Kako urbano zelenilo utiče na mentalno zdravlje dece

06.09.2020

0002 Foto Ivana Lukić — Foto: Ivana Lukić

Gradska deca koja odrastaju u blizini zelenih površina imaju bolje mentalno zdravlje!

Nova studija otkrila je da deca koja odrastaju u okruženju sa zelenim površinama imaju 55 odsto manje rizika od problema sa mentalnim zdravljem tokom svog života. Istraživači koji su sproveli ovu studiju pozivaju urbaniste da projektuju i grade više urbanih zelenih površina.
Svet je 2007. godine dostigao prekretnicu: prvi put u istoriji, više ljudi je živelo u gradovima nego u ruralnim sredinama. Gradovi, iako prilično nova pojava u ljudskom društvu, uneli su revolucionarne promene u naš način života: bile one dobre ili ne, život u gradovima (naročito velikim gradovima) nije ni nalik onome što su naši preci iskusili. Urbanizacija je dovela do ubrzanog ekonomskog razvoja i značajno povećala životni standard – ali je donela i neke neželjene promene. Među njima je uska povezanost života u gradovima i rastućeg broja mentalnih problema. Iako konkretni uzroci nisu poznati, izgleda da život u urbanim okruženjima negativno utiče na mentalno zdravlje.

S druge strane, zelene površine neutrališu ovaj efekat. Istraživači sa Univerziteta Arhus u Danskoj želeli su da prouče vezu između zelenila i mentalnog zdravlja. Koristili su satelitske podatke od 1985. do 2013. godine, mapirajući blizinu zelenih površina u odnosu na 943.027 stanovnika Danske, od njihovog rođenja do 10. godine. Istraživači su takođe imali pristup podacima o njihovom mentalnom zdravlju, socioekonomskom statusu i mestu prebivališta.
Oktrili su usku povezanost između blizine zelenih površina i nižeg rizika od problema sa mentalnim zdravljem kasnije u životu. Naravno, ova činjenica sama po sebi nije dovoljna za donošenje konkretnih zaključaka. Prethodna istraživanja pokazala su da su okruženja sa obiljem zelenila obično materijalno bogatija, što zauzvrat može smanjiti rizik mentalnih bolesti. Takođe, vegetacija može da pomogne u ublažavanju ekstremnih temperatura i pročišćavanju vazduha, što isto može uticati na mentalno zdravlje.

Međutim, čak i kada su istraživači uzeli u obzir ove činioce, povezanost je i dalje postojala: deca koja su odrastala sa najmanje zelenila u okruženju imala su i do 55 odsto veći rizik za razvoj psihičkog poremećaja, nezavisno od efekata drugih poznatih činilaca rizika.
„Sve je više dokaza da prirodno okruženje igra veću ulogu u razvoju mentalnog zdravlja nego što se ranije smatralo. Naša studija je važna za bolje razumevanje njegovog značaja za širu populaciju”, rekla je postdoktorantkinja Kristine Engeman sa Odeljenja bioloških nauka i Nacionalnog centra za registarski zasnovana istraživanja na Arhus Univerzitetu, glavna autorka ove studije.

Opet, nije najjasnije zašto se to događa, ali istraživači imaju nekoliko pretpostavki. Za početak, zelena okruženja povećavaju društvenu povezanost i predstavljaju odlično mesto za opuštanje i interakciju sa drugima. Parkovi mogu da podstiču zdrav osećaj zajedništva, što takođe može doprineti održavanju zdravog mentalnog stanja. Pokazalo se i da zelene površine razvijaju kognitivne sposobnosti kod dece, a konkretno drveće povećava „blagostanje, zadovoljstvo i razvoj dečijih sadašnjih i budućih akademskih i životnih veština.” Verovatno postoji nekoliko činilaca koji se prepliću i stvaraju mrežu mentalne zaštite, što potvrđuju prethodna istraživanja koja su otkrila da provođenje više vremena u prirodi čini ljude zdravijim i srećnijim.
Iako bi se ovoj studiji možda mogla dodati određena kulturna komponenta, gradovi postaju sve veći i naseljeniji, što ukazuju na to da su zelene površine sada neophodnije nego ikad. Ova studija pruža vrlo jak argument za postojanje više parkova i šuma u gradovima.

S obzirom na to da 450 miliona ljudi širom sveta pati od mentalnih poremećaja, ovo bi mogla biti izuzetno korisna intervencija. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) takođe promoviše razvoj što većeg broja zelenih površina, objašnjavajući da one “predstavljaju osnovnu komponentu bilo kog gradskog ekosistema”.
Stručni tim sada poziva vladu da obrate pažnju na njihovu studiju (i druge slične radove) i istaknu važnost zelenila – i mi i naša deca bismo imali mnogo koristi od toga.
„Na povezanost između mentalnog zdravlja i pristupa gradskim površinama u vašem kraju trebalo bi još više obratiti pažnju u urbanom planiranju kako bi se obezbedili zeleniji i zdraviji gradovi i unapredilo psihičko zdravlje gradskog stanovništva u budućnosti,” dodaje koautor profesor Jens-Kristijan Svening sa Odeljenja za biološke nauke Univerziteta Arhus.

Izvor: Orca/prevod Draga Nešković

GSK i Sanofi započinju testiranje vakcine protiv koronavirusa na ljudima

06.09.2020

chemicals_hemikalije_laboratory_laboratorija — Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Reed)

GSK i Sanofi, koji su među najvećim proizvođačima vakcina, trebalo bi da započnu testiranje svoje vakcine protiv koronavirusa na ljudima u SAD-u, nakon obećavajućih rezultata u ranim fazama istraživanja, piše britanski Gardijan.

Ova dva poizvođača započela su saradnju u aprilu ove godine, kako bi zajedničkim trudom proizveli što efikasniju vakcinu.

Vakcina kombinuje postojeću tehnologiju koju Sanofi koristi za pravljenje vakcine protiv gripa, zajedno sa dodatkom iz GSK, poznatim kao “adjuvant” ili pomoćno sredstvo, koje može da se meša s vakcinom da bi izazvalo jaču imunološku reakciju.

Kompanije su saopštile da je kliničko ispitivanje, koje uključuje 440 zdravih odraslih osoba u SAD, osmišljeno da proceni sigurnost, podnošljivost i imunološki odgovor vakcine, i nada se da će prvi rezultati biti dobijeni početkom decembra 2020. godine.

Ispitivanje faze 3 moglo bi početi pre kraja godine, što bi podrazumevalo davanje vakcine hiljadama ljudi, a ukoliko to uspešno prođe, GSK i Sanofi tražiće regulatorno odobrenje u prvoj polovini 2021. godine.

Pročitajte još:

Počelo je dodeljivanje EU grantova za otklanjanje posledica pandemije koronavirusa u turizmu

Pomoć EU – pojačanje od 200 medicinskih radnika za borbu protiv koronavirusa u Srbiji

Zajedno, dve farmaceutske kompanije imaju najveće kapacitete za proizvodnju vakcina, a plan im je da do 2021. godine imaju milijardu doza.

U julu je ovaj dvojac najavio planove da saradjuje sa američkom vladom za proizvodnju 100 miliona doza vakcina, uz opciju da vlada nabavi do 500 miliona dodatnih doza u budućnosti.

Takođe je britanskoj vladi obećano 60 miliona doza.

Drugi veliki britanski proizvođač lekova, AstraZeneca, koji razvija sopstvenu vakcinu sa istraživačima sa Oksfordskog univerziteta, započeo je ispitivanja u kasnoj fazi lečenja u SAD-u, gde planira da je testira na 30.000 odraslih ljudi.

Izvor: Nova Ekonomija

Nemačka prikupila 6,5 milijardi evra od prve zelene obveznice

05.09.2020

plant_biljka_pare_money_zelene_obveznice — Foto: Unsplash/Micheile Henderson

Prva nemačka zelena obveznica naišla je na dobru tražnju investitora i nova emisija planirana je do kraja godine. Nemačka finansijska agencija je saopštila da je od desetogodišnje obveznice prikupljeno 6,5 milijardi evra nakon što su investitori pokazali interesovanje za više od 33 milijarde.

Zamenik nemačkog ministra finansija Jerg Kukis (Joerg Kukies) rekao je 2. septembra za Rojters da je emisijom prvih državnih zelenih obveznica napravljen važan korak prema značajno ojačanoj ulozi Nemačke kao lokacije za održivo finansiranje.

Zelene obveznice su “tvin obveznice”, emitovane uz konvencionalne državne obveznice sa sličnim rokom dospeća i stopom povraćaja. Te vrednosne hartije imaju jedistvenu osobinu da investitori mogu da ih zamene za druge, identične konvencionalne obveznice.

Analitičar Mudisa Metju Kučijak (Matthew Kućtyak) rekao je da je takav pristup “inovativan” i da “može da pomogne da se ublaže bojazni investitora oko likvidnosti zelenih obveznica”.

Nemačka želi da postane ključni igrač u ekološkom finansiranju. Ta zemlja je 2019. najavila zelene obveznice za drugu polovinu 2020, u sklopu borbe protiv promena klime.

Pročitajte još:

Berlin planira da do 2023. potroši 54 milijarde evra u okviru klimatskog paketa koji uključuje uvođenje poreza na ugljenik kako bi se do 2030. emisija gasova sa efektima staklene bašte smanjila za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990.

“Nemačka se sprema za sveobuhvatne strukurne promene na putu do održive ekonomije koja ne utiče nepovoljno na klimu”, saopšteno je iz Agencije. “To neće doprineti samo borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine, već će i povećati ukupnu inovativnu snagu i konkurentnost zemlje”, dodaje se.

Upućeni kažu da je odluka Nemačke da ponudi različite rokove dospeća dobra i da će doprineti da banke budu aktivnije na tržištu zelenih obveznica.

Evropska centralna banka nedavno je otvorila mogućnost da svoj program kupovine obveznica koristi za postizanje zelenih ciljeva.

Prethodni emitenti zelenih obveznica u zoni evra, poput francuskih ili holandskih, bili su fokusirani na prodaju jedne dugoročne hartije na oko 20 godina i njeno povečanje tokom godina.

Zelene nemačke obveznice nose prinos od -0,463 odsto ili premiju od jedan bazni poen u odnosu na konvencionalne.

Nemačka se nada da će u 2020, uz drugu planiranu emisiju, prikupiti 11 milijardi evra od zelenih obveznica.

Francuska je, kako se navodi, u poslednje tri godine emitovala zelene obveznice u vrednosti od oko 27 milijardi evra.

Inače, na sekundarnom tržištu je prinos na nemačke obveznice pao na najniži nivo za više od nedelju dana od -0,48 odsto nakon najvećeg pada na dnevnom nivou od početka juna.

Izvor: Euractiv.rs/Beta

Do kraja 2021. godine od Preljine do Požege novim auto-putem

05.09.2020

auto_put_zelenilo_priroda — Foto Ilustracija: Pixabay

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović održala je danas u kampu u Pakovraću sastanak sa investitorom, izvođačima radova, nadzornim organom i glavnim projektantom izgradnje auto-puta “Miloš Veliki” od Preljine do Požege.

Sastanku su prisustvovali i direktor JP “Putevi Srbije” Zoran Drobnjak, direktor kineske kompanije CRBC u Srbiji Džang Sjaojuen i gradonačelnik Čačka Milun Todorović.

Mihajlović je naglasila da je reč o jednom od najvažnijih projekata na teritoriji Srbije, podsetivši na obećanje direktora CRBC-a predsedniku Republike da će deonica od Preljine do Požege biti završena do kraja sledeće godine.

Ona je iznela uverenje da će kvalitet izvedenih radova biti najbolji, istakavši veliki značaj ovog projekta za povezivanje Srbije sa regionom, ali i za Čačak koji postaje centar naše zemlje, s obzirom na auto-puteve koji prolaze kroz njega.

Pročitajte još:

Potpredsednica Vlade je, takođe, navela da je koronavirus imao ogroman uticaj na saobraćaj u Srbiji i na finansijsko stanje u “Putevima Srbije”.

Činjenica je da ćemo mnogo izgubiti od prihoda putarina, ipak, projekte koje smo započeli na regionalnim i lokalnim putevima ćemo završiti, a za ono što je planirano da se radi uradićemo projektno-tehničku dokumentaciju, u nadi da će sledeća godina biti bolja, poručila je ona.

Mihajlović je navela da je danas u Srbiji aktivno 63.000 gradilišta, sa više od 7.000 radnika na najvećim gradilištima, ocenivši da je to izuzetno važno za dalji rast i razvoj naše zemlje.

Takođe, ona je najavila da će se nastaviti ulaganja i u niški i u kraljevački aerodrom, da se završava aerodrom u Pranjanima i da će do kraja sledeće godine biti završen i aerodrom u Trebinju.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Vetroelektrana Brajići obezbediće struju za više od 50 hiljada crnogorskih domaćinstava

05.09.2020

Vetroelektrana Brajići proizvodiće oko 220 gigavat sati (GWh) čiste električne energije godišnje, čime se može obezbediti više od 50 hiljada domaćinstava, saopšteno je prilikom potpisivanja Ugovora o zakupu državnog zemljišta za izgradnju ove vetroelektrane.

Ugovor čija je vrednost 101,3 miliona evra potpisali su ministarka ekonomije Dragica Sekulić i Zoran Obradović u ime Konzorcijuma WPD Brajići.
Ministarka ekonomije Dragica Sekulić kazala je da je Vlada, pažljivo prateći dešavanja u savremenoj energetici i osluškujući reakcije najboljih, među prvim u Evropi konstatovala dovoljnu zrelost kako tehnoloških rešenja tako i tržišnih uslova, za obustavu finansijskog podsticanja investicija u obnovljive izvore energije.

„Uvereni u atraktivnost investicionog ambijenta koji smo kreirali u zemlji, hrabro smo međunarodnoj javnosti predstavili novi pristup, predvodeći novi talas ulaganja, bez nepotrebnog državnog intervencionizma“, navela je ministarka Sekulić.
Prema njenim rečima, činjenica što se za realizaciju projekta javila renomirana kompanija poput WPD-a jasno potvrđuje da su imali i sreće.

„Ali, samo zato što smo znali gde da je tražimo. Tražili smo, ugledajući se na najbolje evropske prakse. Ponosni što smo rešenje pronašli baš u nemačkoj energetskoj industriji. Nije to samo potvrda crnogorskoj energetici, već i veliki iskorak u kvalitetu ekonomske saradnje naših država. Naravno, uz svesrdnu pomoć, kao i u brojnim drugim primerima, naših hrvatskih partnera“, istakla je Sekulić.
Ona je rekla da će na projektu raditi najbolji, navodeći da je Ugovor vredan 101,3 milion evra zaključen nakon pregovora vođenih putem videokonferencija.
Energiewende u Crnoj Gori je, kako je rekla, počeo.
Ona je pojasnila da će dogovor omogućiti svakom građaninu Crne Gore dovoljne količine čiste i prijemčive energije, pravo da samostalno proizvode ili slobodno izabere od koga će da kupi svoju energiju.

„Dogovor će nastati iz konstruktivnog dijaloga o korišćenju naših hidroloških, solarnih i ekoloških potencijala na održiv način i u obimu koji će trajno eliminisati ekonomske i bezbedonosne pretnje energetske zavisnosti“, istakla je Sekulić.
Direktor WPD Adria Zoran Obradović kazao je da je ponosan što je WPD, kao globalna i moćna kompanija, sa realizovanim gigavatima vetroelektrana i uloženim milijardama evra, pokazala spremnost da uđe u projekt koji će se razvijati bez državnih podsticaja, garantovanih premijskih cena, na tržišnim osnovama.

„Ipak, država Crna Gora je pronašla mehanizme kojim se ozbiljnom i odgovornom investitoru kao što smo mi, potpisom Ugovora, pruža pravna sigurnost i jasni rokovi za iduće korake koje će obe strane morati preduzeti kako bi za ambiciozne, ali dostižne četiri godine elektrana počela s radom“, istakao je Obradović.
Ocijenio je da je model koji je predložila Vlada Crne Gore, najmoderniji u regionu, da prati evropske trendove i omogućava sigurna ulaganja.

Zamenik ambasadora Savezne Republike Nemačke u Crnoj Gori Kristof Brojnig rekao je da je Crna Gora postavila ambiciozne ciljeve na polju obnovljivih izvora energije, a kroz potpisani projekat, kako je ocenio, približila se ispunjavanju Pariskog sporazuma o zaštiti klime.

Ministarstvo ekonomije Crne Gore

Ima li leka za krivolov ptica

05.09.2020

Vabilice za prepelice — Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i ove godine sprovodi praćenje krivolova prepelica koje se love korišćenjem zakonom zabranjenih elektronskih vabilica. Tokom avgusta otkriveno je 46 slučajeva krivolova što u odnosu na ranije godine predstavlja povećanje. Krivolov prepelica primećen je u 22 opštine, a pronađeno je ukupno 56 uređaja.

Ove godine, kao i godinama unazad, najgora situacija je u opštini Trstenik gde u gotovo svakom selu krivolovci postavljaju vabilice. Tokom avgusta u selima trsteničke opštine zabeleženo je čak 11 slučajeva krivolova prepelica. Na crnoj listi sledi opština Varvarin sa 5 slučajeva, Bački Petrovac sa 4 i Malo Crniće sa 3 otkrivena slučaja.

Da je sutuacija zabrinjavajuća svedoči i upozorenje lovcima koje je uoči početka lovne sezone na prepelicu došlo iz Lovačkog saveza Srbije. Krovni savez lovaca podsetio je svoje članove da su elektronske vabilice zakonom zabranjene i da svako kršenje zakona za sobom povlači posledice, kao i da Lovački savez Srbije korišćenje elektronskih vabilica oštro osuđuje.

Krivični zakonik Republike Srbije elektronske vabilice prepoznao je kao sredstvo za masovno uništenje divljači. Ovi uređaji služe da oglašavanjem tokom noći privuku veliki broj prepelica na određenu lokaciju i zadrže ih do narednog jutra kada budu ubijene. Vabilice zavaravaju prepelice koje se preko Evrope sele za Afriku da na toj lokaciji ima hrane, da tu mogu da se odmore i da je okruženje bezbedno.

Predviđene kazne za ovakav vid krivičnog dela su od šest meseci do tri godine zatvora, dok lovačka udruženja mogu da se terete za privredni prestup.

Sezona lova na prepelice počinje 1. avgusta i traje do 30. septembra, a prema podacima kojima raspolaže Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, širom naše zemlje krivolovci postavljaju i koriste više od 800 elektronskih vabilica.

U Srbiji se svake godine u krivolovu ubije više od 60.000 prepelica, a kada se tom broju pridoda i oko 45.000 zvanično odstreljenih jedinki, jasno je da se populacija ove ptice selice masovno i bezobzirno uništava.

Društvo za zaštitu ptica poziva građane da prijave sve slučajeve ugrožavanja i stradanja divljih ptica Slobodanu Kovačeviću na mejl slobodan.knezevic@pticesrbije.rs ili na telefon 064 12 60 269.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

U toku rekonstrukcija hidročvorova Klek i Srpski Itebej

05.09.2020

Hidrocvor_Klek_Srpski_Itebej2 — Foto: JVP "Vode Vojvodine"

Na hidročvorovima Klek i Srpski Itebej trenutno se izvode radovi u sklopu projekta Revitalizacija navigacione strukture na Begeju (BEGA). Rekonstrukcija ovih vodoprivrednih objekata vredna je skoro dva miliona evra.

Ustave Srpski Itebej i Klek su građene pred Prvi svetski rat 1914. godine u okviru radova na kanalisanju Begeja od ušća u Tisu do Temišvara. Ove dve ustave gotovo da su jednake, a zajedno sa svojim prevodnicama deo su hidročvora Klek i Srpski Itebej. Projektom BEGA je planirano je da se u sklopu građevinskih radova izvede demontaža dotrajalih delova, kao i zemljani, betonski, zidarski i drugi radovi. Mašinski radovi podrazumevaju sanaciju, zamenu ili demontažu određenih delova brodskih prevodnica. Na ustavama će biti zamenjen jedan broj tablastih zatvarača, dok će ostali elementi biti očišćeni i premazani antikorozivnom zaštitom.

Rekonstrukcijom ovih hidročvorova će se promeniti trenutno loše stanje objekata i stvoriti preduslovi za njihov širi društveni značaj. Zbog velikog kulturno-istorijskog značaja ovi objekti evidentirani su kao nepokretnost pod prethodnom zaštitom, te se stoga sanacija i rekonstrukcija izvode po principu očuvanja prvobitnog izgleda. Na oba hidročvora zadržaće se ručni pogon mehanizama kako bi se ispunio zahtev Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Da podsetimo, projekat BEGA se odnosi na revitalizaciju navigacione infrastrukture na Begeju, a osim sanacije ova dva hidrotehnička objekta obuhvata i izgradnju dvonamenske biciklističke staze i plutajućeg doka u Zrenjaninu.

Izvor: JVP „Vode Vojvodine“ Novi Sad

Ronioci iz cele Srbije očistili Zavojsko jezero od smeća

04.09.2020

ocisceno-zavojsko-jezero_Nisko (1) — Foto: Henkel

Preko 300 kilograma otpada izvadili su ronioci iz Zavojskog jezera kod Pirota u nedavnoj akciji čišćenja koju je sproveo Savez organizacija podvodnih aktivnosti Republike Srbije.

Veštačko jezero, koje je ovog leta bila jedna od najposećenijih destinacija u Pirotskom okrugu, čistilo je više od 30 ronilaca.
Usled epidemije virusa korona i zatvorenosti granica, turisti iz Srbije ovog leta upoznali su lepote svoje zemlje. Stara planina, po rečima direktora Turističke organizacije Pirota Bratislava Zlatkova, nikad nije bila više posećena nego ove sezone, ali sa velikim brojem turista ponekad dolaze i problemi.

Česta je slika da đubre ostavljaju za sobom, a na meti je bilo i Zavojsko jezero, jedna od najposećenijih destinacija.
Da bi posetioci mogli da uživaju u lepotama prirode i jezera, ovog puta potrudili su se ronioci pirotskog Ronilačkog kluba u saradnji sa kolegama iz drugih klubova okupljenih u Savezu organizacije podvodnih aktivnosti Republike Srbije.

Više od 30 ronilaca prikupilo je oko 300 kilograma otpada i očistilo jedno od najlepših veštačkih akumulacija u našoj zemlji, a kako kaže predsednica Saveza Božana Ostojić, akcija je bila odlično organizovana.

“Veoma smo zahvalni RK Pirot na odlično organizovanoj akciji, ali i našem partneru kompaniji Henkel sa kojim se zajedničkim snagama borimo u očuvanju životne sredine. Htela bih da napomenem da je RK Pirot pokrenuo monitoring centar na Zavojskom jezeru, uz finansijsku pomoć Evropske unije, sa ciljem da zaštiti jezero i kontroliše kvalitet vazduha i vode, ali i omogući nadzor svih aktivnosti”, rekla je Ostojićeva.

Čišćenje je organizovano u sklopu projekta “Volim reku, a ti?”, a Zavojsko jezero predstavlja jedno od 4 lokacije u zemlji gde su organizovane akcije čiščenja vodenih površina.

Izvor: Južne vesti

Nalazište “Belo brdo“ u Vinči proglašeno kapitalnim projektom od izuzetnog značaja

04.09.2020

Vinča_pogled_iz_vazduha — Foto: Wikimedia

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, nakon što je sa ambasadorom SAD Entonijem Godfrijem obišla arheološko nalazište “Belo brdo” u Vinči, da je Vlada donela odluku o tome da taj lokalitet proglasi kapitalnim projektom od izuzetnog značaja.

Brnabić je najavila da će u narednim godinama u to nalazište biti uloženo oko tri miliona evra, dodavši da je ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine obezbedio 475.000 dolara za sanaciju klizišta na tom lokalitetu.

Ovo nalazište je jedan od najznačajnijih lokaliteta na globalnom nivou, a niko od nas ne bi mogao da prepozna da je reč o veoma značajnom mestu jer nismo navikli da čuvamo našu kulturnu baštinu, pa samim tim ni svetsku, rekla je premijerka dodavši da je to jedna od stvari koju moramo da promenimo.

Ona je izrazila zadovoljstvo zbog odluke Vlade Srbije da se arheološko nalazište Vinča – Belo brdo proglasi kapitalnim projektom od izuzetnog značaja, koje će se obnoviti i sistematski očuvati, ali i promovisati u svetu.

Premijerka je izrazila zahvalnost ambasadorovom fondu jer je odlučio da opredeli značajna sredstva za sanaciju klizišta, što, kako je rekla, ima i politički značaj, imajući u vidu činjenicu da je ovo najveća podrška tog fonda u poslednjih 20 godina i jedan od deset projekata u svetu za koji je izdvojen novac.

Pročitajte još:

Nastavljamo da ulažemo u ovo arheološko nalazište, a sada nam je prioritet da saniramo klizište, rekla je Brnabić, objasnivši da je u toku izrada tehničke dokumentacije.

Ambasador Godfri je rekao da je Srbija veoma važna za SAD i da je ponosan na odnose dveju zemalja, koji se razvijaju, dodavši da je ovo mesto bitno ne samo za SAD i Srbiju, već i za sve širom sveta.

Višeslojni arheološki lokalitet Vinča – Belo brdo nalazi se u prigradskom naselju Vinča, 15 kilometara nizvodno od centra Beograda, uz samo obalu Dunava, na uzvišici idealnoj za održavanje vanserijskih umetničkih događaja.

Nalazište zahvata površinu od 25 ari, sa ostacima verovatno najstarije neolitske civilizacije Evrope, koja je svoj procvat doživela u periodu od 6.200 do 4.500 godina pre nove ere.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Odlučeno da neće biti seče šume na Košutnjaku

04.09.2020

šuma_drveće_drvo — Foto Ilustracija: Pexels

Grad Beograd je u potpunosti zaustavio dalju izradu plana detaljne regulacije za područje Košutnjaka.

Komisija za planove skupštine grada, zaključkom na jednoj od prethodnih sednica, donela je zaključak da se neće sprovoditi dalje aktivnosti vezane za plan detaljne regulacije Košutnjaka, rekao je gradski urbanista Marko Stojčić.

Prema njegovim rečima to automatski znači da rešenje koje podrazumeva seču šume na Košutnjaku neće biti usvojeno.

Dodaje da je jedinstven stav komisije, koja ima sedam članova, da se neće dozvoliti sečenje stabala i da se neće usvojiti nijedna odluka koja podrazumeva raskrčivanje šume.

Gradski urbanista kaže da će u narednom periodu videti, kada se steknu uslovi, šta će dalje, ali ono što je vrlo jasno je da nema seče šume u Košutnjaku niti će je biti.

Pročitajte još:

Građani su imali veliku ulogu donošenju odluke i uporno su isticali da mora da se sačuva ovaj deo Beograda.

Incijative građana, kao vid komunikacije sa građanima, izuzetno su bitne u funkcionisanju velikih gradova. Građani na taj način učestvuju u odlučivanju, a važno je da se inicijative pojave na vreme, odnosno u početnim fazama odlučivanja o nekom projektu, rekao je povodom velikog broja pristiglih sugestija građana po pitanju rekonstrukcije kompleksa “Avala filma” na Košutnjaku, gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić

Izvor: RTS

Otkrveno prisustvo salmonele na orašastim plodovima

04.09.2020

orašasti_plodovi_orah_ — Foto Ilustracija: Pixabay

U nekoliko zemalja Evropske unije zabeleženo je prisutvo salmonele Typhimurium u vezi sa brazilskim orašastim plodovima uvezenim iz Bolivije, što je nateralo Evropsku komisiju da pokrene sistem brzog upozorenja. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) takođe je preko Međunarodne mreže za bezbednost hrane poslala upozorenje.

Prema Evropskom centru za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC), sumnjivi slučajevi pojavili su se u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Luksemburgu i Holandiji, a izvan Evrope u Kanadi, navodi Euractiv.

Najviše slučajeva zabeleženo u Britaniji

Veliki udeo slučaja zabeležen je u Britaniji, gde je prijavljeno 98 slučajeva. Nekoliko zemalja EU, uključujući Belgiju, Nemačku i Grčku takođe je proglašeno rizičnim, iako još nemaju potvrđen nijedan slučaj.

Britanska agencija za hranu (FSA) objavila je sve informacije o seriji orašastih plodova u 33 zemlje. Poslala je i četiri upozorenja, uključujući i opozive komapniji Lidl, “Eat Natural” i “Rude Health Food”.

Nik Pin, zamenik direktora državne službe za infekcije u Javnom zdravstvu Engleske, nedavno je rekao za “Food Safety News” da je u toku istraga koja bi trebalo da pokaže zašto je došlo do pojave salmonele.

Pročitajte još:

Najčešće se širi kontaminiranom hranom

Salmonela je bakterijska bolest koja se najčešće širi kontaminiranom hranom i pićem, a obično je povezana sa životinjskim proizvodima, uključujući sirovo i nedovoljno kuvano meso.

I dok bolest ne predstavlja veliki problem kod odraslih ljudi, mala deca, stariji i oni s oslabljenim imunitetom ipak bi mogli da osete posledice.

Izveštaj koji su ECDC i Evropska agencija za bezbednst hrane (EFSA) objavili ranije ove godine, upozorio je na to da je bakterije u hrani, poput salmonele, sve teže lečiti jer postaju sve otpornije na antibiotike.

Izvor: Agroklub

Kako se “kalemi” lednik

04.09.2020

kamran-ch-hU18vj9N7Es-unsplash — Foto: Unsplash/Kamran Ch

Na severozapadu Pakistana drevni narod Kalaši, mnogobožačka ali malobrojna zajednica koja smatra da su im preci vojnici Aleksandra Velikog, već vekovima brine o svojim zalihama vode na neobičan način.

Malo pleme, stisnuto u dolinama koje su opkolile planine Hindukuša, čuva dragocene rezerve vode tako što drevnom tehnikom „obrće“ smer kretanja vode, koja je u ovom poduhvatu u čvrstom stanju. Kašari zapravo vraćaju delove glečera u planine, tako što ih prevoze do odabranog mesta na određenom planinskom području, na kom ga „kaleme“ a zatim prekrivaju blatom, pepelom i ugljem. Kad su dobro zatrpali lednik, Kašari slažu kamenje kao poslednji sloj koji bi trebalo da obezbedi da se lednik što bolje „primi“.

Iako ova metoda „uzgajanja“ lednika ne može biti primenjena za ublažavanje topljenja glečera na globalnom nivou, ona ipak pomaže na lokalnom nivou kao vrlo efikasna adaptivna mera protiv klimatskih promena. Kako stvari stoje, Kašari odavno imaju dobro rešenje za očuvanje rezervi vode za budućnost.

Ipak, Kašarima kao i svim drugim žiteljima severnog Pakistana potrebna je pomoć budući da ovo područje spada u zonu rizika od poplava usled otapanja lednika. Kad uzmemo u obzir da je u proteklom periodu otapanjem glečera nastalo čak 3.044 jezera u ovom delu sveta, napori Pakistanaca da sačuvaju ne samo vodu nego i sam život, mogu biti dovedeni u pitanje. Rizik od snažnog plavnog talasa je veliki, a čak 33 lednička jezera su proglašena izuzetno opasnim. Samo za nekoliko sati milioni kubika vode, kamenja, granja i otpada mogli bi da ugroze živote 7 miliona Pakistanaca, kao i njihove farme, imanja i infrastrukturu.

Zeleni klimatski fond pokrenuo je projekat u severnom Pakistanu za smanjenje rizika od poplava usled otapanja glečera koji bi trebalo da se okonča naredne godine. Tokom prethodnih 14 godina izgrađene su brane, baseni, prelivi i ispusti, čitave oblasti su pošumljene, a unapređen je i kanalizacioni sistem. Ujedno, dosta je uloženo i u razvoj tehnika upravljanja rizikom kao i u sistem meteo-stanica, merenje vodostaja, hidrološko modelovanje i sistem ranog upozorenja.

Ova simbioza tradicionalnih metoda autohtonih naroda i naprednih tehnika primenjenih kroz programe Zelenog klimatskog fonda sigurno će unaprediti život stanovnika severnog Pakistana. I dok Kalaši nastavljaju da uzgajaju lednike, kao što su to oduvek i činili, živeći u skladu sa svojim okruženjem, taj pristup “vraćanja” mogao bi i nama da posluži kao inspiracija za bolju povezanost sa prirodom čiji smo neizostavni deo.

Tamara Zjačić

Uzrok masovnog pomora slonova u Africi – ko ili šta?

03.09.2020

elephants_slonovi_animals_životinje_wildlife_divljina — Foto-ilustracija: Pixabay

Tokom maja i juna, u Bocvani je uočeno više od 350 uginulih slonova. Razlog masovnog pomora i dalje se ne zna, ali jedno je sigurno – gubitak tolikog broja jedinki iste vrste pod misterioznim okolnostima u Africi podriće konzervacionističke napore.

Tri meseca kasnije, područje na kojem su ljudi našli leševe životinja je opustošeno. U prošlosti bi se tuda kretale stotine slonova, a nedavno ih je primećeno tek osam. Većina ih je pobegla u potrazi za sigurnijim domom. Stručnjaci naglašavaju da je to sasvim normalno. Direktor jednog dobrotvornog udruženja iz Ujedinjenog Kraljevstva Najal Meken veruje da bi se i ljudi odlučili na beg u slučaju da većina njihovih rođaka i prijatelja počne da umire.

U sličnoj situaciji sada se našla i susedna zemlja Zimbabve, u kojoj su još 22 slona lišena života. Odgovore na pitanja ko ili šta je odgovorno za uginuće ogromnog broja slonova naučnici tek treba da pruže. Svakako, postoji šansa da između bocvanskog i zimbabveanskog scenarija nema veze i da krivce treba tražiti na različitim mestima.

Dok ne budemo mogli argumentovano da uperimo prstom u odgovorna lica ili pojave, svi su nedužni ako se ne dokaže suprotno.

Očekivano, prvi na optuženičkoj klupi smo mi. Delta reke Okavango predstavlja poljoprivredno zemljište na kom živi oko 15 hiljada slonova i 16 hiljada ljudi. Uprkos tome što je sukob životinja sa stanovništvom na tom području uobičajen, lovokradice i trovači su ovog puta potencijalno neuprljanih ruku i čistog obraza. Prilikom ispitivanja tela slonova, nisu pronađeni tragovi pesticida i antraksa. Povrh toga, niko nije dirao kljove uginulih jedinki.

Nakon nekoliko meseci rada na ovom slučaju, stručnjaci su mogući uzrok suzili na dve opcije – alge ili virus pod nazivom EMC.

S obzirom na to da se više od 70 odsto smrti odigralo u blizini vode, istraživači su pomislili da su tragični ishod mogle da izazovu plavo-zelene alge. Ipak, niko sem slonova i jednog konja nije izgubio život. Više ne odbacuju tu tezu tako olako! Moguće je da su slonovi zbog čestog boravka u vodi, kao i unošenja stotina litara vode kroz surlu, izloženiji toksinima koji se oslobađaju tokom cvetanja algi. Porast temperatura i intenzivna zemljoradnja pojačavaju taj prirodni proces, tako da, čak i da nismo direktni počinioci zločina prema prirodi, ništa nam ne garantuje da nismo indirektni.

Javila se i teorija da slonovima voda nije došla glave, već da su u njoj tražili spas zbog žeđi ili groznice. Usevi kukuruza i sirka, “napojeni” ovogodišnjim kišama nakon niza sušnih godina, predstavljali su mesto susreta slonova i glodara-nosilaca virusa. Slonovi bi jeli travu na kojoj bi se nalazio izmet njihovih eventualnih “krvnika”! Zbog odsustva oštećenja i anomalija na srcima testiranih životinja, vlasti Bocvane su saopštile da je i ovo malo verovatno dešavanje.

Jelena Kozbašić

Budućnost gradnje nebodera dovedena u pitanje

03.09.2020

soliteri_zgrade_neboderi_los_anđeles — Foto Ilustracija: Pixabay

Iako se visoke zgrade i dalje širom sveta smatraju veoma poželjnim, njihova budućnost je pod znakom pitanja zbog velikih ekoloških uticaja na okruženje tokom njihove izgradnje ali i održavanja.

Tim Snelson, iz konsultantske kuće Arup, rekao je za ovomesečno izdanje Domusa da izgradnja svakog prosečnog nebodera (iznad 150 m visine) ima bar dvostruko veću emisiju ugljenika od desetospratnice iste ukupne površine. Ova tvrdnja izazvala je rasprave i pokrenula pitanje da li su nam neboderi zaista toliko potrebni u budućnosti i da li je njihova izgradnja zaista vredna dodatnog zagađenja, prenosi The Guardian.

Govoreći o resursima potrebnim za izgradnju visokih zgrada i o njihovoj strukturi, one su svakako zahtevnije od nižih objekata iste površine. Tako je na primer potrebno više armature i betonu u temeljima kako bi se zadržala konstruktivna stabilnost objekata. Takođe, tu je ogromna količina energije potrebna za hlađenje i grejanje, kao i za pokretanje liftova na veće visine.

Ipak, visoke zgrade i dalje “prolaze” u svetu pod tvrdnjom da doprinose očuvanju životne sredine, pod čim se misli na manju zauzetost parcele, te se ističe da tako što više ljudi živi na maloj površini, a ostatak prostora može da se koristi za saobraćajnice ili uređenje zelenih površina. Naravno, u ovome ima dosta istine, ali bi ipak trebalo izvagati različite faktore.

Pročitajte još:

Sa druge strane postavlja se pitanje zašto bi u vremenu kada se govori o povezivanju sa prirodom, neko želeo da živi u visokim objektima gde do svog stana mora doći preko uobičajeno hladnih lobija, potom dugom vožnjom liftom i još duže hodnike. Zatim ga čeka konfekcijski stan, neretko bez terase, koji je lišen kontakta s prirodom. Dobri pogledi prodaju stanove, a za neke su dovoljno vredni eliminisanja nekih drugih vrsta komfora.

Bogaćenje odabranih

U međuvremenu, neboderi se i dalje širom sveta masovno grade. Prema godišnjem istraživanju organizacije New London Architecture u Londonu se trenutno nalazi 525 objekata sa 20 ili više spratova u procesu izgradnje ili dobijanja dozvola.

Više na Gradnja.rs

Kukuruz drugi izvozni artikal Srbije u 2020. godini

03.09.2020

Kukuruz iz somborskog atara izvozi se na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije, Grčke i Italije i kao izvozni artikal tražen je na evropskom tržištu.

Kukuruz je ove godine drugi izvozni artikal Srbije, a po regionima, kada je reč o Vojvodini, kukuruz je izvozni artikal broj 2., rekli su za Radio Televiziju Vojvodine (RTV) u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

Ukupan izvoz kukuruza iz naše zemlje u 2020. godini veći je za oko 8% u odnosu na prošlu. Ova žitarica iz Zapadnobačkog okruga odlazi na strana tržišta, ali iako se za sada još uvek ne zna ovogodišnja otkupna cena, veruje se da će biti na nivou prošlogodišnje.

Pročitajte još:

“Kukuruz ima značajan potencijal, jer osim što se direktno se izvozi, jedna od mogućnosti je i da se prerađuje, pa da se kao stočna hrana izvozi ili da se proizvodi kukuruzno brašno i da se tako izvozi na strana tržišta. Mogućnosti su razne”, rekao je Mihajlo Maćuš, koordinator industrije u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

Srbija je ove godine izvezla kukuruz u vrednosti 294 miliona evra, dok je samo u Zapadnobačkom okrugu ta cifra 12.5 miliona evra.

Prema istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska robna razmena u prvoj polovini godine bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,7 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 100 miliona evra, koji je rezultat uglavnom izvoza: poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.

Izvor: RTV

Šta su pasivne kuće i koje su njihove prednosti?

03.09.2020

kuća_dvorište_zelenilo — Foto Ilustracija: Pixabay

Zima je retko kome omiljeno godišnje doba, barem kada je ne provodimo ušuškani u planinama. Smrkava se i pre nego što se potpuno razdanilo, sneg se pretvara u bljuzgavicu, ne mareći što nismo stigli da se spustimo sankama niz obližnji breg u komšiluku, a na sve to dolaze i glavobolje vezane za grejnu sezonu – koliko novca izdvojiti za ogrev i režije. Znatno manje troškove ovog tipa imaju vlasnici pasivnih kuća.

Iako možda na prvu loptu pasivne kuće imaju prizvuk revolucionarne i inovativne građevinske tehnike, njihova gradnja je započeta osamdesetih godina prošlog veka u Nemačkoj. Ove kuće ne izgledaju ništa drugačije od drugih sličnih stambenih objekata, a ipak imaju mnogo niži negativan efekat na životnu sredinu zbog visoke energetske efikasnosti, komfora i zaštite od propadanja. Da li neka kuća ispunjava zahteve “pasivnosti”, odlučuje institut Passivhaus osnovan 1996. godine koji dodeljuje odgovarajuće sertifikate.

Temelji, zidovi, krov, vrata i prozori su sastavni elementi pasivnih objekata, ali su oni ipak proizvedeni po različitim standardima koji obezbeđuju manji gubitak energije iz prostora. Tome doprinosi i specifičan način gradnje!

Pročitajte još:

Ono po čemu se pasivne kuće ipak značajno više razlikuju od običnih jeste što u njima nema radijatora ili podnog grejanja. Zagrevanje prostora zimi, ali i hlađenje leti je prepušteno vazduhu iz spoljne sredine koji se, zahvaljujući sistemu ventilacije, dogreva ili hladi u skladu sa potrebama.

Stanari mogu da očekuju temperaturu oko 20 ºC zimi i 26 ºC leti bez uključivanja ventilatora ili grejalice.

Kako bi građevina bila svrstana među pasivne, ukupna godišnja potrošnja energije za grejanje, toplu vodu i sve kućne aparate ne sme da prelazi 120 kWh po kvadratnom metru. Štaviše, cilj projektanata je da račune za električnu energiju u pasivnim domaćinstvima svedu gotovo na nulu.

Kako to postižu?

Građevinu postavljaju prema jugu, biraju adekvatnu lokaciju, oblik, raspored prostorija. Zatim odlučuju o odgovarajućoj veličini i rasporedu vrata i prozora, implementiraju efikasan sistem pripreme tople vode, biraju elektronske aparate, LED rasvetu i sadnju vegetacije, predlažući eventualnu upotrebu alternativnih energetskih izvora u projekat poput male solarne elektrane na krovu objekta. Da bi srećni dočekali mesečne dažbine, vlasnici pasivnih porodičnih gnezda ulažu i do 15 odsto više novca za konstruisanje ovakve kuće.

Kaže se da onaj ko ne plati na mostu, plaća na ćupriji. S obzirom na to da oni “plate” već na mostu, preko ćuprije prelaze gotovo džabe i investicija u “mostarinu” im se isplati nakon 7-8 godina života zbog malih režija i troškova održavanja u pasivnom domaćinstvu.

Priliku da dobiju epitet “pasivnih” objekata imaju i zgrade, bolnice, vrtići, pa čak i zoološki vrtovi.

Procenjuje se da stambene jedinice u Srbiji trenutno troše i do pet puta više energije nego one u Evropskoj uniji. Pasivne kuće su idealno sredstvo za smanjenje energije s obzirom na veliku energetsku iscrpnost srpskih domova. Prvi pasivni stambeni objekat u Beogradu podignut je 2016. godine u Slancima i delo je arhitekte Vladimira Lovrića.

Uz sve navedeno, savet koji zlata vredi glasi: za poduhvat izgradnje pasivne kuće potrebna je podrška pouzdanog partnera.

Pouzdan partner bi na našim prostorima bila ProCredit banka. Sa dugogodišnjim iskustvom i radom na domaćem tržištu dugim dve decenije, ova jedina nemačka banka u našoj zemlji izdvojila se od drugih komercijalnih banaka po tome što je među prvima osnovala Službu za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine. Njihovi stručnjaci u ovoj oblasti će vaš kreditni zahtev za ovakvu investiciju proceniti, odobriti i usput ispratiti korisnim savetima i konstruktivnim predlozima. Dovoljno je da pošaljete upit na sajt banke www.procreditbank.rs ili okrenete broj 011/2057 000.

Jelena Kozbašić

1...668669670...1,680 Page 669 of 1,680

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Najviše slučajeva zabeleženo u Britaniji

Pročitajte još:

Najčešće se širi kontaminiranom hranom

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM