Više od 125 zdravstvenih stručnjaka iz 19 zemalja sveta potpisalo je izjavu kojom trgovcima i potrošačima jamče da su višekratni materijali sigurni za upotrebu tokom pandemije KOVID-19!

Iako je ceo svet s pravom zaokupljen rešavanjem problema aktuelne zdravstvene krize izazvane novim koronavirusom, naftne kompanije trenutno nastoje da proizvedu više plastike za jednokratnu upotrebu nego ikad pre. Stoga je vrlo važno informisati se o (jednokratnoj) plastici u doba KOVID-19.

Za početak, naglašava Nina Šrank iz Grinpisove kampanje protiv jednokratne plastike, u ovim stresnim vremenima moramo slušati nauku, a ne lobiste naftne industrije koja nas želi uveriti da smo sigurniji ako su hrana, piće i drugi proizvodi pakovani u „higijensku“ plastiku za jednokratnu upotrebu. Naime, svetski zdravstveni stručnjaci potvrđuju da se višekratni materijali za ponovnu upotrebu mogu sigurno koristiti za vreme pandemije KOVID-19. Gotovo 130 naučnika, akademika i lekara iz 19 zemalja sveta potpisalo je u ponedeljak izjavu kojom trgovcima i potrošačima jamče da se sistemi za višekratnu upotrebu mogu sigurno koristiti tokom pandemije jednostavnim pridržavanjem osnovnih higijenskih navika. Čak, stručnjaci zajedno s organizacijama “Greenpeace USA” i “UPSTREAM”, članicama pokreta Break Free From Plastic, potvrđuju kako su dezinfekcijska sredstva za domaćinstva efikasna i sasvim dovoljna za pranje i održavanje tvrdih površina, poput rezervoara, flaša i čaša za višekratnu upotrebu. Plastika jeste neophodna u zdravstvu i postoji mnogo razloga zbog kojih se kao materijal koristi za izradu lične zaštitne opreme. No, postoji velika razlika između takve opreme koja je neophodna za sigurnost lekara i zdravstvenog osoblja i pakovanja hrane i ostale robe.

Uprkos  tome, zahvaljujući velikim finansijskim sredstvima kojima raspolaže, naftna industrija u medijima stvara i širi mitove o sigurnoj i „higijenskoj“ plastici za jednokratnu upotrebu kako bi ponovo postala prihvatljiva. Nažalost, u tome im pomažu i pojedini političari. Dakle, evo što trebate znati o plastičnoj ambalaži kada je u pitanju pandemija KOVID-19:

Plastična ambalaža nije ni higijenska ni sigurna

Ako izuzmemo medicinska pomagala i zaštitnu opremu, plastika uopšte nije siguran i higijenski materijal. Patogene bakterije i virusi na njoj preživljavaju kao i bilo gde drugde. Mogu se nalaziti na proizvodu unutar plastičnog pakovanja ili na samom pakovanju. Dakle, u ovom materijalu nema ničeg posebnog ili sigurnog. Čak, prema ranije objavljenim rezultatima naučnih istraživanja, novi koronavirus na plastičnim površinama može preživeti dva do tri dana, a na kartonu 24 sata. Stotine zdravstvenih stručnjaka već su potvrdili da se voće i povrće, kao i sva ostala hrana kupljena u plastičnom pakiranju ili bez njega pre konzumacije uvek trebaju temeljno oprati.

Malo je verovatno da ćete se zaraziti virusom iz hrane ili s (plastične) ambalaže

Virus SARS-CoV-2 najčešće se prenosi s osobe na osobu, a prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama, malo je verovatno da se može preneti putem hrane ili ambalaže. No, prodavnice se moraju pridržavati strogih higijenskih pravila pri rukovanju proizvodima, pa je njihovo temeljno pranje u tekućoj vodi i/ili kuvanje sasvim dovoljno za sigurnu konzumaciju. Neposredno pre uvođenja strogih mera sprečavanja širenja zaraze i karantina u brojnim zemljama sveta, ugostiteljski objekti i trgovine počeli su odbijati korišćenje čaša i šoljica za višekratnu upotrebu kao način zaštite svog osoblja. No, kao što je ranije spomenuto, zdravstveni stručnjaci širom sveta u ponedeljak su potpisali zajedničku izjavu u kojoj se navodi kako je redovno pranje čaša i solja i ostalih komada za višekratnu upotrebu sapunom i toplom vodom – odnosno, u idealnom slučaju, u mašini za pranje posuđa, dovoljno za uništavanje virusa, ali i zaštitu osoblja. Takođe, možete tražiti da vam se kafa posluži u njihovim metalnim ili keramičkim soljama, a zatim je jednostavno prelijte u svoju solju za višekratnu upotrebu. Isto važii za kese u prodavnicama hranom.

Otkad su krenule mere suzbijanja pandemije, mnogi gradovi i savezne države u SAD-u su pod pritiskom naftne industrije povukle zabrane korišćenja jednokratnih plastičnih kesa, a u nekim trgovačkim lancima upotreba višekratnih vrećica čak je i zabranjena. Zaključuje se kako se među prestrašenim stanovništvom priprema tržište za prodaju više jednokratnih plastičnih proizvoda pod izgovorom javne sigurnosti. No, postoji odgovor i na ovaj problem – i kratko pranje višekratnih kesa vrućom vodom može delotovorno ukloniti viruse i patogene bakterije

Ko širi dezinformacije?

Odgovor je vrlo jasan – naftne kompanije i industrija plastike koriste krizu! Usred zdravstvene krize petrohemijske kompanije trude se da preokrenu situaciju u svoju korist, dodatno podstičući strah i zabrinutost stanovništva kako bi zaustavili talas protesta protiv preterane upotrebe jednokratnih plastičnih proizvoda. Dok se ceo svet trudi da smanji zavisnost od fosilnih goriva i napusti njihovo korišćenje, neke od najvećih naftnih kompanija na svetu – Shell, BP, Saudi Aramco i Exxon – ulažu milijarde u proizvodnju plastike i pokušavaju iskoristiti napore rešavanja svetske zdravstvene krize nametanjem svojih usluga i proizvoda kao „preko potrebnih“. Naravno, uz to se svesrdno trude da zaustave primenu novih zakona i lobiraju za ukidanje strogih propisa zaštite okoline.

Novim Grinpisovim istraživanjem upravo je otkrivena povezanost petrohemijske industrije s ljudima koji objavljuju i šire dezinformacije o jednokratnoj plastici u medijima i na društvenim mrežama. Krajem aprila usledilo je otvoreno pismo pokreta Break Free From Plastic upućenog Evropskoj komisiji. Naime, evropska industrija plastike potpuno otvoreno zagovara modifikaciju ili odlaganje sprovođenja EU Direktive o plastici za jednokratnu upotrebu, tvrdeći da je plastika „siguran i higijenski materijal“. Srećom, takvi zahtevi nimalo nisu oduševili potpredsednika EK Fransa Timermansa.

Plastika je i dalje pogubna za okolinu, ranjive grupe i zajednice s niskim prihodima

Proteklih nekoliko godina svedočimo širenju talasa protesta protiv korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu, posebno plastičnih kesa, slamki, pribora za jelo i celog niza proizvoda. Nažalost, zagađenje plastikom i dalje predstavlja veliki problem s pogubnim uticajem na globalnom nivou, posebno u zajednicama s niskim prihodima, kao i u delovima sveta ili zemalja u kojima živi pretežno crna populacija stanovništva niskog socioekonomskog statusa.

Čitav životni ciklus plastike je opasan – od ekstrakcije nafte za njenu izradu, do samog odlaganja. Osim što svake godine u svetskim morima i okeanima završavaju milijarde tona plastičnog otpada, proizvodnja plastike i njeno spaljivanje podstiču klimatske promene. Procenjuje se kako bi do 2050. godine proizvodnja plastike mogla biti odgovorna za gotovo 12 odsto ukupnog proračuna emisija ugljen-dioksida na Zemlji. To je ekvivalentno radu 615 elektrana na ugalj – što itekako dokazuje da plastika nije ni čista ni „higijenska“ za našu planetu. No, problem plastičnog zagađenja ne posustaje: ovogodišnja studija nevladine organizacije “Tearfund” pokazuje da četiri najveća svetska proizvođača pića svojim plastičnim otpadom mogu dnevno ispuniti 83 fudbalska igrališta u šest zemalja u razvoju! Takođe, u zemljama poput Velike Britanije, najveći deo nastalog plastičnog otpada još uvek se izvozi, a zatim završava na otvorenim odlagalištima u zemljama poput Malezije. Tamo se najčešće spaljuje, što lokalnom stanovništvu u najboljem slučaju uzrokuje „samo“ respiratorne probleme i glavobolje. Tokom aktuelne zdravstvene krize trebali bismo dakle donositi odluke isključivo temeljem saveta zdravstvenih stručnjaka, a ne lobista „prljave“ naftne industrije koja je tokom istorije čovečanstvu ipak prouzrokovala više štete nego koristi.

Izvor: S.F./Ekovjesnik