Home Blog Page 49

Električni automobili emituju zvuke koji se čuju ali teže lociraju

Foto-ilustracija: Unsplash (jannes glas)

Električna vozila postaju sve prisutnija na našim putevima, a sa tim rastu i izazovi koji otkrivaju i njihove prednosti, ali i slabosti. Učesnici u saobraćaju – pešaci, biciklisti, pa čak i drugi vozači – često se oslanjaju na zvučne signale. Najnovija studija Tehnološkog univerziteta Čalmers u Švedskoj ukazuje na značajan bezbednosni propust: jedan od najčešće korišćenih zvukova upozorenja kod električnih i hibridnih vozila pokazao se kao veoma teško lociran – naročito u situacijama kada se više vozila kreće u isto vreme.

Testiranje u simuliranim uslovima

U cilju što vernijeg prikaza realnih saobraćajnih situacija, istraživači su sproveli eksperiment u specijalno pripremljenoj akustički izolovanoj prostoriji. Učesnici su bili okruženi sa 24 zvučnika raspoređena u krugu, dok su se sa njih puštali različiti tipovi AVAS (Acoustic Vehicle Alerting System) signala. U testovima su korišćeni i ambijentalni zvuci iz tihe gradske garaže, a ispitanici su morali da odrede iz kog pravca dolazi zvuk – bilo da se radilo o jednom, dva ili više električnih vozila, ili pak o motoru sa unutrašnjim sagorevanjem.

Rezultati su pokazali jasnu razliku – zvuk motora sa unutrašnjim sagorevanjem bio je najlakši za prepoznavanje i lociranje, zbog šireg spektra frekvencija.

Pročitajte još:

U analizi tri uobičajene vrste AVAS signala koje električna i hibridna vozila emituju pri malim brzinama, pokazalo se da neki od njih izazivaju veliku konfuziju. Za jedan od signala, većina ispitanika nije mogla da odredi pravac iz kojeg dolazi, niti da proceni da li ga emituje jedno ili više vozila. Najveću poteškoću izazivao je trenutak kada je isti signal emitovan istovremeno sa tri različita mesta – nijedan ispitanik nije uspeo da precizno locira sve izvore u zadanom vremenskom roku.

Propisi koji ne prate praksu

Iako vozila u Evropi, Kini i Japanu, pri brzinama manjim od 20 km/h, moraju da emituju AVAS signal (u SAD do 30 km/h), aktuelni propisi zahtevaju samo da signal bude čujan – ali ne i da se lako lokalizuje. To otvara prostor za nesporazume u realnim situacijama, poput parkinga ispred supermarketa, gde se više električnih vozila kreće u različitim pravcima istovremeno.

Autori stoga ističu hitnu potrebu za razvojem AVAS signala koji neće biti iritantni za okolinu, ali će omogućiti jasno prepoznavanje pravca i broja vozila u saobraćaju. Bez takvog unapređenja, najranjiviji učesnici – pešaci i biciklisti – ostaju izloženi potencijalnoj opasnosti. Propisi se fokusiraju na čujnost signala, zanemarujući njegovu lokalizaciju i efektivnost u složenim saobraćajnim uslovima.

Energetski portal

Srbija u misiji dekarbonizacije energetskog sektora

Foto-ilustracija: Unsplash (waldemar)

Iako suočena sa brojnim izazovima, Srbija ostaje istrajna na svom putu dekarbonizacije energetskog sektora, o čemu svedoče izmene i dopune Zakona o energetici i brojna ulaganja u obnovljive izvore energije. O važnim koracima koje je Srbija napravila u proteklom periodu na putu energetske tranzicije, kao i o planovima za budućnost, razgovarali smo sa savetnikom ministarke rudarstva i energetike za obnovljive izvore energije Radetom Mrdakom.

Nedavno su usvojene izmene i dopune Zakona o energetici, ali javnost još uvek nije u potpunosti upoznata sa svim detaljima. Koje su najvažnije novine koje ovaj zakon donosi i kakav će biti njihov konkretan uticaj na građane, a kakav na privredu?

Foto: Nenad Kostić

– Izmene i dopune Zakona o energetici predstavljaju značajan korak u pravcu modernizacije našeg energetskog sektora i usklađivanja sa evropskim propisima. Pre svega, ukinuta je višedecenijska zabrana izgradnje nuklearnih elektrana, čime se otvara mogućnost da se o nuklearnoj energiji ponovo razmišlja kao o legitimnom i stabilnom izvoru energije, naročito važnom za proces dekarbonizacije. Zatim, izvršeno je prenošenje ključnih evropskih propisa koji se odnose na integraciju tržišta električne energije. Time se stvaraju uslovi za spajanje našeg tržišta sa susednim i širim evropskim tržištima, što znači veću konkurenciju, sigurnije snabdevanje i povoljnije uslove za krajnje potrošače.

Važno je istaći i uvođenje evropskih mehanizama za saradnju u kriznim situacijama – kao što su pravila o spremnosti na rizike i koordinaciji u vanrednim stanjima. U vremenu energetske nestabilnosti, ovakva regionalna koordinacija znači da nećemo biti izolovani, već deo šireg sistema energetske bezbednosti. Zakon takođe prepoznaje nove uloge potrošača. Uveden je koncept aktivnog kupca i energetske zajednice građana, čime se podstiče aktivnije učešće građana u energetskoj tranziciji. Dodatno, zakon po prvi put definiše pojam energetskog siromaštva i uvodi mehanizme zaštite za ugrožene kategorije stanovništva, čime dobija i važnu socijalnu dimenziju.

Konačno, prvi put se zakonodavno uvodi okvir za korišćenje vodonika, a takođe se prepoznaje i potencijal biometana kao ključnog faktora za dekarbonizaciju gasnog sektora. Sve ove izmene doprinose pravednoj i održivoj energetskoj tranziciji, uz očuvanje sigurnog i pouzdanog snabdevanja za građane i privredu.

Na Kopaonik biznis forumu najavili ste da Srbija planira da do 2030. godine dostigne 3,5 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora energije. Koji su glavni koraci i strategije predviđeni za postizanje ovog cilja?

– Srbija je već uveliko na putu ka ostvarivanju ovog cilja, a ključne strategije su: Privatne investicije kroz aukcije – kroz sistem aukcija planiramo da aktiviramo najmanje 1.300 MW novih kapaciteta. Prve dve aukcije već su obezbedile 1.200 MW, što je znatno više od planiranih 850 MW za ta dva kruga. Ovaj pristup omogućava konkurentnost i dolazak novih privatnih investicija u sektor obnovljivih izvora energije. EPS kao ključni igrač – Elektroprivreda Srbije (EPS) ima centralnu ulogu u ozelenjavanju energetskog sektora. Trenutno radimo na velikim projektima, kao što su samobalansirajuće solarne elektrane od 1.000 MW sa baterijskim skladištem od 200 MW, kao i solarne elektrane „Morava” i „Kolubara” sa ukupno 120 MW. Takođe, u završnoj fazi su i prvi kapaciteti na vetar i sunce, poput VE „Kostolac” (66 MW) i SE „Petka” (10 MW). Kapaciteti građana i privrede – takođe računamo na instalacije od strane građana i privrede. Trenutno imamo oko 95 MW u privatnoj proizvodnji, a procenjujemo da bi se taj broj mogao povećati na minimum 300 MW do 2030. godine. Kombinovanjem ovih faktora, zajedno sa eventualnim komercijalnim projektima i trećim aukcijama, verujemo da ćemo do 2030. godine ostvariti cilj od 3,5 GW iz obnovljivih izvora.

U FOKUSU:

Drugi krug aukcija za obnovljive izvore energije uspešno je okončan. Kakav je vaš osvrt na postignute rezultate i da li je već poznato kada možemo očekivati raspisivanje trećeg kruga aukcija? Takođe, da li su u planu kvote koje će nadmašiti dosadašnje?

– Drugi krug aukcija za obnovljive izvore energije bio je veoma uspešan. Ukupno je dodeljeno 645 MW kroz 10 novih elektrana, što je značajno premašilo prethodne kvote. Posebno je važno istaći da je na ovim aukcijama prvi put uspešno implementiran mešovit tip aukcija, gde nije ključna samo cena već i spremnost investitora da svoj kapacitet ponudi garantovanom snabdevaču za potrebe garantovanog snabdevanja građana. Ovaj pristup je omogućio da sva struja koja se podstiče kroz ove aukcije ostaje na domaćem tržištu, čime smo dodatno obezbedili veću energetsku sigurnost za Srbiju.

Ponude su bile veoma konkurentne, sa cenama između 53,59 i 68,25 evra/MWh za vetroelektrane i 50,9 do 58 evra/MWh za solarne elektrane, što govori o velikom interesovanju i ozbiljnosti tržišta. Takođe, uspeli smo da privučemo investitore ne samo iz Srbije već i iz zemalja poput Kine, Španije i Francuske, što dodatno potvrđuje da je Srbija postavila temelje za dugoročnu i održivu energetsku tranziciju.

Treći krug aukcija još uvek nije zvanično raspisan, ali možemo očekivati da će se nastaviti u skladu sa našim ciljevima energetske tranzicije. Što se tiče kvota, za nas je relevantan jedino trogodišnji plan podsticaja i na osnovu njega će se određivati kvote u narednom periodu.

Sa povećanjem kapaciteta obnovljivih izvora, raste i rizik od fenomena „kanibalizacije” tržišta, gde viškovi zelene energije dovode do snižavanja cena. Na koji način Srbija planira da odgovori na ovu pretnju i zaštiti stabilnost tržišta i investicije?

Foto-ilustracija: Unsplash (anton dmitriev)

– Srbija u ovom trenutku još uvek nije ozbiljnije izložena efektu kanibalizacije tržišta, ali prvi znaci tog fenomena već se osećaju, naročito u periodima vikendom i tokom dana sa velikim brojem sunčanih sati, kada je potrošnja u sistemu niska. Upravo u tim trenucima dolazi do viška električne energije iz solarnih elektrana i kratkoročnog pada cena, što može imati uticaj na održivost investicija u obnovljive izvore.

Najefikasniji način da se u ovom trenutku ublaži efekat kanibalizacije jeste povećanje fleksibilnosti elektroenergetskog sistema, prvenstveno kroz razvoj skladišnih kapaciteta. Srbija je već prepoznala ovu potrebu i kroz nedavne izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (ZKOIE) predvidela je obavezu za investitore koji ne žele da čekaju na priključenje – oni će morati da obezbede skladišne kapacitete u vrednosti od 10 odsto instalisanog kapaciteta elektrane. Time se podstiče razvoj infrastrukture koja omogućava balansiranje sistema.

Osim toga, u planu je izgradnja velikih reverzibilnih hidroelektrana, pre svega RHE „Bistrica”, snage oko 650 MW, koja će biti ključni kapacitet za balansiranje proizvodnje novih velikih kapaciteta iz OIE i obezbeđivanje energetske stabilnosti.

Paralelno s tim razvijamo i projekat velikog solarnog parka snage 1 GW sa 200 MW baterijskih skladišta. Ove investicije će Srbiji omogućiti da višak energije iz solarnih elektrana koristi u kritičnim satima nakon zalaska sunca, kada potrošnja naglo raste, čime se direktno ublažava efekat kanibalizacije.

Naravno, skladištenje nije jedini odgovor. Fleksibilna potrošnja, odnosno veća uključenost potrošača u balansiranje sistema, takođe može doprineti ublažavanju ovog efekta. Na tome se već radi i radiće se dalje kroz razvoj aktivnih kupaca i agregatora, koji će imati ključnu ulogu u prilagođavanju potrošnje uslovima na tržištu.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ČISTA ENERGIJA

Otvoren javni poziv za podsticaje poljoprivrednicima u Beogradu

Foto-ilustracija: Unsplash (nikola kojevic)

Sekretarijat za poljoprivredu grada Beograda objavio je javni poziv za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava namenjenih nosiocima registrovanih komercijalnih porodičnih gazdinstava. Ukupna sredstva u iznosu od preko pola milijarde dinara biće usmerena na pet ključnih oblasti: mehanizaciju, nabavku traktora, pčelarstvo, stočarstvo i biljnu proizvodnju, navodi se na sajtu Grada Beograda.

Za nabavku poljoprivrednih priključnih mašina opredeljeno je 144 miliona dinara. Poljoprivrednici mogu ostvariti pravo na podsticaje u visini do 80 odsto prihvatljivih troškova (bez PDV-a), s tim da pojedinačna podrška ne može premašiti 500.000 dinara.

Za nabavku traktora predviđeno je 174 miliona dinara, uz iste uslove – maksimalno 80 odsto refundacije troškova bez PDV-a, s tim da najviši iznos po korisniku ne sme prelaziti milion dinara.

U oblasti pčelarstva, podsticaji su namenjeni za kupovinu nove opreme – do 20 košnica, satne osnove, vaga, prese, sušare, mlinova, mešalica, centrifuga, otklapača, punilica za med i topionika voska. Maksimalna podrška po korisniku iznosi 120.000 dinara, a ukupno je opredeljeno 41 milion dinara.

Za nabavku kvalitetnih priplodnih grla stoke (do tri junice, do 30 ovaca ili koza) i opreme za ishranu stoke, poljoprivrednicima je na raspolaganju 118 miliona dinara. I u ovom slučaju podrška iznosi do 80 odsto prihvatljivih troškova bez PDV-a. Maksimalna podrška po korisniku zavisi od kategorije nabavke, ali ne može premašiti 750.000 dinara po vrsti ulaganja.

Za oblast voćarstva, povrtarstva i ratarstva, predviđena je podrška za ulaganja u protivgradne mreže, plastenike, sisteme za navodnjavanje i drugu opremu. Ukupan fond iznosi 56 miliona dinara. Maksimalni iznosi podsticaja po korisniku biće definisani u javnom pozivu, ali se i ovde refundira do 80 odsto prihvatljivih troškova bez PDV-a.

Rok za podnošenje prijava je 24. jul 2025. godine.

Energetski portal

Crna Gora objavila Javni poziv za tržišnu premiju za solarne elektrane

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore, objavilo se Javni poziv za učešće u aukciji za dodelu prava na tržišnu premiju za neodređene lokacija za solarne elektrane, čime je otvoren prvi aukcijski proces ikada u crnogorskom energetskom sektoru.

Kako je istaknuto u saopštenju Ministarstva, ova faza je usledila nakon što je Vlada Crne Gore 10. jula 2025. godine donela Zaključak kojim je usvojila Tendersku dokumentaciju i set pratećih akata. Time su ispunjeni regulatorni preduslovi.

Rok za podnošenje ponuda je do 10. novembra 2025. godine u 13 časova.

Pročitajte još:

Na Javni poziv mogu da se prijave sva zainteresovana pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju uslove iz ovog Javnog poziva.

Raspoloživa kvota za ovu aukciju iznosi 250 MW za tehnologiju solarnih elektrana snage 400 kW i više.

„U pitanju je prekretnica za domaću energetiku – prvi put Crna Gora primenjuje tržišni model dodele podrške za obnovljive izvore, koji omogućava fer nadmetanje investitora, obezbeđuje transparentnost i maksimizira zaštitu javnog interesa”, navodi se na sajtu Ministarstva.

Tekst javnog poziva dostupan je ovde.

Energetski portal

Google potpisao ugovor za 200 MW fuzijske energije za napajanje AI

Foto: cfs.energy

Google je napravio veliki iskorak ka budućnosti čiste energije koja će se koristiti za napajanje podatkovnih centara, odnosno za pokretanje AI sistema.

Globalni internet gigant  je potpisao ugovor o kupovini 200 megavata (MW) električne energije iz prve ARC elektrane kompanije Commonwealth Fusion Systems (CFS), koja ima korene na Masačusetskom institutu tehnologije (M.I.T.).

Očekuje se da bi elektrana mogla početi sa radom 2030-ih, a nalaziće se u okrugu Česterfild, u Virdžiniji. CFS očekuje da će njihova elektrana  biti prva fuzijska elektrana u svetu koja će moći da šalje struju u mrežu. ARC će proizvoditi oko 400 megavata električne energije što je dovoljno da napaja velike industrijske objekte ili oko 150.000 domaćinstava.

„Ulaskom u ovaj sporazum sa CFS-om, želimo pomoći da se potvrdi i proširi obećavajući put ka komercijalnoj fuzijskoj energiji. Uzbuđeni smo što ulažemo dugoročno u tehnologiju koja ima transformativni potencijal da zadovolji buduće svetske energetske potrebe i što podržavamo CFS u njihovim naporima da dostignu naučne i inženjerske prekretnice potrebne za taj cilj”, izjavio je Majkl Terel, rukovodilac sektora za naprednu energiju u Google-u.

Pročitajte još:

Ovaj ugovor je zasnovan na CFS-ovom tokamak reaktoru SPARC, kompaktnoj verziji fuzijskog uređaja, koji predstavlja prethodnik ARC projekta. SPARC ima zadatak da potvrdi tehnologiju i fiziku neophodnu za izgradnju elektrane zasnovane na konceptu ARC.

„Naš strateški dogovor sa Google-om je prvi u nizu dok nastavljamo da demonstriramo fuzijsku energiju kroz SPARC i potom puštamo u rad našu prvu elektranu. Cilj nam je da pokažemo da fuzija može obezbediti pouzdanu, obilnu i čistu energiju u obimu potrebnom za podsticanje ekonomskog rasta i unapređenje savremenog života – i omogućimo najveću tržišnu tranziciju u istoriji”, rekao je Bob Mumgard, izvršni direktor i suosnivač CFS-a

Inače, Google je investitor u kompaniju za nuklearnu fuziju od 2021. godine, a u javnosti nema detalja o vrijednosti ugovora.

Jasna Dragojević

Nevera R zvanično najbrži električni automobil na svetu

Foto: Foto: www.rimac-newsroom.com

Rimac Nevera R nadmašila je sve performanse originalne Nevere, postavljajući nove granice u automobilskoj industriji.

Nevera R je naime dostigla zapanjujuće vreme od 0 do 400 km/h za 25,79 s (za 2,04 s bolje od prethodnog rekorda) i novu maksimalnu brzinu od 431,45 km/h (268,2 mph), što Neveru R čini najbržim serijskim električnim automobilom na svetu.  Od 0 do 60 mph za 1,66 s do 24 zvanično verifikovana svetska rekorda, Nevera R je više od automobila. 

„Kada smo prvi put predstavili Neveru, gotovo se činilo da je dostignut vrhunac performansi hiperautomobila. U jednoj generaciji, ostvarili smo skok performansi koji bi ranije trajao decenijama. Ali sada, kroz neumorne inovacije, Nevera R ide još brže, a da pritom zadržava veći deo udobnosti i praktičnosti koja Neveru čini pravim, upotrebljivim automobilom za svakodnevnu upotrebu. Obaranje rekorda je u našem DNK i nećemo se ovde zaustaviti“, kaže Mate Rimac, osnivač i izvršni direktor u Rimac Group & Rimac Technology.

Pročitajte još:

Nevera R dobila je potpuno unapređeni aerodinamički paket s fiksnim zadnjim spojlerom i većim difuzorom, koji generiše  15 odsto više potiska i 10 odsto efikasniji protok vazduha. Nova Michelin Cup 2 guma smanjuje podupravljanje za 10 odsto i povećava bočno prianjanje za pet odsto. Sve to uz podršku naprednog sistema raspodele obrtnog momenta na sve točkove (All-Wheel Torque Vectoring), koji 100 puta u sekundi prilagođava isporuku snage svakom točku.

Sistem sa četiri nezavisna elektromotora, ukupne snage 2.107 KS, omogućava Neveri R neverovatnu kontrolu i snagu, pružajući vrhunske performanse bez kompromisa.

Nevera R proizvodiće se u ograničenoj seriji od svega 40 primeraka, a početna cena iznosi 2,3 miliona evra. Time ovaj model ne samo da postaje jedan od najbržih električnih automobila ikad proizvedenih, već i jedan od najekskluzivnijih.

Energetski portal

Gornji sloj Severnog Atlantika sadrži oko 27 miliona tona nanoplastike

Foto-ilustracija: Unsplash (Subtle Cinematics)

Novo istraživanje sprovedeno duž linije koja prelazi Severni Atlantik pokazalo je da nanoplastika predstavlja najveći deo zagađenja plastikom u okeanu. Istraživači su koristili naprednu laboratorijsku metodu nazvanu Thermal Desorption – Proton Transfer Reaction – Mass Spectrometry, koja omogućava da se iz uzoraka vode precizno identifikuju vrlo male plastične čestice – manje od jednog mikrometra.

Studija, objavljena u časopisu Nature, otkriva da količina nanoplastike zavisi i od dubine i od lokacije. U gornjem sloju vode – do 200 metara dubine – pronađene su koncentracije između 1,5 i 32 miligrama nanoplastike po kubnom metru (mg/m³). Najčešće su bile prisutne čestice plastike kao što su polietilen-tereftalat (PET), polistiren (PS) i polivinil-hlorid (PVC).

Pročitajte još:

Prosečno gledano, nanoplastika je u ovom sloju bila 1,4 puta zastupljenija nego u dubljim – srednjim slojevima okeana. Najveće količine u gornjem sloju zabeležene su u blizini evropske obale, dok je u srednjem sloju nanoplastika bila 1,8 puta prisutnija u suptropskom girusu nego u otvorenim delovima Severnog Atlantika.

U najdubljim slojevima okeana registrovane su najmanje koncentracije – u proseku oko 5,5 mg/m³, i to uglavnom PET čestica.

Na osnovu dobijenih rezultata, naučnici procenjuju da ukupna masa nanoplastike u gornjem sloju vode umereno-suptropskog pojasa Severnog Atlantika može dostići oko 27 miliona tona. To je količina koja je jednaka ili čak veća od ranijih procena ukupne mase makroplastike i mikroplastike u celom Atlantskom okeanu, pa čak i u svetskim okeanima.

Energetski portal

Proglašeno vanredno stanje elementarne nepogode u pet gradova i 11 opština

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Chacon)

Vlada Republike Srbije donela je danas odluku o proglašenju stanja elementarne nepogode na teritoriji pet gradova i 11 opština, koje su u julu ove godine pogodili veliki požari izazvani ekstremno visokim temperaturama, dugotrajnom sušom i jakim vetrovima.

Zbog velikih razmera štete koju su požari prouzrokovali, Vlada je usvojila i Uredbu o utvrđivanju Državnog programa pomoći i obnove izgorelih i oštećenih porodičnih stambenih objekata u svojini građana. Za sprovođenje ovog programa iz budžeta je izdvojeno 350 miliona dinara.

Programom su definisane mere pomoći, kriterijumi i postupak za dodelu sredstava, kao i organi državne uprave zaduženi za njegovu realizaciju. Pomoć će biti usmerena na obnovu stambenih objekata koji su uništeni ili oštećeni u požarima tokom jula 2025. godine.

Pročitajte još:

Na istoj sednici, Vlada je reizabrala Republički štab za vanredne situacije. Novi sastav čine resorni ministri, rukovodioci državnih organa, stručnjaci Ministarstva unutrašnjih poslova, predstavnici Vojske Srbije, Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja, kao i direktori javnih preduzeća iz sektora saobraćaja, šumarstva, vodoprivrede i elektroprivrede.

Podsećamo, 7. jula na teritoriji Srbije registrovano je čak 620 požara na otvorenom prostoru, u periodu od 7 do 19 časova. To je daleko veći broj u odnosu na prethodnu godinu.

Učinjena je velika materijalna šteta, a vanredna situacija bila je proglašena u više gradova u Srbiji – između ostalog u Kragujevcu, Prokuplju, Kuršumliji, Boru i Zaječaru. Najugroženiji bio je Toplički okrug, gde je pričinjena i najveća materijalna

Energetski portal

Saradnja NALED-a i Ministarstva: Regenerativna poljoprivreda, digitalizacija i AI

Foto-ilustracija: Freepik (zirconicusso)

U narednom periodu, saradnja između NALED-a i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, biće usmerena na razvoj regenerativne poljoprivrede, digitalizaciju sistema podsticaja i primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi, zaključeno je na sastanku predstavnika NALED-a sa ministrom Draganom Glamočićem.

Tokom razgovora, učesnici sastanka posvetili su pažnju utvrđivanju zajedničkih koraka ka modernizaciji poljoprivrednog sektora i podršci prelaska na održive modele proizvodnje. Posebno je istaknut značaj edukacije poljoprivrednih proizvođača, sertifikacija proizvoda dobijenih regenerativnim metodama, a akcenat je stavljen i na unapređenje agroekoloških mera.

Prema rečima ministra Glamočića, Srbija je spremna da podrži transformaciju ka održivijem modelu poljoprivrede, u kojem će se ne samo proizvoditi više, već i bolje, uz očuvanje prirodnih resursa. 

„Regenerativna poljoprivreda predstavlja jedan od ključnih pravaca razvoja u narednom periodu. Ona je više od agrotehničke prakse – to je vizija koja spaja zaštitu zemljišta, povećanje prinosa i tržišnu prepoznatljivost. Podržaćemo sve napore usmerene ka njenoj primeni u praksi i prepoznavanju u okviru politika podrške”, rekao je ministar. 

Pročitajte još:

Unapređenje digitalne infrastrukture u poljoprivredi obuhvata razvoj novih funkcionalnosti u okviru sistema eAgrar, uspostavljanje integrisanog administrativnog i kontrolnog sistema (IACS), kao i uvođenje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, poput digitalnih asistenata i chatbot vodiča za korisnike podsticaja – sve ove teme bile su posebne tačke o kojima se razgovaralo. 

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, istakla je važnost povezivanja znanja, prakse i digitalnih rešenja u funkciji boljeg upravljanja i podrške proizvođačima. Kako je dodala, savremena poljoprivreda traži pametne sisteme, a rešenja koje razvijaju imaju za cilj da pojednostave procedure, smanje administrativno opterećenje i pojačaju efikasnost sistema.

„Poseban potencijal vidimo u širenju regenerativne poljoprivrede i korišćenju veštačke inteligencije u službi poljoprivrednika”, navela je Jovanović.

Ovom prilikom dogovoreni su sledeći koraci u domenu IPARD mera, edukacije lokalnih samouprava i zajedničkih inicijativa u cilju osnaživanja domaćih proizvođača. 

Energetski portal

Anica Petkoski: Energetska tranzicija zahteva digitalna rešenja, ali i ljude koji veruju u promene

Anica Petkoski / Foto: Schneider Electric

Kao direktorka sektora za kanale prodaje u kompaniji Schneider Electric, Anica Petkoski nalazi se na ključnom mestu gde se susreću energetska tranzicija, digitalizacija i potrebe tržišta.

U intervjuu za Energetski portal govori o tome kako Schneider Electric oblikuje budućnost energetike u Srbiji i regionu kroz inovacije, cirkularnu ekonomiju i digitalna rešenja, ali i o važnosti obrazovanja mladih, rodne ravnopravnosti u tehničkim industrijama i ulozi društveno odgovornih inicijativa.

Njena poruka je jasna – održiva energetska budućnost podrazumeva ne samo napredne tehnologije, već i timove koji su spremni da znanje i odgovornost prenesu na nove generacije.

Schneider Electric je globalno prepoznat kao lider u održivim energetskim rešenjima. Kako vidite ulogu kompanije u oblikovanju budućnosti energetike u Srbiji i regionu, posebno u kontekstu energetske tranzicije i digitalizacije?

– Posvećenost kompanije Schneider Electric održivosti i inovacijama nas već decenijama čini poželjnim partnerom u energetskoj transformaciji Srbije i regiona. Korišćenjem naprednih tehnologija i promocijom energetski efikasnih rešenja, kompanija ima za cilj da podstakne jednostavan prelaz ka održivijem energetskom sistemu. Akcenat na digitalizaciji omogućava pametnije upravljanje energijom, smanjuje gubitke i povećava pouzdanost energetskih sistema. Osim toga, inicijative kompanije u integraciji obnovljivih izvora energije i razvoju One Digital Grid Platforme su ključne za postizanje dugoročne energetske sigurnosti i ekološke održivosti u regionu.

U tom svetlu, koji su ključni ciljevi i prioriteti vašeg sektora za naredni period? Kako planirate da odgovorite na izazove koje donose ubrzane promene u energetici i tehnologiji?

– Kako bismo na najbolji način odgovorili na sve izazove i našim partnerima i korisnicima omogućili najbolje iskustvo, intenzivno radimo na unapređenju distributivnog kanala kroz nekoliko ključnih prioriteta.

Foto: Schneider Electric

Prvi prioritet je dostupnost i vidljivost ponude, relevantne za lokalno tržište. Fokus je na promociji  „pametnih” rešenja, koja omogućavaju bolju kontrolu, veću uštedu i vode ka održivoj  energetskoj transformaciji. Kao primer bih navela EasyPact Solar, našu novu seriju vazdušnih prekidača, kao i prekidača u livenom kućištu namenjenim solarnim aplikacijama.

Drugi prioritet je digitalizacija. Schneider Electric koristi napredne tehnologije za optimizaciju različitih procesa unutar kompanije, te se trudi da dobre prakse prenese i kod svojih partnera. Jedan od primera je i korišćenje veštačke inteligencije za unapređivanje lanca snabdevanja, što doprinosi većoj efikasnosti, bržem obrtu robe i poboljšanju zadovoljstva krajnjeg korisnika.

Dodatno, kada pričamo o digitalizaciji, Schneider Electric aktivno podržava razvoj elektronske kupovine kod svojih partnera, koristeći napredne digitalne alate i platforme.

Treći prioritet su specijalizacije u skladu sa kretanjima na tržištu i afinitetima distributera. Aktivno pomažemo dalji razvoj naših distributera kako bi se izdvojili od svoje konkurencije, te bili u mogućnosti da ponude ne samo proizvode, već celokupna rešenja i održavanje.

Pročitajte još:

Jedan od stubova strategije Schneider Electrica je cirkularna ekonomija. Kako se ovaj pristup implementira na lokalnom tržištu i u okviru vašeg sektora?

– Schneider Electric primenjuje principe cirkularne ekonomije u Srbiji fokusirajući se na održive prakse u svim operacijama. Jako nam je bitno da doprinesemo smanjenju otpada, te ponovnoj upotrebi materijala i reciklaži proizvoda kako bi se minimalizovao uticaj na životnu sredinu. Na primer, naša kompanija ima inicijative usmerene na održavanje i servisiranje stare električne opreme, čime se produžava vek trajanja ovih proizvoda i smanjuje potreba za novim resursima. Pored toga, kompanija sarađuje sa lokalnim partnerima kako bi promovisala dobre prakse cirkularne ekonomije, osiguravajući da je održivost ugrađena u ceo lanac snabdevanja.

Još jedan značajan aspekt je i razvoj digitalnih energetski efikasnih rešenja koja ne samo da štede resurse već i smanjuju emisiju ugljen-dioksida. Investiramo i prioritetizujemo inovacije u sklopu EcoStuxure platforme koja povezuje uređaje, aplikacije, analitiku i usluge, što omogućava kompanijama da donose odluke na osnovu pravovremenih informacija, te da optimizuju svoje operacije i smanje ekološki otisak.

Pored toga, kompanija obezbeđuje obuke i resurse svojim zaposlenima i partnerima kako bi osigurala da budu upoznati sa održivim praksama i da mogu efikasno doprineti modelu cirkularne ekonomije. Ovaj holistički pristup pokazuje posvećenost Schneider Electrica održivosti i njegovu ulogu kao lidera u promovisanju praksi koje su prijateljske prema životnoj sredini kako u Srbiji tako i na globalnom nivou.

Kada govorimo o inovacijama, koje biste projekte ili tehnološka rešenja izdvojili kao najznačajnije u poslednjih godinu dana?

– Što se inovacija tiče, najbolji primer je svakako naša poslovna zgrada InGrid u Novom Sadu. To je jedinstven moderni prostor koji nije građen iz temelja, već je nastao rekonstrukcijom stare industrijske hale. U ovoj zgradi, koja je i regionalni Inovacioni hub kompanije, uspešno smo demonstrirali kako inovacije doprinose smanjenju potrošnje energije i boljem upravljanju resursima.

Foto: Schneider Electric

Zgrada je dobila LEED Platinum sertifikat, koristi blizu 1.500 solarnih panela snage 500 kW za sopstvenu potrošnju, i ostvaruje čak 50 odsto uštede energije u poređenju sa standardnim zgradama. Potrošnja energije je manja od 35 kWh/m² godišnje, što je tri puta manje od proseka sličnih objekata u Srbiji. Tu je ugrađen i naš sistem za kontrolu i upravljanje energijom, te različiti merni i senzorski uređaji, zatim sistemi za kontrolu kišnice, stanice za punjenje električnih vozila i slično.

Digitalna transformacija je ključna za efikasnost i održivost. Kako Schneider Electric u Srbiji koristi digitalne alate i platforme za unapređenje distribucije i prodajnih kanala?

– Kompanija svojim partnerima pruža sveobuhvatna digitalna rešenja koja povećavaju online vidljivost, pojednostavljuju proces naručivanja i poboljšavaju angažman kupaca. Kroz prilagođenu e-commerce strategiju, Schneider Electric omogućava distributerima da ponude besprekorno iskustvo online kupovine, osiguravajući da njihovi kupci imaju lak pristup širokom spektru energetski efikasnih proizvoda i rešenja. Integracijom analitike zasnovane na veštačkoj inteligenciji, Schneider Electric pomaže distributerima da optimiziraju upravljanje zalihama, poboljšaju efikasnost lanca snabdevanja i personalizuju marketinške napore kako bi zadovoljili dinamične potrebe tržišta.

Osim tehnoloških inovacija, Schneider Electric je poznat i po društvenoj odgovornosti. Kako vaši prodajni i marketinški timovi učestvuju u inicijativama za obrazovanje i razvoj mladih talenata?

– ESG principi, a samim tim i društvena odgovornost, su sastavni deo naše strategije. U praksi to znači podršku omladini kroz saradnju sa Savezom udruženja OPENS, SE Go Green takmičenje za mlade inovatore, sponzorisanje i učešće na događajima kao što su Serbia Business Run, najodrživiji sportsko-poslovni događaj u Srbiji i naš interni događaj Jesenji market, pa sve do mentorstva i inicijativa koje ohrabruju devojčice da zakorače u IT i inženjering. Naši timovi redovno učestvuju u akcijama „biciklanja”, nakon kojih prikupljena sredstva doniramo u humanitarne svrhe (kompanija za svaki pređeni kilometar donira određeni iznos), organizuju Power IT konferenciju i druge događaje koji spajaju odgovornost, znanje i zajedništvo.

I za kraj, kao žena na rukovodećoj poziciji u tehnički orijentisanoj industriji, kako ocenjujete napredak u oblasti rodne ravnopravnosti u energetskom sektoru? Koji bi bili vaši saveti za mlade žene koje žele da grade karijeru u energetici i tehnologiji?

– Danas je više nego ikad vidljivo svima da se sve više žena profesionalno okreće ka tehničkim strukama, pa je tako slučaj i u energetici. Verujem da ravnopravnost samo pozitivno može doprineti raznolikosti znanja i iskustava u našoj industriji, što je neophodno za postizanje održive energetske budućnosti.

Važno je da napomenem da energetika nije bauk, vrlo je raznovrsna, te omogućava mladim ženama izbor u skladu sa ličnim afinitetima: bilo da se pronalaze u preduzetništvu, naučnim institucijama, biznisu ili međunarodnim korporacijama.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Klimatske promene povećale smrtnost tokom zadnjeg toplotnog talasa u Evropi

Foto-ilustracija: Unsplash (Tadeusz Lakota)

Rani letni toplotni talas izazvao je zdravstvena upozorenja u mnogim evropskim zemljama, a pokazao se i kao izuzetno smrtonosan. Rezultat je to prve studije koju su sproveli naučnici s Imperial College London i London School of Hygiene & Tropical Medicine, koja procenjuje broj smrti povezanih s klimatskim promenama tokom jednog toplotnog talasa.

Istraživači su se fokusirali na desetodnevni period od 23. juna do 2. jula, tokom koje su analizirani gradovi Milano, Pariz, London, Madrid, Barselona, Atina, Rim, Lisabon, Budimpešta, Zagreb, Frankfurt i Sasari.

Otkriveno je da su klimatske promene gotovo utrostručile broj smrti povezanih s vrućinom, pri čemu je korištenje fosilnih goriva povećalo temperature tokom toplotnog talasa i do 4 °C u tim gradovima.

Vrućina je uzrokovala 2.300 smrti u pomenutim gradovima, od čega je 1.500 direktno povezano s klimatskom krizom, tvrde naučnici.

Pročitajte još:

Najveći broj dodatnih smrtnih slučajeva usled ekstremne vrućine desio se u Milanu, sa 317 od ukupno 499 smrti, a zatim Pariz i Barselona. U Londonu je zabeleženo 273 smrti povezane s vrućinom, od čega je 171 pripisano ljudskom uticaju na klimu. Vremenski raspored vrhunca smrtnosti uzrokovane vrućinom varira među gradovima. U Atini, Budimpešti i Zagrebu, vrhunac prekomernih smrti nastupao je ranije tokom analiziranog perioda, dok u ostalim dolazi kasnije.

Prema studiji, 88 odsto procenjenih smrtnih slučajeva dogodilo se među osobama starosti 65 i više godina.

Naučnici upozoravaju da će temperature tokom toplotnih talasa nastaviti rasti i da će broj smrtnih slučajeva u budućnosti verovatno biti još veći – sve dok svet u velikoj meri ne prestane koristiti naftu, gas i ugalj i ne postigne neto nulte emisije.

Energetski portal

Dok sa domaćih gradilišta vetar raznosi prašinu – Kina podiže zaštitne kupole

Foto-ilustracija: OpenAI

Nakon toplotnog talasa koji je sa sobom doneo visoke temperature, sušu i zagušujući vazduh bez trunke vetra, Balkan je ove nedelje pogodilo snažno nevreme.

Foto: EP

U Beogradu su pažnju javnosti posebno privukli snimci i fotografije koje su se brzo proširile društvenim mrežama i medijima — sa gradilišta na Novom Beogradu vetar je oborio kran, a sa drugih su leteli stiropori i razni građevinski materijali. Oni koji su se zatekli u blizini gradilišta teško su mogli da razaznaju nebo od oblaka prašine koji su se iznenada podigli.

U tom trenutku nalazila sam se u Rakovici. Imala sam pogled na gradilište smešteno na obližnjem brdu i jasno sam videla kako vetar podiže prašinu, koja je ubrzo stigla i do mene.

Istovremeno, društvene mreže i svetski mediji delili su sasvim drugačije slike sa jednog gradilišta – iz Kine. U gradu Đinanu podignuta je ogromna kupola na naduvavanje visoka 50 metara, koja prekriva čitavo gradilište na površini od 20.000 kvadratnih metara.

Kupola je osmišljena kako bi se prašina i buka zadržali u okviru gradilišta, umesto da zagađuju okolinu. Izgledom podseća na balone koji se postavljaju oko fudbalskih terena.

U ovaj inovativni pristup građevinarstvu primenjen je sistem negativnog pritiska i filtracije, koji sprečava da prašina napusti prostor kupole. Istovremeno, napredna tehnologija ventilacionog sistema osigurava radnicima unutar nje kvalitetan vazduh.

Ono što kupolu čini dodatno efikasnom jeste providni materijal od kojeg je sačinjena, što omogućava propuštanje dnevnog svetla i smanjuje potrošnju električne energije. Na kraju, kupola ublažava buku, koja inače narušava svakodnevni život ljudi, ali i životinja koje žive u blizini.

Njena primena mogla bi u budućnosti da postane široko rasprostranjena, imajući u vidu da se relativno brzo montira i demontira, a mogu se napraviti različite dimenzije koje će odgovarati brojnim infrastrukturnim i građevinskim radovima.

U vremenu kada su urbanizacija i izgradnja sve prisutniji, a životna sredina zagađenija nego ikada, ovakva inovativna rešenja predstavljaju važan korak ka očuvanju zdravlja ljudi i prirode, pokazujući da je moguće spojiti razvoj i brigu o okolini.

Katarina Vuinac

Šta treba znati o dvostranim solarnim panelima?

Foto-ilustracija: Unsplash (hasnan monir)

Dvostrani solarni paneli, poznati i kao bifacijalni paneli, jesu jedna od najnaprednijih tehnologija u oblasti obnovljivih izvora energije. U poređenju s klasičnim panelima koji proizvode struju isključivo s prednje strane, bifacijalni paneli imaju sposobnost da koriste sunčevu svetlost i sa zadnje strane, čime omogućavaju veću proizvodnju električne energije.

Osnovni princip rada dvostranih panela zasniva se na dvostranoj apsorpciji svetlosti. Kada sunčevi zraci padnu na panel, prednja strana funkcioniše kao kod svakog standardnog fotonaponskog modula – apsorbuje svetlost i pretvara je u električnu energiju. Međutim, deo svetlosti prolazi kroz prozirne ili staklene slojeve i odbija se o tlo ili druge reflektujuće površine, pa zadnja strana panela takođe učestvuje u proizvodnji struje. U optimalnim uslovima bifacijalni paneli mogu proizvesti i do 30 odsto više energije od jednostranih.

Za maksimalan rezultat, važna je i lokacija. Površine sa visokim albedo efektom – kao što su svetla zemlja, pesak, beton ili voda – reflektuju više svetlosti prema zadnjoj strani panela. Zbog toga se bifacijalni paneli posebno dobro ponašaju na otvorenim prostorima, u solarnim parkovima, pored vodene površine ili na ravnim krovovima komercijalnih i industrijskih objekata obloženih reflektujućim materijalima. Pored toga, ako se na sve doda i sistem za praćenje sunca, dodatno se poboljšava efikasnost jer se prati kretanje Sunca tokom dana.

Njihova zadnja strana mora ostati otvorena i dostupna svetlosti, što znači da se ne mogu postavljati direktno na tamne ili senovite površine. Idealna konfiguracija uključuje podignute konstrukcije koje omogućavaju reflektujućoj svetlosti da dopre do zadnje strane modula.

Potencijal prikazan na primeru

Na primeru dve solarne elektrane identične površine i konfiguracije: svaka sadrži 1000 panela snage 400 W, što znači ukupno 400 kW instalirane snage po elektrani. Obe su postavljene na istoj lokaciji s identičnom orijentacijom i nagibom, ali se razlikuju po tipu panela.

Prva koristi klasične monofacijalne panele, koji prikupljaju sunčevu svetlost samo sa prednje strane. Na godišnjem nivou, u uslovima dobre osunčanosti (npr. 1400 kWh/m² godišnje, što je realno za jug Srbije ili deo Mediterana), ova elektrana može proizvesti oko 550.000 kWh električne energije.

Druga koristi bifacijalne panele, ali uz dodatne uslove optimizacije: postavljeni su na svetlu, reflektujuću podlogu (npr. kamen belutak), imaju povećani razmak od tla kako bi zadnja strana panela bila izložena reflektovanoj svetlosti i montirani su na konstrukciji koja omogućava minimalno senčenje i maksimalnu difuziju svetla.

U takvim optimalnim uslovima, zadnja strana bifacijalnih panela može doprineti dodatnih 20–30 odsto proizvodnje u odnosu na monofacijalne panele. To znači da bi ista elektrana mogla proizvesti do 715.000 kWh godišnje, što je povećanje od 165.000 kWh, ili tačno 30 odsto više.

U prevodu – bez postavljanja dodatnih panela ili zauzimanja više prostora, bifacijalni sistem u idealnim uslovima može doneti potencijlano trećinu više električne energije.

Finansijski gledano, ako je otkupna cena struje npr. 10 centi po kWh, ta razlika donosi dodatnih 16.500 evra godišnje prihoda. U periodu od 25 godina, razlika u zaradi može premašiti 400.000 evra, što jasno opravdava nešto veću početnu investiciju u bifacijalne panele i kvalitetniju montažu.

Iako je početna cena bifacialnih panela nešto viša u poređenju s konvencionalnim modelima, veća proizvodnja energije omogućava brži povraćaj investicije. Upravo zato ih sve češće koriste veliki investitori u solarne elektrane, zatim industrijski kompleksi koji žele da smanje troškove električne energije, ali i institucije koje sprovode istraživačke ili pilot-projekte u oblasti energetske efikasnosti.

Energetski portal

EU ulaže 852 miliona evra u šest projekata proizvodnje baterijskih ćelija za EV

Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

Šest projekata proizvodnje baterijskih ćelija za električna vozila u Evropskoj uniji, prema odluci Evropske komisije, dobiće ukupno 852 miliona evra bespovratnih sredstava iz Fonda za inovacije.

Izabrani projekti podržavaju inovacije u proizvodnji baterija za električna vozila, kao i uvođenje održivih i naprednih proizvodnih tehnika, procesa i tehnologija, navodi se na sajtu Evropske komisije. Ove strateške investicije doprineće jačanju otpornosti i konkurentnosti evropske industrije, uz smanjenje zavisnosti od uvoza i podsticanje razvoja čistih tehnologija.

Foto-ilustracija: Unsplash (kumpan-electric)

Podrška će obuhvatiti i kapitalne i operativne troškove, a projekti bi trebalo da započnu rad pre 2030. godine. Procenjuje se da će tokom prvih deset godina rada doprineti smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte za oko 91 milion tona CO₂ ekvivalenta.

Po završetku, ovi projekti će zajedno imati kapacitet da godišnje proizvedu oko 56 gigavat-sati (GWh) baterijskih ćelija za električna vozila.

Važno je istaći da se sredstva dodeljuju u okviru prvog Javnog poziva za baterije, koji je pokrenut u decembru 2024. godine, a finansiranje se obezbeđuje iz prihoda ostvarenih kroz Sistem trgovine emisijama EU (EU ETS). Na Javni poziv pristigle su prijave za 14 projekata iz osam zemalja. Šest je odabrano na osnovu stepena inovativnosti, potencijala za smanjenje emisija gasova staklene bašte – uključujući emisije iz samog proizvodnog procesa, zatim na osnovu operativne, finansijske i tehničke zrelosti, kao i mogućnosti primene na drugim mestima i drugo.

Pročitajte još:

Šest projekata proizvodnje baterijskih ćelija 

  • ACCEPT – Automotive Cells Company European Production Take-off, Francuska (ACC)
  • AGATHE – Advanced Gigafactory Aiming at Tempering greenhouse gases Emissions, Francuska (Verkor)
  • CF3_at_Scale – Skaliranje inovativnih proizvodnih procesa za visokoperformantne ćelije, Nemačka (Cellforce Group)
  • NOVO One – NOVO One Gigafabrika, Švedska (NOVO Energy)
  • WGF2G – Willstatt GigaFactory 2 GWh, Nemačka (Leclanché)
  • 46inEU – Powering the Future – 46 cilindara, beskonačne mogućnosti u Evropi, Poljska (LG Energy Solution)

Više o svim projektima pročitajte ovde.

Energetski portal

Vlada formirala Komisiju za sanaciju šteta od požara

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Howard)

Vlada Republike Srbije donela je odluku o formiranju Komisije za sanaciju šteta nastalih usled požara koji su tokom prethodnih dana zahvatili više oblasti širom zemlje. Opredeljena su sredstva u iznosu od 350 miliona dinara za pomoć najugroženijima.

Cilj Komisije je da prati stanje na terenu, koordinira sanaciju posledica i preduzme mere prevencije kako bi se ublažile eventualne buduće štete od požara. Komisija će prikupljati i sistematizovati podatke o nastaloj šteti u svim relevantnim resorima, kao i pripremiti programe pomoći i obnove.

Pročitajte još:

Biće zadužena za utvrđivanje prioriteta, izvršilaca, potrebne opreme, dinamike radova i visine dodatnih sredstava potrebnih za efikasno otklanjanje posledica. U sprovođenju zadataka, Komisija će sarađivati sa svim institucijama, organizacijama i lokalnim samoupravama pogođenim požarima.

Težinu situacije ilustruje podatak da je 7. jula na teritoriji Srbije registrovano je čak 620 požara na otvorenom prostoru, u periodu od 7 do 19 časova. To je daleko veći broj u odnosu na prethodnu godinu. Učinjena je velika materijalna šteta, a vanredna situacija bila je proglašena u više gradova u Srbiji – između ostalog u Kragujevcu, Prokuplju, Kuršumliji, Boru i Zaječaru. Najugroženiji bio je Toplički okrug, gde je pričinjena i najveća materijalna

Energetski portal

Foto konkurs „Najzeleniji primeri Zapadnog Balkana”

Foto-ilustracija: Unsplash (Alfred Schrock)

Projekat EU4Green otvara regionalni foto konkurs na temu „Najzeleniji primeri Zapadnog Balkana”. Pozivaju sve amatre fotografije da dokumentuju i predstave najinspirativnije priče o prirodi i zaštiti životne sredine, dobre prakse koje vode zelenoj transformaciji, ukažu na izazove i rešenja vezana za Zelenu agendu za Zapadni Balkan, povećaju svest o zagađenju, inovacijama i održivosti, prenesu poruke o ekološkom napretku ili osvetle probleme uzrokovane ljudskim delovanjem.

Učesnici su pozvani da pošalju seriju od 4–6 fotografija koje obrađuju jednu od sledećih tematskih oblasti: cirkularna ekonomija, održiva poljoprivreda, smanjenje zagađenja, zeleno finasiranje, zeleno obrazovanje i biodiverzitet.

„Radovi treba da imaju jasnu priču i ekološku poruku, uz snažnu umetničku viziju. Podstiče se kreativno vizuelno predstavljanje tehničkih ili apstraktnih tema iz oblasti održivosti kroz snažne fotografske narative”, navodi se u pozivu.

Učesnici moraju biti punoletni, a učešće je dozvoljeno samo fotografima amaterima. Dozvoljene su isključivo foto serije (4–6 fotografija).  Pojedinačne fotografije, generički pejzaži ili sadržaji generisani pomoću AI alata neće biti uzeti u razmatranje.

Fotografije se šalju u  visokoj rezolucije (minimum 300 dpi), uz opis sa pričom, lokacijom i datumom na e-mail contact@eu4green.eu. Rok prijave je 15. avgust. Nagrade su eko-turistička putovanja i regionalna promocija najboljih radova

Svi  detalji o konkursu i načinu prijave dostupni su ovde.

Energetski portal

1...484950...1,673Page 49 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs