Dugi niz godina Užice se nalazilo na listi gradova u kojima se beleži najveće zagađenje vazduha. Tokom grejne sezone, često se dešavalo da količina čađi u vazduhu i po nekoliko puta premaši dozvoljene granice. Specifičan položaj grada koji nije dopuštao vetru da razveje opasne čestice zagađenja, samo je otežavao situaciju. Kad se na to dodaju brojna individualna ložišta na ugalj i drva, pa izduvni gasovi iz automobila, jasno je da borba Užičana za pravo na čistiji vazduh nije bila laka.

Kad kažemo Užičani, mislimo i na građane i na lokalnu samoupravu, a gradske vlasti već uveliko rade na rešavanju problema zagađenog vazduha koji veoma utiče na kvalitet života ljudi i životnu sredinu. Gasifikacija grada, pošumljavanje, ulaganja u energetsku efikasnost, uključivanje kotlarnica u daljinski sistem grejanja, namensko trošenje sredstava koja su namenjena za zaštitu životne sredine, samo su neke od mera koje nadležni preduzimaju kako bi u ovom gradu građani udisali čist vazduh. Kako su se one odrazile na kvalitet vazduha i šta planiraju da preduzmu u budućnosti, pitali smo dr Jelenu Raković-Radivojević, gradonačelnicu Užica.

EP: Užice intenzivno radi na rešavanju problema zagađenja vazduha. Šta biste istakli kao najvažnije rezultate? 

Dr Jelena Raković-Radivojević: Mi smo jedna od malog broja lokalnih samouprava koja je u prethodnom periodu preduzela veliki broj mera i aktivnosti sa ciljem smanjenja zagađenja vazduha, a shodno Planu kvaliteta vazduha koji smo usvojili. Prva mera koja je dala najviše rezultata je gasifikacija grada, počev od izgradnje magistralnog gasovoda Preljina–Užice, izgradnje čeličnog gasovoda i merno-regulacionih stanica, do formiranja javno-privatnog partnerstva izmeđuGrada Užice i MPP „Jedinstvo” čime je nastalo preduzeće za izgradnju gasovoda i distribuciju gasa „Užice gas”. U poslednjih deset godina izvršeno je priključenje kotlarnica u sistem daljinskog grejanja „Gradska toplana Užice”. Konvertovano je 11 od ukupno 12 gradskih kotlarnica, što predstavlja 75 odsto ukupnog instalisanog kapaciteta. Poslednju kotlarnicu, koja je na mazut, iz tehničkih razloga nije moguće priključiti u sistem daljinskog grejanja, pa se planira izgradnja nove gasne kotlarnice koja će omogućiti i priključenje novih korisnika na toplifikacionu mrežu. 

U saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine realizovali smo projekat „Udahnimo život prirodi” u okviru koga je pošumljeno 14 hektara u gradskom području. Efikasnu meru sa direktnim uticajem na smanjenje zagađenja vazduha predstavlja odvojeno sakupljanje pepela od loženja u individualnim domaćinstvima. Postavljanjem posebnih posuda za prikupljanje pepela paljenje kontejnera smanjeno je za 70 odsto. Na inicijativu Grada unapređen je monitoring ambijentalnog vazduha na Automatskoj mernoj stanici, na kojoj se sada pored ostalih parametara, u realnom vremenu mogu pratiti i vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2,5. Unapređen je monitoring ambijentalnog vazduha i u okviru mreže lokalnog monitoringa, postavljanjem još jednog mernog mesta u užem centru grada za praćenje koncentracija čestica PM10 gde se prvenstveno registruje zagađenje od ložišta. Na taj način pratimo efekte preduzetih mera za smanjenje zagađenja.

Nadležne inspekcije redovno kontrolišu kotlarnice privrednih subjekata i drugih pravnih lica i preduzetnika. Tamo gde se utvrdi prekoračenje graničnih vrednosti emisije za merene parametre nalaže se otklanjanje nedostataka, odnosno smanjenje emisije. Ložišta na lož-ulje, pelet i gas nisu pokazala prekoračenje graničnih vrednosti emisije za ispitivane materije.

Grad Užice je takođe jedna od retkih lokalnih samouprava u kojoj nema nenamenskog trošenja sredstavanamenjenih zaštiti životne sredine. Sredstva prihodovana po osnovu naplate lokalne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine uvećavana su dodatnim sredstvima iz budžeta Grada i trošena isključivo u skladu sa Programomkorišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine na koji saglasnost daje Ministarstvo zaštite životne sredine. Da idemo u dobrom pravcu govori činjenica da se svake godine, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima izazvanim klimatskim promenama, smanjuje broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti, kao i broj dana sa veoma visokim vrednostima zagađujućih materija. 

EP: Koliko se ulaže u energetsku efikasnost i u kojoj meri građani konkurišu za ova sredstva? 

Dr Jelena Raković-Radivojević: Sama lokalna samouprava od 2015. godine realizuje jedinstven projekat unapređenja energetske efikasnosti na individualnim objektima kao direktnu pomoć našim sugrađanima u rešavanju problema aerozagađenja. Ovim projektom se sufinansira ugradnja stolarije, termička izolacija i nabavka kotlova na gas i pelet. Cilj projekta je smanjenje štetnih emisija kroz uštede u energentima, koja će se ostvariti boljom izolacijom objekata i korišćenjem ekoloških goriva. Od početka ovog jedinstvenog projekta pa do 2020. godine iz budžeta je izdvojeno više od 90 miliona dinara za njegovu realizaciju. Samo u prošloj godini, za sufinansiranje mera energetske efikasnosti izdvojeno je 40 miliona dinara. Do sada je preko 1.000 naših sugrađana iskoristilo sredstva koja dodeljujemo. Na lokalne konkurse se uvek javi veliki broj građana, što ukazuje na njihovu veliku zainteresovanost za rešavanje ovog problema. Najviše zainteresovanih je bilo za nabavku kotlova na gas. Prema planovima, za ovu godinu bi trebalo da bude izdvojeno 45 miliona dinara za subvencionisanje mera energetske efikasnosti. Tako da se nadamo da ćemo samo ove godine u velikoj meri rešiti problem aerozagađenja koje dolazi iz individualnih ložišta.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.