Masovna proizvodnja hrane, bilo biljnog ili životinjskog porekla, jedan je od najvećih uzročnika klimatskih promena. Nekontrolisana upotreba pesticida, trošenje velikih zaliha vode i alarmantno zagađenje vazduha– sve to naučnike navodi na zaključak da su kapaciteti planete da hrani svetsku populaciju već dostignuti i da se za dosadašnje poljoprivredne prakse hitno mora pronaći alternativa.
Zato je ključno uvesti održivije metode u poljoprivredi jer samo tako možemo osigurati dovoljno hrane i za buduće naraštaje.
Ukoliko primenimo makar jedan od sedam principa održive poljoprivrede koje je predstavila nevladina organizacija Union of Concerned Scientists (UCS), možemo biti sigurni da će naša proizvodnja biti manje zagađujuća a hrana zdravija.
Ipak, idealno bi bilo primeniti svih sedam praksi, a to su:
1) Rotiranje useva i sadnja različitih biljaka na istoj površini – masovna proizvodnja hrane često zahteva da se na istoj površini godinama gaji ista kultura čime se drastično osiromašuje zemljište, dok korovi lakše rastu. Da bi u ovim neprirodnim uslovima osigurali prinos, farmeri su primorani da koriste velike količine pesticida i đubriva i tako zagađuju zemljište, vodu i vazduh. Jedini „lek“ za sve navedeno je rotacija useva ili sadnja razčitih kultura na istoj površini kako bi se očuvao kvalitet zemljišta i na prirodan način suzbio korov.
2) Sadnja deteline i drugih kultura koje fiksiraju azot u zemljištu – osim što oplemenjuje zemljište i suzbija štetočine a time i potrebu za hemikalijama, deletina predstavlja i dragocenu krmnu kulturu koju domaće životinje obožavaju.
3) Odstupanje od tradicionalnog oranja – iako je bez oranja poljoprivreda gotovo nezamisliva, stručnjaci upozoravaju da česta upotreba raonog pluga može izazvati eroziju ili gubitak velikog dela zemljišta. Zato je poželjno orati smanjenim intenzitetom što će pozitivno uticati na kvalitet zemljišta, a oni najiskusniji će, uz primenu ostalih metoda održive poljoprivrede, seme saditi u neoranu zemlju.
Pročitajte još:
4) Biološko i mehaničko suzbijanje parazita i korova – ovo je možda najvažniji momenat održive poljoprivrede jer pesticidi, osim što zagađuju životnu sredinu, mogu izazvati i niz zdravstvenih problema kod krajnjih potrošača. Mehaničko suzbijanje podrazumeva čupanje korova i hvatanje insekata za šta postoje posebne zamke, dok uništavanje štetočina pomoću njihovih prirodnih biljnih ili životinjskih neprijatelja predstavlja biološko suzbijanje.
5) Kombinovano gajenje biljaka i životinja – masovna proizvodnja hrane uglavnom podrazumeva odvojeno uzgajanje biljaka i životinja, ali se u praksi pokazalo da se njihovim kombinovanim uzgojem znatno uvećava profit. Osim što životinje „kose“ i đubre useve i time nas oslobađaju dela posla, one imaju i lakši pristup svežoj hrani, pa je sasvim jasno zašto održiva poljoprivreda toplo preporučije da se farme i usevi nalaze u neposrednoj blizini.
6) Drveće i žbunje kao prirodni štit – Farmeri na mudar način mogu posaditi drveće, žbunje i ostalu vegetaciju na svojim usevima i tako ih zaštititi od prekomerne izloženosti suncu, jakog vetra ili vremenskih nepogoda. Osim toga, od ovih biljaka, ukoliko je sve do tančina isplanirano, mogu imati i dodatnu finansijsku korist.
7) Korišćenje nekultivisanih površina – iskusni poljoprivrednici ostaviće pojedine delove nekultivisane zemlje baš takvim kakvi jesu jer poljsko cveće i ostala divlja vegetacija predstavlja pravu oazu biodiverziteta i rezervoar hranljivih materija koji je uvek dobro imati nadomak useva.
Najzad, važno je da razbijemo mit prema kome isključivo masovna proizvodnja sa svojim neodrživim metodama može da namiri potrebe svetske populacije, a da će potpuni prelazak na održivu poljoprivredu za mnoge značiti glad. Naprotiv, jedino održiva poljoprivreda garantuje da kroz nekoliko decenija nećemo ostati bez hrane, što dodatno pokazuje da budućnost čovečanstva zavisi od nje.
