Home Blog Page 609

Folksvagen predstavio robota za punjenje električnog automobila

Foto: Printscreen/Youtube  

Folksvagen grupa (Volkswagen) predstavila je novi i vizionarski koncept punjenja električnih autobila. Naime, reč je mobilnim robotima koji će u budućnosti potpuno autonomno puniti e-vozila, što praktično znači da svako parking mesto može da postane prostor koji ima punjač za ova vozila.

Mobilni roboti za punjenje pokreće se putem aplikacije i pomoću Car-to-X komunikacija, vozi se do električnog automobila i komunicira sa njim. Od otvaranja poklopca utičnice za punjenje, do povezivanja utikača i do razdvajanja – čitav proces punjenja odvija se bez ikakve ljudske interakcije.

Ovo novo čudo tehnologije do automobila kom je potrebno punjenje, dovozi prikolicu u obliku mobilnog uređaja za skladištenje energije i povezuje ih i zatim počinje punjenje. Robot za to vreme obilazi druga električna vozila i puni ih. Kada je proces punjenja završen, robot odvozi uređaj za skladištenje energije i vraća ga na stanicu za punjenje.

„Mobilni robot za punjenje izazvaće potpunu revoluciju kada je u pitanju punjenje automobila na različitim parkiralištima, kao što su višespratnice, parking mesta i podzemna parkirališta, jer infrastrukturu za punjenje dovodimo do automobila, a ne obrnuto. Ovim gotovo svako parkiralište postaje “električno”“, objašnjava Mark Moler, šef razvoja kompanije Folksvagen.

Pročitajte još:

Kako dodaje spreman je vizionarski prototip, kompanija istražuje različite pristupe montaži infrastrukture za punjenje. Fleksibilna stanica za brzo punjenje i zidne kutije za jednosmernu struju već su u deo buduće porodice punjenja. 

Kompanija Folksvagen, nije precizirala kada će ovi roboti biti dostupni i spremni za punjenje vozila, ali pretpostavlja se da će to biti uskoro.

Milica Radičević

 

Crna Gora osniva novu avio-kompaniju “To Montenegro”

Foto-ilustracija: Unsplash (Jordan Sanchez)

Uplatom osnivačkog kapitala od četiri miliona evra Vlada Crne Gore je počela postupak osnivanja nove nacionalne avio-kompanije “ToMontenegro D.O.O”, dok će se trudi da “Montenegro erlajns” (Montenegro Airlines) zadrži najbitnije linije bar još 30 ili 60 dana.

Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić poručio je da će dobar deo zaposlenih biti angažovan i u novoj kompaniji. Kako navodi osnovni kapital nove kompanije 30 miliona evra.

“Za manje od mesec dana nova Vlada je racionalizacijom dosadašnjeg nedomaćinskog trošenja od 4.000.000 evra počela osnivanje nove nacionalne avio-kompanije “ToMontenegro D.O.O” koja će kao početni kapital imati ukupno 30.000.000 evra”, naveo je Spajić na Tviteru.

Pročitajte još:

Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić ranije je rekao da će trebati od šest do devet meseci da se sve završi i da je poslat dopis Evropskoj komisiji u kom se traži pomoć za proces osnivanja nove kompanije.

“Ako uspemo sa EK da odložimo neka plaćanja i da dokupimo deo opreme, što bi moglo da pomogne da MA nastavi da radi još mesec-dva”, kaže Bojanić.

Izvor: RTCG

 

Brzi punjači za brži razvoj elektromobilnosti

Foto: ABB
Foto: ElectriCity/ABB

Električni autobusi i automobili, kakvi se sve češće viđaju na ulicama evropskih gradova, u bliskoj budućnosti biće svakodnevna pojava i na našim putevima. Ne samo zbog ekološke osvešćenosti građana, nego i zbog činjenice da će to jednostavno biti evropski standard. Mnoge zemlje daleko su već odmakle u strategiji razvoja elektromobilnosti i na svaki način motivišu građane da što masovnije pređu na ovakav vid prevoza. Naravno, paralelno razvijajući i mrežu punjača, što je najvažniji preduslov da svoj električni atomobil, kad ste ga već kupili, nesmetano vozite, ne razmišljajući da li će vam se negde na pola puta isprazniti baterija, a vi nemate u blizini gde da je napunite.

I naša zemlja ima strategiju razvoja elektromobilnosti, zbog čega je u martu Vlada Srbije donela Uredbu o subvencionisanoj kupovini vozila na električni ili hibridni pogon, na osnovu koje se, recimo, za kupovinu potpuno električnog vozila do devet sedišta odobrava subvencija od 5.000 evra. Ovo je značajna pomoć ako se uzme u obzir da se cene prosečnog gradskog automobila na elektropogon kreću od 10.000 do 30.000 evra. Ipak, glavna prepreka da građani masovnije iskoriste ovu povoljnost jeste nedovoljno razvijena infrastrukturna mreža koja bi obezbedila dovoljan broj punjača. Otuda ne treba da čudi podatak MUP-a da je do sada u Srbiji registrovano nešto više od 200 putničkih vozila na električni pogon. Svoj električni automobil možete puniti, preko obične monofazne utičnice, i kod kuće, u garaži. Ali to će potrajati sedam, osam sati, i pri tom vam je radijus kretanja ograničen do povratka kući. Na nekoliko lokacija duž Koridora 10, kao i na više mesta u Beogradu, postoje instalirani elektropunjači, ali njihov broj zasad je nedovoljan. U suštini, punjači kao punjači su najmanji problem, tim pre što kod nas već 28 godina posluje kompanija ABB, između ostalog svetski lider u proizvodnji elektropunjača, sa najvećom instaliranom bazom stanica za brzo punjenje električnih vozila širom sveta, i partner Formule E u organizaciji međunarodnih motosportova na električni pogon. Oni u svojoj ponudi imaju i punjače od 600 kilovata, koji bateriju elektrovozila mogu da napune za svega nekoliko minuta. Ipak, za naše uslove, to je i dalje naučna fantastika. U domenu realnosti, vozačima električnih vozila na našim putevima za sada znatno olakšavaju muke dva brza punjača, Terra 53 i Terra 54, koje je ABB postavio na lokaciji kompanije Porše SCG u Beogradu i na parkingu ispred sedišta svoje kompanije.

U fokusu:

Foto: ABB Srbija

Snaga ovih takozvanih brzih punjača je 50 kilovata, što znači da na njemu možete napuniti bateriju za 15 minuta do pola sata, ili za jedan sat, ako je baterija potpuno prazna. Na ovim stanicama dostupni su i AC punjači od 43 kilovata, na kojima punjenje traje nekoliko sati, kao i DC punjači sa jednosmernim naponom. Za takozvane ultrabrze punjače, kapaciteta od 75 pa sve do 600 kilovata, koji znatno skraćuju brzinu punjenja, potrebno je mnogo više energije od one koja je sada dostupna na našim stanicama za punjenje.

Vozačima elektromobila u našoj zemlji sigurno je već poznato da se ABB-ovi brzi punjači nalaze i ispred predstavništva Hjundaija na Novom Beogradu kao i u Centru Navak u Subotištu, koji je 40 km udaljen od Beograda. U Navaku će brzi punjač poslužiti za testiranje novih modela električnih automobila. Vrlo je bitno da broj brzih punjača raste, jer vlasnici na brojnim lokacijama, gde nema dugog zadržavanja, očekuju da baterija elektromobila bude za kratko vreme dopunjena. Nasuprot tome, u tržnim centrima se mahom ugrađuju spori punjači, jer se računa da će na tim mestima korisnici provesti više vremena. Tako je u Ada molu instalirano čak 16 sporih AC punjača, a dok se električni automobile pune na parkingu ovog tržnog centra, njihovi vlasnici mogu da obave kupovinu, završe poslove koje inače ne stižu.

„Svakako je neophodno izgraditi infrastrukturu, obezbediti energiju, i naravno, sve to regulisati propisima, da bismo u skorije vreme imali razvijenu mrežu punjača. Od svega toga, najlakše je izgraditi infrastrukturu, ali biće problem snabdevanje energijom kad korišćenje elektrovozila postane masovnije. Zato bi trebalo ići u pravcu razvoja novih vidova energije, jer, recimo, punjači mogu da se napajaju i solarnom energijom ako se na njih stavi krov sa solarnim panelima. Time bismo dobili ono što je poenta cele priče – da elektroautomobili ne zagađuju okolinu i da ne troše enegiju koja se proizvodi u termoelektranama koje zagađuju okolinu, već da se ta energija dobije vetrogeneratorima ili solarnim panelima. U Srbiji je to prepoznato i već se radi na instalaciji vetrogeneratora”, kaže Dejan Dešić, rukovodilac segmenta Infrastruktura i transport u kompaniji ABB.

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetski portal ODRŽIVI TRANSPORT, septembar-novembar, 2020.

 

 

 

Orla krstaš spasili lovci kod Prigrevice

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Na njivama između naselja Prigrevica i Stapar je 30. decembra 2020. godine pronađen iznemogao mladi orao krstaš (Aquila heliaca).

Pronašli su ga lovci, koji su obavestili Nenada Sprema, člana Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a koji je odmah potom obavestio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

Istog dana Zavod je pticu preuzeo i transportovao u Prihvatilište ZOO vrta na Paliću. Zbog osnovane sumnje da se radi o trovanju, orlu je pružena odgovarajuća terapija i potom je smešten u volijeru.

Na osnovu prstena na nozi utvrđeno je da se radi o mladoj ptici koja se ove godine izlegla u Slovačkoj.

Već sutradan, 31.12.2020. godine, orao je delovao bolje, pridigao se i ispravio glavu. Nadamo se da će oporavak nastaviti u dobrom pravcu i da će uskoro biti prilike da se ova ptica pusti u prirodu.

Pročitajte još:

Trovanje ptica grabljivica je ozbiljan i kontinuiran faktor ugrožavanja prirode i životne sredine protiv kojeg se Pokrajinski zavod za zaštitu prirode bori na brojne načine, između ostalog i kroz međunarodni projekat PANNONEAGLE. Orao krstaš je jedna od najređih i najugroženijih vrsta ptica u Srbiji, sa samo tri poznata gnezdeća para.

Izvor: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

 

 

Briga o životnoj sredini treba da bude životni stil

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivana Đudić)
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Saobraćaj spada u najveće zagađivače vazduha, a odabir prevoznog sredstva uvažava se kao jedan od glavnih faktora uticaja. Taj izbor svako od nas ima mogućnost da napravi. Ujedno, mnoge države u svetu beleže sve manju prisutnost automobila na ulicama, čemu je dodatno doprinela kriza nastala usled epidemije izazvane koronavirusom, ali i povoljnosti u vidu subvencija za kupovinu električnih vozila. Budući da se procenjuje da će svako treće vozilo do 2025. godine u svetu biti hibridno ili na električni pogon, a da će Кina biti vodeća na tržištu do 2040. godine sa 14,5 miliona ovakvih vozila, interesovalo nas je gde je naše mesto u razvoju elektromobilnosti. Pitanja o ulaganju u održive vidove transporta u našoj zemlji kao i o održavanju zdrave životne sredine i zdravlja građana, uputili smo Ivanu Kariću, državnom sekretaru u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

EP: Dokle smo stigli sa razvojem novih vidova saobraćaja, a naročito sa uvođenjem elektromobilnosti?

Ivan Karić Nesumnjivo da saobraćaj u velikim gradovima, posebno u tzv. gradskim špicevima, predstavlja značajnog uzročnika aerozagađenja, iako je činjenica da su u Srbiji i dalje najveći izvori aerozagađenja energetski sektor i industrija koja koristi fosilna goriva. Svaki vid prevoza, individualni i zajednički, čiji pogon se ne zasniva na fosilnim gorivima dao bi doprinos kvalitetnijem ambijentalnom vazduhu. Tokom krize koronavirusa smanjeni broj automobila na ulicama nedvosmisleno je doprineo boljem kvalitetu vazduha u svim svetskim metropolama.

Elektromobilnost postaje nužnost i Vlada Republike Srbije se trudi da unapredi razvoj i upotrebu vozila na hibridni i električni pogon, kao i izgradnju prateće infrastrukture. Naša Vlada je donela uredbu kojom se neposredno podstiče korišćenje ekološki prihvatljivog vida transporta, u okviru sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i sa ciljem unapređenja kvaliteta životne sredine. Propisano je pravo na subvencionisanu kupovinu vozila za pravna lica i fizička lica. Subvencije se odnose na mopede, lake tricikle,motocikle, putnička vozila sa najviše devet sedišta i laka teretna vozila. Sve se to može naći na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

U fokusu:

U planu je podsticanje inovacija, posebno u pogledu urbane mobilnosti, kao i razvoj novih modela međugradskog transporta putnika i robe. Rekao bih da je poslednjih decenija zanemaren rečni i železnički transport, i to ne samo kod nas, već je to jedna od inicijativa Evropskog Zelenog plana. Izgradnja pruge ka Budimpešti i povezivanje sa Solunom, na čemu Vlada intenzivno radi, svakako će značajno doprineti smanjenju ugljeničnih emisija, naročito u zoni autoputa Beograd – Niš, jedne od ključnih balkanskih saobraćajnica.

Foto-ilustracija: Unsplash (Valentin Salja)

EP: Da li je u planu izrada novih uredbi o podsticajima, odnosno sufinansiranju kupovine električnih vozila?

Ivan Karić Siguran sam da u narednom periodu moramo da razmišljamo o novim uredbama koje bi obuhvatile široku lepezu vozila na hibridni i električni pogon, kao i vozila sa gorivim ćelijama. Potrebno je da njima budu obuhvaćeni autobusi, kamioni i druga vozila koja se već uveliko koriste u Evropi. Ovakvi podsticaji su povoljni za ekonomiju, poslovanje i utiču na kvalitet vazduha, što je najbitnije. Zamislite šta bi značilo za javna preduzeća i gradske prevoznike da pređu na alternativni pogon. Kolike bi to uštede donelo u poslovanju, posebno koliko bi se poboljšao kvalitet vazduha u najzagađenijim gradskim ulicama. I, što je meni ličnonajvažnije, koliko bi to smanjilo broj respiratornih i drugih oboljenja kod ljudi, a posebno dece. Želim da naglasim da budućnost mora biti bez fosilnih goriva, i zadovoljan sam što se Srbija za tu tranziciju već priprema.

EP: Šta bi dodatno podstaklo građane Srbije da koriste bicikle i javni gradski prevoz i da li su u planu proširivanja mreže biciklističkih staza ili formiranje „biciklističkih ulica” u Beogradu

Ivan Karić Korišćenje bicikla i pešačenje nije samo ekološko, već mnogo značajnije zdravstveno pitanje. Svaki pojedinac u društvu treba da prepozna značaj prevencije sopstvenog zdravstvenog statusa. Ovo se može postići mobilnošću, fizičkom aktivnošću, pešačenjem, vožnjom bicikla ili korišćenjem javnog prevoza.

Republika Srbija, u ostvarenju ciljeva razvoja biciklizma u urbanim i ruralnim predelima planirala je značajan broj biciklističkih staza tzv. „biciklističkih ulica”, ne zanemarujući pritom povećan broj električnih trotineta. Promovisanje biciklizma na planinama jugozapadne Srbije ima za cilj da predstavi raznovrsnost pejzaža, jedinstveno multikulaturno nasleđe i originalno lokalno stanovništvo, živopisnih i privlačnih običaja, koji su zanimljivi posetiocima, a sve sa željom da upoznaju nepoznate predele i doživljaje i to nije samo puki turistički status. To jeste specifičan vid privrednog razvoja kome su mnoge zemlje pristupile sa ozbiljnošću, a nama zaštitnicima životne sredine je jednako važno unapređenje zdravstvenog statusa koje se pri tome događa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Rucinski)

U okviru principa kružne ekonomije sigruno treba da razmišljamo o masovnim nabavkama bicikala putem subvencija. Iz naknade za zagađenje izduvnim gasovima vozila na fosilna goriva, trebalo bi ne samo da finansiramo nabavku bicikala, već i da podstaknemo njihovu domaću proizvodnju. Još uvek se sećamo fabrika i kompanija gde se na posao dolazilo isključivo biciklom, a većina ih je bila domaće proizvodnje. Veliki sam zagovornik bezbednog povratka bicikala na ulice srpskih gradova i sela, a i sam vrlo često koristim bicikl kao prevozno sredstvo, ali i za rekreaciju sa svojom porodicom.

EP: Učestovali ste u postavljanju automatske monitoring stanice u Obrenovcu za dvadestčetvoročasovno praćenje kvaliteta vazduha i pružanje informacija u realnom vremenu. Šta smatrate ključnim u borbi protiv zagađenja vazduha u Srbiji?

Ivan Karić Fond za ekologiju opštine Obrenovac je bio jedan od prvih lokalnih zelenih fondova u Srbiji. Pre 15 godina bio sam zamenik direktora Eko fonda i pokrenuo sam inicijativu za uspostavljanje kontinualnog automatskog sistema za praćenje kvaliteta vazduha, pre svega zbog loše ekološke situacije u tom gradu i prisustva ogromnih termoenergetskih postrojenja. Želeo sam da podaci budu dostupni svim građanima, u realnom vremenu, 24 sata. Cilj je bio da ostvarimo potpuno dnevno informisanje o zagađenju slično izveštajima o meteorološkoj situaciji i drago mi je da smo u tome uspeli. Mogu reći da sam ponosan što smo bili jedina lokalna samouprava koja je to radila. Pratili smo sadržaj SO2, PM10, NOx i imali internet vezu. Nakon toga, elektroprivredni sektor je uložio ogromna sredstva u zaštitu životne sredine.

Siguran sam da je postavljanje monitoring stanica za praćenje zagađenosti vazduha prvi i najvažniji korak, i ne samo vazduha, već i površinskih i podzemnih voda, pa i zemljišta po celoj Srbiji. Tačne i dostupne informacije su osnov u borbi protiv zagađenja i zahvaljujući savremenim tehnologijama mi to postižemo. Danas u sistemu koji prate Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine postoji više od 50 mernih mesta, koja mogu da se očitavaju u realnom vremenu. Taj broj je još uvek nedovoljan, pa se stalno povećava u skladu sa planovima za unapređenje i povećanje broja mernih mesta. Uostalom, to je deo naših obaveza ispunjavanja ekoloških standarda tokom pregovora sa Evropskom unijom.

Intervju vodila: Jelena Cvetić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVI TRANSPORT septembar-novembar, 2020.

 

BIOSPORIN – biorazgradivi stiropor najbolja inovacija u 2020.

Foto: Privredna komora Srbije
Foto: Privredna komora Srbije

Inovacija „Biorazgradivi stiropor BIOSPORIN“ beogradskog tima „Soma“ pobednik je ovogodišnjeg Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju.

Timu „HelikoStop“, sa inovacijom „HerbELIKO“, iz Novog Sada, pripalo je drugo mesto, treće valjevskom „Zanusu“ za „Inovativnu produkcijsku robotiku“, a četvrto timu „Protivpožarni“ iz Kragujevca za inovaciju „Proizvodnja ekspandirajućeg materijala za pasivnu zaštitu“. „Prim“ sa inovacijom „Ozon“ iz Krnjeva kod Velike Plane zauzeo je peto mesto, a šesto novosadski „Enerdži puls“, sa inovacijom „CurrentProfiler, Thermal Cube, Encoder Shield”. Na takmičenju su učestvovala 142 tima, a ukupan nagradni fond je šest miliona dinara.

Ovogodišnje finale, zbog pandemije, održano je preko onlajn platforme, a ne u studiju Radio televizije Srbije kao ranijih godina. Šestočlanom žiriju predsedavala je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Marijana Dukić-Mijatović. U sastavu žirija bili su Vesna Damjanić, urednica informativnog programa RTS-a, Radojka Nikolić, urednica časopisa Ekonometar i Biznis, Miloš Andrić, osnivač i vlasnik biznis inkubatora Inokoa, Kovilj, dr Marija Gnjatović, član pobedničkog tima Unitrih za 2019. godinu i Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta.

Pročitajte još:

Takmičenje je, po šesnaesti put, organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Tehnološko-Metalurškim fakultetom iz Beograda, Privrednom komorom Srbije i Radio televizijom Srbije. 

Izvor: Privredna komora Srbije

 

Gas kroz Srbiju teče “Balkanskim tokom”

Foto: gasprom.com
Foto: JP Srbijagas

U Gospođincima kod Žablja juče ujutru u rad je pušten novi gasovod u Srbiji, “Balkanski tok” od bugarske do mađarske granice.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će za 10 ili 15 dana biti izneti predlozi za značajno sniženje cene priključka na gas za domaćinstva u Srbiji.

“Ovo je za nas velika i važna stvar”, poručio je Vučić i naglasio da je Srbija gasovodom “Balkanski tok” obezbedila energetsku stabilnost i bezbednost, što je važno za privlačenje novih investitora.

Prema njegovim rečima, gas preko tog gasovoda nabavljamo po ceni do 155 dolara, uz mnogo niže troškove transporta, nego preko drugog gasovoda preko kojeg smo se do sada snabdevali.

Pročitajte još:

Otvaranju su prisustvovali i direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, bivši ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, kao i predsednik kompanije “Energotehnika južna Bačka” Dragoljub Zbiljić.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Globalno zagrevanje pred 2021: Zašto odbrojavanje treba da zaustavimo na dvojci?

Foto-ilustracija: Unsplash
Foto-ilustracija: Unsplash

I dok se ljudi širom sveta, ispraćajući turobnu 2020. i puni nade dočekujući 2021, zagrevaju za provod pomoću C2H5OH, mi ćemo trezveno da sumiramo šta je CO2 učinio našoj planeti kako bismo u godini od koje mnogo očekujemo bili iole bolje osobe prema onoj bez koje nas ne bi bilo.

Zemlja se menja brže nego ikada u istoriji, a sve to zbog uticaja globalnog zagrevanja koje je svojim razornim aktivnostima izazvalo čovečanstvo kao takvo.

Početkom 19. veka narod je počeo da greje svoje domove sagorevanjem uglja. Širenjem Industrijske remolucije širila su se i polja primene ovog fosilnog goriva: od transporta, preko proizvodnje dobara, do snabdevanja strujom uz pomoć ovog energenta u 20. veku. Pored uglja, i upotreba nafte i gasa čini da svet bude sve topliji. Gasovi sa efektom staklene bašte bivaju zarobljeni u atmosferi, što rezultuje porastom temperature, skokom nivoa mora, uništavanjem ekosistema i sve češćim ekstremnim vremenskim (ne)prilikama.

Naučnici prognoziraju da milijardama ljudi preti katastrofalne posledice ako se planeta zagreje više od 2 Celzijusova stepena u poređenju sa predinsustrijskim nivoom. S ciljem zauzdavanja ove negativne pojave, zemlje su 2015. godine potpisale Pariski sporazum u težnji da porast temperature zadrže na tom kritičnom pragu, a još bolje na 1,5 Celzijusovih stepeni.

Američka nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija, nacionalni centar za sneg i led i nacionalna administracija za okeane i atmosferu, kao i Evropska agencija za životnu sredinu, izmerili su vitalne znake i funkcije Zemlje, a u nastavku izlažemo dobijene vrednosti.

+ 1,13 °C (1880-2020)

Temperature na Zemlji su se oduvek menjale, ali od začetka industrijalizovane civilizacije promena promena je radikalnija nego ikada, pogotovo tokom poslednjih nekoliko decenija. Ukupno 19 od 20 najtoplijih godina ikada, meteorolozi su zabeležili nakon 2001. U poređenju s dobom pre industrije, svet je topliji za nešto više od 1 Celzijusovog stepena.

414.6 ppm CO2

Ugljen-dioksid se smatra jednim od najvećih uzročnika globalnog zagrevanja. Prekoračivši 400 ppm, ovaj gas je dostigao najveći nivo nekoliko miliona godina unazad.

– 4040 GT

Led se topi brže nego ja kada ugledam video bebe lenjivca dok skrolujem društvenim mrežama, a to je, verujte mi, prilično zabrinjavajuće. Situacija je posebno loša na severnoj hemisferi. Grenland godišnje gubi oko 280 gigatonaleda, a Antartik oko 150. Tzv. ledena kapa Antarktika zadržava više od polovine sveže vode na našoj planeti, a njeno topljenje bilo bi kobno po nivo mora…

+ 69,21 mm

… koje se već sada povećalo za 69,21 mm. Stručnjaci procenjuju da na godišnjem nivou skače za između 3 i 4 mm. Ako se štetne emisije ne smanje, prema njihovim tvrdnjama, nivo mora porašće za čak 1 metar do kraja veka što će imati poguban efekat na obalna područja.

14,784 miliona m2

Ledeni pokrivač na Arktičkom okeanu takođe ubrzano nestaje, doprinoseći skosku nivoa mora i remećenju ustaljenih obrazaca okeana i vremena. Pojedini analitičari naglašavaju da je dalji gubitak leda potencijalno nemoguće spečiti bez obzira na naše napore.

Jelena Kozbašić

Srećna Nova godina: Retrospektiva i buduća perspektiva!

Foto: EP
Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Ritchie)

Briga za ekološku bezbednost, energetsku efikasnost i smanjenje zagađenja biće u fokusu naredne i u godinama koje slede, najavila je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike.

Najavljena su ulaganja u iznosu od 1,5 milijardi evra, kao i veće korišćenje biomase.

“Moramo se mnogo više okrenuti ekologiji, a energija koju proizvedemo mora da bude više zelena”, rekla je potpredsednica Vlade.

Lepe vesti pri samom početku 2021. godine!

Sa druge strane zaključak Konvencije o biološkom diverzitetu Ujedinjenih nacija je da je čovečanstvo došlo do tačke kada moramo smesta da reagujemo i preduzmemo velike korake kako bismo omogućili prirodi da se oporavi i kako bismo maksimalno usporili njeno „ubrzano propadanje”.

“Ukoliko preduzmemo korake koji su predloženi u izveštaju, postoji šansa da možemo da sprovedemo tranziciju na održivu planetu”, izjavila je Elizabet Maruma Mrema, izvršna sekretarka konvencije.

Hajde da se podsetimo događaja i trenutaka koji su obeležili godinu za nama.

Foto-ilustracija: Unsplash (Macau Photo Agency)

Pandemja koja je zaustavila svet

Pandemija koronavirusa, za samo par meseci pokazala je da smo, zahvaljujući našem modernom načinu života, svi  podložni virusu koji nas je bacio na kolena i svima promenio život iz korena. Od podsmeha koji je novi virus izazivao kod većine ljudi, došli smo do cifre od preko 81 miliona zaraženih u celom svetu i 1,77 miliona umrlih.

Koronavirus je uticao na javno zdravlje, ekonomiju i životnu sredinu, ostavljajući sve ostalo događaje u senci. Promenio se način života kod svih stanovnika planete, mnogi su ostali bez posla, a mnogi su svoje kancelarije zamenili za svoje domove i prešli na “new normal” način rada od kuće. Neki su ostali bez krova nad glavom, a prema  nekim statistikama recesija izazvana koronavirusom, najveća je u istoriji od Velike ekonomske krize sa početka XX veka.

Beleži se i nedostatak hrane i vode na svim kontinentima, a svetla tačka je to što se zbog zabrane kretanja i putovanja smanjilo aerozagađenje i emisija gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, i iako bismo pomislili da je pandemija bila dobra za planetu, zapravo je dovela do porasta otimanja zemljišta, krčenja šuma, krivolova, ilegalnog kopanja i drugih destruktivnih aktivnosti u mnogim delovima sveta gde su zaštićena područja ostala nečuvana. Ono što je pozitivno je da se ceo svet zainteresovao za očuvanje planete i nadamo se da će tako i da ostane.

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Klimatski haos

Početkom godine, naučnici sa Univerziteta u Engleskoj upozorili su da će klimatske promene izazvane čovekom nepažnjom i dalje uticati na povećanje verovatnoće nastanka požara i drugih vremenskih prilika širom sveta. Izveštaj koji su objavili u januaru tekuće godine, kad je sezona požara u južnoj Australiji opustošila milione hektara, ubila na desetine ljudi i raselila divlje životinje po celom kontinentu. Tokom ove godine požari su goreli u Sibiru, delovima Afrike, brazilskoj Amazoniji i u većem delu američkog Zapada. Samo u Kaliforniji ove godine je izgorelo rekordnih 4,17 miliona hektara.

Ali, požari nisu jedini simptom planete koja se zagreva. Ova godina je zabeležila najaktivniju sezonu atlantskih uragana. Glečeri i ledene sante i dalje se tope. Na Arktiku su istraživači zabeležili drugi najniži nivo leda u moru, odmah nakon toplotnih talasa i rekordnih temperatura. Jedan sibirski grad dostigao je temperaturu od skoro 38 stepeni Celzijusovih. Klimatski naučnici upozoravaju da ovo zagrevanje već nanosi nepovratnu štetu na ledenom pokrivaču Antarktika, obezbeđujući u budućnosti siguran porast nivoa mora.

SAD su na vrhu liste zemalja na koje je klimatska kriza uticala, sa 60 milijardi dolara štete.

Foto-ilustracija: Pexels

Fosilna goriva idu u zaborav

Kriza izazvana koronavirusom rezultirala je najvećim padom globalne potražnje za energijom u poslednjih 70 godina. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, u prvom kvartalu 2020. godine potražnja se smanjila za 3,8 odsto u odnosu na prvi kvartal 2019. godine. Za kratko vreme se zapravo plaćalo da uzmete naftu! Kao rezultat pada potražnje, očekuje se da će globalne emisije ugljen-dioksida u 2020. godini pasti na nivo bez presedana od 8 procenata (oko 2,6 gigatona) u odnosu na 2019. godinu.

Ovaj pad mogao bi najaviti privremenu recesiju ili bi (u zavisnosti od toga da li vlade zaista imaju političku volju i realan plan za masovna ulaganja u tehnologije čiste energije koji bi činili središte ekonomskih planova za oporavak) mogao da bude kraj puta za fosilna goriva.

Plastika je svuda oko nas

Plastika je stigla u svaki kutak naše planete. Pluta u najdubljim delovima okeana i drži se snega na najvišim vrhovima planina – a usput zagađuje sve između. Nalazi se u ribi koju ulovimo i vodi koju pijemo. I ta sveprisutnost  ne pokazuje naznake da će uskoro biti drugačije. Ove godine istraživači su procenili da je pandemija podstakla veću upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu i na taj način dodatno opteretila okeanske ekosisteme.

Foto: EP

Ako to nije bilo dovoljno loše, grupa medicinskih istraživača u Italiji nedavno je otkrila čestice kozmetike, boja i ambalažnog materijala u posteljicama nerođenih beba.

Ova studija je usledila nakon jedne koja je otkrila da bebe hranjene adaptiranim mlekom u plastičnim bočicama mogu svakodnevno na taj način da unesu milione čestica.

Potencijalni uticaj na zdravlje još uvek se istražuje, ali naučnici se slažu da su dokazi nesumnjivo stvar od javnog značaja.

Složićete se da ima mnogo tema koje su nam okupirale pažnju ove godine, ali isto tako pokrenule brojna pitanja i dala moguća rešenja kojima možemo da se radujemo u budućnosti.

Sa dozom velikog optimizma SREĆNU NOVU 2021. GODINU želi vam tim Energetskog portala, u nadi da će dobar deo započetih inicijativa, od značaja za zaštitu životne sredine, biti rešen kako u Srbiji, tako i u svetu.

Jovana Canić

Vlada Crne Gore raskida koncesije za mini hidroelektrane

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Crne Gore usvojila je Informacije o predlozima za raskid ugovora o koncesiji kojima je predviđena izgradnja mini hidroelektrana na vodotocima reka Raštak, Ljeviška i Reževica. Dok je za Đuričku reku sa pritokama, vodotokove Komarači, Murinjska, Bistrica i Bukovica usvojena Informacija o predlozima za rešavanje statusa ugovora o koncesiji.

Kako je Vlada zaključila, zbog neizvršenih ugovornih obaveza koncesionara, stekli su se uslovi za raskid ugovora o izgradnji malih hidroelektrana.

“Koncesionarima za izgradnju malih hidroelektrana na vodotocima Komarača i Murinjska reka određen je primeren rok za izvršenje ugovornih obaveza, a u slučaju neizvršenja bilo koje od obaveza biće pokrenuta procedura raskida ugovora o koncesiji”, navodi se u saopštenju Vlade Crne Gore.

Pročitajte još:

Kada je reč o izgradnji male hidroelektrane “Krkori” usvojena je Informacija o realizaciji Ugovora o koncesiji na osnovu energetske dozvole za korišćenje vode sa vodoizvorišta Krkori, na delu gradskog vodovda “Krkori”. Vlada je prihvatila Aneks broj 2 Ugovora kojim se propisuje obaveza koncesionara da najkasnije četiri meseca od dana zaključenja aneksa, završi radove iz II Faze. Takođe, aneksom je predviđeno da neispunjavanje obaveze koncesionara u predviđenom roku ima za posledicu raskid ugovora.

Izvor: Vlada Crne Gore

 

 

Kompanija Schneider Electric na novoj adresi u Beogradu

Foto: ND Studio
Foto: ND Studio

Schneider Electric, lider u oblasti digitalne transformacije upravljanja energijom i automatizacije, odnedavno se nalazi na novoj adresi, na kojoj je sada i beogradska kancelarija Razvojnog centra ove kompanije.

Nove kancelarije nalaze se na Novom Beogradu, u zgradi GTC Green Heart, u ulici Bulevar Milutina Milankovića 11v. Sa ciljem da obezbedi najoptimalnije uslove za rad, istovremeno podržavajući koncept „Workplace of the future“, nov prostor zaposlenima pruža sve udobnosti modernog i inspirativnog radnog okruženja.

„U novi poslovni prostor implementirana su najsavremenija rešenja Schneider Electric-a na polju elektroenergetskih instalacija i Building Management Sistema (BMS). Glavni cilj je bio da stvorimo ugodno radno okruženje, a istovremeno povećamo energetsku efikasnost prostora, koristeći mogućnost povezivanja svih instaliranih sistema na jedinstvenu „user friendly“, lako upravljivu softversku platformu, razvijenu od strane Schneider Electric-a, EcoStruxure Building Operations. Drago mi je da je ova promena, u ovako izazovnom periodu, generisala pozitivno raspoloženje među kolegama i želju da se što pre vratimo na svoja radna mesta“, istakla je Ksenija Karić, direktorka Schneider Electric-a za Srbiju i Crnu Goru.

Pročitajte još:

Luis D’Acosta, direktor Razvojnog centra ove kompanije, kaže da će kompanija nastaviti da osluškuje potrebe i želje svojih zaposlenih i u skladu sa njima kontinuirano modifikovati radni prostor.

„Dugogodišnjom takvom praksom, Schneider Electric Razvojni centar je postao jedan od najpoželjnijih poslodavaca, kao i jedan od najvećih razvojnih IT centara u Srbiji. Trenutno zapošljavamo više od 900 inženjera koji rade na razvoju softvera koji omogućava upravljanje sistemima za distribuciju električne energije, a drago mi je da su nove kancelarije u Beogradu stvorile prostor i za otvaranje novih pozicija i radnih mesta u Razvojnom centru. Nastavićemo sa zapošljavanjem novih ljudi, budući da nam je u planu širenje tima ne samo u kancelarijama u Beogradu, već i Novom Sadu“, istakao je D’Acosta. 

Schneider Electric razvija savremene tehnologije i rešenja za upravljanje energijom i procesima na bezbedan, pouzdan, efikasan i održiv način. Predvodi digitalnu transformaciju upravljanja energijom i automatizaciju u domovima, objektima, data centrima, infrastrukturnom i industrijskom sektoru. Sa više od 180 godina istorije, kroz predanost i stručnost, nastavlja da ostvaruje inovacije na svim nivoima, sa misijom da bude digitalni partner za održivost i efikasnost. Kompanija posluje u preko 100 zemalja širom sveta sa preko 160.000 zaposlenih.

Razvojni centar Schneider Electric-a bavi se istraživanjem, razvojem i inženjeringom softvera u oblasti upravljanja elektroenergetskim sistemima. Ovaj centar, jedinstven u svetu, okuplja preko 900 stručnjaka iz oblasti energetike i računarstva i ima višegodišnju saradnju sa univerzitetima, elektrodistributivnim kompanijama, proizvođačima električne energije i IT integratorima širom sveta. Vodeći proizvod je softver ADMS (Advance Distribution Management System), koji predstavlja najnaprednije rešenje na svetu koje omogućava upravljanje sistemima za distribuciju električne energije i koji je u upotrebi u preko 80 elektroprivreda širom sveta i 170 kontrolnih centara sa ukupno 400 miliona električnih potrošača.

Izvor: Represent

 

Tlo u Hrvatskoj se i dalje trese

Foto-ilustracija: Pixabay

Hrvatsku već tri dana pogađaju razorni zemljotresi u kojima je sedam osoba izgubilo život, više desetina je povređeno i pričinjena je ogromna materijalna šteta. U ovom periodu je zabeleženo više od 20 potresa, najjači je bio 6,3 stepena po Rihteru koji je lociran na području Petrinje. Centar ovog grada u potpunosti je uništen, situacija je teška i u Sisku, Majskim Poljanama. Tlo se ljuljalo i u Zagrebu, većem delu Hrtvatske, a osetio se i u Srbiji.

https://twitter.com/gfkosogovo/status/1343921217066201091

Brojne zgrade u Petrinji i Sisku gotovo do temelja su uništene, spasioci i dalje pretražuju ruševine. Nekoliko ljudi izvučeno je iz zatrpanih domova i svi oni, kao i pacijenti bolnica iz Siska i Petrinje, koje su oštećene i srušene, prevoze se za Zagreb.

U glavnom gradu Hrvatske zemljotres je prouzrokovao materijalnu štetu, kako mediji prenose, bio je na nivou potresa koji se dogodio u martu ove godine. Veći deo Zagreba ostao je bez električne energije, stanovnici su uplašeni i svi su izašli na ulice.

Pročitajte još:

Najteže je u Petrinji, koja nema ni struju, ni vodu, a deo stanovništva koji je ostao bez krova nad glavom, smešten je u kasarni u Petrinji, a postavljeni su i šatori Crvenog krsta. Situacija je teška i u Sisku, gde je sportska dvorana pretvorena u prihvatni centar za ljude koji su ostali bez kuća.

Građani svih delova Hrvatske odmah su počeli da skupljaju humanitarnu pomoć i šalju je u Sisak i Petrinju. Spasiocima i službama koje raščišćavaju ova mesta pridružuju se građani koji u stižu u sve većem broju.

Fejsbuk je za centralnu Hrvatsku aktivirao opciju Sejfti ček (Safety Check) za označavanje da ste na sigurnom, dok je predstavnica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponudila pomoć.

Iz bezbednosnih razloga nuklearna elektrana Krško prestala je sa radom.

Energetski portal

 

 

Promene u „Srbijagasu” i EPS-u doneće dobro privredi i energetici

Foto: JP Srbijagas
Foto: Vlada Republike Srbije

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da od rada direktora javnih preduzeća zavisi uspeh države i energetike, te da će se problemi rešavati sistemski.

Ona je navela da su to promene koje treba da donesu dobro privredi i energetici Srbije, dodavši da će dati sve od sebe  da energetski sektor bude bolji i efikasniji.

Potpredsednica Vlade je poručila da resorno ministarstvo i Vlada Srbije žele profitabilna i moćna javna preduzeća u energetskom sektoru.

“Zato tražimo promene – da poslovanje bude transparentno i efikasno i da se vidi preglednost projekata i investicija, odvoje delatnosti i da „Transportgas“ dobije licencu za rad. Formirali smo radnu grupu da pomognemo „Srbijagasu“ da se reforme sprovedu. Ukoliko to ne bude išlo, razgovaraćemo na sednici Vlade da taj posao preuzmu neki drugi ljudi. Direktori bi trebalo da shvate da nisu jači od države”, istakla je Mihajlović.

Pročitajte još:

Ona je, govoreći o promenama u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća, rekla da mora da se vodi računa o srpskim predstavnicima jer direktno utiču na poslovanje tih kompanija.

Mihajlović, koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, naglasila je da je rodno osetljiv jezik veoma važan jer utiče na veću vidljivost žena u svim sferama života i skreće pažnju na ono za šta se sve vreme bori, a to su rodna ravnopravnost i jednake mogućnosti za žene i muškarce.

Podsetila je na to da su pokušaji Koordinacionog tela da uvede rodno osetljiv jezik u Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti 2016. godine naišli na velike otpore, koje ne razume, uprkos činjenici da svako ima pravo na svoje mišljenje.

Izvor: Vlada Republike Srbije

 

Ambasador Mađarske, Atila Pinter: Energetska sigurnost je imperativ i za Mađarsku i za Srbiju

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Ambasada Mađarske

Mnogo toga što Mađarska radi poslednjih godina može da posluži kao primer zemljama ne samo u regionu nego i u celoj Evropi. Iako tu spada i veoma uspešan način na koji su se izborili sa prvim talasom koronavirusa, zadržaćemo se ipak na sektorima ekologije i energetike u kojima je Mađarska za kratko vreme zabeležila impresivne rezultate. Pre svega, rekordan napredak u unapređenju životne sredine, što je priznato kao veliki uspeh i na svetskom nivou. Iako nema zasebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, mađarska vlada je efikasnim merama uspela da očuva prirodna staništa, očisti gradski vazduh i obezbedi stabilno eletkroenergetsko snabdevanje sa sve većim udelom obnovljivih izvora, što za rezultat ima nekoliko zanimljivih rekorda, između ostalog i taj da je u Mađarskoj, od cele Evropske unije, u prvom kvartalu ove godine zabeležen najveći rast kupovine automobila na alternativna goriva. Ambasador Mađarske u Srbiji Atila Pinter veruje da uspeh duguju pristupu koji podrazumeva da njihova vlada ne posmatra i ne rešava ekološke probleme kao izolovane slučajeve već kao zajednički problem svih sektora privrede. Baš kao što je uveren da će saradnja naše dve zemlje u oblasti ekologije i energetike unaprediti život svih naših građana, ali i ubrzati evropske integracije Srbije.

EP: Mađarska se trenutno nalazi na 33. mestu EPI liste (indeks zaštite životne sredine), a pre samo dve godine bili ste na 43. mestu. Kako ste uspeli da toliko napredujete u tako kratkom roku, posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da ste jedna od četiri države na svetu koje nemaju nezavisno Ministarstvo zaštite životne sredine? 

Photo-illustration: Pixabay

Atila Pinter: U pravu ste. Naš EPI rang je zaista impresivan. Štaviše, napredak Mađarske u oblasti zaštite životne sredine priznaju i relevantne međunarodne organizacije. Prema OECD-u (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), Mađarska je postigla značajan napredak smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte. Mađarska vlada uvela je značajne mere u cilju zaštite životne sredine, ne samo u užem smislu, nego i unutar drugih ekonomskih sektora. Verujem da naš EPI rezultat takođe svedoči o uspehu integrisanja politike zaštite životne sredine kao jednog međusektorskog pitanja. Mađarska vlada dodeljuje značajne resurse u korist podsticanja ekonomskog razvoja, istovremeno održavajući i koristeći prirodne resurse na održiv način. Shodno tome, nadležna ministarstva blisko sarađuju i nastoje da spreče pojavu ekoloških problema. Ovi problemi nisu izolovani slučajevi, zbog toga i sprovodimo sveobuhvatno planiranje politike zaštite životne sredine.

EP: Prema ovom rangiranju, najslabije tačke Mađarske u pogledu zaštite životne sredine su gubitak šuma i močvara, kao i kvalitet vazduha. Kakvi su planovi za rešavanje ovih problema? 

Atila Pinter: Podatak sa aplikacije Global Forest Watch, prema kome je u poslednjih 10 godina u Mađarskoj smanjena površina pod šumom za 4,1 odsto, ne možemo uzeti kao pouzdan, zato što ova merenja nisu najpreciznija kad je reč o manjim državama. Mađarska je gotovo udvostručila svoju površinu pod šumom u periodu posle Drugog svetskog rata, sa 12 na 21 odsto, pa je pretprošle godine ukupna površina pod stablima iznosila 1.867.479 hektara. Šume su u Mađarskoj zakonom zaštićene, a naša strategija je da nastavimo sa pošumljavanjem. Zato smo prošle godine povećali subvencije za pošumljavanje i pokrenuli nacionalni program za povećanje površina pod šumom. Najnoviju kampanju za pošumljavanje novih površina pokrenuo je nedavno naš ministar poljoprivrede. Od 2007. godine do danas, uložili smo oko 210 miliona evra u obnovu ugroženih prirodnih staništa, uključujući močvare i šume, kao i u unapređenje upravljanja tim staništima. U fokusu ovih projekata su ostaci nekadašnjih prostranih pašnjaka koji sa močvarnim staništima prave šare nalik mozaiku. Veoma je važno da ih održimo u dobrom stanju nakon obnove staništa, a jedan od ključnih načina za to je ispaša stoke u koju, između ostalog, spada mađarsko sivo goveče, vodeni bivo, racka ovca i hukul konj. To će istovremeno obezbediti i produžetak ovih vrsta. 

Foto-ilustracija: Pixabay

Nedostatak vode i prekinuti vodotokovi problem su i na pašnjacima i u močvarama. Brojni projekti imaju za cilj da obezbede dovoljno vode u većim močvarnim područjima sa mrtvajama, barama i jezerima. Kvalitet vazduha u Mađarskoj, generalno, uklapa se u prosek Evropske unije, što ne znači da možemo da se opustimo. Štaviše, poboljšanje kvaliteta vazduha zahteva usaglašene nacionalne i međunarodne napore u različitim oblastima, kao što su energetski sektor, saobraćaj, poljoprivreda, industrija i domaćinstva. Domaćinstva i sektor elektromobilnosti imaju ogroman potencijal za dalji napredak, a povećanje elektromobilnosti jedan je od ključnih ciljeva Mađarske u ovoj oblasti. Radimo na tome i da uvedemo zelene autobuse u javni prevoz. Cilj nacionalne strategije za autobuski prevoz sastoji se u tome da se 7.500 autobusa, koji se koriste u javnom prevozu, u narednih 10 godina zameni novim autobusima koji ispunjavaju ekološke kriterijume sa najmanje 50 odsto domaće dodate vrednosti. Veliki nam je izazov i emisija štetnih gasova od grejanja u domaćinstvima, zbog čega smo pokrenuli kampanju „Grej se pametno!“ Pravovremenom primenom Nacionalnog programa kontrole zagađenosti vazduha možemo značajno da smanjimo emisiju štetnih gasova i poboljšamo kvalitet vazduha.

U fokusu:

EP: Mađarska planira da do 2050. godine ugasi termoelektrane na ugalj, u cilju sprečavanja klimatskih promena. Da li krajem 2020. godine ovaj cilj deluje ostvarivo? 

Atila Pinter: Prema poslednjim podacima Eurostata, Mađarska ispunjava zacrtani udeo obnovljive energije na koji se obavezala. On je 2018. godine dosegao 12,5 odsto, što je blizu planiranih 13 odsto za 2020. U sektoru proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora došlo je do spektakularnog skoka, kao i u oblasti korišćenja obnovljive energije u saobraćaju. Najdinamičniji rast zabeležen je u proizvodnji solarne energije. Očekujemo da se solarna fotonaponska energija udvostruči svake godine, kao što je bilo tokom protekle četiri godine. Fokusiraćemo se i na veću upotrebu geotermalne energije.

Foto-ilustracija: Pixabay

EP: Jedna mađarska firma počela je da proizvodi solarne panele od reciklirane plastike, što je izazvalo pažnju i stranih medija. Da li imate još sličnih ekoloških patenata?

Atila Pinter: Da, sjajno je to što su takozvani Patio paneli napravljeni 90 odsto od recikliranog materijala, što će u budućnosti biti i 100 odsto. Sa ovim izumom, ova mađarska firma ušla je na listu Nova Evropa 100, među najperspektivnije startap kompanije. Ovakve pametne eko-inovacije imaju ogroman potencijal kako za očuvanje životne sredine, tako za stvaranje novih poslovnih mogućnosti. Mislim da možemo biti ponosni na naše međunarodno priznate naučnike i njihove patente kroz istoriju. Postoji nekoliko inovativnih ideja za unapređenje životne sredine. Jedan mađarski inženjer smislio je radikalno nov ekološki način pranja automobila koji se zasniva na nanotehnologiji. Ovom metodom prljavština sa automobila uklanja se samo uz 1,5 decilitar vode i jednu papirnu maramicu. Spisak sjajnih ideja je beskonačan. Skrenuću vam pažnju na Izložbu i samit održivog razvoja koji će se održati naredne godine u Budimpešti gde očekujemo kompanije iz celog sveta sa njihovim inovativnim proizvodima i uslugama koji nude rešenja za ekološke probleme. Iskreno se nadam da će srpske kompanije biti zainteresovane za ovaj događaj i iskoristiti ga za nove poslovne prilike. 

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVI TRANSPORT septembar-novembar, 2020.

 

 

U Londonu iznajmljuju novogodišnje jelke kako ne bi završile na deponiji

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Novogodišnje jelke su divan deo prazničnog razdoblja, a često ih prate debatama poput – kada je prerano ili prekasno za kićenje ili da li treba kupiti na “pravu” jelku (jelku sa busenom) ili veštačku.

Nekoliko dana praznične euforije brzo prođe, ukrasi se spakuju, svetla ugase i sve se polako vraća u “normalu”.

Dok sabiramo utiske i brojimo kalorije unete tokom praznika, sedam miliona stabala završi na deponiji. I to nije sve – tokom procesa razlaganja ispuštaju gasove sa efektima staklene bašte, čineći čitavu priču još tužnijom.

Ipak, nije sve tako crno! Par Londonjana veruje da je našlo rešenje ovog problema – organizovali su iznajmljivanje noogodišnjih stabla pod nazivom “Rentirajte svoje novogodišnje drvo”.

Sve je počelo kada su Džonatan Mans i Ketrin Lovles u januaru šetali ulicama britanske prestonice i nailazili na gomile i gomile novogodišnjih jelki razbacanih po gradskim trotoarima.

Pročitajte još:

Džonatan je shvatio da ne može mirno da sedi i samo posmatra kako savršeno dobre jelke propadaju, samo zato što je prošlo novogodinje slavlje i 2018. godine otovrena je firma za rentiranje stabla.

Svako drvo je posađeno u saksiji i potrebno mu je svakodnevno zalivanje sa oko pola litre vode.

“Imati jelku sa busenom koju možete koristiti svake godine iznova, mnogo je bolje nego uzgajati drvo, iseći ga, a zatim ga spaliti, baciti ili kompostirati“, kaže Džonatan Mans.

Foto-ilustracija: Pixabay

Trenutno u ponudi imaju hiljadu stabala, a usluga postaje sve popularnija kako godine prolaze.

“Podstičemo svakoga da imenuje svoje novogodišnje drvo, pa tako imamo ljude koji, kada ponovo dođu, iznajmljuju  isto drvo jer se raduju ponovnom susretu sa Zvezdicom ili gospodinom Buckom”, objašnjava Ketrin Lovles.

Džulijan je drugu godinu zaredom došao po svoju omoriku.

“Imenovanje stabla daje osećaj vlasništva. Deci se ideja jako dopada, jer za novogodišnje praznike drvo igra važnu ulogu i čini čitavo iskustvo kompletnim. Donošenje iste jelke, iz godine u godinu, čini ga i delom porodice, posebno kada nosi ime koje smo mu sami smislili i tako postaje samo naše”, ispričao je Džulijan, jedan od kupaca.

Džonatan i Ketrin veruju da je ovo najodrživiji način na koji možemo da uživamo u  novogodišnjim jelkama.

I zaista, morali biste da koristite jedno plastično drvo deset godina kako bi njegov uticaj na životnu sredinu bio manji od korišćenja jelke sa busenom.

Jovana Canić

Austrija ponovo traži zatvaranje nuklearke “Krško”

Foto: Wikipedia
Foto-ilustracija: Pixabay

Austrijski političari su nakon zemljotresa koji je pogodio Hrvatsku ponovo zatražili zatvaranje nuklearne elektrane “Krško” u Sloveniji.

Usrula Lakner, sekretar za ekologiju pokrajine Štajerske, rekla je da je postojenje iz 1981. godine projektivano da radi najviše 40 godina.

“Najkasnije do 2023. godine treba da se obustavi rad ovog postrojenja. Ne smemo sedeti skrštenih ruku i gledati  kako se produžava radni vek ove nuklearne elektrane. Zemljotres u Hrvatskoj je samo dodatno to i potvrdio”, izjavila je Lakner.

Slovenici i pored brojnih razgovora i zahteva od strane Austrije, do sada nisu došli do odluke da se “isključi” Krško.

Sekretar za ekologiju pokrajine Štajerske, navodi kako smo svi bili svedoci stravičnih slika iz Černobilja i Fukušime i da se zato nada da će odgovorna lica u Sloveniji odustati od svojih namera da se produži rad “Krška”.

Pročitajte još:

Ovim zahtevima se pridružuju i Zeleni Štajerske koji ocenjuju da zastarela nuklearka u susednoj Sloveniji nema budućnost.

“Slovenija preuzima veliki rizik planiranim produženjem rada do 2043. godine. To je neprihvatljivo”, naglasila je šefica poslaničkog kluba Zelenih Sandra Krautvašl.

Kako ona dalje objašnjava, do sada nije nijedna nuklearka toliko dugo radila, pa nikoga ni ne iznanađuje što “Krško” već danas ima velike nedostatke.

“Zemljotres se mogao jasno osetiti i kod kod nuklearke “Krško”, pa je samo pitanje vremena kada će nastati šteta na njoj. Smatram da ima dovoljno povoda da se reaktor jednom zauvek ugasi”, izjavio je šef poslaničkog kluba Slobodarske partije Austrije (FPO) u Štajerskoj Mario Kunasek.

Energetski portal

1...608609610...1,670Page 609 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs