U trenutku kada bi trebalo da se već uveliko sprovode aktivnosti na smanjenju zavisnosti od uglja i jačanju kapaciteta lokalnih zajednica da odgovore na izazove energetske tranzicije, Ministarstvo rudarstva i energetike organizuje javnu raspravu o nacrtu Akcionog plana pravedne tranzicije, u kojem obaveštava javnost da će energetsku tranziciju „odložiti” za 2030. godinu i predviđene mere svesti na „pripremne” aktivnosti za „sprečavanje negativnih posledica energetske tranzicije”. Udruženja pozivaju na izradu novog nacrta koji će sadržati konkretne mere i aktivnosti za pravednu tranziciju.

Energetska tranzicija ima potencijal da doprinese novim prilikama i mogućnostima za sveobuhvatan razvoj, ali i da se završi poražavajuće ukoliko se sprovodi stihijski i bez plana. Cilj izrade Akcionog plana pravedne tranzicije  trebalo bi da bude pronalazak zajedničkog odgovora na to kako da se ublaže posledice gubitka radnih mesta, na vreme sprovede prekvalifikacija radnika i radnica i diversifikuju izvori prihoda u gradovima i opštinama koji se oslanjaju na proizvodnju uglja. Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), uz podršku 16 udruženja, smatraju da predloženi nacrt Akcionog plana ne zadovoljava ove potrebe, i ističu sledeće nedostatke:

1. Zanemarivanje javnosti

Reformskom agendom Republike Srbije, koja je usvojena bez javne rasprave, previđeno je usvajanje akcionog plana kojim će biti definisane mere za sprovođenje procesa pravedne energetske tranzicije. Međutim, Akcioni plan koji je predstavljen javnosti ne daje odgovor na ova pitanja i ne sadrži odgovarajuće mere za razvoj novih znanja i veština, otvaranje novih radnih mesta i novih privrednih grana u pogođenim regionima.

Nastavlja se praksa svođenja učešća javnosti na minimalnu zakonom zahtevanu formu. Period od samo 20 dana koje je Ministarstvo rudarstva i energetike odredilo za javnu raspravu nije dovoljan. Samo jedna  javna prezentacija u Beogradu nije dovoljna. Naročito zabrinjava što se nijedna prezentacija ne organizuje u Lazarevcu, Obrenovcu, Kostolcu, Požarevcu i drugim mestima na čije stanovnike će proces imati najveći i direktan uticaj.

Na poslednjem sastanku radne grupe za izradu dokumenta „Dijagnostika pravedne tranzicije”, rečeno je da će se Akcioni plan usvojiti bez učešća javnosti, zbog čega su organizacije civilnog društva donele odluku da neće dalje učestvovati u radu radne grupe i pozvali Ministarstvo da otvori proces donošenja Akcionog plana za javnost.

Pročitajte još:

• Održana javna rasprava posvećena Predlogu akcionog plana za pravednu tranziciju
• Solarna elektrana, zeleni zidovi i obnova TRK Zlatibor – Novi poduhvati u Čajetini
• Pametna brojila u Srbiji – gde smo danas, šta sledi i koji grad prednjači?

2. Pravna neutemeljnost

Kao pravni osnov za donošenje Akcionog plana pravedne tranzicije navodi se član 8a Zakona o energetici koji se odnosi na donošenje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP), iako ovaj dokument nije i ne može biti njegov sastavni deo. Ukoliko je ideja Ministarstva bila da izmeni INEKP, onda je ceo dokument morao biti izložen na javnoj raspravi. Bez pravnog osnova, Ministarstvo je neosnovano isključilo i primenu Zakona o planskom sistemu.

3. Mere nisu precizne ni suštinske, već samo „pripremne”

Akcioni plan sadrži ukupno 15 mera koje treba sprovesti kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Većina predviđenih mera su ili „pripremne” ili podrazumevaju dodatne analize i istraživanja. Preraspodela radne snage unutar kompanija koje čine lanac vrednosti u proizvodnji energije iz uglja ne može se smatrati održivom tranzicionom merom, već naprotiv, nosi opasnost da produži zavisnost od uglja. Isključivanjem primene Zakona o planskom sistemu Ministarstvo rudarstva i energetike je sebe oslobodilo obaveze da izvrši temeljnu analizu stanja koja bi bila osnova za utvrđivanje suštinskih mera i aktivnosti u akcionom planu.

4. Pola miliona evra za „ažuriranje” nedavno donetih akata Ministarstva

Akcionim planom je predviđeno „ažuriranje” zakonodavstva i uključivanje koncepta pravedne tranzicije u nacionalne strategije, za šta Ministarstvo predviđa da je potrebno izdvojiti ukupno pola miliona evra. Ministarstvo ne precizira koje to tačno strategije, zakone i podzakonska akta je potrebno izmeniti. Da li je potrebno izmeniti Strategiju razvoja energetike koja je doneta u novembru 2024. godine, gde je Ministarstvo tokom javne rasprave odbilo komentare koji se odnose na pravednu energetsku tranziciju navodeći da će pitanja pravedne energetske tranzicije biti obrađena u Akcionom planu za pravednu tranziciju? Imajući u vidu da je Ministarstvo tako precizno moglo da odredi iznos koji je potreban za „ažuriranje” zakonodvstva, pretpostavlja se da ima tačan spisak propisa koje je potrebno izmeniti. Plan ga ne navodi.

5. Ne postoji precizan datum prestanka proizvodnje električne energije iz uglja

   

Akcioni plan sadrži veliki broj nepreciznih jezičkih formulacija koji dokument ovog tipa ne bi trebalo da sadrži i ukazuju na uslovljenost aktivnosti neizvesnim budućim događajima. Osim uopštenih konstatacija da rad termoelektrana ima negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi, plan ne definiše rok za napuštanje proizvodnje električne energije iz uglja, pa pogođene zajednice i radnici nisu u mogućnosti da donose racionalne i informisane odluke. Ne postoje ni jasne vremenske odrednice niti mere koje se odnose na povlačenje sa mreže termoelektrana Kolubara i Morava, koje već više od dve godine nezakonito sprovode aktivnosti, iz čega se može zaključiti da se njihovo gašenje ne planira pre 2030. godine.

Organizacije civilnog društva pozivaju Ministarstvo da ponovo pokrene postupak izrade akcionog plana, od početka, u skladu sa standardima propisanim Zakonom o planskom sistemu i smernicama Energetske zajednice za planiranje procesa pravedne tranzicije. Pozivaju i Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) da preispita postupak izrade i usvajanja ovog dokumenta u odnosu na standarde zaštite životne sredine i društva ove banke. Usvajanje još jednog dokumenta u nizu bez konkretnih mera i jasno definisanog redosleda sprovođenja aktivnosti neće doprineti poboljšanju položaja zaposlenih u energetskom sektoru u Srbiji niti pravednoj energetskoj tranziciji.

Izvor: RERI