosni, ali ipak izdvajaju humanitarni piknik u Zoo vrtu „Koki“ na kom su organizovali niz radionica i aukciju slika, a prikupljen novac prosledili za lečenje dvoje malih sugrađana. Veliku pažnju dobila je i akcija-reakcija, kada su ispratili nelegalno sečenje dva stabla lipe u samom centru grada i tražili od nadležnih da se počinilac kazni i da posadi nova stabla. Poslednja akcija na koju su posebno ponosni jeste pokretanje izazova #prO2diši – kojim su podstakli sugrađane da sade drveće i smanje upotrebu plastičnih kesa.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva inđijativci su primetili da su građani najosetljiviji na probleme kod kojih jasno uviđaju da se novac iz budžetskih sredstava koristio loše ili nenamenski. „Takvi problemi direktno pogađaju većinu građana i oko njih se najviše aktiviraju”, kaže Mladen i dodaje da je, s druge strane, opštinska vlast najtvrđa na one probleme koji direktno ukazuju na neodgovornost nadležnih. „Obično su to stvari koje bi trebalo da su rešene nekim projektom ili predviđenim sredstvima u budžetu, a nisu. Tu nailazimo na konflikt koji eskalira sa svakom kritikom koja bude javno upućena na račun onih koje smatramo krivim. Svakako, veoma je teško rešavati probleme koji zahtevaju strategijsko i dugoročno bavljenje istim jer se perspektiva nadležnih za bavljenje tim problemima obično proteže na period od četiri godine – period jednog mandata.

”Ima i situacija kad neki problem uporno ne može da se reši, ali inđijativci se ne predaju. Jedan od takvih primera je problem ivičnjaka koji se nalazi na pešačkom prelazu koji je neprilagođen osobama koje imaju poteškoća pri kretanju i kreću se u kolicima, kao i majkama koje tuda često prolaze sa dečijim kolicima jer je tu i početak pešačke zone u centru grada. „Rešenje problema, tačnije, obaranje ivičnjaka čekamo skoro godinu dana. Imali smo obećanja nadležnih da će problem biti rešen u roku od nekoliko dana, pa kad krene građevinska sezona, itd. Razlozi zašto se to još nije rešilo i danas nam nisu jasni, ali za godišnjicu nerešavanja pripremamo performans koji će, nadamo se, privući pažnju i odjeknuti šire od Inđije i izazvati reakciju. Poenta je da ne odustajemo ni od jednog problema”, ističe Mladen.

Jedan od ciljeva udruženja jeste da Inđija, kao najmanje zelena opština u Vojvodini, postane Zelena prestonica Evrope. Budući da je Vojvodina generalno slabo pošumljen region, a da je Inđija jedna od razvijenijih opština, inđijativci smatraju da ona treba da prednjači u tome da se ovaj trend promeni.

Inđijativci nisu samo razbudili Inđiju, nego su motivisali i mnoge lokalne zajednice širom zemlje. „Ohrabrujemo svakog ko ima sličnu viziju stvari da nas kontaktira i podeli svoju priču sa nama”, kaže Mladen i dodaje da je udruženje Inđijativa uspostavilo kontakt sa sličnim organizacijama na Balkanu jer nas u regionu povezuje i ono što je dobro, ali i isti problemi.

Na izmaku godine inđijativci polako privode kraju postojeće akcije, kao što je sađenje stabala, i spremaju se za nove. Uskoro postavljaju Dobre čiviluke na koje će građani odlagati svoju nepotrebnu odeću kako bi se ista našla onima kojima je potrebna. Uporedo rade na projektu revitalizacije dečijih igrališta i sportskih terena u opštini s akcentom na povećanju zelenih površina. Projekat bi trebalo da počne početkom sledeće građevinske sezone ukoliko sve bude po planu.

Na pitanje koliko se Inđija promenila za poslednjih godinu i po dana, Mladen Rajić s ponosom ističe da se, uprkos zagađenju, u vazduhu širi inđijativizam, koji izaziva pozitivne reakcije kod građana. Oni su sada motivisani da izađu iz svoje zone komfora, da glasno govore o svojim problemima i da počnu sami da traže put ka rešavanju istih. Inđijativce pak hrabri to što vide da nisu sami i da imaju podršku i pomoć.

Priredila: Gordana Knežević

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala ZELENI IZUMI, decembar, 2019 – februar, 2020.

Stroža pravila za električne trotinete u Beču stupila na snagu

19.04.2020

VzBgmin Vassilakou und StR Peter Hanke - Regeln für e-Scooter — Foto: David Bohmann/PID

Stroža pravila za trotinete na električni pogon u glavnom gradu Austrije stupila su na snagu od polovine aprila. Firme koje iznajmljuju e-trotinete i korisnici u Beču dužni su da se prilagode novim merama. One su najavljene još u decembru 2019. godine.

Glavne odredbe novih pravila

Uvodi se zabrana parkiranja na trotoarima užim od četiri metra. Električni trotinet mora da se parkira na ivici trotoara uz ulicu. Ukoliko se parkira suprotno od propisanih pravila, vlasniku će biti dozvoljeno radnim danima između 6.00 i 18.00 časova, umesto dosadašnjih četiri sata, dva sata da ukloni vozilo. U terminima pre i posle, trotinet se može ukloniti u roku od šest sati. Prilikom sakupljanja vozila noću ne smeju se koristiti akustični signali za pronalaženje kako bi se smanjila buka.

Pored toga, vlasnici se obavezuju da svoje modele tako modifikuju da u određenim delovima, kao što su „pešačke zone“ ili „zone susreta“, brzina bude automatski smanjena. U definisanim zabranjenim delovima, kao što su pijace ili okolina bolnica, dvotočkaši treba po mogućnosti budu tako programirani da vožnja i parkiranje u tim delovima uopšte nisu mogući.

Svakom ponuđaču je dozvoljeno raspolaganje sa maksimalno 1.500 trotineta. Novina je da oni moraju da budu jednako raspoređeni u čitavom gradu. U zonama starog grada je maksimalno dozvoljeno po 500 e-trotineta.

Pročitajte još:

Na izbijanje koronavirusa i s tim u vezi masovnim zabranama javnog života reagovali su i ponuđači električnih trotineta. Svi, osim jednog, povukli su svoja vozila. Trenutno se u Beču gotovo pa ne može naći skuter za iznajmljivanje.

Izvor: Eurocomm-PR

1...732733734...1,672 Page 733 of 1,672

Pročitajte još:

Zelena rešenja štede energiju i smanjuju iznos računa

Pročitajte još:

Dekarbonizacija i ekološki benefiti

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Braća vetra

Dečak oluje

Velika godina

Ptičarski vodič za sve i svašta

Huk

Glavne odredbe novih pravila

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM