Lice i naličje elektroenergetskog sektora

08.07.2020

1-ALEKSANDAR-BOROVIĆ-VETRENJAČE-1[1] — Photo: Aleksandar Borovic

Srbija je u pogledu fosilnih goriva relativno siromašna zemlja. Ključni, raspoloživi energetski resurs je niskokvalitetni ugalj – lignit. Rezerve nafte i gasa su relativno skromne i u narednim decenijama se može očekivati prestanak njihove eksploatacije u našoj zemlji. Energetski potencijal uljnih škriljaca nesumnjivo postoji, ali nedovoljno je istražen, dokpostojeće tehnologije za korišćenje ovog izvora energije nisu komercijalno i ekološki prihvatljive.

Trenutno, značaj lignita za energetiku Srbije je nemerljiv. Razvoj elektroenergetskog sektora Republike se još od 60-ih godina prošlog veka zasnivao na raspoloživim rezervama uglja. Kičmu elektroenergetskog sektora u Srbiji predstavljaju termoelektrane (TE) na ugalj koje obezbeđuju oko 70 odsto domaće proizvodnje električne energije.

Problem sa sagorevanjem uglja je emisija zagađujućih materija i ugljen-dioksida u atmosferu. Ugradnja elektrofiltra i postrojenja za denitrifikaciju i odsumporavanje značajno smanjuju emisije polutanata, ali to ujedno povećava cenu električne energije, te ugradnja nema mnogo smisla na starim postrojenjima manje snage.

Međutim, za emisiju ugljen-dioksida iz TE na ugalj, rešenje ne postoji. Sa stanovišta emisije ovog gasa, ugalj je najnepovoljniji od svih fosilnih goriva, a tehnologije prikupljanja i skladištenja ugljen-dioksida su i dalje u ranoj fazi razvoja.

Prema važećoj Strategiji razvoja energetike u narednoj dekadi se može očekivati povlačenje oko 1.000 MW najstarijih i najneefikasnijih TE, a one koje ostanu u radu (uz TE Kostolac B3 u izgradnji i, eventualno, još jedno novo postrojenje slične snage) bi trebalo da ispunjavaju najstrože ekološke norme. Ovakav razvoj elektroenergetskog sektora bi se, sa stanovišta korišćenja uglja, mogao smatrati optimističnim – ugalj bi se eksploatisao i koristio za proizvodnju električne energije u značajnoj meri još nekoliko narednih decenija, a njegov udeo u proizvodnji električne energije bi verovatno ostao veći od 50 odsto.

Promena energetske strategije i usvajanje politike EU u oblasti zaštite klime nesumnjivo bi doveli do postepenog smanjenja i, na kraju, potpunog prekida proizvodnje električne energije korišćenjem uglja u Srbiji. Da bi ovaj scenario bio ekonomski i socijalno održiv, potrebno je da ovaj proces bude praćen odgovarajućim merama ekonomske i socijalne politike. Cena ovakve tranzicije je vrlo visoka i Srbija samostalno teško može da je plati. Za ovaj scenario bi bila neophodna puna integracija u EU ili makar pristup tranzicionim fondovima na način na koji je to predviđeno za zemlje članice EU.

Obnovljivi izvori energije (OIE), koji bi u punoj meri zamenili ugalj za proizvodnju električne energije, uzevši u obzir sadašnji razvoj tehnologije, u Srbiji ne postoje. Hidroelektrane (HE) trenutno učestvuju sa oko 30 odsto u proizvodnji električne energije i predstavljaju „porodični nakit“ srpske energetike. Planovi za izgradnju novih HE na većim vodotokovima (Morava, Drina, Ibar, Lim i dr) postoje, ali je iz mnogo razloga njihova izgradnja malo verovatna. Jedan od razloga je i odijum javnosti prema izgradnji malih HE, do koga svakako nije moralo da dođe.

O potencijalima korišćenja solarne energije i energije vetra je teško govoriti. „Fid-in” tarifa je dala rezultate pre svega u rastu instalisanih kapaciteta koji koriste vetar, dok je kod solarne energije postojao limit u kapacitetima. Međutim, kada se sumira učešće električne energije iz ovih postrojenja, neće biti veće od 5 odsto u bilansu proizvodnje električne energije. Nesumnjivo da je u Srbiji tehnički moguće instalisati nekoliko puta veću snagu u elektranama na vetar, a na sunce i nekoliko desetina puta više. Izgradnja reverzibilne HE Bistrica, o kojoj se ranije dosta govorilo, mogla bi dodatno da uveća tehnički potencijal ovih izvora.

U fokusu:

Domaća cena električne energije ne predstavlja stimulans za investitore i bez podsticajne politike države teško će se nastaviti postojeći trend izgradnje, čak i vetrogeneratora. Teoretski, najveći neiskorišćeni potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji leži u biomasi i to u delu koji se odnosi na poljoprivrednu biomasu. Međutim, vrlo je teško odrediti koji deo tog potencijala je zaista energetski iskoristiv, s obzirom na to da se ostaci iz poljoprivredne proizvodnje koriste i za različite druge namene.

Biogasna postrojenja (vezana za stočarsku proizvodnju) snage nekoliko desetina megavata su već u pogonu i tu se, uz odgovarajuću podsticajnu politiku (trenutno koriste „fid-in“ tarifu) može očekivati dalji rast, jer se na taj način rešava i problem otpada. Što se tiče drvne biomase, ona se najvećim delom koristi za zadovoljenje toplotnih potreba i tu se ne očekuje značajnija promena. Njeno korišćenje za proizvodnju električne energije je moguće, ali ne u toj meri da predstavlja realnu zamenu za postojeće korišćenje lignita. Čak i organizovano gajenje brzorastućih šuma ne bi moglo obezbediti više od stotinak MW novih kapaciteta za proizvodnju električne energije.

O drvnoj biomasi je bitno reći da je ona CO2 neutralna, samo ukoliko seču šuma prati odgovarajuće pošumljavanje. U suprotnom, biomasa je sa stanovišta emisije CO2 nepovoljniji energent od uglja. Takođe, sagorevanje biomase prati značajna emisija čestica i drugih polutanata, koja se samo u većim postrojenjima može uspešno rešavati. Problem zagađenja u gradovima Srbije tokom zime 2019/20. godine dobrim delom je izazvan sagorevanjem biomase u domaćinstvima.

Dakle, kako god se bude razvijala energetika Srbije, maksimalna valorizacija obnovljivih izvora energije bi morala da ima prioritet. Suštinski, to su jedini, na duži rok održivi, domaći izvori energije. Uz široku primenu mera energetske efikasnosti, bilo bi moguće obezbediti da izvestan deo potrebne energije dobijamo iz domaćih izvora. Pri tome se mora imati u vidu da apsolutno čist izvor energije ne postoji i da i korišćenje obnovljivih izvora nije jeftino. Tehnički potencijal OIE zavisi od raspoloživih tehnologija, ali stepen korišćenja OIE zavisi od toga koliko su potrošači za takvu energiju spremni da plate.

Dejan Ivezić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.

Prva pametna kanta za upravljanje otpadom u Crnoj Gori predstavljena u Nikšiću

08.07.2020

pametna_kanta_Nikšić — Foto: Ekološki pokret Ozon

Prvu pametnu kantu za upravljanje otpadom u Crnoj Gori predstavili su na nikšićkom Trgu Ekološki pokret Ozon i Pivara Trebjesa, a koja je nabavljena u sklopu projekta „Otpad i budućnost“, koji je pobedio na konkursu Pivare „Trebjesa“ za nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine.

Predstavljanje pametne kante nastaviće se i u drugim crnogorskim opštinama, a sve kako bi se nadležnima ukazalo da problem odlaganja otpada uz pomoć savremene tehnologije, može biti rešen.

Objašnjavajući način rada Aleksandar Perović, direktor Ekološkog pokreta ,,Ozon“, kazao je da pametna kanta ima mogućnost, putem wi-fi interneta, da pošalje signal u sistem kad je puna, čime utiče i na benefite smanjenje troškova rada u prevozu komunalnih preduzeća.

„Nikšić je opština koja ima veliki problem sa upravljanjem otpada, zato što je teško kontrolisati ovoliku teritoriju i upravo ovakva oprema može da promeni sadašnju situaciju. Mi imamo priliku da kroz solarnu energiju za četiri sata prikupimo dovoljno energije da od zapremine 240 litara izađe jedna kockica ambalažnog otpada koja vredi na tržištu“, istakao je Perović.

Ulaganje u infrastrukturu, prvi je korak ka postizanju održivosti zbog čega se Perović nada da će opština Nikšić, Komunalno preduzeće i ministarstvo, kao i svi koji se bave odlaganjem otpada shvatiti tu potrebu.

Perović je podsetio i da Ozon godinama radi na uspostavljanju sistema koji je samoodrživ u upravljanju otpadom.

„I nadamo se da je ovo prvi korak u konkretnim rešavanjima u budućnosti, kako ćemo uspeti da od nečega što predstavlja problem, zapravo pokažemo da je resurs, da otvara zelena radna mesta i može pomoći oporavku ekonomije. Naša misija je da budemo uvek inovativni, da pokrećemo stvari na bolje“, poručio je Perović.

Pročitajte još:

Inovativnu ideju Ozona podržala je Pivara Trebjesa kroz projekat vredan 10.000 evra „ Ovaj projekat pokazao je kako se otpadom možemo baviti na jedan drugačiji način i da uz pomoć pametnih tehnologija možemo pristupiti rešavanju ovog veoma složenog problema. Pametna kanta samo je jedan od tih načina“, kazala je menadžerka korporativnih poslova u Pivari „Trebjesa“, Jelena Damjanović Vidaković. I Ranije je Pivara Trebesa podržavala inovativne ekološke projekte nevladinog sektora, a učešće u toj oblasti ne zasniva se samo na tome, tvrdi Damjanović Vidaković.

„Jedna smo od prvih kompanija koja je izradila sopstveni pogon za prečišćavanje otpadnih voda, takođe recikliramo 50 odsto otpada u proizvodnom procesu, što nas svrstava u red kompanija sa najvećim procentom reciklaže u Crnoj Gori. Otpad nije tuđi već zajednički problem i za njegovo rešavanje neophodna je saradnja svih sektora i uključenost svih nas“, poručila je Damjanović Vidaković.

Izvor: Ekološki pokret Ozon

Raspisan Javni konkurs za višegodišnje proizvodne zasade vinove loze

08.07.2020

vinova_loza — Foto-ilustracija: Unsplash (Elena Kloppenburg)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze u 2020. godini

Podsticaji za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada jesu podsticaji za: fizičko-hemijsku analizu zemljišta sa preporukom đubrenja zemljišta za sadnju; izradu vinogradarskog projekta; pripremu, obradu zemljišta, kopanje jamića za sadnju i sadnju; nabavku sadnica vinove loze; nabavku naslona za proizvodne zasade, odnosno radi nabavke kolja kod zasada vinove loze sa odomaćenim sortama koje se gaje sa tradicionalnim uzgojnim oblicima.

Zahtev za odobravanje prava na podsticaje za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze u 2020. godini, podnosi se u periodu od 6. jula do 19. avgusta 2020. godine.

Više o konkursu pročitajte ovde.

Bečki risevi dobili podmladak

08.07.2020

Evroazijski risevi u zoološkom vrtu Šunbrun su krajem maja dobili potomstvo. Majka je svoje mladunče u ranim sedmicama odgajala potpuno skriveno od javnosti, a u poslednjih par dana mali ris je postao vidljiv i spreman za istraživanje okoline.

Mladunče risa pri rođenju teži oko 300 grama i u prvih par sedmica je potpuno slepo. Mali ris za sada mnogo spava i obično je najaktivniji navečer. Kako bi njegovo odrastanje proteklo neometano, osoblje zoološkog vrta Šunbrun ga za sada posmatra samo iz daljine, tako da njegov pol još nikome nije poznat. Četiri meseca će se mladunče hraniti majčinim mlekom, a ubrzo će početi da isprobava i meso. Kao najveća mačka u Evropi, ris može izrasti do 1,30 m dužine tela uz dodatak repa od 11 do 25 cm i visinu ramena od 65 cm.

Trenutno u Austriji postoji samo 39 ovih velikih mačaka koje žive u divljini i razmnožavaju se. Od ukupno četiri vrste risa na svetu, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji je kao i u Austriji prisutan evroazijski ris (lat. Lynx, lynx). U našoj regiji živi manje od 200 jedinki, od kojih oko 40 čine balkanski risevi, jedina preživela skupina ove podvrste evroazijskog risa.

Izvor: Eurocomm-PR Sarajevo

Amazonija opet gori – a požari pored prirode narušavaju i zdravlje obolelih od koronavirusa

07.07.2020

wildfire_požar — Foto-ilustracija: Unsplash (Meritt Thomas)

U poređenju sa istim mesecom u godini ranije, broj požara u delovima Amazonije koji pripadaju Brazilu se tokom juna povećao za 20 odsto – sa 1.880 požara u 2019. na 2.248 u 2020. godini. Prema podacima Nacionalnog instituta za istraživanje svemira, ovo je trinaestogodišnji rekord.

U toku jednog junskog dana zabeleženo je u proseku 75 požara.

Iako su prošlog avgusta satelitski snimci pokazivali i do 1.000 požara dnevno, odnosno 30.901 mesečno, to je bio vrhunac plamenih stihija na tom području. S obzirom na to da je jun tek početak sušne sezone, stručnjaci se plaše da će obim uništavanja Amazonije u predstojećem periodu nadmašiti prošlogodišnju štetu.

Vatra tokom jula, avgusta i septembra obično postaje još razornija.

Brazilci su odlučni da ne smeju da dozvole da se ponovi scenario iz 2019. godine kada su se požari u amazonskoj prašumi utrostručili u odnosu na godinu pre i kada su, zbog tih dešavanja, oči čitave planete bile uprte u njih. Propisi vezani za poljoprivredu i zaštitu životne sredine koje je doneo predsednik Žair Bolsonaro smatraju se jednim od uzročnika nestajanja vrednih prirodnih resursa.

Aktivisti veruju da je trenutna pandemija dodatno produbila problem zato što smatraju da je nadzor nad aktivnostima šumokradica i poljoprivrednika slabiji. Upravo se njima pripisuje krivica za rasprostranjenost požara u Amazoniji, zato što ih namerno podmeću kako bi brzo očistili zemljište.

Brazil, posle Sjedinjenih Američkih Država, ima najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa koronavirusom. Postoji zabrinutost da bi količine dima mogle da imaju negativan uticaj na obolele pacijente.

Pročitajte još:

Pored tri miliona vrsta biljnog i životinjskog sveta, amazonsku prašumu naseljava i milion domorodaca. Proteže se kroz Južnu Ameriku i značajno je skladište ugljenika. Čak 60 teritorije Amazonije pripada Brazilu.

Jelena Kozbašić

Sve više električne energije na svetu se proizvodi iz obnovljivih izvora

07.07.2020

turbina_solarni_paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Najnoviji izveštaj o globalnoj proizvodnji struje pomoću energije vetra i sunca pokazuje da su obnovljivi izvori tokom 2019. godine još jednom oborili rekord. Na svetu je zahvaljujući ova dva resursa generisano 8,2 odsto električne energije – što je znatan skok u poređenju sa njihovim udelom od 3,4 odsto u energetskom miksu planete tokom 2013. godine.

Čak 18 odsto proizvedene električne energije u Evropi bilo je čistog porekla, dok su se Kina, Sjedinjene Američke Države i Indija zabeležile nešto niže procente vetroenergije i energije sunca u proizvodnji struje – ali su i dalje bile iznad svetskog proseka.

Prema proračunima, evropski kontinent je prednjačio u energetskoj tranziciji u odnosu na ostatak sveta, pri čemu se najbolje pokazala Danska – sa više od 50 odsto električne energije dobijene upravo iz obnovljivih izvora. Za njom slede Irska, sa 30 odsto, Nemačka, sa 29 odsto, i Portugal, sa 27 odsto.

Pročitajte još:

Dejv Džouns, analitičar nezavisnog istraživačkog instituta Ember, koji je i sproveo istraživanje, objasnio je da se, zbog pandemije i posledičnog osmišljavanja paketa oporavka, nalazimo na prekretnici. “Vlada zemalja ne smeju da usmeravaju novac ni u proizvodnju energije iz uglja ni u proizvodnju energije iz gasa kako bi se ubrzao prelazak na čistu energiju”, rekao je on.

Jelena Cvetić

Najavljeno krčenje šume na Košutnjaku iz ugla investitora “Avala studios”

07.07.2020

Kako je saopšteno, društvena odgovornost “Avala studios” podrazumeva da društvo vodi računa o prirodi i neće krčiti šumu, kao ni retka stabla u okviru postojeće infrastrukture. Samoniklo divlje rastinje i korov biće sanirani u saradnji sa Gradskim zelenilom i Srbija šumama, a pošumljavanje će se vršiti sa tri puta više novih stabala u odnosu na divlje rastinje koje bude uklonjeno. Biće kreirane zelene površine za šetnju i rekreaciju umesto dosadašnjih deponija i nepristučnih delova prirodi.

Koncept čitavog projekta je da približi evropske ekološke standarde kroz izgradnju novih objekata, odnosno studija na mestu postojećih i da oživi filmsku industriju. Izgradnja najsavremenijih filmskih studija radi se na osnovu Plana detaljne regulacije čiji je obuhvat 86 hektara, od čega će biti iskorišćeno oko 40 hektara. U okviru projekta biće oko 50.000 m2 filmskih studija i pratećih prostora za filmsku industriju. Trenutno postoji oko 36.000 m2 koji nisu adekvatni, a samo se 3.000 m2 koristi za domaće produkcije s obzirom na to da ne zadovoljavaju potrebe internacionalnih produkcija. Biće rekostruisana dva studija oko 2.000 m2, a ostalo će se zidati prema najsavremenijim standardima. Planirani prihod od filmske industrije stanih filmskih produkcija za Republiku Srbiju biće između 120 i 150 miliona evra godišnje.

“Avala studios” realizuje digitalizaciju filmova koji su u vlasništvu, a koji se čuvaju u prostorijama Jugoslovenske kinoteke kako bi se očuvalo kulturno nasleđe najveće produkcijske kuće sa ovih prostora.

Pročitajte još:

Sa ponosom se ističe da je kompletno sređen fundus filmskih kostima koji je zapostavljen, a deo istog bio je doniran za filmove „Kralj Petar“ i „Zaspanka za vojnike“ kao i za proslavu obeležavanja 100 godišnjice Velikog rata.

Društvo se aktivno uključilo u rešavnje pitanja stambenog zbrinjavanja 43 porodice koje žive više od dve decenije u neuslovnim prostorima radničkih baraka. Bivši radnici RTS, izbeglice i interno raseljena lica iz Hrvatske, Bosne i Hercegocine i Kosova i Metohije dobiće u vlasništvu u Resniku stanove čija je vrednost oko 1,5 miliona evra.

Deo plana izgradnje pored studija obuhvata stambeno poslovni kompleks sa državnom školom, sportskim centrom, dva vrtića, staze za biciklizam, dečije igralište i zgrade sa zelenom energijom. Da bi se očuvala priroda i zadržale zelene površine, predviđeni su parkinzi ispod svih zgrada i filmskih studija.

O društvu “Avala studios”

Društvo “Avala studios” je privatizovalo “Avala film”. Danas je većinski vlasnik društva češka firma SEBRE. Vizionarska kompanija koja je u centru Praga izgradila ekološke zgrade za koje je arhitekta Stanislav Fiala dobio nagrade kao najbolji arhitekta sa pohvalom Uneska za očuvanje kulturnog nasleđa i koji će u Srbiji biti u timu koja realizuje projekat. Beograd će kroz human, ekološki i u skladu sa očuvanjem zelenih površina dobiti prostor u kome će građani moći da uživaju u segmentu kulture, umetnosti, sportu, a IT početnici i stručnjaci da razvijaju svoje ideje i kreiraju safe space.

Obuhvatom plana se nalaze objekti Radio televizije Srbije, Jugoslovenske kinoteke, stanica protivpožarne policije sektora za vanredne situacije, Fakultet za sport (DIF) i crkva Svetog Luka koji će ovim planom konačno dobiti mogućnost za proširenje sopstvenih kapaciteta.

Društvo “Avala Studios” teži da povrati sjaj i slavu kroz potpunu revitalizaciju filmske industrije u Srbiji i ulaganje u visini od 65 miliona evra u izgradnju filmskih studija.

Izvor: Invictus

NIS šalje pijaću vodu građanima Ivanjice i Blaca

07.07.2020

Kompanija NIS doniraće više od 33 hiljade litara pijaće vode opštinama Ivanjica i Blace, čiji su žitelji danima bez vode za piće iz gradskog vodovoda.

„NIS već godinama pomaže lokalnim zajednicama u Srbiji i uvek smo spremni da pružimo podršku kada je to najpotrebnije. Čim smo čuli za probleme sa kojima se suočavaju Ivanjica i Blace, organizovali smo se i odlučili da pomognemo tako što ćemo donirati pijaću vodu koju proizvodi naša kompanija. Sigurni smo da ćemo na ovaj način doprineti da žitelji ove dve opštine lakše prevaziđu nevolju sa kojom su se suočili, a mi ćemo i dalje biti spremni da, u skladu sa svojim mogućnostima, pomognemo građanima Srbije“.

U akciju doniranja vode za piće „jazak“ aktivno su uključeni i volonteri NIS-a u okviru „Kluba volontera“, čime se nastavljaju humanitarne akcije kompanije NIS i njenih zaposlenih, u cilju podrške onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Pročitajte još:

Kompanija NIS od 2009. godine pod sloganom „Budućnost na delu“ organizuje i učestvuje u humanitarnim aktivnostima kojima se rešavaju akutni problemi građana, ali i generalno unapređuje život u lokalnim zajednicama u koje je do sad uloženo više od 3,8 milijardi dinara.

Izvor: NIS

U Kini se pojavila bolest koja je u 14. veku odnela 50 miliona života

07.07.2020

Kina_Kineski_zid — Foto-ilustracija: Unsplash (Hanson Lu)

Pojava bubonske kuge na severu Kine upozorava da svetu, dok se bori s pandemijom novog koronavirusa, prete i stare zarazne bolesti koje su u prošlosti odnosile desetine miliona života, pišu svetski mediji, ukazujući ipak da se kuga sada lako leči i da je mala verovatnoća od epidemije te bolesti.

Upozorenje u Unutrašnjoj Mongoliji

Vlasti u gradu u regionu Unutrašnja Mongolija na severu Kine podigle su uzbunu pošto je prijavljen slučaj pacijenta za kojeg se sumnja da je oboleo od bubonske kuge, prenosi Rojters.

Zdravstvene vlasti u grada Bajanur u nedelju, 4. jula, izdale su upozorenje trećeg stepena, što je drugi najniži od četiri nivoa, navodi agencija i ukazuje da je upozorenje usledilo pošto su u Unutrašnjoj Mongoliji u novembru prijavljena četiri slučaja kuge, uključujući dva slučaja pneumonične kuge, smrtonosnije varijante kuge.

Bubonska kuga, poznata kao “Crna smrt” u Srednjem veku, veoma je zarazna i često fatalna bolest koju najčešće prenosi glodari. Upozorenje u Bajanuru zabranjuje lov i ishranu životinjama koje bi mogle da nose kugu i traži od javnosti da prijavi svaki slučaj kuge ili groznice bez jasnih uzroka.

Slučajevi kuge nisu neuobičajeni u Kini, ali su zaraze sve ređe, ističe Rojters i ukazuje da je Kina od 2009. do 2018. prijavila 26 slučaja oboljevanja i 11 smrtnih slučaja.

Pored novih i stare pretnje

Potvrda kineskih zdravstvenih vlasti da je pastir u Unutrašnjoj Mongoliji zaražen bubonskom kugom pokazuje da čak i dok se sve bori s pandemijom novog virusa, ostaju i stare pretnje, piše Njujork tajms.

Zdravstvene vlasti Bajanura su saopštile da je pacijent u stabilnom stanju u bolnici.

Gradske vlasti su takođe navele da će mere za sprečavanje kuge ostati na snazi do kraja godine.

Bubonsku kugu izaziva bakterija Jersinija pestis koju prenose buve zaražene preko glodara, poput mrmota, ukazuje Njujork tajms, dodajući da su u Unutrašnjoj Mongoliji prenosnici često mrmoti koji žive u ruralnim oblastima.

Pneumoničnu kugu takođe izaziva ta bakterije i ona je jedini oblik kuge koji se može prenositi s čoveka na čoveka preko respiratornih kapljica, piše američki list, dodajući da pneumonična kuga, ako se ne leči neizbežno vodi do smrti, dok je bubonska kuga, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, fatalna u 30 do 60 odsto nelečenih slučajeva.

Pročitajte još:

Dok je Kina izgleda smanjila slučajeve koronavirusa na blizu nula, ostaju druge zarazne pretnje, ističe Asošiejtid pres i ukazuje da je pored koronavirusa, koji je prvo zabeležen u kineskom gradu Vuhanu krajem prošle godine, Kina suočena i s afričkom svinjskom groznicom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Tiraya Adam)

Kina je većinom iskorenila kugu, ali se povremeno javljaju slučajevi oboljevanja posebno među lovcima koji dolaze u kontakt s buvama koje nose bakterije, navodi AP, dodajući da je poslednja veća poznata zaraza bila pneumonična kuga 2009. kada je nekoliko ljudi umrlo u gradu Ziketan na Tibetu. Pneumonična kuga može da se razvije iz bubonske i rezultira u ozbiljnim upalama pluća.

S druge strane, Kina nedeljama nije prijavila novi smrtni slučaj od koronavirusa, a u ponedeljak je prijavljen samo jedan novi slučaj lokalne zaraze u Pekingu.

Epidemija malo verovatna

Bubonska kuga odgovorna je za jednu od najgorih epidemija u ljudskoj istoriji – Crnu smrt koja je ubila oko 50 miliona ljudi širom Afrike, Azije i Evrope u 14. veku, ali se sada lako leči, ukazuje BBC i ističe da je malo verovatno da pojava slučajeva kuge može dovesti do epidemije.

Od Crne smrti u Srednjem veku bilo je više velikih epidemija, ističe britanski javni servis. U Velikoj epidemiji kuge 1665. umrla je oko petina stanovništva Londona, dok je više od 12 miliona umrlo tokom zaraze u 19. veku u Kini i Indiji.

Slučajeve bubonske kuge su sada retki, ali s vremena na vreme dolazi do izbijanja bolesti. Na Madagaskaru je, ističe BBC, bilo više od 300 slučajeva oboljevanja 2017. Studija u medicinskom časopisu Lanset ustanovila je da je manje od 30 ljudi umrlo.

Simptomi bubonske kuge su visoka temperatura, mučnina, slabost i otečene limfne žlezde na vratu, pazuhu i preponama. Stručnjaci kažu da se za razliku od 14. veka, sada zna kako se kuga prenosi i kako se sprečava, kao i da se može efikasno lečiti antibioticima.

Uloga mrmota

Vlasti u Bajanuru su uz upozorenje da postoji opasnost od epidemije kuge među ljudima u tom gradu, tražile da se prijave slučajevi bolesnih i mrtvih mrmota, koji se koriste za ishranu u delovima Kine i susedne Mongolije, i koji su u prošlosti izazivali zaraze kugom u tom regionu, ističe CNN.

Veruje se da su mrmoti izazvali epidemiju pneumonične kuge 1911. kada je 63.000 ljudi umrlo od te bolesti na severu Kine, ukazuje CNN. Mrmoti se lovljeni zbog krzna koje je postalo popularno među međunarodnim trgovcima.

Zaraženim proizvodima od krzna mrmota se trgovalo širom zemlje, čime je bolest prenešena na hiljade drugih.

Iako je ta epidemija suzbijena u roku od jedne godine, zaraze kugom preko mrmota su opstajale decenijama kasnije. Prošle nedelje, navodi CNN pozivajući se na kinesku novinsku agenciju Sinhua, dva slučaja bubonske kuge su potvrđena u Mongoliji, kod dva brata koja su jela meso mrmota. Prošlog maja, par u Mongoliji je umro od bubonske kuge pošto su jeli sirove bubrege mrmota, koji su po verovanju narodni lek za dobro zdravlje.

Moderna medicina lako leči kugu, ali se od 1.000 do 2.000 ljudi razboli od te bolesti svake godine, ističe CNN i ukazuje da u SAD svake godine, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, bude od nekoliko do par desetina slučajeva oboljevanja kugom. U Koloradu su 2015. dve osobe umrle od kuge, a godinu dana ranije u toj saveznoj državi je zabeleženo osam slučajeva.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Završetak radova na novom mostu preko reke Ljuboviđe do kraja godine

07.07.2020

most_Ljubovija — Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović obišla je zajedno sa direktorom “Puteva Srbije” Zoranom Drobnjakom most preko reke Ljuboviđe kod Ljubovije koji je urušen usled poplava u junu ove godine.

Mihajlovićeva je ovom prilikom rekla da ulaganje u puteve u ovom delu Srbije nije malo i da je kroz razne projekte u prethodnih par godina uloženo 9 milijardi dinara u puteve u Mačvanskom okrugu.

Ona je dodala da je prethodno danas obišla most preko reke Trešnjice na državnom putu Ljubovija-Bajina Bašta, koji je prethodnih godinu dana bio zatvoren za teretni saobraćaj.

“Od pre nekoliko dana ovaj most je u upotrebi za teretnjake preko 3 tona. U pitanju je važna investicija od tridesetak miliona dinara. Sada teretnjaci, njih oko trista dnevno, ne mora da ide preko Valjeva i Debelog Brda, putem dugačkim 120 km, jer je put direktno preko ovog mosta od Ljubovije do Bajine Bašte dug 54 km. To znači da će i troškovi i utrošeno vreme biti manji a bezbednost bolja. Nastavićemo da pratimo realizaciju svih projekata zajedno sa predsednikom opštine, da ovo što smo danas obećali i uradimo”, rekla je Mihajlovićeva.

Zoran Drobnjak izjavio je da se trenutno radi projekat za most preko reke Ljuboviđe i da će on biti gotov za oko mesec i po.

“Za sedam dana ćemo uraditi devijaciju da bi saobraćaj mogao da funkcioniše. Potrudićemo se da novi most u dužini od oko 35 metara i u vrednosti od oko 60 miliona dinara bude gotov do nove godine”, rekao je Drobnjak.

Načelnik Mačvanskog okruga, Vladan Krasavac, istakao je odličnu saradnju sa Vladom Srbije i resornim Ministarstvom, koja je krunisana početkom izgradnje mosta na Savi u okviru projekta izgradnje auto-puta i brze saobraćajnice Ruma–Šabac–Loznica.

“Urušavanjem ovog mosta prekinuta je putna komunikacija na regionalnom putu Mali Zvornik-Ljubovija-Bajina Bašta. Za nas veoma važna deonica jer je to jedina veza našeg Podrinja sa Zapadnom Srbijom, ali i Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Nastavljamo dobru saradnju sa Republikom, Ministarstvo i sve državne institucije čvrsto stoje iza svih okruga i lokalnih samouprava”, rekao je on.

Pročitajte još:

Predsednik opštine Ljubovija Milovan Kovačević rekao je da su neke prirodne pojave takve da niko ne može da ih spreči i zahvalio se potpredsednici Vlade na poseti kako bi zajedno sagledali probleme građana ove opštine.

“U Negotinu je 1955. palo 211 litara kiše po metru kvadratnom, što je zabeleženo kao maksimum u našoj zemlji. 22.juna ove godine u Ljuboviji je palo 210 litara kiše. Koliko god ove razmere bile velike, zahvalan svima na pomoći da u tih par dana spasimo što se spasiti može”, rekao je on.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Kada se očekuje poboljšanje kvaliteta vode u Zrenjaninu?

07.07.2020

čaša_vode — Foto-ilustracija: Unsplash (Manki Kim)

Kako prenosi Nova ekonomija, gradovi i opštine – Zrenjanin, Sombor, Svilajnac, Požega i Mladenovac – odgovorili su dopisom na primedbe Državne revizorske institucije (DRI) koje su im upućene kako bi se popravio kvalitet vode za piće koja se isporučuje građanima, piše u izveštajima koji su dostupni na njenom sajtu. U Zrenjaninu se i dalje ne zna kada će biti u funkciji fabrika pitke vode.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jacek Dylag)

Primedbe su se, između ostalog, odnosile na preciznije uređivanje komunikacije sa snabdevačima vodom i potrošačima, na korišćenje vode u skladu sa odgovarajućim dozvolama, kao i na pribavljanje dozvola nadležnih organa kojima se utvrđuju zone sanitarne zaštite izvorišta.

Naložene su i mere kojima bi se utvrdilo da snabdevanje vodom vrše javna preduzeća ili druga pravna lica sa odgovarajućim dozvolama, kao i da se obezbede alternativni izvori vode za piće u slučaju restrikcija.

Grad Zrenjanin, kao mesto sa višedecenijskim problemom u snabdevanju vodom, odgovorio je da će većinu primedbi otkloniti do kraja godine.

U izveštaju se međutim ne navodi kada će početi sa radom postrojenje za prečišćavanje pitke vode, ali je navedeno da je sačinjena Komisija za njeno puštanje u rad.

Grad Sombor je saopštio su neke primedbe već izvršene, ali se, međutim dodaje da je rok za dobijanje dozvole za sanitarnu zaštitu izvorišta određen na godinu dana, dok su ostali rokovi šest meseci, kao i u Zrenjaninu.

U Požegi, tvrde nadležni, sve će biti gotovo do kraja godine, kao i u Svilajncu, gde će se dozvola za sanitarnu zaštitu izvorišta ipak čekati do 2022. godine.

Mladenovac se obavezao da će u roku od godinu dana utvrditi tačan broj javnih vodovoda i njihovih korisnika na svojoj teritoriji, početi da koristi vodu za piće u skladu sa odgovarajućim dozvolama i proširiti vodovodnu mrežu u određenim naseljima.

Pročitajte još:

Prema ranijim najavama, sistemi vodovoda neophodno je da se unaprede u 25 gradova i opština u Srbiji, za šta je od Evropske investicione banke obezbeđeno 50 miliona evra, pre godinu dana, preneo je tada N1.

Direktor kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević izjavio je tada da je 10 miliona tog novca donacija Evropske unije.

Prema Blagojevićevim rečima, u okviru projekta treba da se menjaju azbestne cevi, ali i smanje gubici koji na pojedinim sistemima, kako je tada objasnio, idu i do 70 odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Povratak zaboravljenih vrsta riba nakon “povlačenja” turista i brodova iz Sredozemlja

07.07.2020

Italija_primorje — Foto-ilustracija: Unsplash (Mika Korhonen)

Život u Sredozemnom moru i drugim italijanskim morima, ponovo je oživeo, kvalitet vode se popravio, a neke od zaboravljenih vrsta riba približile su se obali, gde su nekada bili usidreni brodovi.

Kako navodi italijanska obalska straža, na mestma gde su nekada bile gužve od turista i brodova, sada su ribe. Od aprila meseca obalska straža je uzimala uzorke vode iz mora,pravila snimke podvodnog sveta i tako je uočila neke vrste riba viđene u područjima koje obično zauzimaju brodovi i ljudi, a u koja one inače ne zalaze. Nadležni u Rimu potvrdili su za Rojters da je uočeno značajno poboljšanje kvaliteta vode i smanjenje otpadnog materijala u moru, čak i pre nego što su objavljeni rezultati istraživanja.

Kitovi ulješure primećeni su u blizini Sicilije, dok su delfini viđeni na mestima na kojima su se pre pandemije nalazili brodovi, u lukama severozapadne Ligurije.

Uprkos bujanju života u morima koja okružuju Italiju, a koje se dogodilo zahvaljujući merama karantina, pandemija je dovela do novih opasnosti po morski život, zbog bačenih maski, rukavica i praznih boca dezinfekcijskih sredstava koji su se mogli videti u vodi.

Pročitajte još:

Ovaj otpad povećao je zagađenje u morima koje potiče od mikroplastike, čestica koje nastaju raspadanjem plastičnih proizvoda.

Nadležni organi u Italiji ističu da su mere karantina uvedene zbog pandemije omogućile ljudima da steknu bolji uvid u to koliko je krhka životna sredina i da shvate da moraju da sačuvaju prirodu koja im je data u nasleđe, za njihovu decu i buduće generacije.

Izvor: RTS

Veća bezbednost u saobraćaju i manje emisije CO2 zahvaljujući LED rasveti u Vrbasu

07.07.2020

svetla_ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Robson Hatsukami Morgan)

Na području opštine Vrbas završena je zamena javne rasvete, kroz model javno-privatnog partnerstva. U sklopu ovog projekta zamenjeno je 2.530 svetiljki LED osvetljenjem, čime je garantovana ušteda u potrošnji električne energije od čak 80 odsto.

Takođe, ovim poduhvatom će i troškovi funkcionisanja sistema javnog osvetljenja biti niži za oko 20.000 evra godišnje.

Osvetljenje koje je sada postavljeno kvalitetnije je za oko 200 odsto, što obećava veću bezbednost na ulicama i u saobraćaju, bolju energetsku bezbednost i smanjenje emisija ugljen-dioksida.

Oprema koja je ugrađena u vlasništvu je grada u celini i garancija za trajanje LED svetiljki je oko 25 godina.

Pročitajte još:

Zamena svetiljki u opštini Vrbas rezultovaće uštedom energije od 80 odsto

Realizaciju projekta su omogućili i privatni partneri Petrol Ljubljana i Smart Energy Investment, u potpunosti obezbedivši izvođenje projekta. Ovim se opština Vrbas približila modernim evropskim standardima kada je reč o efikasnosti javne rasvete.

Jelena Cvetić

Gradi se bulevar koji će spajati Podgoricu i Danilovgrad

07.07.2020

Pg_Danilovgrad — Foto: Glavni grad Podgorica

Predsjednik Vlade Crne Gore Duško Marković, direktor Uprave za saobraćaj Savo Parača, gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković i predsednica Opštine Danilovgrad Zorica Kovačević obeležili su početak radova na izgradnji bulevara od Podgorice do Danilovgrada. Vrednost izgradnje 15 kilometara dugog bulevara je 24 miliona evra, a rok za izgradnju je dve godine. Izvođač radova je podgorička firma Bemaks.

„Ovaj projekat je novi kvalitet za građane Podgorice i Danilovgrada. Ne samo što će ljudi komforno putovati, nego što će istovremeno čitava Bjelopavlićka ravnica oživeti, a ova saobraćajnica dati podsticaj lokalnoj ekonomiji“, rekao je predsednik Marković i dodao da je bulevar projektovan po najvećim standardima, vodeći računa i o zaštiti životne sredine.

Predsednik je kazao da ovaj bulevar ima državni značaj, te da će približiti i Danilovgrad i Nikšić aerodromu i primorju.

„Sa ovom investicijom i sa mnogim drugima koje su u toku i one koje će započeti ovih dana, Crna Gora nastavlja snažan investicioni ciklus, rekao bih u pravo vreme, da u uslovima globalne ekonomske i zdravstvene krize, samo razvojem i investicijama možemo reštiti teške ekonomske probleme koji su nastali zbog te krize“, rekao je predsednik Marković.

On je dodao da se na ovaj način razvija zemlja, ali i čuvaju radna mesta, otvaraju prilike za nova radna mesta, puni budžet, obezbeđuje sigurnost i plata i penzija i socijale.

„Dakle, Crna Gora ima snage i da u ovoj situaciji daje odgovor i na zdravstvene izazove, ali i na potrebe razvoja i kvaliteta života njenih građana“, istakao je premijer Marković.

Direktor Uprave za saobraćaj je precizirao da će budući bulevar, od Komanskog mosta do Danilovgrada, imati četiri trake, velika široka razdjelna ostrva, trotoare na izlasku iz gradova, te da će cijelom trasom biti savremena rasveta.

„Dobili smo izvođača crnogorsku podgoričku kompaniju „Bemaks“ koji nam je dodatno garancija uspešnog izvođenja radova. Siguran sam da će rokovi, koji su dve godine, biti ispoštovani, o kvalitetu ne treba ni razgovarati. Tako da ćemo nadam se svi svedočiti jednoj vrhunskoj saobraćajnici u ovim teškim vremenima“, kazao je Parača i dodao da su sredstva za izgradnju obezbeđena preko Evropske banke za obnovu i razvoj.

Pročitajte još:

Gradonačelnik Podgorice je iskazao zadovoljstvo što se kreće u realizaciju ovog projekta koji će značiti mnogo i za Glavni grad i za Crnu Goru, a značiće i bolju perspektivu razvoja na ovoj trasi. Predsednica danilovgradske opštine je kazala da je još jedno obećanje ispunjeno te da će izgradnjom ove saobraćajnice, Danilovgrad dobiti nove investitore, bolji kvalitet života, zaposliti što veći broj ljudi.

Veliki infrastrukturni projekti širom Crne Gore

Direktor Uprave za saobraćaj, te rukovodeći ljudi Podgorice i Danilovgrada zahvalili su premijeru Markoviću i Vladi na kontinuiranoj podršci razvoju. Parača je kazao da se preko EBRD-a finansira izgradnja još dva značajna projekta: „Izgradnja jedne lepe saobraćajnice od Rožaja do granice sa Srbijom u dužini od 20 kilometara i izgradnja bulevara od Jaza do Tivta koji će biti 16 kilometara“.

Gradonačelnik Vuković je rekao da Glavni grad priprema teren za realizaciju još jedne investicije koja će se nadovezati na ovu, a to je izgradnja Bulevara u Gornjoj Gorici od Komanskog mosta do kružnog toka gde se razdvajaju nikšićki i cetinjski put. On je iskazao očekivanje da će radovi na tom bulevaru i ovom čija je gradnja danas počela biti istovremeno završeni.

„Nedavno smo raspisali i tender za izgradnju nedostajućeg bulevara za Zlatici kao i dva nova bulevara na Starom aerodromu“, rekao je gradonačelnik i partnerstvo sa Vladom i nadležnim upravama za saobraćaj i javne radove ocijenio izvanrednim.

Predsednica opštine Danilovgrad je kazala da će narednih dana početi još jednu saobraćajnicu – rekonstrukciju Martinićkog puta u dužini 9,6 kilometara, vrijednosti tri miliona eura. Podsjetila je i da se rekonstriše stari put od Podgorice do Danilovgrada.

„Radovaćemo se i početku rekonstrukcije hotela „Zeta“, a mislim do kraja godine biće gotov i glavni projekat rekonstrukcije Glave Zete, što opet nama stvara mogućnost da nam prosek nezaposlenosti i dalje bude manji nego na državnom proseku“, rekla je Kovačević. Najavila je i da će komapanija „Voli“ 30. avgusta početi sa radom, gde će zaposliti blizu 80 ljudi, što je investicija od preko pet miliona.

„Što dovoljno govori da u ovom vremenu pandemije Vlada Crne Gore, lokalne samouprave, nadležni državni organi i te kako vode računa da obezbede što veći broj zaposlenih ljudi u našim lokalnim samoupravama i na ovaj način sva obećanja koja smo dobili, obećanja koja traju godinama se sto odsto izvršavaju“, kazala je Kovačević i poručila sugrađanima da cene to što radi Vlada Crne Gore, Glavni grad zajedno sa opštinom Danilovgrad te da cene i poštuju mere Nacionalnog koordinacionog tela kako bi srećni i zadovoljni imali prilike da se raduju svim ovim projektima koji nas očekuju.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Prenamena filmskog grada u stambeno-poslovni kompleks zahteva seču 30 hektara šume?

06.07.2020

forest_logging_seča_šume — Foto-ilustracija: Pixabay

Izvršivši uvid u plan detaljne regulacije za kompleks “Avala filma” u Beogradu, Zelena stranka je prošle nedelje upozorila da se u popularnom prestoničkom izletištu Košutnjak “priprema teren” za krčenje šume radi “nicanja” zgrada u kojima bi živelo do 8.000 ljudi.

U obraćanju novinarima ovim povodom, zamenik gradonačelnika Goran Vesić se zapitao ko je lud da poseče toliko stabala. Vesić je tvrdnje nazvao “lažnim informacijama sa Tvitera” i istakao da neće dozvoliti da se smanji šumska osnova.

Kompleks “Avala filma” bi, prema planu, trebalo da poprimi potpuno drugačije obrise i namenu, što je izazvalo bes i negodovanje određenog broja Beograđana.

Ukoliko se ostvare namere investitora firme “Avala studios”, nekadašnji centar jugoslovenske kinomatografije, osnovan 1946. godine kao nacionalni projekat, biće pretvoren u mesto za stanovanje. Zarad nicanja višespratnica biće zbrisane zelene površine. Gradski urbanista Marko Stojčić je pre nekoliko dana izjavio da vlasnici imaju pravo da grade šta žele, ukoliko je to u skladu sa zakonom i urbanističkim planom.

Pročitajte još:

Zelena stranka upozorava na planirani ekocid na Košutnjaku

Foto: Screenshot – Predlog planirane namene

U novom naselju bi se nalazile i osnovna škola i srednja škola. U njegovim centralnim delovima, predviđena je izgradnja doma za stare, bioskopa i pozorišta. Na raspolaganju budućim stanovnicima bile bi i sportske ustanove i mreža saobraćajnica.

Planom je obuhvaćeno ukupno 87 hektara zemljišta, na kome se pored “Avala filma”, nalaze još i Arhiv kinoteke, kompleks Radio Televizije Srbije, kompleks Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Hala sportova Žarkovo i Crkva svetog Luke.

Pedeset odsto tla bilo bi izdvojeno za stambene objekte. Moguće je da će u trenutno zelenoj oazi ostati tek 20 odsto zelenila.

Da će za 420.000 m2 stambenog prostora i 150.000 m2 komercijalnog prostora u privatnom vlasništvu stradati gotovo 30 hektara šume, pažnju javnosti je skrenulo i Ministarstvo prostora i pozvalo zainteresovane aktere da im se pridruže u slanju komentara, primedbi i ideja na predloženi plan detaljne regulacije za vreme ranog javnog uvida u projektnu dokumentaciju. On traje do 13. jula i obavlja se u zgradi Gradske uprave grada Beograda u Ulici 27. marta br. 43-45 (u suterenu), svakog radnog dana od 9 do 18 časova.

U odbranu Košutnjaka su se stali i članovi inicijative “Ne davimo Beograd”. Oni su uputili poziv građankama i građanima da podrže njihov zahtev da se naši parkovi, šume, obale i druga prirodna i javna dobra čuvaju, održavaju i uvećavaju kako bismo mogli da živimo u zdravom i bezbednom okruženju.

Jelena Kozbašić

Pametne kuće mogu prepoloviti štetne emisije i račune

06.07.2020

smart_home_pametna_kuća — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema poslednjim naučnim istraživanjima upotreba pametnih rešenja u domaćinstvima, u vidu prihvatanja solarnih tehnologija, skladištenja energije u baterijama i pametnog upravljanja, imala bi veoma značajan i pozitivan uticaj.

Masovno usvajanje ovog sistema upotrebe energije bi rezultovalo čitavim nizom pozitivnih efekata, pre svega na životnu sredinu. Sama domaćinstva osetila bi primetne uštede u potrošnji i računima, stepenu energetske efikasnosti, kao i uticaju na životnu sredinu. Pretpostavlja se da bi čak uspela da prepolove emisije ugljenika i – računa korisnika. Ujedno bi se radilo i na postizanju ciljeva klimatske neutralnosti.

Iako se koncepcija ove ideje u osnovi fokusirala na teritoriju Velike Britanije, svakako bi se uspeh ovakvog sistema mogao posmatrati i na globalnom nivou.

Pročitajte još:

Pored toga, vrlo je moguće da bi mnoga domaćinstva bila u prilici i da prodaju višak električne energije lokalnoj elektromreži ili drugim fizičkim licima i poslovnim subjektima. Ako bi ovakav sistem obuhvatao oko 4,4 miliona domova, svi potrošači električne energije bi imali koristi, a ne isključivo vlasnici pametnih kuća.

Još jedna od pogodnosti bila bi i smanjenje opterećenja elektroenergetske mreže.

Jelena Cvetić

1...695696697...1,675 Page 696 of 1,675

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

O društvu “Avala studios”

Pročitajte još:

Upozorenje u Unutrašnjoj Mongoliji

Pored novih i stare pretnje

Pročitajte još:

Epidemija malo verovatna

Uloga mrmota

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Veliki infrastrukturni projekti širom Crne Gore

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM