Sanira se zaštitni bedem na reci Toplici u Prokuplju

08.07.2020

Nakon velikih poplava koje su zadesile Prokuplje i okolinu, Gradska uprava u Prokuplju u saradnji sa Javnim vodoprivrednim preduzećem „Srbijavode“, ovih dana radi na sanaciji zaštitnog bedema na reci Toplici kod Gradskog groblja.

Radi se i na produbljivanju i raščišćavanju rečnog korita, kako bi se sprečilo eventualno novo plavljenje.

Pročitajte još:

Prema rečima Žarka Koprivice, člana Gradskog veća zaduženog za infastrukturu, koji je juče, 7. jula, obišao radove kod groblja, koje izvodi HSL „Vlasotince“ a finansira JVP „Srbijavode“, podignuto je preko stotinak metara novog bedema i očišćeni sprudovi na reci, kako bi se sprečilo plavljenje.

“Podići ćemo bedem, kako bi još više zaštitili Gradsko groblje od poplava”, rekao je Koprivica i dodao da je i Javno komunalno preduzeće „Hameum“ uključeno u sređivanje groblja i saniranje oštećenja nastalih na grobnim mestima.

“Oni su u velikoj meri već raščistili zeleno rastinje oko grobova, očistili mulj sa staza i uredili oštećena grobna mesta”, rekao je Žarko Koprivica i dodao da će lokalna samouprava u saradnji sa upravom groblja učiniti sve da se štete na grobnim mestima otklone u najskorije vreme.

Nakon saniranja bedema na reci Toplici, koje se završava sutra, radovi na sanaciji rečnih korita nastavljaju se na Bresničkoj i Beloljinskoj reci.

Izvor: Grad Prokuplje

Proizvodnja milion tona kokosovog ulja negativno utiče na više od 20 ugroženih vrsta?

08.07.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Corentin Largeron)

Koliko je za životnu sredinu štetno kokosovo ulje? Prema novim istraživanjima, najviše od bilo kojeg drugog biljnog.

Iako se za proizvodnju palminog ulja seče drveće palmi, nalazi pokazuju da negativne strane proizvodnje kokosovog ulja utiču na više od 20 ugroženih vrsta biljnog i životinjskog sveta, proizvodnjom milion tona ulja. Proizvodnja iste količine palminog ulja utiče na manje od 4 vrste, dok nešto malo više uticaja ima maslinovo. Proizvodnja soje se prilikom analize pokazala najmanje štetnom, ugrožavajući u proseku opstanak 1,3 ugrožene vrste.

Razlozi za ovakvom situacijom najverovatnije leže u bogatoj bioraznovrsnosti života na tropskim ostrvima gde se uzgaja kokos.

Kao jedan od najvećih problema prepoznaje se upravo u potrošačkom odnosu prema resursima, odnosno nedostatku odgovornosti potrošača koji pri odabiru proizvoda uglavnom nemaju dovoljno razvijenu svest o štetnosti prema životnoj sredini tokom njegove proizvodnje.

Pročitajte još:

Pri tom, medijski prikaz korišćenja kokosovog ulja obasjan je isključivo pozitivnim svetlom – kombinacija masnih kiselina pomaže zdravstvenom stanju ljudi, pojačava gubitak masti, jača srce i moždane funkcije, podiže dobar holesterol, a pored toga, pokazuje se kao odličan izbor za negu kose i kože.

Iako se pozitivne strane konzumiranja kokosovog ulja ovim ne dovode u pitanje, neophodno je razmotriti na koji način to, s druge strane, uništava floru i faunu koja je već ranjiva usled posledica klimatskih promena i gubitka staništa.

Jelena Cvetić

Sidnej se u potpunosti snabdeva električnom energijom iz obnovljivih izvora

08.07.2020

australia_australija_sydney_sidnej — Foto-ilustracija: Unsplash (Jamie Davies)

Od 1. jula, svi javni objekti, poput gradske većnice, sportskih centara i ostalih zgrada u vlasništvu grada, kao i rasveta, u najvećem australijskom gradu Sidneju napajaju se isključivo strujom proizvedenom iz obnovljivih izvora dostupnih na lokalnom nivou.

Apsolutna energetska tranzicija je omogućena ugovorom o kupovini električne energije sa kompanijom “Flow Power”, vrednom oko 53 miliona evra. Predviđa se da će ovaj poduhvat rezultovati godišnjim uštedama od oko 443 hiljade evra na računima za struju u narednih 10 godina. Takođe, emisije ugljenika biće umanjene za 20 hiljada tona u godinu dana.

Grad u Australiji je još 2016. godine “zasukao rukave” i usmerio svoje aktivnosti ka ublažavanju sopstvenog ugljeničnog otiska. Konačne težnje Sidneja su da do 2030. godine smanji emisije ugljenika za 70 odsto. Prema proračunima vlasti, zahvaljujući ugovoru o kupovini lokalno proizvedene električne energije čistog porekla, ovaj cilj bi mogao da bude ispunjen šest godina ranije.

Nadležni organi su se za nabavku struje iz neposredne okoline odlučili kako bi podstakli ekonomski razvoj zajednice i otvaranje zelenih radnih mesta na svom terenu. Energetske potrebe grada zadovoljavaće najveća vetroelektrana u australijskoj saveznoj državi Novi Južni Vels, snage 270 MW, koju čini 75 vetroturbina, visokih 200 metara, kao i dve solarne elektrane. Jedno od ta dva postrojenja imaće snagu 3 MW i pripada neprofitnoj volonterskoj organizaciji koju finansiraju građani. Sunčani kilovat-časovi u energetskom miksu Sidneja poticaće i iz solarne elektrane Bomen, snage 120 MW. Na 250 hektara zemlje prostire se 310.000 modula – i to efikasnijih, bifacijalnih.

Pročitajte još:

Još jedan energetski “trend” koji su Australijanci prisvojili u cilju neutralisanja svog doprinosa klimatskim promenama jeste i izgradnja solarnih elektrana na krovovima opštinskih kompleksa. Očekuje se da će do polovine 2021. godine na građevinama u svojini grada biti 7.800 solarnih panela, istakao je gradonačelnik Klover Mur.

Sidnej osvetljava 23.000 uličnih svetiljki, od kojih je 6.000 komada – LED. U planu je da se zameni i osavremeni još 12.000 sijalica.

Jelena Kozbašić

Igračke – najopasniji proizvodi u EU?!

08.07.2020

autići_dete_igra — Foto-ilustracija: Unsplash (Sandy Millar)

Reagovanja na upozorenja na opasne proizvode u Evropskoj uniji iz godine u godinu je sve više a najčešće se upozorenja odnose na igračke, pokazao je juče, 7. jula ,objavljeni izveštaj o radu sistema Evropske komisije za sprečavanje ili ograničavanje prodaje opasnih proizvoda na tržištu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Shirota Yuri)

U 2019. su nadležni iz 31 zemlje (EU, Britanija, Norveška, Island i Lihtenštajn) kroz tzv. sistem brzog upozoravanja razmenili 2.243 upozorenja na opasne proizvode, što je za rezultat imalo 4.477 reagovanja.

Broj reagovanja odnosno akcija bio je za 10 odsto veći nego godinu dana ranije i za 63 odsto veći nego 2015.

Preduzete akcije uključuju povlačenje ili uništavanje proizvoda od strane distributera i maloprodavaca pre nego što stignu do potrošača i vraćanje nebezbednih proizvoda od strane korisnika.

Prema izveštaju, upozorenja su se najčešće odnosila na igračke (29 odsto) a slede motorna vozila (23 odsto) i električni uređaji i oprema (8 odsto).

Brojna upozorenja odnosila su se i na kozmetiku, odeću, tekstil i modne predmete, kao i na proizvode za decu.

Najviše je bilo upozorenja na opasnost od povređivanja (27 odsto), zatim na hemijske komponente u proizvodu (23 odsto), a slede upozorenja na rizik od gušenja kod dece (13 odsto).

Komisija je ukazala i na nova upozorenja, koja nisu obuhvaćena izveštajem za 2019, registrovana od početka pandemije koronavirusa.

Tako su do 1. jula zabeležena 63 upozorenja na zaštitne maske i po tri na zaštitne kombinezone, dezinfekciona sredstva za ruke i UV lampe.

Od 1. marta do 1. jula preduzeto je deset akcija u vezi maski i jedna za definfekciono sredstvo i to je dodatno doprinelo harmonizaciji mera protiv opasnih proizvoda i time unapređenju zaštite potrošača širom Evrope.

Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders rekao je predstavljajući izveštaj da Komisija radi sa članicama sa ciljem da se unapredi testiranje proizvoda.

Izvor: EurActiv.rs

Ivanjica raspisuje konkurs za zaštitu životne sredine, turizam, poljoprivredu i protivpožarnu zaštitu

08.07.2020

šuma_drveće — Foto-ilustracija: Unsplash (Simon Wilkes)

Opština Ivanjica raspisuje Javni konkurs za dodelu sredstava iz budžeta Opštine Ivanjica za podsticanje projekata ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje projekata od javnog interesa koje realizuju udruženja za 2020. godinu u oblastima zaštite životne sredine i očuvanje prirode, turizam, poljoprivreda, unapređenje kapaciteta udruženja građana i protivpožarna zaštita.

Foto-ilustracija: Unsplash (Clay LeConey)

Predmet javnog konkursa su projekti iz oblasti zaštite životne sredine i očuvanje prirode, turizma, poljoprivrede, unapređenje kapaciteta udruženja građana i protivpožarna zaštita u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju oblasti od javnog interesa u opštini Ivanjica i Odlukom o prioritetnim oblastima od javnog interesa opštine Ivanjica za 2019. i 2020. godina.

Sredstva za realizaciju projekata/programa iz stava 1. ovog javnog konkursa obezbeđena su u budžetu opštine Ivanjica za 2020. godinu u iznosu od 1.500.000,00 dinara i to: sredstva u iznosu od 1.500.000,00 dinara za programe/projekte u tematskoj oblasti: zaštita životne sredine i očuvanje prirode, poljoprivreda, turizam, unapređene kapaciteta udruženja građana i protivpožarna zaštita.

Javni konkurs traje 15 dana od dana objavljivanja, odnosno do 20. jula 2020. godine.

Više informacija o konkursu pročitajte ovde.

U Hrvatskoj predstavljen saobraćajni znak za lociranje divljih životinja u blizini puta

08.07.2020

zaštita_divljači_na_putu — Foto: Primorsko-goranska županija

Zamenik župana Petar Mamula i poglavarka UO za turizam, poduzetništvo i ruralni razvoj Melita Raukar sa saradnicima bili su domaćini sedmog sastanka slovenskih i hrvatskih partnera u projektu Evropske unije “Carnivora Dinarica” – Prekogranična saradnja i usluge ekosistema u dugoročnom očuvanju populacija velikih zveri u severnim Dinaridima. Projekat se provodi u sklopu Programa saradnje Interreg Slovenija – Hrvatska V-A 2014-2020, a odnosi se na zaštitu vuka, risa i medveda.

Tom prilikom predstavljene su aktivnosti koje PGŽ provodi u sklopu paketa projekta „Praktične demonstracijske aktivnosti za očuvanje velikih zveri“ kojem je svrha smanjiti glavne rizike koji ugrožavaju populaciju velikih zveri na prekograničnom području Nature 2000, a koje u Hrvatskoj obuhvata Gorski kotar i Severnu Liku, a u Sloveniji Javornik-Snežnik i Notranjski trikotnik.

Među njima je i dinamični saobraćajni znak postavljen na saobraćajnici D3 Fužine/Rogozno u Gorskom kotaru koji je tehnički opremljen za detekciju prisutnosti divljih životinja u blizini puta na koji se postavlja. Namenjen je upozoravanju vozača na prisutnost životinja. Naime, senzori za detekciju životinja smešteni su u neposrednoj blizini saobraćajnice i u slučaju dolaska životinje u bilo koju od 18 zaštićenih zona, sistem automatski uključuje svetlosne saobraćajne znakove i upozorava vozače na mogućnost pojave životinja na putu. Isto tako, sistem automatski zapisuje podatke o zoni u kojoj se pojavila životinja te njeno kretanje kao i stanje na putu, odnosno neprekidno obnavlja podatke o količinama, tipu i brzini vozila te ih šalje i skladišti u centralnu bazu podataka.

Treba napomenuti da je sistem tav potpuno energetski nezavistan budući da svu potrebnu energiju za rad dobija iz fotonaponskog dela. Višak proizvedene energije skladišti se u akumulatorskim baterijama što je bitno za rad u zimskom periodu kada je smanjena količina sunčeve energije.

Uz pomoć prikupljenih podataka moći će da se izrade statistički podaci o broju vozila i prosečnim brzinama vozila i njihovom usporavanju u vreme pojave životinja u neposrednoj blizini saobraćajnice. Monitoring događanja na predmetnom saobraćajnom delu uz sve prikupljene podatke poslužiće za izradu izveštaja o učincima demonstracionih mera s preporukama koji će sprovoditi projektni partner Veterinarski fakultet Univerziteta u Zagrebu.

Pročitajte još:

Na Avali će se graditi dve pasarele za životinje zarad njihovog očuvanja

U planu je postavljanje istovrsne saobraćajne signalizacije i na lokaciji koja se takođe pokazala kao kritična tačka – Jadranska magistrala iznad Jadranova. Ovime se želi sprečiti stradanje divljači, kao i smanjiti broj saobraćajnih nesreća učestalih upravo na toj deonici. Istaknuta je saradnja s Hrvatskim putevima i lokalnim LD, lovoovlašćenikom na tom području i nada u podršku lokalne samouprave i meštana.

Primorsko-goranska županija je u sklopu Projekta nabavila i osigurala postavljanje 40 kompleta električnih ograda za zaštitu košnica od velikih zveri. Električne ograde su postavljene na 40 različitih lokacija koje se nalaze u Gorskom kotaru i rubnom delu područja Nature 2000. Ovom merom je smanjena dostupnost izvora hrane medvedima, a samim time i smanjena mogućnost za nastanak štete i konflikte između ljudi i velikih zveri.

Planirano trajanje projekta “Carnivora Dinarica” je 30 meseci, od 1. septembra 2018. godine do 28. februara 2021. godine, a budžet iznosi 2.333.997 evra, od čega se 85 odsto sufinansira iz Evropskog fonda za regionalni razvoj u okviru cilja evropske teritorijalne saradnje, dok 15 odsto osiguravaju projektni partneri.

Izvor: Primorsko-goranska županija

Lice i naličje elektroenergetskog sektora

08.07.2020

1-ALEKSANDAR-BOROVIĆ-VETRENJAČE-1[1] — Photo: Aleksandar Borovic

Srbija je u pogledu fosilnih goriva relativno siromašna zemlja. Ključni, raspoloživi energetski resurs je niskokvalitetni ugalj – lignit. Rezerve nafte i gasa su relativno skromne i u narednim decenijama se može očekivati prestanak njihove eksploatacije u našoj zemlji. Energetski potencijal uljnih škriljaca nesumnjivo postoji, ali nedovoljno je istražen, dokpostojeće tehnologije za korišćenje ovog izvora energije nisu komercijalno i ekološki prihvatljive.

Trenutno, značaj lignita za energetiku Srbije je nemerljiv. Razvoj elektroenergetskog sektora Republike se još od 60-ih godina prošlog veka zasnivao na raspoloživim rezervama uglja. Kičmu elektroenergetskog sektora u Srbiji predstavljaju termoelektrane (TE) na ugalj koje obezbeđuju oko 70 odsto domaće proizvodnje električne energije.

Problem sa sagorevanjem uglja je emisija zagađujućih materija i ugljen-dioksida u atmosferu. Ugradnja elektrofiltra i postrojenja za denitrifikaciju i odsumporavanje značajno smanjuju emisije polutanata, ali to ujedno povećava cenu električne energije, te ugradnja nema mnogo smisla na starim postrojenjima manje snage.

Međutim, za emisiju ugljen-dioksida iz TE na ugalj, rešenje ne postoji. Sa stanovišta emisije ovog gasa, ugalj je najnepovoljniji od svih fosilnih goriva, a tehnologije prikupljanja i skladištenja ugljen-dioksida su i dalje u ranoj fazi razvoja.

Prema važećoj Strategiji razvoja energetike u narednoj dekadi se može očekivati povlačenje oko 1.000 MW najstarijih i najneefikasnijih TE, a one koje ostanu u radu (uz TE Kostolac B3 u izgradnji i, eventualno, još jedno novo postrojenje slične snage) bi trebalo da ispunjavaju najstrože ekološke norme. Ovakav razvoj elektroenergetskog sektora bi se, sa stanovišta korišćenja uglja, mogao smatrati optimističnim – ugalj bi se eksploatisao i koristio za proizvodnju električne energije u značajnoj meri još nekoliko narednih decenija, a njegov udeo u proizvodnji električne energije bi verovatno ostao veći od 50 odsto.

Promena energetske strategije i usvajanje politike EU u oblasti zaštite klime nesumnjivo bi doveli do postepenog smanjenja i, na kraju, potpunog prekida proizvodnje električne energije korišćenjem uglja u Srbiji. Da bi ovaj scenario bio ekonomski i socijalno održiv, potrebno je da ovaj proces bude praćen odgovarajućim merama ekonomske i socijalne politike. Cena ovakve tranzicije je vrlo visoka i Srbija samostalno teško može da je plati. Za ovaj scenario bi bila neophodna puna integracija u EU ili makar pristup tranzicionim fondovima na način na koji je to predviđeno za zemlje članice EU.

Obnovljivi izvori energije (OIE), koji bi u punoj meri zamenili ugalj za proizvodnju električne energije, uzevši u obzir sadašnji razvoj tehnologije, u Srbiji ne postoje. Hidroelektrane (HE) trenutno učestvuju sa oko 30 odsto u proizvodnji električne energije i predstavljaju „porodični nakit“ srpske energetike. Planovi za izgradnju novih HE na većim vodotokovima (Morava, Drina, Ibar, Lim i dr) postoje, ali je iz mnogo razloga njihova izgradnja malo verovatna. Jedan od razloga je i odijum javnosti prema izgradnji malih HE, do koga svakako nije moralo da dođe.

O potencijalima korišćenja solarne energije i energije vetra je teško govoriti. „Fid-in” tarifa je dala rezultate pre svega u rastu instalisanih kapaciteta koji koriste vetar, dok je kod solarne energije postojao limit u kapacitetima. Međutim, kada se sumira učešće električne energije iz ovih postrojenja, neće biti veće od 5 odsto u bilansu proizvodnje električne energije. Nesumnjivo da je u Srbiji tehnički moguće instalisati nekoliko puta veću snagu u elektranama na vetar, a na sunce i nekoliko desetina puta više. Izgradnja reverzibilne HE Bistrica, o kojoj se ranije dosta govorilo, mogla bi dodatno da uveća tehnički potencijal ovih izvora.

U fokusu:

Domaća cena električne energije ne predstavlja stimulans za investitore i bez podsticajne politike države teško će se nastaviti postojeći trend izgradnje, čak i vetrogeneratora. Teoretski, najveći neiskorišćeni potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji leži u biomasi i to u delu koji se odnosi na poljoprivrednu biomasu. Međutim, vrlo je teško odrediti koji deo tog potencijala je zaista energetski iskoristiv, s obzirom na to da se ostaci iz poljoprivredne proizvodnje koriste i za različite druge namene.

Biogasna postrojenja (vezana za stočarsku proizvodnju) snage nekoliko desetina megavata su već u pogonu i tu se, uz odgovarajuću podsticajnu politiku (trenutno koriste „fid-in“ tarifu) može očekivati dalji rast, jer se na taj način rešava i problem otpada. Što se tiče drvne biomase, ona se najvećim delom koristi za zadovoljenje toplotnih potreba i tu se ne očekuje značajnija promena. Njeno korišćenje za proizvodnju električne energije je moguće, ali ne u toj meri da predstavlja realnu zamenu za postojeće korišćenje lignita. Čak i organizovano gajenje brzorastućih šuma ne bi moglo obezbediti više od stotinak MW novih kapaciteta za proizvodnju električne energije.

O drvnoj biomasi je bitno reći da je ona CO2 neutralna, samo ukoliko seču šuma prati odgovarajuće pošumljavanje. U suprotnom, biomasa je sa stanovišta emisije CO2 nepovoljniji energent od uglja. Takođe, sagorevanje biomase prati značajna emisija čestica i drugih polutanata, koja se samo u većim postrojenjima može uspešno rešavati. Problem zagađenja u gradovima Srbije tokom zime 2019/20. godine dobrim delom je izazvan sagorevanjem biomase u domaćinstvima.

Dakle, kako god se bude razvijala energetika Srbije, maksimalna valorizacija obnovljivih izvora energije bi morala da ima prioritet. Suštinski, to su jedini, na duži rok održivi, domaći izvori energije. Uz široku primenu mera energetske efikasnosti, bilo bi moguće obezbediti da izvestan deo potrebne energije dobijamo iz domaćih izvora. Pri tome se mora imati u vidu da apsolutno čist izvor energije ne postoji i da i korišćenje obnovljivih izvora nije jeftino. Tehnički potencijal OIE zavisi od raspoloživih tehnologija, ali stepen korišćenja OIE zavisi od toga koliko su potrošači za takvu energiju spremni da plate.

Dejan Ivezić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.

Prva pametna kanta za upravljanje otpadom u Crnoj Gori predstavljena u Nikšiću

08.07.2020

pametna_kanta_Nikšić — Foto: Ekološki pokret Ozon

Prvu pametnu kantu za upravljanje otpadom u Crnoj Gori predstavili su na nikšićkom Trgu Ekološki pokret Ozon i Pivara Trebjesa, a koja je nabavljena u sklopu projekta „Otpad i budućnost“, koji je pobedio na konkursu Pivare „Trebjesa“ za nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine.

Predstavljanje pametne kante nastaviće se i u drugim crnogorskim opštinama, a sve kako bi se nadležnima ukazalo da problem odlaganja otpada uz pomoć savremene tehnologije, može biti rešen.

Objašnjavajući način rada Aleksandar Perović, direktor Ekološkog pokreta ,,Ozon“, kazao je da pametna kanta ima mogućnost, putem wi-fi interneta, da pošalje signal u sistem kad je puna, čime utiče i na benefite smanjenje troškova rada u prevozu komunalnih preduzeća.

„Nikšić je opština koja ima veliki problem sa upravljanjem otpada, zato što je teško kontrolisati ovoliku teritoriju i upravo ovakva oprema može da promeni sadašnju situaciju. Mi imamo priliku da kroz solarnu energiju za četiri sata prikupimo dovoljno energije da od zapremine 240 litara izađe jedna kockica ambalažnog otpada koja vredi na tržištu“, istakao je Perović.

Ulaganje u infrastrukturu, prvi je korak ka postizanju održivosti zbog čega se Perović nada da će opština Nikšić, Komunalno preduzeće i ministarstvo, kao i svi koji se bave odlaganjem otpada shvatiti tu potrebu.

Perović je podsetio i da Ozon godinama radi na uspostavljanju sistema koji je samoodrživ u upravljanju otpadom.

„I nadamo se da je ovo prvi korak u konkretnim rešavanjima u budućnosti, kako ćemo uspeti da od nečega što predstavlja problem, zapravo pokažemo da je resurs, da otvara zelena radna mesta i može pomoći oporavku ekonomije. Naša misija je da budemo uvek inovativni, da pokrećemo stvari na bolje“, poručio je Perović.

Pročitajte još:

Inovativnu ideju Ozona podržala je Pivara Trebjesa kroz projekat vredan 10.000 evra „ Ovaj projekat pokazao je kako se otpadom možemo baviti na jedan drugačiji način i da uz pomoć pametnih tehnologija možemo pristupiti rešavanju ovog veoma složenog problema. Pametna kanta samo je jedan od tih načina“, kazala je menadžerka korporativnih poslova u Pivari „Trebjesa“, Jelena Damjanović Vidaković. I Ranije je Pivara Trebesa podržavala inovativne ekološke projekte nevladinog sektora, a učešće u toj oblasti ne zasniva se samo na tome, tvrdi Damjanović Vidaković.

„Jedna smo od prvih kompanija koja je izradila sopstveni pogon za prečišćavanje otpadnih voda, takođe recikliramo 50 odsto otpada u proizvodnom procesu, što nas svrstava u red kompanija sa najvećim procentom reciklaže u Crnoj Gori. Otpad nije tuđi već zajednički problem i za njegovo rešavanje neophodna je saradnja svih sektora i uključenost svih nas“, poručila je Damjanović Vidaković.

Izvor: Ekološki pokret Ozon

Raspisan Javni konkurs za višegodišnje proizvodne zasade vinove loze

08.07.2020

vinova_loza — Foto-ilustracija: Unsplash (Elena Kloppenburg)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze u 2020. godini

Podsticaji za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada jesu podsticaji za: fizičko-hemijsku analizu zemljišta sa preporukom đubrenja zemljišta za sadnju; izradu vinogradarskog projekta; pripremu, obradu zemljišta, kopanje jamića za sadnju i sadnju; nabavku sadnica vinove loze; nabavku naslona za proizvodne zasade, odnosno radi nabavke kolja kod zasada vinove loze sa odomaćenim sortama koje se gaje sa tradicionalnim uzgojnim oblicima.

Zahtev za odobravanje prava na podsticaje za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze u 2020. godini, podnosi se u periodu od 6. jula do 19. avgusta 2020. godine.

Više o konkursu pročitajte ovde.

Bečki risevi dobili podmladak

08.07.2020

Evroazijski risevi u zoološkom vrtu Šunbrun su krajem maja dobili potomstvo. Majka je svoje mladunče u ranim sedmicama odgajala potpuno skriveno od javnosti, a u poslednjih par dana mali ris je postao vidljiv i spreman za istraživanje okoline.

Mladunče risa pri rođenju teži oko 300 grama i u prvih par sedmica je potpuno slepo. Mali ris za sada mnogo spava i obično je najaktivniji navečer. Kako bi njegovo odrastanje proteklo neometano, osoblje zoološkog vrta Šunbrun ga za sada posmatra samo iz daljine, tako da njegov pol još nikome nije poznat. Četiri meseca će se mladunče hraniti majčinim mlekom, a ubrzo će početi da isprobava i meso. Kao najveća mačka u Evropi, ris može izrasti do 1,30 m dužine tela uz dodatak repa od 11 do 25 cm i visinu ramena od 65 cm.

Trenutno u Austriji postoji samo 39 ovih velikih mačaka koje žive u divljini i razmnožavaju se. Od ukupno četiri vrste risa na svetu, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji je kao i u Austriji prisutan evroazijski ris (lat. Lynx, lynx). U našoj regiji živi manje od 200 jedinki, od kojih oko 40 čine balkanski risevi, jedina preživela skupina ove podvrste evroazijskog risa.

Izvor: Eurocomm-PR Sarajevo

Amazonija opet gori – a požari pored prirode narušavaju i zdravlje obolelih od koronavirusa

07.07.2020

wildfire_požar — Foto-ilustracija: Unsplash (Meritt Thomas)

U poređenju sa istim mesecom u godini ranije, broj požara u delovima Amazonije koji pripadaju Brazilu se tokom juna povećao za 20 odsto – sa 1.880 požara u 2019. na 2.248 u 2020. godini. Prema podacima Nacionalnog instituta za istraživanje svemira, ovo je trinaestogodišnji rekord.

U toku jednog junskog dana zabeleženo je u proseku 75 požara.

Iako su prošlog avgusta satelitski snimci pokazivali i do 1.000 požara dnevno, odnosno 30.901 mesečno, to je bio vrhunac plamenih stihija na tom području. S obzirom na to da je jun tek početak sušne sezone, stručnjaci se plaše da će obim uništavanja Amazonije u predstojećem periodu nadmašiti prošlogodišnju štetu.

Vatra tokom jula, avgusta i septembra obično postaje još razornija.

Brazilci su odlučni da ne smeju da dozvole da se ponovi scenario iz 2019. godine kada su se požari u amazonskoj prašumi utrostručili u odnosu na godinu pre i kada su, zbog tih dešavanja, oči čitave planete bile uprte u njih. Propisi vezani za poljoprivredu i zaštitu životne sredine koje je doneo predsednik Žair Bolsonaro smatraju se jednim od uzročnika nestajanja vrednih prirodnih resursa.

Aktivisti veruju da je trenutna pandemija dodatno produbila problem zato što smatraju da je nadzor nad aktivnostima šumokradica i poljoprivrednika slabiji. Upravo se njima pripisuje krivica za rasprostranjenost požara u Amazoniji, zato što ih namerno podmeću kako bi brzo očistili zemljište.

Brazil, posle Sjedinjenih Američkih Država, ima najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa koronavirusom. Postoji zabrinutost da bi količine dima mogle da imaju negativan uticaj na obolele pacijente.

Pročitajte još:

Pored tri miliona vrsta biljnog i životinjskog sveta, amazonsku prašumu naseljava i milion domorodaca. Proteže se kroz Južnu Ameriku i značajno je skladište ugljenika. Čak 60 teritorije Amazonije pripada Brazilu.

Jelena Kozbašić

Sve više električne energije na svetu se proizvodi iz obnovljivih izvora

07.07.2020

turbina_solarni_paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Najnoviji izveštaj o globalnoj proizvodnji struje pomoću energije vetra i sunca pokazuje da su obnovljivi izvori tokom 2019. godine još jednom oborili rekord. Na svetu je zahvaljujući ova dva resursa generisano 8,2 odsto električne energije – što je znatan skok u poređenju sa njihovim udelom od 3,4 odsto u energetskom miksu planete tokom 2013. godine.

Čak 18 odsto proizvedene električne energije u Evropi bilo je čistog porekla, dok su se Kina, Sjedinjene Američke Države i Indija zabeležile nešto niže procente vetroenergije i energije sunca u proizvodnji struje – ali su i dalje bile iznad svetskog proseka.

Prema proračunima, evropski kontinent je prednjačio u energetskoj tranziciji u odnosu na ostatak sveta, pri čemu se najbolje pokazala Danska – sa više od 50 odsto električne energije dobijene upravo iz obnovljivih izvora. Za njom slede Irska, sa 30 odsto, Nemačka, sa 29 odsto, i Portugal, sa 27 odsto.

Pročitajte još:

Dejv Džouns, analitičar nezavisnog istraživačkog instituta Ember, koji je i sproveo istraživanje, objasnio je da se, zbog pandemije i posledičnog osmišljavanja paketa oporavka, nalazimo na prekretnici. “Vlada zemalja ne smeju da usmeravaju novac ni u proizvodnju energije iz uglja ni u proizvodnju energije iz gasa kako bi se ubrzao prelazak na čistu energiju”, rekao je on.

Jelena Cvetić

Najavljeno krčenje šume na Košutnjaku iz ugla investitora “Avala studios”

07.07.2020

Kako je saopšteno, društvena odgovornost “Avala studios” podrazumeva da društvo vodi računa o prirodi i neće krčiti šumu, kao ni retka stabla u okviru postojeće infrastrukture. Samoniklo divlje rastinje i korov biće sanirani u saradnji sa Gradskim zelenilom i Srbija šumama, a pošumljavanje će se vršiti sa tri puta više novih stabala u odnosu na divlje rastinje koje bude uklonjeno. Biće kreirane zelene površine za šetnju i rekreaciju umesto dosadašnjih deponija i nepristučnih delova prirodi.

Koncept čitavog projekta je da približi evropske ekološke standarde kroz izgradnju novih objekata, odnosno studija na mestu postojećih i da oživi filmsku industriju. Izgradnja najsavremenijih filmskih studija radi se na osnovu Plana detaljne regulacije čiji je obuhvat 86 hektara, od čega će biti iskorišćeno oko 40 hektara. U okviru projekta biće oko 50.000 m2 filmskih studija i pratećih prostora za filmsku industriju. Trenutno postoji oko 36.000 m2 koji nisu adekvatni, a samo se 3.000 m2 koristi za domaće produkcije s obzirom na to da ne zadovoljavaju potrebe internacionalnih produkcija. Biće rekostruisana dva studija oko 2.000 m2, a ostalo će se zidati prema najsavremenijim standardima. Planirani prihod od filmske industrije stanih filmskih produkcija za Republiku Srbiju biće između 120 i 150 miliona evra godišnje.

“Avala studios” realizuje digitalizaciju filmova koji su u vlasništvu, a koji se čuvaju u prostorijama Jugoslovenske kinoteke kako bi se očuvalo kulturno nasleđe najveće produkcijske kuće sa ovih prostora.

Pročitajte još:

Sa ponosom se ističe da je kompletno sređen fundus filmskih kostima koji je zapostavljen, a deo istog bio je doniran za filmove „Kralj Petar“ i „Zaspanka za vojnike“ kao i za proslavu obeležavanja 100 godišnjice Velikog rata.

Društvo se aktivno uključilo u rešavnje pitanja stambenog zbrinjavanja 43 porodice koje žive više od dve decenije u neuslovnim prostorima radničkih baraka. Bivši radnici RTS, izbeglice i interno raseljena lica iz Hrvatske, Bosne i Hercegocine i Kosova i Metohije dobiće u vlasništvu u Resniku stanove čija je vrednost oko 1,5 miliona evra.

Deo plana izgradnje pored studija obuhvata stambeno poslovni kompleks sa državnom školom, sportskim centrom, dva vrtića, staze za biciklizam, dečije igralište i zgrade sa zelenom energijom. Da bi se očuvala priroda i zadržale zelene površine, predviđeni su parkinzi ispod svih zgrada i filmskih studija.

O društvu “Avala studios”

Društvo “Avala studios” je privatizovalo “Avala film”. Danas je većinski vlasnik društva češka firma SEBRE. Vizionarska kompanija koja je u centru Praga izgradila ekološke zgrade za koje je arhitekta Stanislav Fiala dobio nagrade kao najbolji arhitekta sa pohvalom Uneska za očuvanje kulturnog nasleđa i koji će u Srbiji biti u timu koja realizuje projekat. Beograd će kroz human, ekološki i u skladu sa očuvanjem zelenih površina dobiti prostor u kome će građani moći da uživaju u segmentu kulture, umetnosti, sportu, a IT početnici i stručnjaci da razvijaju svoje ideje i kreiraju safe space.

Obuhvatom plana se nalaze objekti Radio televizije Srbije, Jugoslovenske kinoteke, stanica protivpožarne policije sektora za vanredne situacije, Fakultet za sport (DIF) i crkva Svetog Luka koji će ovim planom konačno dobiti mogućnost za proširenje sopstvenih kapaciteta.

Društvo “Avala Studios” teži da povrati sjaj i slavu kroz potpunu revitalizaciju filmske industrije u Srbiji i ulaganje u visini od 65 miliona evra u izgradnju filmskih studija.

Izvor: Invictus

NIS šalje pijaću vodu građanima Ivanjice i Blaca

07.07.2020

Kompanija NIS doniraće više od 33 hiljade litara pijaće vode opštinama Ivanjica i Blace, čiji su žitelji danima bez vode za piće iz gradskog vodovoda.

„NIS već godinama pomaže lokalnim zajednicama u Srbiji i uvek smo spremni da pružimo podršku kada je to najpotrebnije. Čim smo čuli za probleme sa kojima se suočavaju Ivanjica i Blace, organizovali smo se i odlučili da pomognemo tako što ćemo donirati pijaću vodu koju proizvodi naša kompanija. Sigurni smo da ćemo na ovaj način doprineti da žitelji ove dve opštine lakše prevaziđu nevolju sa kojom su se suočili, a mi ćemo i dalje biti spremni da, u skladu sa svojim mogućnostima, pomognemo građanima Srbije“.

U akciju doniranja vode za piće „jazak“ aktivno su uključeni i volonteri NIS-a u okviru „Kluba volontera“, čime se nastavljaju humanitarne akcije kompanije NIS i njenih zaposlenih, u cilju podrške onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Pročitajte još:

Kompanija NIS od 2009. godine pod sloganom „Budućnost na delu“ organizuje i učestvuje u humanitarnim aktivnostima kojima se rešavaju akutni problemi građana, ali i generalno unapređuje život u lokalnim zajednicama u koje je do sad uloženo više od 3,8 milijardi dinara.

Izvor: NIS

U Kini se pojavila bolest koja je u 14. veku odnela 50 miliona života

07.07.2020

Kina_Kineski_zid — Foto-ilustracija: Unsplash (Hanson Lu)

Pojava bubonske kuge na severu Kine upozorava da svetu, dok se bori s pandemijom novog koronavirusa, prete i stare zarazne bolesti koje su u prošlosti odnosile desetine miliona života, pišu svetski mediji, ukazujući ipak da se kuga sada lako leči i da je mala verovatnoća od epidemije te bolesti.

Upozorenje u Unutrašnjoj Mongoliji

Vlasti u gradu u regionu Unutrašnja Mongolija na severu Kine podigle su uzbunu pošto je prijavljen slučaj pacijenta za kojeg se sumnja da je oboleo od bubonske kuge, prenosi Rojters.

Zdravstvene vlasti u grada Bajanur u nedelju, 4. jula, izdale su upozorenje trećeg stepena, što je drugi najniži od četiri nivoa, navodi agencija i ukazuje da je upozorenje usledilo pošto su u Unutrašnjoj Mongoliji u novembru prijavljena četiri slučaja kuge, uključujući dva slučaja pneumonične kuge, smrtonosnije varijante kuge.

Bubonska kuga, poznata kao “Crna smrt” u Srednjem veku, veoma je zarazna i često fatalna bolest koju najčešće prenosi glodari. Upozorenje u Bajanuru zabranjuje lov i ishranu životinjama koje bi mogle da nose kugu i traži od javnosti da prijavi svaki slučaj kuge ili groznice bez jasnih uzroka.

Slučajevi kuge nisu neuobičajeni u Kini, ali su zaraze sve ređe, ističe Rojters i ukazuje da je Kina od 2009. do 2018. prijavila 26 slučaja oboljevanja i 11 smrtnih slučaja.

Pored novih i stare pretnje

Potvrda kineskih zdravstvenih vlasti da je pastir u Unutrašnjoj Mongoliji zaražen bubonskom kugom pokazuje da čak i dok se sve bori s pandemijom novog virusa, ostaju i stare pretnje, piše Njujork tajms.

Zdravstvene vlasti Bajanura su saopštile da je pacijent u stabilnom stanju u bolnici.

Gradske vlasti su takođe navele da će mere za sprečavanje kuge ostati na snazi do kraja godine.

Bubonsku kugu izaziva bakterija Jersinija pestis koju prenose buve zaražene preko glodara, poput mrmota, ukazuje Njujork tajms, dodajući da su u Unutrašnjoj Mongoliji prenosnici često mrmoti koji žive u ruralnim oblastima.

Pneumoničnu kugu takođe izaziva ta bakterije i ona je jedini oblik kuge koji se može prenositi s čoveka na čoveka preko respiratornih kapljica, piše američki list, dodajući da pneumonična kuga, ako se ne leči neizbežno vodi do smrti, dok je bubonska kuga, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, fatalna u 30 do 60 odsto nelečenih slučajeva.

Pročitajte još:

Dok je Kina izgleda smanjila slučajeve koronavirusa na blizu nula, ostaju druge zarazne pretnje, ističe Asošiejtid pres i ukazuje da je pored koronavirusa, koji je prvo zabeležen u kineskom gradu Vuhanu krajem prošle godine, Kina suočena i s afričkom svinjskom groznicom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Tiraya Adam)

Kina je većinom iskorenila kugu, ali se povremeno javljaju slučajevi oboljevanja posebno među lovcima koji dolaze u kontakt s buvama koje nose bakterije, navodi AP, dodajući da je poslednja veća poznata zaraza bila pneumonična kuga 2009. kada je nekoliko ljudi umrlo u gradu Ziketan na Tibetu. Pneumonična kuga može da se razvije iz bubonske i rezultira u ozbiljnim upalama pluća.

S druge strane, Kina nedeljama nije prijavila novi smrtni slučaj od koronavirusa, a u ponedeljak je prijavljen samo jedan novi slučaj lokalne zaraze u Pekingu.

Epidemija malo verovatna

Bubonska kuga odgovorna je za jednu od najgorih epidemija u ljudskoj istoriji – Crnu smrt koja je ubila oko 50 miliona ljudi širom Afrike, Azije i Evrope u 14. veku, ali se sada lako leči, ukazuje BBC i ističe da je malo verovatno da pojava slučajeva kuge može dovesti do epidemije.

Od Crne smrti u Srednjem veku bilo je više velikih epidemija, ističe britanski javni servis. U Velikoj epidemiji kuge 1665. umrla je oko petina stanovništva Londona, dok je više od 12 miliona umrlo tokom zaraze u 19. veku u Kini i Indiji.

Slučajeve bubonske kuge su sada retki, ali s vremena na vreme dolazi do izbijanja bolesti. Na Madagaskaru je, ističe BBC, bilo više od 300 slučajeva oboljevanja 2017. Studija u medicinskom časopisu Lanset ustanovila je da je manje od 30 ljudi umrlo.

Simptomi bubonske kuge su visoka temperatura, mučnina, slabost i otečene limfne žlezde na vratu, pazuhu i preponama. Stručnjaci kažu da se za razliku od 14. veka, sada zna kako se kuga prenosi i kako se sprečava, kao i da se može efikasno lečiti antibioticima.

Uloga mrmota

Vlasti u Bajanuru su uz upozorenje da postoji opasnost od epidemije kuge među ljudima u tom gradu, tražile da se prijave slučajevi bolesnih i mrtvih mrmota, koji se koriste za ishranu u delovima Kine i susedne Mongolije, i koji su u prošlosti izazivali zaraze kugom u tom regionu, ističe CNN.

Veruje se da su mrmoti izazvali epidemiju pneumonične kuge 1911. kada je 63.000 ljudi umrlo od te bolesti na severu Kine, ukazuje CNN. Mrmoti se lovljeni zbog krzna koje je postalo popularno među međunarodnim trgovcima.

Zaraženim proizvodima od krzna mrmota se trgovalo širom zemlje, čime je bolest prenešena na hiljade drugih.

Iako je ta epidemija suzbijena u roku od jedne godine, zaraze kugom preko mrmota su opstajale decenijama kasnije. Prošle nedelje, navodi CNN pozivajući se na kinesku novinsku agenciju Sinhua, dva slučaja bubonske kuge su potvrđena u Mongoliji, kod dva brata koja su jela meso mrmota. Prošlog maja, par u Mongoliji je umro od bubonske kuge pošto su jeli sirove bubrege mrmota, koji su po verovanju narodni lek za dobro zdravlje.

Moderna medicina lako leči kugu, ali se od 1.000 do 2.000 ljudi razboli od te bolesti svake godine, ističe CNN i ukazuje da u SAD svake godine, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, bude od nekoliko do par desetina slučajeva oboljevanja kugom. U Koloradu su 2015. dve osobe umrle od kuge, a godinu dana ranije u toj saveznoj državi je zabeleženo osam slučajeva.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Završetak radova na novom mostu preko reke Ljuboviđe do kraja godine

07.07.2020

most_Ljubovija — Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović obišla je zajedno sa direktorom “Puteva Srbije” Zoranom Drobnjakom most preko reke Ljuboviđe kod Ljubovije koji je urušen usled poplava u junu ove godine.

Mihajlovićeva je ovom prilikom rekla da ulaganje u puteve u ovom delu Srbije nije malo i da je kroz razne projekte u prethodnih par godina uloženo 9 milijardi dinara u puteve u Mačvanskom okrugu.

Ona je dodala da je prethodno danas obišla most preko reke Trešnjice na državnom putu Ljubovija-Bajina Bašta, koji je prethodnih godinu dana bio zatvoren za teretni saobraćaj.

“Od pre nekoliko dana ovaj most je u upotrebi za teretnjake preko 3 tona. U pitanju je važna investicija od tridesetak miliona dinara. Sada teretnjaci, njih oko trista dnevno, ne mora da ide preko Valjeva i Debelog Brda, putem dugačkim 120 km, jer je put direktno preko ovog mosta od Ljubovije do Bajine Bašte dug 54 km. To znači da će i troškovi i utrošeno vreme biti manji a bezbednost bolja. Nastavićemo da pratimo realizaciju svih projekata zajedno sa predsednikom opštine, da ovo što smo danas obećali i uradimo”, rekla je Mihajlovićeva.

Zoran Drobnjak izjavio je da se trenutno radi projekat za most preko reke Ljuboviđe i da će on biti gotov za oko mesec i po.

“Za sedam dana ćemo uraditi devijaciju da bi saobraćaj mogao da funkcioniše. Potrudićemo se da novi most u dužini od oko 35 metara i u vrednosti od oko 60 miliona dinara bude gotov do nove godine”, rekao je Drobnjak.

Načelnik Mačvanskog okruga, Vladan Krasavac, istakao je odličnu saradnju sa Vladom Srbije i resornim Ministarstvom, koja je krunisana početkom izgradnje mosta na Savi u okviru projekta izgradnje auto-puta i brze saobraćajnice Ruma–Šabac–Loznica.

“Urušavanjem ovog mosta prekinuta je putna komunikacija na regionalnom putu Mali Zvornik-Ljubovija-Bajina Bašta. Za nas veoma važna deonica jer je to jedina veza našeg Podrinja sa Zapadnom Srbijom, ali i Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Nastavljamo dobru saradnju sa Republikom, Ministarstvo i sve državne institucije čvrsto stoje iza svih okruga i lokalnih samouprava”, rekao je on.

Pročitajte još:

Predsednik opštine Ljubovija Milovan Kovačević rekao je da su neke prirodne pojave takve da niko ne može da ih spreči i zahvalio se potpredsednici Vlade na poseti kako bi zajedno sagledali probleme građana ove opštine.

“U Negotinu je 1955. palo 211 litara kiše po metru kvadratnom, što je zabeleženo kao maksimum u našoj zemlji. 22.juna ove godine u Ljuboviji je palo 210 litara kiše. Koliko god ove razmere bile velike, zahvalan svima na pomoći da u tih par dana spasimo što se spasiti može”, rekao je on.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

1...690691692...1,670 Page 691 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

O društvu “Avala studios”

Pročitajte još:

Upozorenje u Unutrašnjoj Mongoliji

Pored novih i stare pretnje

Pročitajte još:

Epidemija malo verovatna

Uloga mrmota

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM