Raspisan konkurs za izbor najbolje ideje za urbane šume

04.10.2020

forest-1598756__340 — Foto Ilustracija: Pixabay

Sekretarijat za zaštitu životne sredine, u saradnji sa JP „Srbijašume” – Šumsko gazdinstvo „Beograd”, u okviru projekta „URBforDAN” objavio je konkurs za izbor najbolje ideje za urbane šume pod nazivom „Najbolja ideja za Avalu”. Projekat Evropske unije „URBforDAN” traži kreativne ideje za naše urbane šume, a ograničenja za kreativnost ne postoje.

Cilj konkursa je da organizator pronađe najbolje ideje za suštinski i formalni dizajn novih održivih rešenja u području zaštićenog prirodnog dobra Avala koji će promovisati njeno očuvanje i istovremeno stvoriti harmoniju i razumevanje među različitim grupama korisnika.

Pročitajte još:

Kao deo projekta „URBforDAN”, partneri na projektu će područje zaštićenog prirodnog dobra Avala, kao i područje Šuplja stena, obogatiti i opremiti predlozima specifičnih aktivnosti i/ili predlozima o urbanoj opremi (putokazima, klupama, stolovima, senicima, informativnim tablama).

Konkurs je otvoren do 30. oktobra 2020. godine, što je ujedno i krajnji rok za podnošenje prijava (do ponoći). Rezultati konkursa će biti objavljeni do 15. novembra 2020, a pobednici će putem imejla biti obavešteni o rezultatima i neophodnim detaljima.

Za više informacija pogledajte ovde,

Izvor: Grad Beograd

Lebdeći automobili samo u gradovima sa magnetnim saobraćajnicama

04.10.2020

lebdeci auto1 — Foto: Printscreen/Youtube

Posle automobila-dronova na red su stigli i lebdeći automobili na elektromagnetnim podlogama. Folksvagen to radi u Kini i već uspešno tesitra novi model dok se Reno u Evropi jedini bavi takvima automobilima i projektima. Sve je počelo od levitirajućeg voza koji lebdi na šinama, a završilo u kapsulama koje primaju dvoje, njima se lako upravlja, a Reno ih magnetima spaja u čitave kompozicije.

Folksvagen je u Kini jedan ceo istraživački centar posvetio lebdećim vozilima koja bi trebalo da budu vozila budućnosti u gradovima.

Na specialno priprljemljenom poligonu vozilo je i u praksi pokazalo lako upravljanje, okretnost, jednostavnost, a uračunat je i faktor sigurnosti ako se vozilo nađe u sudaru.

Njime se može vrteti u svim pravcima pa i za 360 stepeni, a bitno je da u podlozi postoje magneti.

„Nije još sve usaglašeno i daleko smo od serijske proizvodnje, ali kada ona krene jeftinijeg prevoza neće biti. Za sada eksperimentišemo i upoznajemo ljude sa novim mogućnostima. Svi su oduševljeni“, kaže Li Šao Min, konstruktor.

Pročitajte još:

Reno ima slične ideje, ali nema gde da ih predstavi pošto sajmova nema. Kapsule koje levitiraju imaju iste manevarske karakteristike kao i ove Folksvagenove, jedino ostaje pitanje ko će napraviti prvu infrastrukturu.

„Mi vidimo da bi ova solucija dala rešenje, ali u sve auto-puteve trebalo bi ugraditi magnetne šine. To iziskuje nove troškove pa još vagamo između upotrebljivosti, ekologije i isplativosti“, objašnjava konstruktor.

Levitirajući automobili bili bi dopuna elektromobilima, ali razvoj softvera za njih je mnogo skup, a i razvoj infrastrukture. U Kini planiraju da to rade samo u gradovima budućnosti koji se zidaju od početka.

Izvor: RTS

Počela kampanja “Gde kupujem, tu recikliram”

03.10.2020

kućni-aparati-uređaji-šporet-mašina — Foto ilustracija: Pexels

Od meseca oktobra 2020. godine ovlašćeni operater za zbrinjavanje električnog i elektronskog otpada ZEOS eko-sistem, putem svoje mreže za sakupljanje i dvanaest društveno odgovornih kompanija: Bau & Garten (OBI), BINGO, Elektro Centar, ELEKTRO-JURIĆ, ELEKTRO MILAS, ELMARK GROUP, Gorenje Commerce, KONZUM, MANEDRA-COMPANY, Mercator BH, Orbiter G i Penny Plus, sprovodi ekološko-edukativnu kampanju „Gde kupujem, tu recikliram“.

Cilj kampanje je osveštavanje i informisanje šire javnosti o mogućnosti odlaganja električnog i elektronskog otpada (u daljem tekstu: e-otpada), u vertikalne kontejnere tzv. Zeleni nameštaj, koji se nalaze u pomenutim prodavnicama.

Važno je da građani znaju da imaju mogućnost besplatnog odlaganja svog starog aparata prilikom kupovine novog iste namene 1 za 1, u bilo kojoj prodavnici, ali kao i besplatno odlaganje malih aparata ili plinskih sijalica u ZEOS-ov Zeleni nameštaj u prodavnicama gde je postavljen, čak i bez prethodne kupovine sličnog aparata.

Pročitajte još:

Lokacije ovih kontejnera građani mogu pogledati na interaktivnoj karti celokupne ZEOS-ove infrastrukture sa slikama i adresama. Bitno je napomenuti da građani na ovaj način dobijaju priliku da aktivno učestvuju u smanjenju zagađenja.

Kroz ovu kampanju građani imaju priliku da sve male kućne aparate poput: tostera, kuvala, pegli, fenova, alata, mobilnih telefona, punjača i ostale manje IT opreme ili plinskih sijalica odlažu u navedenim prodavnicama.

Sa obzirom da e-otpad spada u najbrže rastuću kategoriju otpada, prenos informacija građanima o mogućnosti besplatne reciklaže u našoj državi predstavlja imperativ. Kampanja se provodi sa fokusom na 31 trgovinu, gdje postoji 69 kontejnera za e-otpad, ali i u svim drugim trgovinama u kojima se prodaje električna i elektronska oprema, gdje građani mogu besplatno predati stari aparat ili plinsku sijalicu. Pored toga građanima su na raspolaganju ulični kontejneri i reciklažna dvorišta svih ovlaštenih sakupljača operatera ZEOS eko-sistem.

Celokupno sakupljen e-otpad će biti u skladu sa zakonskim propisima zbrinut od strane društva ZEOS eko-sistem, a više informacija o kampanji će biti dostupno na www.zeos.ba i društvenim mrežama Facebook, Instagram, Linkedin, Twitter i Youtube.

Međunarodni dan e-otpada obeležava se 14. oktobra, a ZEOS eko-sistem je već treću godinu predstavnik Bosne i Hercegovine u ovoj globalnoj aktivnosti. Taj dan u saradnji sa najvećim operaterima sveta radi se na ukazivanju problema koje stvara e-otpad i podizanju svesti građana o važnosti reciklaže, kao i smanjenja zagađenja.

Izvor: ZEOS

Кružna ekonomija u osnovnoj školi u Crvenki – punim gasom do školske zadruge!

03.10.2020

škola-đak-učionica — Foto ilustracija: Pexels

Uz saradnju rukovodstva OŠ “Vuk Кaradžić” iz Crvenke, na čelu sa direktoricom Natašom Đerić, Udruženje građana “Ekološki pokret Vrbasa” činilo je deo projekta “Cirkularna ekonomija – injekcija prirodnog u ljudsku zajednicu”, koje je, između ostalih podržalo i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Dodatnu podršku pružili su i šećerana “Crvenka”, Jafa, Panon i “Ekolodži Sistem” iz Vrbasa, pa je uz njihovu pomoć u ovoj školi napravljena letnja učionica sa tri kombinovana betonsko-drvena stola i ekološko dvorište sa džambo vrećama za različite vrste sekundarnih sirovina.

Organizovana je i eko-školica sa “zelenim timom” đaka, kojim je koordinira njihova nastavnica tehničkog obrazovanja Jelena Кerekeš.

Prvi “zeleni dinar” je odmah zarađen!

Partneri projekta,”Ekolodži Sistem”, pokupili su i odmah platili gotovo dve tone prikupljenog papira iz akcije koju je škola sprovela u prvih nekoliko dana. Recikleri iz Vrbasa će otkupiti sve što škola prikupi u svom reciklažnom centru.

Pročitajte još:

Šećerana “Crvenka” obećala je da će pružiti punu podršku razvijanju ove korisne priče za sve građane Crvenke, a naročito njihove školske dece.

Radionicu “Ptice, naše ljupke komšije iz krošnji” vodila je Sanja Šumanović, apsolvent PMF-a, na odeljenju za biologiju i ekologiju. Održano je i predavanje o reciklaži, kao i radionice o štetnosti neumerenog korišćenja mobilnih telefona i značaju zaštite Velikog bačkog kanala.

Ovom kampanjom utaban je put i dat vetar u leđa grupi vrednih i bistrih osnovaca da povuku svoju školu i celu lokalnu zajednicu napred, ka promeni na bolje – ka njenoj održivosti i većoj nezavisnosti.

Plan i dogovor sa rukovodstvom škole je da školski eko-tim, uz podršku “Ekološkog pokreta Vrbasa”, utvrdi temelj za buduću školsku zadrugu, koja će školi donositi prihod za mnogobrojne potrebe đaka i na taj način podići nivo obrazovanja, vaspitanja i tehničku podršku u ovoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi.

Posledica ove akcije će biti i manje gomilanja otpada od čega će korist imati cela lokalna zajednica.

Izvor: Ekološki pokret Vrbasa

Darovi Stare planine samo u Pirotu – organski sir u korpi od leskovog pruća

03.10.2020

U Mlekarskoj školi u Pirotu počela je proizvodnja prvih organskih sireva od ovčijeg mleka u Srbiji koji se, za sada, mogu nabaviti samo u Pirotu.

Proizvodnja je i dalje tradicionalna, ali se u Mlekarskoj školi sve više prilagođavaju zahtevima tržišta. U korpi od leskovog pruća, odnedavno se izrađuje i organski ovčiji kačkavalj, a staroplaninski ovčiji sir je novi specijalitet škole.

“Kvalitetno napravljen, po staroj recepturi, bez aditiva, bez ikakvih dodataka, bez konzervanasa. Jedini dodatak je kuhinjska so. Tako da uz punu fazu zrenja i kvalitetno održavanja, dobijemo jedan vrhunski proizvod”, kaže Nenad Đorđević, direktor Mlekarske škole.

Pročitajte još:

Stručnjaci ističu da su proizvodi mlekarske škole izuzetnog kvaliteta, jer je takvo mleko sa Stare planine. Ovaj kraj je poznat po organskim farmama.

“Mi imamo proizvod od zdravih ovaca, od zdravih krava. Ako uz to pridodamo i dobru ekologiju, odnosnu netaknutu prirodu, ispunjene su sve predispozicije da sa veštim rukama i u dobrim uslovima iz Mlekarske škole dobijemo kvalitetan proizvod”, kaže Miloš Petrović, direktor Veterinarskog instituta Niš.

“Proširenje proizvodnje na ovakav način možda znači da je to još jedna šansa da se mladi vrate na selo i da se Pirot vrati na poziciju staroplaninskog ovčarskog kraja gde je ovčarstvo baza ekonomije i ekonomskog razvoja”, kaže Miloš Colić, zamenik gradonačelnika Pirota.

Za sada su organski sirevi od ovčijeg mleka u fazi ispitivanja tržišta, pa se mogu kupiti samo u Pirotu. U Mlekarskoj školi se nadaju da će se uskoro naći i u supermarketima širom Srbije.

Izvor: RTS

Sistem u potpunosti spreman za predstojeću grejnu sezonu

03.10.2020

Kalemegdan_Beograd — Foto-ilustracija: Unsplash (Ali Arif Soydaş)

“Padom temperature i dolaskom jeseni, Grad Beograd ulazi u period intenzivne pripreme sistema grejanja u prestonici. Grejna sezona počinje 15. oktobra, a završava se 15. aprila”, rekao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić.

Govoreći o Odluci o snabdevanju toplotnom energijom, koja je prošle grejne sezone izmenjena, gradonačelnik je objasnio da je sada moguće grejnu sezonu početi već u periodu između 1. i 14. oktobra ukoliko prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda za naredni dan bude prognozirana prosečna dnevna temperatura 12 ili ispod 12 stepeni Celzijusa.

“Usvajanjem ovakve odluke formalizovali smo pokretanje ovog velikog sistema izvan grejne sezone, sa ciljem da radijatori budu topli ukoliko i izvan grejne sezone budu niske temperature. Probe, koje podrazumevaju proveru funkcionisanja 14 toplana i 22 kotlarnice, trajaće od 1. do 10. oktobra. Ukoliko se tempetarura spusti ispod propisanih vrednosti, grejna sezona će početi ranije”, objasnio je gradonačelnik.

Pročitajte još:

Treba naglasiti da su tokom letnjih meseci obavljeni radovi na toplovodnim izvorima, toplovodnoj mreži i primarnim delovima toplotnih predajnih stanica. Pored redovnog održavanja svih delova sistema i zamene elemenata kod kojih je konstatovan problem, privedeni su kraju i svi višegodišnji investicioni radovi.

“Nabavljeni su svi energenti neophodni za proizvodnju toplotne energije. Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane” ugovorilo je snabdevanje toplotnih izvora prirodnim gasom, primarnim energentom koji čini čak 96 odsto ukupne potrošnje”, objasnio je Radojičić.

Sistem daljinskog grejanja u Beogradu jedan je od najvećih u Jugoistočnoj Evropi, zagreva više od 22 miliona metara kvadratnih poslovnog i stambenog prostora.

“Kada govorimo o grejanju u dvomilionskom gradu, najvažnije je da smo građanima obezbedili kvalitet. Kontinuirano smo radili na održavanju celog sistema, kako bismo osigurali da je snabdevanje toplotnom energijom pouzdano i stabilno”, zaključio je gradonačelnik.

Izvor: Grad Beograd

Prvostepena presuda protiv Ziđina – kompanija kriva za zagađenje u Boru

02.10.2020

pollution-zagađenje-vazduha-co2 — Foto ilustracija: Pexels

Kompanija Ziđin Bor Koper, nekadašnji RTB Bor, i Boban Todorović, rukovodilac pogona Topionica i rafinacija bakra (TIR), prekršili su Zakon o zaštiti vazduha jer su doveli do prekomernog zagađenja vazduha u Boru 21. i 22. novembra 2019, kao i 14. i 15. januara 2020. Oni su odgovorni što nisu obustavili proizvodnju u postrojenjima nove topionice i fabrike sumporne kiseline i tako prekomerno ispustili sumpor-dioksid (SO2) u vazduh tokom četiri sporna dana, pokazuje presuda Privrednog suda u Zaječaru iz jula ove godine.

Prvostepena presuda protiv Ziđina – kompanija kriva za zagađenje u Boru https://t.co/oLwBfrbmYc

— Željko Kisa (@ZeljkoKisa15) October 2, 2020

Tih dana u pojedinim satima u centru Bora koncentracija SO2 bila je i do 8.3 puta veća od dozvoljene, zaključila je inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine koja je inicirala sudski postupak.

Kompanija Ziđin zbog toga treba da plati 400.000 dinara, a rukovodilac TIR-a 50.000. Ova odluka, međutim, nije pravosnažna jer su se na nju žalili i osuđeni, ali i Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru, koje ovaj postupak vodi po prijavi Ministarstva. Konačnu odluku o ovom slučaju doneće Privredni apelacioni sud u Beogradu gde je predmet stigao 21. septembra. Dok tužilaštvo traži veću kaznu, advokat kompanije Ziđin i Bobana Todorovića predlaže da se one ublaže na sudsku opomenu ili potpuno ukidanje.

Pročitajte još:

Prema Zakonu o zaštiti vazduha, kazna za Ziđin je mogla da bude i daleko veća – do tri miliona dinara, uz kaznu srazmernu učinjenoj šteti, ali je sud u obzir uzeo olakšavajuće okolnosti: kompanija ima više zaposlenih radnika, do sada nije osuđivana, pri čemu je društveno odgovorna i nastoji da preduzme mere za smanjenje zagađenja. Sud je primetio i da je u pitanju stara tehnologija i satno zagađenje (ne celodnevno), zbog čega je takođe smanjio kaznu, pokazuje presuda.

Kroz sudski proces odbrana je pokušala da ospori da je Ziđin jedini zagađivač u Boru, upirući prstom najviše na gradsku toplanu.

Sudu su priloženi i dokazi da tokom spornih dana gradska toplana nije prekomerno ispuštala zagađujuće materije u vazduh, a inspektorka Ministarstva koja je kontrolisala aerozagađenje u Boru, Emila Tošić, kao svedok na sudu je navela da služba za zaštitu životne sredine u borskoj kompaniji prati zagađenje iz minuta u minut i da je u kritičnim danima izmerila prekoračenje zagađenja SO2.

Požar u Ziđinu i remont topionice

Zbog prekomernog zagađenja vazduha, Gradska uprava Bora podnela je krivičnu prijavu protiv odgovornih u Ziđinu, preneo je portal Ist Media sredinom septembra. Sutradan su mediji preneli da je u pogonu topionice i fabrike sumporne kiseline izbio požar. Odmah zatim kineska kompanija je saopštila da je zaustavila rad topionice zbog remonta, preneo je Bor030. Kako navode, popravke su bile planirane za novembar, ali su požurili zbog kvara na opremi pogona, „što je negativno uticalo na kvalitet vazduha u Boru”.

#Serbian court fines #Zijin Copper for #pollution https://t.co/7wfZ1rSfTe

— N1english (@N1info) October 2, 2020

Iz Ziđina su naveli da su nakon toga zaustavljali proizvodnju kako bi popravili agregat i tako smanjili zagađenje, ali i da su Ministarstvu dostavili plan za rešenje problema aerozagađenja iz pogona u ogranku TIR.

Nakon nekoliko godina pauze, dolaskom kineskog Ziđina koji je preuzeo RTB krajem 2018. godine, zagađenje u Boru ponovo je postala tema u javnosti. Više manjih protesta Borana prošle godine kulminirali su 15. novembra većim skupom ispred upravne zgrade Ziđina, uz podršku ljudi iz više gradova Srbije. Borani su tad tvrdili da je zagađenje veće od dolaska kineskog investitora i tražili mu da smanji proizvodnju. Nekoliko dana nakon skupa zagađenje je zabeležila i inspekcija.

Nedavno objavljen izveštaj o kvalitetu vazduha za 2019. Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) pokazuje da je Bor prošle godine bio među najzagađenijim mestima u Srbiji – jedini zbog SO2. Bor se izdvaja i po intenzitetu zagađenja jer je vazduh u centru grada bio „opasan po zdravlje ljudi“ 13 puta.

Izvor: CINS

U Aleksandrovcu eutanazirano preko 200 svinja zbog afričke kuge

02.10.2020

prasići_svinje — Foto-ilustracija: Unsplash (Kenneth Schipper Vera)

Foto-ilustracija: Unsplash (Gabor Vereb)

Za izgubljene životinje u selu Aleksandrovac kod Negotina, poljoprivrednici će dobiti novčanu nadoknadu od resornog ministarstva. U toku je obilazak okolnih sela (Kovilovo, Rajac, Crnomasnica) i popis svinja u istim.

Između 200 i 250 domaćih svinja eutanazirano je u poslednjih nekoliko dana u selu Aleksandrovac kod Negotina u kojem je pre otprilike dve nedelje potvrđeno prisustvo afričke kuge svinja (AKS). To je za Agroklub potvrdio član Opštinskog veća za poljoprivredu i savetodavac za stočarstvo u Poljoprivredno stručne službe Negotin Dragan Radosavljević.

“Uz pomoć analiza krvi potvrđena je AKS kod svinja u selu Aleksandrovac i eutanazija je sprovedena u skladu sa pravilnikom. Eutanazirane svinje su zakopane, uz poštovanje svih obaveznih mera, u selu Braćevac kod Negotina. Angažovana je nadležna veterinarska stanica, došla je i ispomoć iz Beograda koju je poslala Uprava za veterinu, učestvovalo je i komunalno preduzeće sa svoja tri ili četiri vozila, tako da je sve urađeno u skladu sa propisima”, navodi Radosavljević.

Edukacija stanovništva o merama prevencije

Za izgubljene životinje poljoprivrednici će dobiti novčanu nadoknadu od resornog ministarstva, dodaje naš sagovornik. U toku je, kako navodi, obilazak okolnih sela (Kovilovo, Rajac, Crnomasnica) i popis svinja u istim. Takođe, u tim selima urađena je analiza krvi kod ovih životinja, uzorci su poslati na analizu i rezultati se čekaju.

U međuvremenu, mi smo održali edukaciju stanovništva o prevenciji AKS i opasnosti ove bolesti. I svih prethodnih meseci apelujemo na sve poljoprivrednike da ne puštaju svinje iz obora, da u štalu ne ulaze sa istom obućom i odećom u kojoj odlaze na njivu, da životinje ne hrane pomijama i čim uoče nešto sumnjivo, a to su malaksavost kod životinja, slabiji apetit, pečati po telo i to prvo crveni, zatim letargičnost, da odmah jave nadležnoj veterinarskoj stanici.”

Kako se virus proširio?

Pretpostavlja se da su ovu bolest donele divlje svinje kojih ima u velikom broju u okruženju. S obzirom na to da, kako objašnjava, prave veliku štetu u kukuruzu, a kako je sada u toku berba ove ratarske kulture, veruje se da su je sami poljoprivrednici sa polja preneli svojim životinjama ili da su pas ili glodar došli u kontakt sa virusom i preneli ga svinjama.

Pozitivna činjenica u ovoj situaciji, navodi Radosavljević, jeste to što u Aleksandrovcu svinjarstvo nije razvijeno u velikoj meri već su u pitanju male porodične farme zasnovane isključivo za lične potrebe.

“U tom selu postoji veliki broj ljudi koji živi ili privremeno radi u inostranstvu tako da mnogi i ne čuvaju svinje, a oni koji ih imaju uzgajaju svega nekoliko po domaćinstvu.

Ipak, situacija nije bezazlena i treba je ozbiljno shvatiti jer blizina granice sa Bugarskom, gde ima dosta divljih svinja, može predstavljati veliku opasnost. Veliki broj prelazi sa bugarske na srpsku stranu jer nas razdvaja samo Timok”, ukazuje naš sagovornik.

Poseban apel lovcima

Zbog ozbiljnosti situacije poseban apel nadležni su uputili lovcima, kojih ima dosta u ovom kraju, da obavezno obrate pažnju na uginule divlje svinje i da to prijave lovačkom udruženju koje dalje prijavljuje nadležnoj veterinarskoj stanici.

“Uginule divlje svinje koje se nađu na terenu i njihovi ostaci moraju se ukloniti i zakopati jer postoji mogućnost razvlačenja tog mesa, a taj virus opstaje i po nekoliko dana na kori drveta, dok, recimo, u zamrznutom mesu do godinu dana može da opstane.”

Uklanjanje leševa u skladu sa propisima

Podsetimo, afrička kuga je registrovana kod divljih svinja u Borskom upravnom okrugu početkom ove godine. Zbog otpornosti i održivosti bolesti u spoljašnjoj sredini, njeno prenošenje na populaciju domaćih bilo je sasvim izvesno i očekivano, odnosno pitanje vremena, smatraju u Upravi za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede.

“Osim toga, neposredna blizina granice sa Rumunijom u kojoj je AKS široko rasprostranjena predstavljala je dodatni potencijalni izvor infekcije”, navode iz Uprave za naš portal.

Pročitajte još:

Na pitanje o trenutnom broju zaraženih životinja u ovom selu, u Upravi za veterinu kažu da se, uzimajući u obzir prirodu i karakteristike, izvor, period inkubacije, kao i način širenja ove bolesti, koja često prolazi nezapaženo i manifestuje se iznenadnim uginućima, veoma retko može ustanoviti tačan broj zaraženih životinja, s obzirom na to da se sve životinje ubijaju na zaraženom gazdinstvu, u skladu sa propisima.

“U trenutku potvrde pojave, bolest je utvrđena kod četiri svinje na tri gazdinstva na osnovu laboratorijskih rezultata u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za AKS u Beogradu.”

Okolna sela pod nadzorom

Iako su i okolna sela pod nadzorom i kontrolom, ni u jednom drugom mestu u okruženju, osim u Aleksandrovcu, nije potvrđena afrička kuga kod domaćih svinja. U Upravi za veterinu podsećaju da su posebnim propisom i rešenjem određene i naložene mere koje se primenjuju na zaraženim gazdinstvima i zaraženom i ugroženom području.

“Ove mere se tiču popisa, obeležavanja, zdravstvenog nadzora svih svinja na gazdinstvima, epizootioloških i dijagnostičkih ispitivanja domaćih i divljih, kao i mere kontrole i zabrane prometa živih svinja, svinjskog mesa, proizvoda i sporednih proizvoda poreklom od svinja sa ovih područja. U slučajevima nepovoljne epizootiološke situacije predviđeno je sprovođenje preventivne depopulacije ovih životinja na gazdinstvima sa niskim nivoom biosigurnosti”, navode za naš portal i dodaju da je nakon preventivne depopulacije, obezbeđena isplata i nadoknada materijalnih sredstava u potpunosti i svi vlasnici se obeštećuju po hitnom postupku.

Izvor: Agroklub

Upravni sud uvažio žalbu investitora u slučaju male hidroelektrane u Rakiti

02.10.2020

hydroelectric-power-station-energy-power-hidroelektrana — Foto ilustracija: Pexels

U presudi donetoj 8. septembra se navodi da je tužba investitora osnovana jer Ministarstvo zaštite životne sredine nije pravilno tumačilo rok za podnošenje primedbi na Zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru, a na osnovu kog je doneto rešenje kojim se ovoj MHE zabranjuje izvođenje radova. Ministarstvo je nakon toga žalbu investitora odbilo kao neosnovanu, što je Upravni sud u Beogradu sada ovom presudom poništio i vratio na ponovno odlučivanje. Presudu možete pogledati ovde.

? @MinistarstvoZZS mora ponovo da odluči o žalbi investitora #malehidroelektrane u Rakiti na rešenje kojim mu se zabranjuje izvođenje radova.

Link ka presudi pronađite u tekstu ⤵️https://t.co/2Yl07NZnHd

— CINS (@CINSerbia) October 2, 2020

U izjavi za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Goran Belić, vlasnik ove male hidroelektrane, kaže da očekuje da će u žalbenom postupku Ministarstvo da ukine svoje prvo rešenje kojim mu je zabranjeno izvođenje radova.

„Vi kad dobijete građevinsku dozvolu, vi izvodite radove po građevinskoj dozvoli. Ne može nijedan drugi inspektor da dođe i da te građevinske radove ocenjuje osim građevinskog inspektora“.

Pročitajte još:

Međutim, u presudi se navodi da iako je investitor sporio nadležnost inspektora zaštite životne sredine u ovom slučaju, sud je utvrdio da su ti navodi neosnovani.

Prema Belićevim rečima, ova presuda ne utiče na drugi postupak u kojem se odlučuje da li će MHE Zvonce biti poništena građevinska dozvola ili ne. Taj postupak se vodi pred Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i još uvek je u toku.

Kako je CINS već pisao Ministarstvo zaštite životne sredine je početkom 2019. zabranilo dalju izgradnju MHE Zvonce i naložilo investitoru da sanira štetu načinjenu ukopavanjem cevovoda suprotno uslovima zaštite prirode. U rešenju se navodi i da je na desnoj obali u visini vodozahvata došlo do klizišta, dok je na delu leve obale uništena vegetacija.

Tada je u primedbi na zapisnik inspektora navedeno da su njegove tvrdnje paušalne i netačne, da se radovi odvijaju u skladu sa uslovima zaštite prirode, te da Ministarstvo donosi odluku koja, između ostalog, čini veliku materijalnu štetu MHE Zvonce.

Izgradnja male hidroelektrane u Rakiti je od početka izazvala veliku pažnju javnosti. Još u decembru 2018. godine došlo je do sukoba obezbeđenja investitora i građana iz ovog mesta predvođenih predsednikom saveta mesne zajednice Desimirom Stojanovićem zvanim Desko. Zatim je početkom sledeće godine prvo izgoreo jedan od magacina na gradilištu male hidroelektrane, da bi nekoliko meseci kasnije Stojanov pretio da će da skoči sa potpornog zida u reku.

Aktivsti pokreta Odbranimo reke Stare planine i Ne davimo Beograd su 15. septembra ove godine organizovali akciju u kojoj su čekićima i lopatama razbijane cevi. Kako je za Radio Slobodnu Evropu izjavio jedan od članova Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta, ova akcija je upravo organizovana jer se nije sprovodilo prvobitno rešenje Ministarstva zaštite životne sredine o zabrani radova i sanaciji terena.

Izvor: CINS

Predstavljen Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan

02.10.2020

euro-evro-money-novac-pare — Foto ilustracija: Pexels

Ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović učestvovala je danas na video-konferenciji ministara spoljnih poslova i evropskih integracija iz regiona i evropskog komesara za susedsku politiku i proširenje Olivera Varheija, koja je posvećena predstavljanju Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan.

Varheji je, prezentujući nacrt Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, koji bi trebalo da bude usvojen sledeće nedelje u Evropskoj komisiji, zajedno sa Izveštajem o napretku, koji će biti predstavljen prilikom posete regionu i Beogradu naredne nedelje, još jednom ukazao na značaj koji Evropska unija pridaje Zapadnom Balkanu.

On je podvukao da je ovaj plan pripremljen s namerom da osigura održiv i stabilan razvoj ovog regiona u uslovima snažnog uticaja pandemije koronavirusa na njegov ekonomski i društveni razvoj.

Pročitajte još:

Pomenuti plan je u okviru nove metodologije pregovora najavljen kao sveobuhvatan podsticajni paket za kredibilniji proces proširenja i pristupanja EU država kandidata i trebalo je da bude objavljen na Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana, koji je održan 6. maja, ali je zbog okolnosti usaglašavanja višegodišnjeg finansijskog okvira EU odložen za jesen.

Plan predviđa ulaganja EU u prioritetne oblasti i projekte koji treba da doprinesu daljem povezivanju u regionu, kao i poboljšanju veza sa Evropskom unijom, čime će se produbiti ekonomska saradnja i dostupnost tržišta EU, podstaći unapređenje poslovne klime i sprečiti odliv mladih iz regiona.

Joksimović je istakla da Ekonomsko-investicioni plan predstavlja važan i vrlo konkretan dokaz da Zapadni Balkan predstavlja područje od strateškog značaja za Evropsku uniju.

Opredeljujući značajna sredstva iz budžeta EU, Evropska unija će pomoći izgradnju ključne regionalne infrastrukture i razvoj privatnog sektora, čime će biti podržana intenzivnija ekonomska saradnja i snažnije integrisanje ovog regiona u evropske i globalne privredne tokove i procese, rekla je Joksimović.

Planom je predviđena podrška realizaciji projekata koji treba da doprinesu razvoju saobraćajne, energetske i digitalne infrastrukture, kojom će se podstaći snažnije povezivanje unutar regiona i šire sa Evropskom unijom.

Osim toga, predviđena su i značajna ulaganja u mala i srednja preduzeća, unapređenje poslovnog ambijenta i tržišne ekonomije, čime se stvaraju pretpostavke za intenzivniji rast i razvoj privatnog sektora i njegovu konkurentnost.

Dodatno, predviđena je podrška i oblastima koje doprinose društvenom razvoju poput obrazovanja, zapošljavanja i zdravlja sa posebnim fokusom na potrebe mladih.

Plan takođe predviđa značajna ulaganja u razvoj infrastrukture u oblasti životne sredine poput sistema za vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, upravljanje čvrstim otpadom, kao i smanjenje emisije štetnih gasova u skladu sa ciljevima Zelene Agende EU, čime će se osigurati kvalitetnije životno okruženje građana Srbije i regiona.

Realizacija ovog plana finansiraće se kombinacijom bespovratnih sredstva Evropske unije i povoljnim zajmovima međunarodnih finansijskih institucija (EIB, EBRD i druge).

Očekuje se da će kombinovanjem ovih sredstava naročito kroz pružanje garancija podstaći učešće komercijalnog i privatnog sektora u finansiranju određenih projekata, što bi značajno povećalo ukupne investicije u regionu.

Joksimović je izrazila posebnu zahvalnost evropskom komesaru Varheiju na kontinuiranoj podršci koju EU pruža Srbiji i regionu u sprovođenju ključnih reformi, navodi se u saopštenju Kabineta ministarke za evropske integracije.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Održan prvi u nizu okruglih stolova posvećen bezbednosti saobraćaja u Beogradu

02.10.2020

traffic-3612474_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Prvi u nizu okruglih stolova povodom izrade Strategije bezbednosti saobraćaja grada Beograda sa akcionim planovima za period 2021–2025. godine, održan je danas na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.

U cilju pripreme što kvalitetnijeg dokumenta i uspešne realizacije, planirana je serija okruglih stolova – radionica, u organizaciji Saobraćajnog fakulteta, na kojima će se obrađivati najbitnije teme.

Na ovaj način trebalo bi da se unapredi svest najvažnijih subjekata o obimu problema bezbednosti saobraćaja i mogućnostima smanjivanja stradanja u saobraćaju.

Cilj je, takođe, da se usaglase najvažniji stavovi – posebno oni koji se odnose na sprovođenje mera i aktivnosti koje utiču na sadržaj Strategije bezbednosti saobraćaja grada Beograda, odnosno, akcionih planova za period 2021–2025. godine.

Pročitajte još:

Okrugli stolovi će se održavati četvrtkom na Saobraćajnom fakultetu, a planirano je da budu obrađene teme kao što su bezbednost pešaka, bezbednost motociklista, ponašanje učesnika u saobraćaju, kao i upravljanje bezbednošću saobraćaja u Beogradu.

Prvom okruglom stolu prisustvovali su predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Agencije za bezbednost saobraćaja, opština Obrenovac, Grocka, Lazarevac, Vračar, Savski venac i Čukarica, Gradskog zavoda za javno zdravlje, Saobraćajne policije i Komunalne milicije, Saobraćajno-tehničke škole „Zemun”, Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, Sekretarijata za saobraćaj i „Puteva Beograda”.

Izvor: Grad Beograd

Engleska zabranila upotrebu plastičnih slamčica i štapića za uši

02.10.2020

straws-plasticne slamcice — Foto Ilustracija: Pixabay

U Engleskoj je na snagu stupila zabrana upotrebe plastičnih slamčica za jednokratnu upotrebnu, kašičica za mešanje i štapića za uši.

Procenjuje se da stanovništvo ove zemlje godišnje upotrebi 4.7 miliona plastičnih slamčica, 316 miliona kašičica za mešanje i 1.8 milijardi štapića za uši.

Aktivisti za zaštitu životne sredine pozdravili su ovu odluku, ali nastavljaju zalaganje za dalje zabrane predmete za jednokratnu upotrebu. Predmeti koji su zabranjeni čine samo “delić” plastičnog otpada koji zasipa životnu sredinu.

Nova odluka se ne odnosi na bolnice, barove i restorane u kojim plastične slamčice koriste osobe sa invaliditetom ili u medicinskim uslovima kada su one neophodne.

Nadlaženi ističu da su čvrsto posvećeni borbi protiv ekološkog razaranje prirode zbog upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu.

Pročitajte još:

Velška vlada navela je da razmatra uvođenje slične mere.

Neki nacionalni lanci restorana izbacili su iz upotrebe plastične slamčice i pre stupanja zabrane na snagu.

Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije planira uvođenje mera kojima bi se zabranila upotreba plastičnih tanjira, kašika, viljušaka i slamčica.

Milica Radičević

Dodatna sredstva za obnovu objekata uništenih u poplavama 2019. godine

02.10.2020

poplava_klupe_voda — Foto-ilustracija: Unsplash (ål nik)

Vlada Republike Srbije donela je na današnjoj sednici odluku da se, u okviru Državnog programa obnove, opredele dodatna sredstva za infrastrukturu jedinica lokalne samouprave i za objekte javne namene u javnoj svojini u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite oštećenih ili porušenih u poplavama u junu 2019. godine.

Za obnovu oštećenih i porušenih objekata infrastrukture usled poplave i grada u tom periodu, Vlada je obezbedila dodatna sredstva u iznosu od 120 miliona dinara.

Dodatnih 450 miliona dinara obezbeđeno je za saniranje objekata u javnoj svojini u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.

Članovi Vlade doneli su odluku o osnivanju Naučno-obrazovnog centra „Pešter“ u Sjenici u kojem će se sprovoditi analitička istraživanja o klimatološkim promenama na Sjeničko-pešterskoj visoravni, kao i njihovom uticaju na razvoj proizvodnje zdrave hrane, kao jednoj od najperspektivnijih privrednih grana i osnove privrednog razvoja tog kraja.

Pročitajte još:

Ovaj centar osniva se kao višefunkcionalna ustanova, u cilju organizacije obrazovnih i naučnih skupova, seminara i okruglih stolova, letnjih škola i kampova, radionica, kolonija iz oblasti klimatologija i zdrave hrane i njihovog uticaja na razvoj turizma.

U cilju organizacije obrazovnih, istraživačkih, stručnih i naučnih delatnosti na polju geologije i turizma, Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju naučno i obrazovno-istraživačkog centra „Milutin Milanković“ u Beloj Crkvi.

Talentovanim učenicima i studentima pružiće se prilika da se suoče sa izazovima koje nemaju prilike da sretnu u običajenom školskom i visokoškolskom obrazovanju i da u izabranom području nauke napreduju i stiču nova znanja, a ujedno razvijaju samostalnost i originalnost u rešavanju problema.

Na sednici je doneta odluka da se sportska nacionalna priznanja dodele rukometašu Nenadu Vučkoviću za osvojenu srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu održanom u Beogradu 2012. godine i Brižitki Molnar za osvojenu bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u odbojci održanom u Japanu 2006. godine.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Tradicionalna akcija čišćenja dna Savskog jezera

02.10.2020

Tradicionalna akcija podvodnog čišćenja Savskog jezera, koju organizuje Sekretarijat za zaštitu životne sredine sa Klubom podvodnih aktivnosti „Beograd”, počela je na Adi Ciganliji.

Prema rečima sekretarke za zaštitu životne sredine Ivane Vilotijević, tokom prvog dana akcije izvučeno je pet džakova otpada.

“Sekretarijat za zaštitu životne sredine sa Klubom podvodnih aktivnosti „Beograd” u ovoj akciji učestvuje od 2012. godine.

Ovom akcijom se otklanjaju posledice nesavesnog ponašanja naših sugrađana prema životnoj sredini.

Poslednjih godina svest građana je sve veća. Na početku, kada je sekretarijat počeo da učestvuje u ovoj akciji, ronioci su pronalazili razne vrste otpada, uključujući veš-mašine, kolica za bebe, gume ili tepihe.

Sav otpad koji se nalazi u jezeru jeste naš otpad, jer smo ga sami stvorili. Svi analizirani uzorci pokazuju kvalitet vode drugog stepena, što govori o tome da je voda vrlo čista”, rekla je Vilotijevićeva.

Pročitajte još:

Predsednik Kluba podvodnih aktivnosti „Beograd” Milorad Đukić je istakao da se čišćenje ove godine obavlja nakon završetka sezone, uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine i JP „Ada Ciganlija”.

“Jezero trenutno nije idealno za ronjenje, jer je mutnije zbog kiše, a i trave ima dosta. Iako prilikom čišćenja uglavnom nalazimo ambalažu, važno je istaći da je situacija sve bolja i da je otpada sve manje”, rekao je Đukić.

Sredina jezera je čista i ima obilje živog sveta, objasnio je on i dodao da će današnji zaron trajati sat vremena.

“Roniće četiri para, odnosno osam ronilaca. Ada je naše more i zato je pazimo i čistimo”, zaključio je Đukić.

Izvor: Grad Beograd

Otvoren 46. Međunarodni sajam pčelarstva u parku Tašmajdan

02.10.2020

med-honey-tegla-čaj — Foto ilustracija: Pexels

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović otvorio je danas 46. Međunarodni sajam pčelarstva koji se, pod pokroviteljstvom Grada Beograda, održava do 4. oktobra u parku Tašmajdan.

Događaju su prisustvovali Milinko Veličković, gradski seketar za privredu, i Slobodan Čumić, predsednik Društva pčelara „Beograd” i organizatora sajma.

Mladenović je istakao da je broj izlagača na nivou prethodnih godina, bez obzira na pandemiju koronavirusa. Ukazao je na to da je reč o sajmu zdravlja, u punom smislu te reči, kao i da će se organizatori, izlagači i posetioci pridržavati svih epidemioloških mera.

Grad Beograd je i tokom ove godine uspeo da obezbedi subvencije poljoprivrednicima i pčelarima na nivou prethodnih godina, istakao je Mladenović i zahvalio Društvu pčelara „Beograd” na donaciji od 150 kilograma meda Predškolskoj ustanovi „Palilula”.

Pročitajte još:

“Med je posebno važan najmlađima za njihovo odrastanje. Upravo je sticanje kulture svakodnevnog uzimanja meda i pčelinjih proizvoda izuzetno važno od najranijih dana”, ukazao je Mladenović i najavio istu donaciju kovid-bolnicama u prestonici.

Veličković je istakao da je reč o sajmu meda koji okuplja najbolje pčelare iz Beograda, Srbije i regiona. On je podsetio da je domaći med prepoznatljiv po svom kvalitetu u celoj Evropi.

“Grad Beograd podržava ovakve vrste manifestacija i pčelarima pomaže putem raznih vidova subvencija. Subvencije su počele 2015. godine sa simboličnih dva miliona dinara, dok se danas za pčelarstvo odvaja više od 35 miliona dinara, pre svega za nabavku košnica i opreme za proizvodnju meda“, naveo je resorni sekretar.

On je dodao da je Grad Beograd za poljoprivrednu delatnost opredelio oko 200 miliona dinara za ovu godinu.

S obzirom na pandemiju koronavirusa, ovogodišnji sajam meda se održava u specifičnim uslovima, istakao je Veličković i pozvao sugrađane da koriste pčelinje proizvode radi podizanja imuniteta.

Čumić je precizirao da ove godine na sajmu izlaže 120 proizvođača pčelinjih proizvoda i oko 100 izlagača koji u ponudi imaju pčelinju opremu. Takođe je istakao da zainteresovani mogu da posete manifestaciju tokom celog dana, uz slobodan ulaz i poštovanje epidemioloških mera.

Izvor: Grad Beograd

Da li će “Tesla” nadmašiti proizvođače dizelaša i benzinaca po broju proizvedenih vozila?

01.10.2020

tesla_car_auto_electric_vehicle_električno_vozilo — Foto-ilustracija: Unsplash (Jannis Lucas)

Foto-ilustracija: Unsplash (Eudenio Pastoral)

Najveći broj automobila 2017. godine proizvela je kompanija “Tojota”, i to oko 10,5 miliona komada. Zajedno sa drugoplasiranim “Folksvagenom” na tržište je izbacila gotovo 20,8 miliona novih motornih vozila. Plan američkog proizvođača elektromobila “Tesla” o godišnjoj proizvodnji od čak 20 miliona četvorotočkaša zvuči još fascinantnije kada se stavi u komparativnu perspektivu. To je, dakle, tek nešto manje od zbirnog rezultata dva velika i iskusna predstavnika auto-industrije. Povrh svega, i “Tojotina” i “Folksvagenova” ponuda se bazira na dizelašima i benzincima koji su primamljiviji kupcima usled nižih troškova pri kupovini i većeg dometa i mogućnosti “dopune” gorivom.

Kako se onda novajlija i alternativac Ilon Mask, koji se nalazi na čelu “Tesle” usuđuje da pomisli da bi mogao da prestigne ovako ozbiljne konkurente, pogotovo ako uzmemo obzir da je tokom iste godine iz njegovih fabrika izašlo tek nešto više od 100 hiljada automobila? I možda još bitnije, koji je rok za sprovođenje njegovih reči u delo?

Moram da vas razočaram na samom početku – prezentujući “Tesline” planove za sutrašnjicu na prvom Danu baterija, obeleženom 22. septembra u Fremontu (Sjedinjene Američke Države), inovator i preduzetnik Mask u mnogim slučajevima nije precizirao ni vremenski okvir ni budžet – a izneo je i te kako dosta ambicioznih zamisli. Oni koji su nešto bolje upoznati sa likom budućeg kolonizatora Marsa sigurno nisu iznenađeni.

No hajde da vidimo šta (ne)će ostvariti!

Ilon Mask je obećao da će u naredne tri godine vozila na električni pogon postati znatno dostupnija prosečnim potrošačima. Ovo će pre svega biti omogućeno pojeftinjenjem samih baterija. Ukoliko je za verovati njegovim rečima, “Teslini” stručnjaci će unapređenjem ćelija i razvojem odgovarajuće tehnologije sniziti troškove energetskog skladištenja barem duplo. Njihov poduhvat rezultovaće elektromobilom koji će koštati 25 hiljada dolara, ali i mogućnošću prelaženja dužih razdaljina.

Trenutno je Model 3, čija je početna cena 35 hiljada dolara, elektromobil koji je Mask namenio za ljude plićeg džepa – ali su oni, iako plići od baš dubokih, mnogo dublji od onih plitkih. Dodatno, cena Modela 3 ide i iznad 50 hiljada dolara.

Podsetimo se, nekoliko godina ranije, Mask je najavio godišnju proizvodnju od pola miliona elektromobila u 2018. i milion elektromobila u 2020. godini. Prvi je definitivno omašio, a za drugi treba samo da sačekamo kraj godine kako bi “neispunjenje” postalo zvanično.

U međuvremenu, “Tesli” su porasli apetiti, a da li su i kapaciteti za realizaciju?

Jelena Kozbašić

1...653654655...1,676 Page 654 of 1,676

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM