Home Blog Page 56

Usvojen novi Zakon o zaštiti vazduha – pooštrene kazne za zagađivače

Foto-ilustracija: Pixabay

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o zaštiti vazduha, krovni dokument na osnovu kojeg će se u ovoj oblasti uvoditi značajne novine, sa ciljem efikasnije zaštite vazduha, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov navela je da ovaj dokument nije menjan od 2009. godine, a sada su nova rešenja usklađena sa regulativom Evropske unije.

Prema njenim rečima, usvajanjem Zakona o zaštiti vazduha Srbija je napravila značajan korak napred nakon što je uočena potreba za usklađivanjem sa evropskim zakonodavstvom.

„Neke od izmena su profesionalizacija procesa merenja posebne namene, zatim to što je napravljena jasna distinkcija između podataka i informacija, kao i veća transparentnost kroz sveobuhvatnije konsultacije i veće učešće javnosti u postupcima donošenja kratkoročnih akcionih planova kvaliteta vazduha”, rekla je Pavkov.

Pročitajte još:

Novim Zakonom je proširena kaznena politika, precizirani su rokovi u kojima su nadležni organi obavezni da upoznaju javnost sa rezultatima merenja zagađujućih materija, a  precizirane su i obaveze i detaljnije je regulisana nadležnost inspektora što omogućuje bolju primenu zakona.

Ministarka je istakla da je novim Zakonom stvoren normativni okvir za efikasniju primenu mera zaštite vazduha u praksi.

„Pozitivan doprinos je što smo novim rešenjima omogućili da se na odgovoran način realizuju međunarodno preuzete obaveze Republike Srbije u oblasti zaštite vazduha i ozonskog omotača. Takođe, važno je što smo do ovog propisa stigli kroz višemesečni transparentan postupak javne rasprave, uključujući i aktuelnu sednicu Skupštine Srbije. Tokom postupka izrade nacrta zakona, bila je uključena naučna i stručna javnost, kao i civilni sektor”, rekla je Pavkov.

Ona je istakla da je pristiglo više od 500 predloga za unapređenje Zakona dok je još bio u fazi nacrta, a da su svi relevantni i usvojeni.

Međutim, nekoliko udruženja iz Srbije izrazilo je zabrinutost povodom novog Zakona o zaštiti vazduha, navodeći da ne rešava ključne probleme u oblasti zaštite vazduha, i da je proces izrade zakona trebalo da bude transparentniji.

Ključni problemi koji ostaju nerešeni uključuju nedostatak obavezujućeg, kontinuiranog monitoringa kvaliteta vazduha, neadekvatne odredbe za hitne ekološke incidente, nedostatak nacionalnog plana za smanjenje emisija iz termoelektrana, kao i neefikasne nadzorne i kaznene odredbe, navode udruženja.

Energetski portal

Dok se petina čeličnog otpada izvozi iz EU, automobilska industrija koristi tek šest odsto

Foto-ilustracija: Unsplash (maksym-kaharlytskyi)

Evropska automobilska industrija, drugi najveći potrošač čelika u EU, suočava se sa već poznatim problemom — kako da pređe sa tradicionalne, visoko-emisione proizvodnje na cirkularni model. Iako čelik može da se reciklira gotovo u potpunosti, u proizvodnji automobila, reciklirani čelik trenutno čini svega šest odsto korišćenog materijala.

Razlog leži u načinu na koji se automobili recikliraju. Kada vozila na kraju radnog veka završe u reciklažnim centrima, ona se usitnjavaju zajedno sa raznim drugim materijalima, uključujući i bakar iz kablova. Takav čelik nepodoban je za ponovnu upotrebu u automobilskoj industriji, jer čak i minimalna primesa bakra utiče na strukturu materijala, objašnjeno je u izveštaju organizacije Transport & Environment.

Kako bi se to promenilo, Evropski parlament razmatra izmene Uredbe o vozilima na kraju životnog veka, koje bi mogle da uvedu obavezne ciljeve za upotrebu recikliranog čelika u novim vozilima. Predlog je da taj udeo dostigne 30 odsto do 2030. godine, što bi dalo snažan podsticaj reciklažnoj industriji da investira u napredne procese izdvajanja i prerade sirovina.

Pročitajte još:

Ključna prepreka leži u dodatnim troškovima: reciklaža visoko-kvalitetnog čelika zahteva odvajanje bakra pre procesa usitnjavanja, kao i dodatnu obradu otpada. Bez jasne potražnje, reciklažni centri nisu spremni da snose te troškove. Tek uvođenjem zakonskih ciljeva, EU bi stvorila tržište koje bi opravdalo ovakva ulaganja.

Izveštaj organizacije Transport & Environment ističe i potrebu za uvođenjem kvalitativnih standarda. Da bi čelik bio pogodan za automobilsku proizvodnju, sadržaj bakra u otpadu mora biti manji od 0,1 odsto. Trenutno se, bez posebne obrade, ova vrednost kreće i do četiri puta više. Međutim, čak i jednostavne intervencije — poput uklanjanja glavnog kablovskog svežnja pre usitnjavanja — mogu značajno smanjiti kontaminaciju.

Još jedna ključna preporuka odnosi se na uvođenje zahteva za lokalni sadržaj. Trenutno se petina čeličnog otpada iz EU izvozi, iako je reciklirani čelik znatno jeftiniji od primarnog. Ako bi EU obavezala proizvođače da koriste lokalno reciklirani materijal, to bi dodatno ojačalo evropsku reciklažnu industriju i smanjilo zavisnost od uvoza sirovina.

Energetski portal

Nevidljivo zagađenje pod satelitskim okom: PM1 čestice mapirane prvi put u SAD

Foto-ilustracija: Unsplash (Kristen Morith)

Korišćenjem napredne satelitske tehnologije, po prvi put je izvedena sveobuhvatna 25-godišnja analiza prisustva PM1 čestica u vazduhu širom Sjedinjenih Američkih Država. Ova revolucionarna studija, objavljena u časopisu The Lancet Planetary Health, otkriva kako šumski požari, saobraćajne emisije i industrijski zagađivači oblikuju kvalitet vazduha koji svakodnevno udišemo.

Za razliku od poznatijih PM2.5 čestica (manjih od 2,5 mikrona), PM1 čestice — prečnika manjeg od jednog mikrona — gotovo u potpunosti izmiču filtraciji u ljudskom organizmu i mogu izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe. Istraživači sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu po prvi put su kvantifikovali količinu ovih submikronskih čestica tokom proteklih četvrt veka.

Kako bi došli do tačnih procena, naučnici su koristili poznate odnose između glavnih komponenti PM2.5 čestica – uključujući sulfat, nitrat, mineralnu prašinu i druge – da bi izračunali koncentracije PM1.

Prvi autor studije, Či Li, istakao je da novi podaci predstavljaju ključnu osnovu za buduća istraživanja uticaja submikronskih čestica na zdravlje ljudi i ekosisteme. Prema njegovim rečima, PM1 čestice u atmosferi pretežno potiču iz direktnih emisija, poput crnog ugljenika iz dizel motora ili dima od šumskih požara, ali se mogu formirati i sekundarno, putem hemijskih reakcija sumpor-dioksida i azotnih oksida u atmosferi.

Pročitajte još:

Oslanjajući se na ekspertizu u oblasti daljinske detekcije i modelovanja atmosferskih aerosola, tim istraživača postavio je temelje za buduće politike zaštite vazduha koje se zasnivaju na preciznim, naučno verifikovanim podacima.

Profesor Džej Tarner, koautor studije sa Univerziteta Džejms Makelvi, podsetio je da su još 1997. godine pri uvođenju standarda za kvalitet vazduha postojale ozbiljne diskusije o tome da li treba regulisati PM1 ili PM2.5 čestice. Zbog tadašnjeg nedostatka podataka, izabrane su PM2.5 čestice.

Za razliku od zemalja poput Kine, koje već imaju uspostavljene nacionalne sisteme za praćenje PM1 čestica, Sjedinjene Države su do sada zaostajale u ovom segmentu.

Sledeći korak u istraživanju uključivaće saradnju sa epidemiolozima kako bi se utvrdila povezanost izloženosti PM1 česticama sa konkretnim zdravstvenim ishodima.

Milena Maglovski

Da li će se skok cene sirove nafte preliti u poskupljenje goriva na pumpama

Foto-ilustracija: Unsplash (david-thielen)

Cena sirove nafte porasla je u petak za desetak odsto zbog izraelsko-iranskog sukoba. Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija objašnjava za RTS da su u Srbiji cene benzina i dizela porasle u petak za dva dinara što je posledica, ne promene cene sirove nafte, nego promene cene derivata. Tržište derivata nafte je donekle drugačije – drugačije se kreće u odnosu na tržište sirove nafte, podseća Mićović.

Još veće poskupljenje se očekuje u slučaju da Iran ostvari pretnju da će blokirati plovidbu Ormuskim moreuzom, kojim se na svetsko tržište isporučuje čak petina ukupne količine nafte.

Cena sirove nafte porasla je u petak za desetak odsto. Bio je to, kažu, najveći skok njene cene u jednom danu u poslednje tri godine.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da je to dešavanje posle napada na Ukrajinu, kada su cene nafte naglo skočile.

Dodaje da se vikendom uopšte ne trguje na tržištu nafte, tako da su cene od petka, a danas će biti poznate tek kad prođe dan – su zapravo dnevne cene.

„Daleki Istok se probudio ranije i oni su već krenuli sa trgovinom. Cene su malo porasle, jedva sa 74 na 75, vrlo su male razlike, ali to su dnevne fluktuacije, to ne znači da će na kraju dana biti te cene. Niko ne može da zna šta će se desiti”, naveo je Mićović.

Skok cene sirove nafte i poskupljenje na pumpama

U petak su cene goriva u Srbiji porasle za dva dinara, i benzina i dizela, što je posledica ne promene cene sirove nafte, nego promene cene derivata. Tržište derivata nafte je donekle drugačije – drugačije se kreće u odnosu na tržište sirove nafte, podseća Mićović.

Naravno, da cena sirove nafte na kraju utiče na cenu derivata, ali ne mora da bude ni dominantna, navodi generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija.

„Znači, ako raste nafta, rastu derivati, ali koliko i koliko odložno to zavisi. Ako se cene budu smirile, vrlo moguće da se uopšte neće odraziti na cene goriva”, navodi on.

Ali s druge strane, posledica ova dva dinara povećanja je zapravo, kako kaže, posledica rasta kotacija benzina i dizela u prethodnih pet dana, tako da smo nezavisno od Irana, imali kao skok.

Prema njegovim rečima, ulazimo u jun, malo se više putuje, to je jedan sezonski pik koji se obično dešava.

Pročitajte još:

Ograničene cene, sankcije koje prete NIS-u…

Cene goriva su ograničene u Srbiji. „Naše tržište nije slobodno i to jeste jedna vrsta rizika, koliko god država bude želela da simulira realno stanje na tržištu, to je nemoguće raditi i nije dobro. To je jedna vrsta rizika u poslovanju tržišta. Druga vrsta rizika koju mi imamo, specifično u Srbiji, to su sankcije koje prete NIS-u”, napominje Mićović.

U spornoj situaciji, dolazi nam sad i ovako jedan veliki poremećaj. navodi Mićović.

„Ne možemo Srbiju izolovati od spoljnog uticaja. Onih 20 odsto koji se uvozi, nije malo. Kod derivata nafte, jedna odsto kad vam fali, koji je to jedan odsto potrošača koji će ostati bez goriva”, upitao je Mićović, dodajući da je to veliki poremećaj.

Cena nafte i napad na iranska postrojenja

„Jesu malo veće tenzije, podignu se odmah cene osiguranja, ali se nafta iz Irana izvozi, bez obzira na sukob. I dok je tako, biće dovoljno nafte”, dodaje Mićović.

Ističe da Iran danas dosta izvozi u Kinu, Indoneziju, Maleziju, istočni deo sveta, i ukoliko bi ostali bez iranske nafte, morali bi da se okrenu izvorima kojima smo se i mi, i ceo drugi svet okrenuli, i to je već ozbiljna nepravnoteža, podvlači Mićović.

Drugi problem je da ukoliko se Iranu onemogući izvoz nafte, on će verovatno posegnuti za onom svojom čuvenom pretnjom – blokada Ormuskog moreuza, gde Saudijska Arabija i Kuvajt zapravo ne bi mogli da izvoze naftu. To je drugi poremećaj, to se već naduvava, napominje Mićović.

Koliko je realna blokada Ormuskog moreuza

Ukazuje da Iran nikada nije potpuno blokirao Ormuski moreuz. „Bez obzira što se o njemu puno priča, prvi put 2011. ili 2012. godine problem je bio nuklearni program Irana, onda su uvedene sankcije i zaprećeno je da će biti blokiran, ali nije blokiran”, podseća Mićović.

„Nije blokiran i zbog toga što bi kad bi blokirao Ormuski moreuz, Iran blokirao i svoj izvoz. Tako da je to sve isprepleteno i nije tako jednostavno. On ima izvozne luke i u Omanskom zalivu, van tog tesnaca. Znači, ima alternativa, ali ne da zameni celokupan izvoz. Tako da to još uvek ostaje kao pretnja”, zaključio je Tomislav Mićović.

Izvor: RTS

BiH: Treba li prelazni period za CBAM produžiti do 1. januara 2027.godine?

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Na prvom panelu ovogodišnjeg Simpozijuma EPCG NET 2025, Sanel Buljubašić, generalni direktor Elektroprivrede BiH govorio je o mehanizmima CBAM-a (Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granici) i o EU ETS sistemu trgovine emisijama.

„Na državi je da hitno donese zakone o regulisanju emisija ugljenika u međunarodnoj trgovini, kako privreda, posledično i stanovništvo, ne bi imali još veće troškove i probleme. Izvoznici iz Bosne i Hercegovine od 01. januara 2026.godine, moraju plaćati CBAM taksu za svaki evro proizvoda koji se iz BiH izvoze u zemlje EU”, kazao je Buljubašić.

Istakao je da zajedničkim delovanjem prema Energetskoj zajednici i Evropskoj komisiji, zemlje grupe WB6, odnosno šest zemalja regiona Zapadni Balkan, mogu omogućiti bolje uslove za održivu tranziciju i postizanje obavezujućih ciljeva.

Tokom izlaganja učesnici panela su naglasili da Evropa ne odustaje od Mehanizama za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM), te da je njegova primena problem svih elektroprivreda regiona koji se dominantno oslanjaju na primenu uglja u proizvodnji električne energije.

Pročitajte još:

Panelisti su ukazali da je u sektoru električne energije, CBAM naišao na određene izazove jer predviđa naplatu za emisije koje se nisu nužno dogodile, što se smatra značajnim nedostatkom.

Istaknuto je da je električna energija iz obnovljivi izvora posebno pogođena zbog toga što ne samo da će platiti za emisije koje nisu proizveli, već će snositi i dodatne troškove jer, ova situacija proizlazi iz trenutnih pravila CBAM regulative koja ne pravi jasnu razliku između izvora električne energije. Tokom disusije je izraženo nadanje da će 1. jula ove godine biti prilika da se Evropskoj komisiji ukaže na nesavršenosti, te da će doći do izmena u implementacionim aktima kako si se CBAM racionalizovao i prilagodio stvarnosti tržišta električne energije.

Evropska mreža operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) predložila je Evropskoj komisiji da produži prelazni period za Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) do 1. januara 2027. godine.

EPCG NET Budva, jedan je od najeminentnijih energetskih skupova u regionu jugoistočne Evrope. Okuplja između 200 i 250 učesnika, među kojima su najreferentnija regionalna i evropska imena iz oblasti elektroenergetike, univerzitetske profesore, naučne radnike, predstavnike energetskih kompanija i drugih subjekata.

Energetski portal

Severna Makedonija korak bliže jedinstvenom tržištu električne energije EU

Foto-ilustracija: Unsplash (Ashes Sitoula)

Na nedavno održanoj sednici Vlade Republike Severne Makedonije, Nacionalni operator tržišta električne energije (MEMO) zvanično je imenovan za nominovanog operatora tržišta električne energije (NEMO) za naredni četvorogodišnji period.

NEMO (Nominated Electricity Market Operator) je ključna institucija u procesu povezivanja nacionalnog tržišta električne energije sa jedinstvenim evropskim tržištem, u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije.

Imenovanje MEMO-a za ovu funkciju zasniva se na novom Zakonu o energetici, koji je u potpunosti usklađen sa evropskim propisima i dobio je podršku Sekretarijata Energetske zajednice još u fazi izrade.

Vlada je donela odluku na osnovu mišljenja Regulatorne komisije za energetiku, a time je otvoren put za jače povezivanje makedonskog tržišta sa tržištima zemalja EU, poput Grčke i Bugarske, u segmentima „dan unapred” i „unutardnevno tržište”.

Pročitajte još:

Generalni direktor MEMO-a, Zoran Đorđijevski, izjavio je da imenovanje za NEMO predstavlja priznanje uloženog rada i vizije funkcionalnog i integrisanog makedonskog tržišta.

„Uspešno poslovanje Makedonske berze električne energije u poslednjem periodu, zahvaljujući poverenju koje nam učesnici na tržištu svakodnevno ukazuju, još je jedna potvrda naše kontinuirane posvećenosti realizaciji ovog strateškog cilja”, poručio je Đorđijevski.

Očekuje se da ovaj korak donese veću likvidnost, optimalnu prekograničnu raspodelu kapaciteta, bolju integraciju obnovljivih izvora i dodatnu sigurnost snabdevanja električnom energijom kroz tržišne mehanizme koji su transparentni i usklađeni sa evropskim pravilima.

Energetski portal

Da li će Evropa profitirati od zelene avijacije?

Foto-ilustracija: Unsplash (Ross Parmly)

Evropa ima potencijal da bude predvodnik u razvoju e-goriva, odnosno najperspektivnijeg održivog avionskog goriva (SAF), ali ozbiljne prepreke u proizvodnji i investicijama prete da joj oduzmu prednost koju je do sada imala kao pionir u ovoj oblasti, navodi se u izveštaju organizacije Transport & Environment (T&E). 

Problemi u razvoju projekata e-kerozina u Evropi su visoki troškovi energije, nedostatak infrastrukture, kao i izazovi u pribavljanju CO₂ koji je neophodan za proizvodnju ovog goriva.

Izveštaj navodi da je za izgradnju jedne fabrike e-kerozina potrebno između jedne i dve milijarde evra, što do 2030. godine znači ukupne potrebe od čak 10 do 20 milijardi evra. 

Planirano je oko 40 velikih projekata u Evropi, sa potencijalom proizvodnje e-kerozina od gotovo tri miliona tona godišnje, što bi pokrilo oko pet odsto potreba evropskog aviosaobraćaja za gorivom. 

Napretku Evrope u ovom sektoru doprinela je EU uredba o održivim avio-gorivima – ReFuelEU, koja postavlja konkretne ciljeve za upotrebu e-goriva u avijaciji. Međutim, nijedno od identifikovanih velikih proizvodnih postrojenja još nije u izgradnji, a  samo četiri su u poodmakloj fazi razvoja. 

Pročitajte još:

Spor napredak uglavnom je rezultat brojnih izazova, pri čemu je nedostatak finansiranja najveća prepreka, dok su tradicionalni snabdevači gorivom uglavnom izostali iz ovih planova. 

„EU zakon o održivim avio-gorivima pokrenuo je revoluciju e-kerozina u Evropi – ali proizvođači goriva još ne koriste taj potencijal. Bez većeg broja konačnih investicionih odluka, cilj EU za 2030. godinu i planovi da profitira od zelene avijacije neće uspeti. Da bi uspeli, ovi projekti moraju imati stabilan pravni okvir – što ReFuelEU već nudi – ali i jaku finansijsku podršku iz javnih fondova i privatnog kapitala”, izjavila je Kamil Mjutrel, službenica za politiku u oblasti avijacije pri T&E 

Dekarbonizacija avijacije

E-kerozin, predstavlja jednu od najvažnijih tehnologija za dekarbonizaciju avijacije i može smanjiti emisije CO₂ za više od 90 odsto u poređenju sa fosilnim kerozinom. 

Evropu ubrzano stiže Kina, koja je sada drugi najveći centar i ima najavljenih oko 10 velikih projekata, što čini otprilike 20 odsto globalnog kapaciteta. Sjedinjene Američke Države takođe ubrzavaju razvoj zbog čega Evropa mora brže delovati. 

Energetski portal

Podrška nuklearnoj energiji širom sveta ostaje stabilno visoka

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koje su sproveli kompanija Savanta i energetska konsultantska kuća Radiant Energy Group, globalna podrška nuklearnoj energiji ostaje snažna. Istraživanje je obuhvatilo 31.831 ispitanika iz 31 zemlje, koje zajedno predstavljaju skoro dve trećine svetske populacije, a sprovedeno je u okviru indeksa stavova prema čistoj energiji (PACE).

Rezultati pokazuju da 46 odsto ispitanika podržava upotrebu nuklearne energije, dok je 23 odsto protiv, što znači da dvostruko više građana podržava nuklearne elektrane nego što im se protivi. U poređenju s prošlom godinom, zabeležen je pad protivljenja (sa 28 odsto na 23 odsto), dok je nivo podrške ostao stabilan.

U 22 od 31 zemlje, podrška premašuje protivljenje. Najviša podrška zabeležena je u Kini, Poljskoj i Rusiji, gde je čak tri puta veća od broja protivnika. Takođe, tri puta više građana širom sveta želi nastavak korišćenja nuklearne energije nego što ih podržava njeno gašenje. U većini zemalja više od 40 odsto ispitanika podržava izgradnju novih nuklearnih elektrana, saopšteno je na World Nuclear News.

Zanimljivo je da u zemljama kao što su Rusija, Poljska, Norveška, Finska, Holandija, Švedska i Francuska, podrška za subvencionisanje novih nuklearnih elektrana ne zaostaje za podrškom subvencijama za solarne ili vetroelektrane.

Pročitajte još:

Uprkos širokoj podršci, zabrinutost javnosti i dalje postoji. Čak 86 odsto ispitanika izjavilo je da ima zabrinutosti u vezi sa zdravstvenim i bezbednosnim rizicima nuklearne energije. Pored toga, 42 odsto smatra da je reč o izvoru energije sa malim ili nikakvim emisijama CO₂, dok 48 odsto veruje da su emisije umerene ili visoke. Ipak, u zemljama koje su ranije odlučile da napuste nuklearnu energiju – kao što su Nemačka, Tajvan, Japan, Južna Koreja i Švedska – nuklearna tehnologija se i dalje percipira kao najefikasnije sredstvo za smanjenje troškova energije.

Kada je reč o nuklearnom otpadu, zabrinutost je prisutna u gotovo svim zemljama, ali u manjoj meri tamo gde postoje razvijeni sistemi za njegovo skladištenje. Na primer, Finska, sa svojim podzemnim skladištem Onkalo, i Holandija, koja koristi nadzemno postrojenje COVRA, beleže znatno niži nivo zabrinutosti. Egipat i Turska, koje planiraju da svoje iskorišćeno gorivo vraćaju u Rusiju, takođe pokazuju manje negativne stavove po tom pitanju.

Mapa objavljena u okviru izveštaja jasno prikazuje podelu među zemljama koje koriste nuklearnu energiju i onima koje je nemaju. Među nuklearnim državama nalaze se SAD, Kanada, Francuska, Velika Britanija, Belgija, Švedska, Finska, Ukrajina, Rusija, Kina, Japan, Južna Koreja, Tajvan, UAE i Južnoafrička Republika. S druge strane, zemlje bez nuklearnih elektrana uključuju Italiju, Španiju, Norvešku, Tursku, Egipat, Vijetnam, Filipine, Singapur, Indoneziju, Tajland i Australiju.

U istraživanju su zastupljene sve G7 i BRICS zemlje, kao i 15 najvećih proizvođača nuklearne energije do 2023. godine, uz dodatne države koje razmatraju širenje svojih nuklearnih kapaciteta. Učesnici dolaze iz zemalja koje zajedno obuhvataju 85 odsto globalne potrošnje nuklearne energije, što čini ovo istraživanje jednim od najreprezentativnijih do sada.

Energetski portal

Grantovi za održive poslovne planove u iznosu od 45.000 evra širom Evrope

Foto-ilustracija: Pixabay (Charlie Wilde)

Energetske zajednice iz 27 zemalja članica EU, kao i Islanda, Moldavije, Severne Makedonije i Ukrajine, mogu se od 2. juna do 30. septembra 2025. godine prijaviti za bespovratna sredstva u iznosu od 45.000 evra po projektu, namenjenih razvoju održivih poslovnih planova za energetske inicijative građana.

Poziv je deo instrumenta koji finansira Evropska komisija, a sprovodi se u okviru šire podrške energetskoj tranziciji na lokalnom nivou, sa ciljem uključivanja građana u razvoj čistih i održivih izvora energije.

Pročitajte još:

Ukupno će biti dodeljeno više od 3 miliona evra kroz 73 inicijative, a grantovi su namenjeni pokrivanju svih koraka potrebnih za pripremu poslovnog plana: tehničke i finansijske analize, pravne procedure, studije izvodljivosti i druge pripremne aktivnosti.

Podrška je namenjena prvenstveno novim energetskim zajednicama koje žele da pokrenu projekte i obezbede finansiranje, ali mogu se prijaviti i već postojeće zajednice koje planiraju razvoj novih usluga.

Proces prijave prati mreža nacionalnih stručnjaka koji organizuju informativne sesije.

Energetski portal

Supernatural festival 22. juna u Domu kulture Silosi Beograd na Dunavu

Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

Ekološki festival Supernatural održaće se u Domu kulture na reci Dunav “Silosi Beograd”, 22. juna, nakon sedam godina pauze, najavio je danas organizator Udruženje građana Supernatural.

Ovogodišnje izdanje festivala pod sloganom “Return of Supernatural – Planet of the Plants” okupiće ekološke aktiviste, naučnike, ljubitelje prirode i muzičare kako bi zajedno proslavili Dan planete Zemlje na edukativan i zabavan način.

Supernatural festival je pokrenut 2007. kako bi se proslavio Dan planete Zemlje i uticalo pozitivno na razvoj ekološke svesti.

Pročitajte još:

Festival će otvoriti DJ Filip Miljuš, a potom će nastupiti Katarina i Stefan koji čine bend Razvigor, zatim hip hop/rege dvojac Marko Anđelković Naopak i Nemanja Nedeljković Nemus iz Niša, kao i Ida Prester i grupa Lolobriđida.

Udruženje građana Supernatural navodi da posetioce festivala očekuju brojne organizacije koje se bave prirodom, poznavaoci bilja i najbolji travari Srbije, među kojima će biti i travar Neša Travka, koji će kuvati gulaš od 100 vrsta gljiva.

Ulaz na festival je slobodan, a program traje od 13 do 21.30 časova

Festival je prvo bio zakazan za 27. april kod Hajdučke česme u beogradskoj šumi Košutnjak, ali je zbog kiše odložen.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Živković: Region treba da zameni 6.000 MW na ugalj održivijim izvorima

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković izjavio je na simpozijumu „EPCG NET 2025“ da se energetski sektor nalazi u periodu velikih izazova i promena koje zahtevaju jasne odgovore u pogledu energetske bezbednosti, dekarbonizacije i održivog razvoja.

Kako je naveo ovom prilikom, region trenutno raspolaže sa oko 6.000 megavata kapaciteta zasnovanih na uglju, koje će u bliskoj budućnosti biti potrebno zameniti novim, održivijim izvorima energije. Ocenio je da je reč o tehnički i finansijski zahtevnom poduhvatu, ali i o šansi za redefinisanje razvoja energetike.

Na panelu posvećenom evropskim regulativama u oblasti emisija ugljen-dioksida, Živković je ukazao da zemlje Jugoistočne Evrope nisu spremne za potpunu primenu mehanizma prekograničnog usklađivanja emisija (CBAM) i sistema trgovine emisijama (EU ETS). Upozorio je da bi uvođenje ovih mera u sadašnjim uslovima moglo imati ozbiljne posledice po energetski intenzivne industrije i njihovu konkurentnost na evropskom tržištu, navodi se na sajtu Elektroprivrede Srbije.

Pročitajte još:

Takođe je podsetio da je evropska mreža operatora prenosnog sistema ENTSO-E predložila odlaganje primene CBAM-a do 2027. godine i zatražila ponovno razmatranje izuzetaka za pojedine učesnike na tržištu. Živković je ocenio da je potrebna šira analiza mogućih rešenja koja bi bila održiva za ceo region.

Na kraju, poručio je da uspešna energetska tranzicija zavisi od podrške države i vlasnika, kao i od sposobnosti kompanija da istovremeno očuvaju finansijsku stabilnost, investicionu sposobnost i socijalnu odgovornost.

Energetski portal

Slovenačka rešenja za elektromobilnost koja osvajaju svet

Foto-ilustracija: Unsplasj (Michael Fousert)

Slovenački Metron institut jedan je od evropskih lidera u inovacijama na polju električnih vozila, aktivno oblikujući budućnost e-mobilnosti. Njihova posvećenost istraživanju i razvoju donela je niz naprednih rešenja za održivu mobilnost i obezbedila im mesto među ključnim igračima na globalnom EV tržištu.

Metron je svoju vodeću poziciju dodatno osnažio 2015. godine tokom najvećeg svetskog EV relija Wave Trophy, kada je elektrifikovana „mazda 5” oborila rekord, prešavši 824 kilometra sa jednim punjenjem.

Foto Ljubaznošću Andreja Pečjaka

„Jedno od naših najvećih postignuća bila je prerada „mazde 5” u potpuno električno vozilo. Ovaj automobil postavio je čak dva svetska rekorda – 2014. godine prešao je 745 kilometara bez punjenja na ruti od Bleda do Dubrovnika, dok je godinu dana kasnije u Nemačkoj postigao domet od 824 kilometra sa prosečnom brzinom od 72 km/h”, s ponosom ističe Andrej Pečjak, direktor Metron instituta.

Osim što razvijaju inovativne tehnologije za električna vozila, stručnjaci iz Metrona fokusirani su i na energetski održiva rešenja. Jedan od njihovih najznačajnijih projekata su pametni punjači i napredni V2G (Vehicle-to-Grid) sistemi, koji omogućavaju ne samo punjenje vozila već i vraćanje viška energije u mrežu kada je to potrebno. Ovaj koncept predstavlja važan korak ka efikasnijem upravljanju obnovljivim izvorima energije i većoj stabilnosti elektroenergetskog sistema.

Jedan od glavnih izazova obnovljivih izvora energije, poput solarnih panela i vetroturbina, jeste njihova nestabilnost. Sistemi za skladištenje energije su skupi, ali Metron nudi inovativno rešenje – mikromrežne ćelije koje mogu funkcionisati samostalno ili kao deo šire električne mreže.

U ovom procesu električna vozila igraju ključnu ulogu, jer mogu služiti kao mobilna skladišta energije, optimizujući potrošnju i smanjujući troškove baterija. Poseban potencijal vidi se u električnim vozilima za razonodu, poput „reno tvizija”, golf-kolica i skutera, koji se pretežno koriste leti, dok bi zimi mogli doprineti većem kapacitetu skladištenja bez dodatnih ulaganja.

U fokusu: 

Trenutno, Metron radi na revolucionarnom proizvodu – pametnoj prenosnoj punionici koja izgleda kao običan kabl za punjenje, ali omogućava inteligentno upravljanje energijom i optimizaciju punjenja. Ova inovacija otvara vrata još efikasnijem i praktičnijem korišćenju električnih vozila.

Izazovi i budućnost elektromobilnosti u Sloveniji

Iako je Slovenija nekada bila u vrhu evropskih zemalja po usvajanju električnih vozila, danas se suočava sa ozbiljnim izazovima. Andrej Pečjak ističe da su dva glavna problema – trenutno Slovenija ima regulisanu cenu benzina (1,5 evra po litru), dok je cena struje neregulisana i iznosi više od 20 centi po kilovat-satu. Pečjak upozorava da bi zbog ovakvih trendova Slovenija mogla postati „smetište starih dizelaša”, jer se očekuje da će i 2040. godine veliki broj vozila sa dizel-motorima i dalje biti u upotrebi.

Međutim, naš sagovornik vidi jasan put ka napretku – ključni faktori za dalji napredak elektromobilnosti jesu razvoj punjačke infrastrukture, pravo na punjenje za stanare stambenih blokova, povoljna tarifa struje za punjenje vozila u određenim vremenskim periodima i izgradnja DC stanica za punjenje duž auto-puteva.

„Najvažnije su dve stvari – pristupačni električni automobili i povoljno punjenje. Kada to omogućimo, sve ostalo će doći samo po sebi”, zaključuje Pečjak.

Sa inovacijama poput pametnog punjenja, V2G tehnologije i mobilnih skladišta energije, Metron nastavlja da predvodi globalnu tranziciju ka održivoj budućnosti. Slovenija možda trenutno zaostaje u ovom procesu, ali zahvaljujući pionirima poput Metrona, elektromobilnost će u regionu dobiti novi zamah.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST

Globalni dan vetra 2025 – doprinos vetra ekonomiji i zajednicama

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Koliko je do sada postignuto, koliki potencijal tek čeka da bude otključan, kakvu ulogu vetar može da ima u transformaciji energetskog sistema i koliki je njegov doprinos energetskoj tranziciji, privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta – to su teme o kojima se širom sveta razgovara na današnji Globalni dan vetra, 15. juna.

Pod inicijativom Evropske asocijacije za energiju vetra (EWEA), koja je danas poznata kao WindEurope, Globalni dan vetra prvi put je obeležen 2007. godine. Nakon što mu se pridružilo Globalno veće za energiju vetra (GWEC), ovaj događaj prerastao je 2009. godine u globalni.

Ove godine u centar razgovora, pored značaja energije vetra, postavljaju se i ljudi koji se nalaze u vetroindustriji. U Evropi ova industrija danas zapošljava 370.000 ljudi, a ukoliko Evropska unija bude ostvarila postavljene ciljeve za širenje kapaciteta, do 2030. godine ovaj broj bi mogao da poraste na 600.000.

Prema podacima koji su objavljeni na zvaničnoj stranici Global Wind Day, instalacijom svake nove turbine evropskoj ekonomiji doprinese u proseku 16 miliona evra.

Iako je započeo kao energija koja se dobija sa kopna, vetroindustrija se sve više širi i na more. Sva dosadašnja zalaganja dovela su do 1 teravata (TW) 2023. godine, dok je samo u 2024. dodato još 127 gigavata (GW) – čime je ta godina proglašena najuspešnijom do sada kada je reč o novim instalacijama vetroelektrana.

Pročitajte još:

U ovom trenutku, udeo vetra u Evropi u potrošnji električne energije iznosi 20 odsto. Postavljeni ciljevi za naredne godine jesu – povećanje na 35 odsto do 2030. i na više od 50 odsto do 2050. godine.

Iako energija vetra beleži značajne rezultate, ciljevi postavljeni za naredni period ostaju izuzetno ambiciozni. Da bi se oni ostvarili, neophodna je koordinisana podrška i saradnja različitih aktera – od donosioca odluka i industrije, do obrazovnih institucija i lokalnih zajednica. Jedan od ključnih izazova biće obuka 200.000 novih stručnjaka koji će svojim znanjem i veštinama doprineti daljem razvoju ovog sektora.

Globalni dan vetra prilika je ne samo da se osvrnemo na postignuto, već i da otvorimo dijalog o koracima koje je potrebno preduzeti kako bi se energija vetra razvijala u pravcu održive i pravedne energetske budućnosti.

Energetski portal

Produžen rok za prijavu na javni poziv za zelene investicione projekte

Foto-ilustracija: Freepik (AI)

Javni poziv za skaliranje zelenih investicionih projekata, zbog velikog interesovanja će biti produžen. Novi rok za prijavu zelenih projekata kompanija je 25. jun.

Poziv je otvoren za predloge zelenih investicija javnih i privatnih preduzeća:

  • koje pilotiraju i testiraju inovativne tehnologije, a predviđaju kombinovanje različitih izvora finansiranja: sopstvena sredstva, sredstva iz bankarskog kredita, kao i grant projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ukupna vrednost investicije iznosi 500.000 američkih dolara.

Za ovakve predloge, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) obezbediće tehničku podršku stručnjaka za razvoj i pripremu za konkurisanje za bankarski kredit, kao i finansijsku podršku 10 do 20 odsto vrednosti investicije (i ne više od 200.000 američkih dolara) u vidu granta projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

  • investicije koje donose dobit i koje su prikladne za finansiranje putem komercijalnih bankarskih zajmova – posebno kada je reč o postavljanju solarnih panela, izgradnji solarnih elektrana i drugim projektima za koje već postoje uobičajeni kreditni proizvodi banaka.

Za ovu kategoriju predloga, UNDP će omogućiti podršku u pripremi dokumentacije i komunikaciji sa bankama u cilju dobijanja najpovoljnijih uslova za konkurisanje.

  • kojima su potrebni detaljni energetski pregledi kako bi mogli da konkurišu za bankarske kredite.

Kada je rečo ovoj kategoriju predloga, UNDP će obezbediti besplatne energetske preglede koji će obuhvatiti sve aspekte proizvodnje, karakteristike rada i održavanja opreme, stanje svih sistema koje koriste energiju i vodu, energetsko upravljanje, prethodno sprovedene mere poboljšanja energetske efikasnosti i njihove efekte, kao i planove za rekonstrukciju, poboljšanja, proširenja ili promene u proizvodnom programu i uticaj tih promena na energetsku efikasnost.

Pročitajte još:

Cilj ovakve podrške je da kompanije koristeći sopstvena sredstava i kredite banaka namenjenih programima za poboljšanje energetske efikasnosti, sprovedu neke od predloženih mera energetske efikasnosti. Dodatno, ovakvi projekti u određenom slučajevima mogu da se kvalifikuju i za sufinansiranje putem granta projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, navodi se na sajtu UNDP-a.

Svi detalji o prijavljivanju na Javni poziv nalaze se ovde.

Poziv je objavljen u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije, sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna sredstva koje su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Energetski portal

Projekat „Javne česme, javna stvar”: Aktivnosti na terenu i razgovori sa građanima Beograda

Foto: Centar za kreiranje politika i strategija

U okviru projekta „Javne česme, javna stvar”, koje udruženje Centar za kreiranje politika i strategija realizuje uz podršku Evropske unije, početkom juna ove godine sprovedene su aktivnosti na terenu. Članovi Centra razgovarali su sa građanima Beograda kako bi prikupili njihove stavove i mišljenja u vezi sa korišćenjem javnih česmi u gradu, a posebno u vezi izvorske vode sa javnih česmi.

Početkom godine Centar je u sklopu navedenog projekta sproveo istraživanje putem fokus grupa. Na osnovu odgovora učesnika jasno se stekao zaključak da građani nemaju dovoljno informacija o javnim česmama. Tokom sprovedenih razgovora na terenu građani su imali identične stavove kada su javne česme sa izvorskom vodom u pitanju i najveći broj njih nije znao da na mnogim česmama voda nije za piće. Razgovori su obuhvatili više od 200 slučajnih prolaznika u različitim delovima Beograda u kojima se nalaze javne česme sa izvorskom vodom.  

„Kroz direktan razgovor sa građanima, postali smo svesni da postoje brojni izazovi u vezi sa upotrebom javnih česmi. Naša istraživanja su pokazala da na značajnom broju česama voda nije ispravna za piće, što je ozbiljan problem koji ne možemo ignorisati”, istakla je Milica Stanković, projektni asistent.

Pročitajte još:

Cilj razgovora sa građanima bio je da se dobije jasan uvid u to koliko Beograđani koriste javne česme, ali i da im se kroz razgovor ukaže na rizike od korišćenja izvorske vode sa javnih česmi na kojima, prema kontroli kvaliteta Gradskog zavoda, voda nije bila ispravna za piće. Na osnovu podataka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, od ukupno 34 javne česme sa izvorskom vodom, voda na 27 nije bila ispravna za piće.

„Građani nisu dovoljno informisani o stvarnom stanju, a kako je u toku period toplog vremena te i njihovog većeg boravka u prirodi, u kojoj se nalaze pojedine javne česme sa izvorskom vodom, rizici se dodatno uvećavaju. Shodno tome neophodno je da se utiče na njihovo informisanje, što je i cilj naše akcije”, rekao je Nenad Spasojević, programski direktor Centra.

Projekat „Javne česme, javna stvar” ima za cilj da doprinese rešavanju problema javnih česmi sa izvorskom vodom u gradu Beogradu. Kreirani dokument predloga politike, koji će biti predstavljen na završnom događaju projekta 24. juna 2025. godine sumira sve izazove i daje predloge za rešavanje izazova. Na ovom događaju, kao i kroz dalji rad na terenu, težimo da uključimo sve relevantne institucije i stručnjake u iznalaženje održivih rešenja za poboljšanje stanja svih javnih česmi u Beogradu.

Izvor: Centar za kreiranje politika i strategija

Francuska, Španija i Portugal – Šta koči razvoj međunarodnih železničkih veza?

Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Iako elektromobilnost beleži napredak, sektor transporta i dalje predstavlja jednu od najvećih prepreka u smanjenju emisija ugljen-dioksida i dostizanju klimatskih ciljeva. Zamena avionskih putovanja železničkim mogla bi, na pojedinim rutama, da smanji emisije za više od 90 odsto. Međutim, nedovoljno razvijen međunarodni železnički saobraćaj – naročito između Francuske, Španije i Portugala – otežava širu primenu ovog načina prevoza, pokazuje izveštaj organizacije Transport & Environment (T&E).

Razvoj međunarodnih železničkih linija važan je kako za poslovna putovanja, tako i za transport robe. Iako je postojala namera da se ponovo uspostavi linija Tuluz–Barselona, od tog plana se odustalo. Slične prepreke postoje i u Francuskoj kada je reč o povezivanju sa Parizom.

Organizacija T&E poziva vlade Francuske, Španije i Portugala da ubrzaju sprovođenje TEN-T regulative i dovrše ključne međunarodne železničke veze, kako bi se poslovna putovanja i transport robe preusmerili sa aviona i kamiona na železnicu. Takođe, pozivaju na uvođenje finansijskih podsticaja za nabavku železničkih vozila za prekogranični saobraćaj, kao i na podršku evropskoj inicijativi za jedinstveni digitalni sistem koji bi olakšao rezervaciju međunarodnih voznih karata.

Pročitajte još:

Ovome je prethodio i izveštaj koji su pripremili Mario Dragi i Enriko Leta, u kojem se ukazuje na hitnu potrebu za bržom i bolje povezanom železničkom mrežom u Evropi. Iako TEN-T regulativa predviđa završetak ključnih koridora do 2030. godine, Francuska, Španija i Portugal značajno kasne – neke deonice neće biti završene ni do 2044. godine, dok za pojedine još nisu utvrđeni rokovi.

Dodatni problem predstavlja kašnjenje u uspostavljanju savremenih signalnih sistema (ERTMS), što znači da će putnici morati da presedaju na granicama. Sve noćne linije između Madrida, Pariza i Lisabona su ukinute, dok su dnevne veze neredovne.

U Izveštaju je zaključeno da postoje prepreke koje mogu da se rešavaju odmah, bez da se čeka na usvajanje regulativne o jedinstvenom digitalnom sistemu prodaje karata. Kao primer, navedeno je da karta za voz na relaciji Porto–Vigo ne može se kupiti preko sajta portugalskog železničkog operatera CP, iako ovu liniju zajedno održavaju CP i Renfe. Trenutno je kupovina moguća samo preko Renfeovog sajta, koji nije dostupan na portugalskom jeziku.

Energetski portal

1...555657...1,671Page 56 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs