Home Blog Page 50

Budućnost je zelena – klimatski ciljevi Japana

Foto: Pixabay/Thomas-Ulrich
Foto: Ljubaznošću Akire Imamure

U svetlu sve hitnijih globalnih izazova  od klimatskih promena i očuvanja prirodnih resursa do tekuće energetske tranzicije – Japan se izdvaja kao zemlja koja uspešno balansira tehnološki napredak, ekonomsku stabilnost i održivi razvoj.

Imajući to u vidu, razgovarali smo sa Njegovom ekselencijom, ambasadorom Japana u Srbiji, gospodinom Akirom Imamurom, o strateškim pravcima klimatske i energetske politike Japana, konkretnim merama koje se preduzimaju u cilju postizanja karbonske neutralnosti, kao i o potencijalu za saradnju između Japana i Srbije u oblastima cirkularne ekonomije, zaštite životne sredine, obnovljivih izvora energije i razvoja tržišta električnih vozila.

U ovom intervjuu osvrćemo se i na to kako japanske inicijative doprinose unapređenju lokalnih zajednica širom Srbije i jačanju prijateljstva između naše dve zemlje.

Japan je zacrtao ambiciozne klimatske ciljeve, sa namerom da postigne karbonsku neutralnost do 2050. godine i da do 2030. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 46 procenata u odnosu na nivo iz 2013. godine. Možete li pojasniti koje se konkretne mere preduzimaju kako bi se ovi ciljevi ostvarili?

– Dok težimo ka postizanju nulte emisije do 2050. godine, Japan istovremeno želi da obezbedi stabilno snabdevanje energijom i ekonomski rast. To zahteva značajno ubrzanje strukturnih promena u energetskom i industrijskom sektoru, kao i hrabre investicije u inovacije. Prelazimo na dekarbonizovane izvore energije kao što su obnovljivi izvori i nuklearna energija, što će povećati energetsku samodovoljnost, uz snažnu promociju energetske efikasnosti. Za finansiranje ove Zelene transformacije (GX) očekuje se ukupna investicija javnog i privatnog sektora u iznosu od preko 150 biliona jena (oko 920 milijardi evra) u narednih deset godina.

Kao prvi korak, vlada emituje obveznice za klimatsku tranziciju (Climate Transition Bonds) u vrednosti od 20 biliona jena (oko 120 milijardi evra) kako bi se finansirala ulaganja u promociju hidrogenske ekonomije, dekarbonizaciju industrije, razvoj baterija nove generacije i domaćih lanaca snabdevanja za obnovljive izvore energije. U narednom periodu biće uveden i „model karbonskog oporezivanja usmeren na rast” kako bi se povećala dodatna vrednost proizvoda i usluga vezanih za Zelenu transformaciju.

Koje ključne politike i inicijative Japan sprovodi u cilju očuvanja prirodnih resursa – šuma, vodenih tela i biodiverziteta? Po Vašem mišljenju, kako bi se ove prakse mogle primeniti u kontekstu Srbije, posebno u cilju zaštite ugroženih eko-sistema?

– Svet se danas suočava sa tri krize: klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i zagađenjem. Moderna civilizacija je neodrživa i transformacija je neizbežna. Cilj kojem treba težiti je „kružna simbiotska zajednica”, kroz istovremene napore da se postignu: pozitivni uticaji na prirodu (zaustavljanje i preokretanje gubitka prirode), nulta emisija gasova i cirkularna ekonomija. Jedna od inicijativa koja može biti primenjena i u Srbiji jeste smanjenje rizika od prirodnih katastrofa zasnovano na eko-sistemima (eco-DRR). Ova praksa podrazumeva korišćenje prirodnih eko-sistema kao tampon-zona za zaštitu života ljudi i smanjenje rizika od katastrofa. U Japanu je više od polovine šumskih površina zaštićeno upravo sa ciljem sprečavanja klizišta i poplava. Ovi eko-sistemi istovremeno doprinose ublažavanju klimatskih promena, očuvanju biodiverziteta i pružanju rekreativnih usluga. Na osnovu ovog iskustva, Japanska agencija za međunarodnum saradnju (JICA) promoviše eco-DRR pristup u drugim zemljama, uključujući i Zapadni Balkan.

U FOKUSU:

Japan se često navodi kao primer uspešnog balansiranja između ekonomskog rasta, energetske bezbednosti i ciljeva dekarbonizacije. Koje elemente japanskog pristupa smatrate primenljivim u procesu održivog razvoja Srbije?

Foto: Pixabay/Jacqueline Macou

– Jedna od stvari koje smatram važnim za održivi razvoj Srbije jeste tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji. Ona doprinosi rešavanju društvenih problema povezanih sa klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i zagađenjem životne sredine, kroz minimalizaciju potrošnje resursa i smanjenje generisanja otpada. Cirkularna ekonomija treba da bude osmišljena tako da ojača industrijsku konkurentnost, ekonomsku bezbednost i dobrobit ljudi. Jedan od primera je reciklaža plastike. Japan od 2022. godine sprovodi mere u okviru zakona o promociji cirkulacije resursa od plastike kako bi podstakao napore ka cirkulaciji plastičnih resursa u svim fazama životnog ciklusa proizvoda – od dizajna do odlaganja otpada – u skladu sa principima 3R (reduce, reuse, recycle – smanji, ponovo upotrebi, recikliraj) + obnavljanje (renewable), uz učešće svih relevantnih aktera. Konkretni rezultati postignuti su u mnogim oblastima, uključujući prehrambenu industriju, koja je uspešno smanjila količinu plastike koja se koristi za pakovanje.

Ambasada Japana u Srbiji sprovodi značajne donatorske inicijative, uključujući podršku javnim komunalnim preduzećima kao što je „Drugi oktobar” u Vršcu i pomoć Banci hrane Vojvodine. Kako ocenjujete značaj ovih  humanitarnih doprinosa u jačanju bilateralnih odnosa i da li su planirani novi projekti?

– To su projekti malog obima poznati kao POPOS (Projekti za osnovne potrebe stanovništva). Ljudska bezbednost je koncept koji podstiče održivost, samostalnost pojedinaca i društveni razvoj kroz zaštitu i osnaživanje. Fokusira se na svakog pojedinca i ima za cilj da zaštiti ljude od širokog spektra ozbiljnih pretnji po njihov život, egzistenciju i dostojanstvo, kako bi mogli da ostvare svoj puni potencijal.

Na osnovu ovog koncepta, POPOS projekti imaju veliki značaj, posebno u ruralnim oblastima Srbije, jer su direktno povezani sa poboljšanjem kvaliteta života ljudi u oblastima zaštite životne sredine, prevencije katastrofa, obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Dva projekta koja ste pomenuli odnose se na zaštitu životne sredine i cirkularnu ekonomiju, o čemu smo ranije govorili.

POPOS je takođe doprineo jačanju kapaciteta lokalnih samouprava, škola, bolnica, nevladinih organizacija i drugih ustanova, kroz direktno obezbeđivanje neophodne opreme i infrastrukture. Kao rezultat toga, POPOS projekti su postali simbol prijateljstva između lokalnog stanovništva u Srbiji i Japana. Ambasada svake godine prima prijave za POPOS projekte iz opština širom Srbije i realizuje oko 10 projekata godišnje. Ove godine planiram da prisustvujem ceremonijama primopredaje POPOS projekata u Plandištu i Zrenjaninu i radujem se susretu sa lokalnim stanovništvom.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA

Skoplje u znaku zelene energije i obrazovanja

Foto: RESET

Regionalni sastanak pod nazivom „Energetska tranzicija i razvoj ljudskog kapitala: Akcioni plan podrške obrazovanju i obukama u sektoru obnovljivih izvora energije” održan je 3. i 4. jula 2025. godine u Skoplju, Severna Makedonija.

Na skupu su učestvovali predstavnici sektora stručnog obrazovanja i obuka (VET), energetike, ministarstava obrazovanja, agencija za kvalifikacije, privrednih komora i poslovnog sektora iz šest ekonomija Zapadnog Balkana. Glavni cilj sastanka bio je razmatranje i usvajanje regionalnog Akcionog plana za obrazovanje i obuke u oblasti obnovljivih izvora energije, uz definisanje konkretnih aktivnosti koje obrazovni sektor treba da preduzme u podršci energetskoj tranziciji.

Tokom skupa, istaknuti eksperti iz energetskog sektora podelili su svoja viđenja izazova zelene tranzicije iz različitih perspektiva.

Foto: RESET

Dr inž. Aleksandru Murešan, generalni direktor kompanije Renergia i predavač na Tehničkom univerzitetu u Klužu-Napoki (Rumunija), osvrnuo se na obrazovanje kao na “tajno oružje” Evropskog zelenog dogovora. Govoreći iz perspektive bivšeg EUSEW ambasadora mladih za energiju, istakao je da svaki evro uložen u zelenu tranziciju mora biti praćen odgovarajućom investicijom u obrazovanje i razvoj kapaciteta – na svim nivoima društva.

Ukazao je na to da uspešna, inkluzivna i pravedna tranzicija zahteva ne samo kvalifikovanu radnu snagu, već i široku društvenu podršku i promenu ponašanja u pravcu održivog korišćenja resursa. Obrazovanje, naglasio je, ostaje najefikasnija i najodrživija strategija za suočavanje sa kompleksnim izazovima energetske tranzicije.

Viktor Dimitrievski, predstavnik kompanije EVN Makedonija, govorio je iz ugla operatora distributivnog sistema o porastu potrebe za kvalifikovanom radnom snagom usled ubrzanog razvoja sektora OIE. U protekle dve godine, kapaciteti OIE u Severnoj Makedoniji su udvostručeni, što je dodatno povećalo zahteve za obukom i zapošljavanjem. Dimitrievski je predstavio strategije optimizacije procesa zapošljavanja u EVN-u, kao i iskustva sa programima dualnog obrazovanja koji povezuju srednjoškolce i kompanije kroz praktičnu obuku.

Pročitajte još:

Aleksandar Macura, eksterni ekspert, predstavio je nacrt Regionalnog akcionog plana za obrazovanje i obuke u sektoru OIE, izrađen na osnovu analiza obaveza zemalja Zapadnog Balkana, trenutnog stanja u obrazovnom sistemu i rezultata istraživanja sprovedenog među nastavnicima o njihovim potrebama u domenu održivog razvoja.

Nakon prezentacije, usledila je interaktivna radionica sa učesnicima, tokom koje su razrađene konkretne mere i aktivnosti. Finalna verzija Akcionog plana biće izrađena nakon konsolidacije komentara i sugestija prikupljenih tokom sastanka.

Ilgin Varneke, savetnica u GIZ-u, predstavila je Regionalno klimatsko partnerstvo između Zapadnog Balkana i Nemačke, koje ima za cilj da podrži region u usklađivanju sa Pariskim sporazumom, Evropskim zelenim dogovorom i Zelenom agendom za Zapadni Balkan. Prema njenim rečima, Nemačka se obavezala da će do 2030. godine obezbediti do milijardu evra bespovratnih sredstava i razvojnih kredita, uz dodatnih 500 miliona evra promotivnih kredita za energetski sektor zemalja WB6.

Foto: RESET

Ova podrška obuhvata projekte iz oblasti solarne energije, održivog transporta, tehničke pomoći i reforme u sektoru obrazovanja i klimatske politike. Ključni fokus biće upravo na razvoju veština i znanja kao temelju uspešne energetske tranzicije.

Sastanak je zaključila Tina Šarić, direktorka Sekretarijata ERI SEE, istakavši da energetska tranzicija već stvara – i nastaviće da stvara – ogroman pritisak na obrazovni i privredni sistem. Obrazovni sektor mora istovremeno reagovati brzo na aktuelne potrebe i strateški planirati dugoročno – 10, 15, pa i 20 godina unapred – kako bi se društvo pripremilo za izazove koji dolaze. Nastavnici imaju ključnu ulogu u tom procesu, ne samo kao prenosioci stručnih znanja iz oblasti OIE, već i kao promoteri održivosti i ekološke svesti. Regionalni Akcioni plan ima zadatak da identifikuje te potrebe i predloži održive korake ka njihovom ostvarivanju.

Na kraju, gospođa Šarić je podvukla važnost regionalne saradnje, jer iako se suočavamo sa specifičnim izazovima, zajedno delimo jednu planetu – sa istim odgovornostima i pravima da brinemo o njenoj budućnosti.

Događaj su zajednički organizovali Inicijativa za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope – ERI SEE i Nemačko društvo za međunarodnu saradnju – GIZ, u okviru projekta RESET – Usluge obnovljivih izvora energije u obrazovanju i obukama. Projekat RESET ERI SEE sprovodi se kao deo šireg regionalnog programa koji vodi GIZ pod nazivom Zelena agenda: dekarbonizacija elektroenergetskog sektora u regionu Zapadnog Balkana, a koji je finansiran od strane nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj – BMZ.

Nevena Đukić

Pančićeva omorika na poštanskoj marki povodom 150 godina od otkrića

Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

U okviru serije Evropska zaštita prirode objavljeno je novo izdanje poštanske marke i koverte, posvećeno velikom jubileju – 150 godina od otkrića Pančićeve omorike. Izdanje je nastalo u saradnji Pošte Srbije i Zavoda za zaštitu prirode Srbije (ZZPS).

Pančićeva omorika je vrsta smrče, endemit Balkanskog poluostrva i tercijarni relikt. Prema podacima Zavoda, raste isključivo na ograničenom području i uspela je da opstane još od davnih vremena – procenjuje se da postoji oko 65 miliona godina. Zbog tih osobina često je nazivaju i „živim fosilom“.

Josif Pančić, srpski lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, po kojem je ova biljka i dobila ime, otkrio ju je 1875. godine na planini Tari. Iako je, kako se navodi, pre ledenog doba bila rasprostranjena širom Evrope, danas prirodno raste jedino na Balkanskom poluostrvu, u području srednjeg toka reke Drine i u kanjonu reke Mileševke – dakle, u zapadnoj Srbiji i istočnoj Bosni.

Pročitajte još:

Jedinstvene karakteristike, vitke i elegantne krošnje donele su joj titulu kraljice četinara.

Ipak, kako upozoravaju iz Zavoda, Pančićeva omorika se od 1998. godine nalazi na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode. Sva područja u kojima je ova vrsta pronađena svrstana su u rezervate prirode, o kojima brine upravo ZZPS. Štaviše, svako stablo Pančićeve omorike stavljeno je pod zaštitu.

Energetski portal

Pomor ribe u Lješnici – tužilaštvo vodi istragu

Foto-ilustracija: Unsplash (dmitry-mishin)

Osnovno državno tužilaštvo (ODT) u Beranama formiralo je predmet protiv nepoznatih počinilaca koji su prouzrokovali pomor ribe u reci Lješnici na teritoriji opštine Berane, i naložilo da se obave izviđajne radnje.

„Predmet je formiran nakon što je krivičnu prijavu podneo Sportski ribolovni klub „Lim“ iz ovog grada“, rečeno je Portalu RTCG.

Pomor ribe u Lješnici prema mišljenju ribolovaca dogodio se verovatno pre tri dana, što se može zaključiti po tome u kakvom stanju su uginule ribe nađene.

„Bele škrge, ukočene ribe i niz drugih pokazatelja govore u prilog tome da se ovaj ekološki incident nije dogodio juče, već makar dva dana pre toga“, kazali su našem portalu u SRK „Lim“.

Prema njihovim rečima pomor se najverovatnije dogodio tri kilometra nizvodno od ulivanja jednog potoka iz beranskog sela Polica u reku Lješnicu.

„Iznad mesta gde se ovaj potok uliva u Lješnicu nije bilo uginule ribe, a tri kilometra nizvodno pronađena je značajna količina ne samo ribe, već i drugih uginulih vodozemaca“, pričaju sportski ribolovci.

U reci Lješnici, desnoj pritoci Lima, došlo je do ekološkog incidenta koji je izazvao pomor ribe. Po prijavi savesnih ribolovaca, članovi SRK „Lim“ iz Berana i uz prisustvo inspektora za vode, izašli su na lice mesta i zatekli dosta uginule ribe.

Pročitajte još:

Uzvodnim pregledom reke zaključeno je da je zagađenje poteklo iz potoka Jaštak, koji se nalazi nekoliko kilometara uzvodno od ušća Lješnice u Lim. Među uginulom ribom ima pastrmke, mladice, lipljana, mrene, mnogo sitne ribe, kao i peševa i rakova.

Slučaj je prijavljen policiji i tužilaštvu, budući da se radi o ozbiljnom ugrožavanju životne sredine, sa mogućim štetnim posljedicama po zdravlje ljudi. Zbog ovog incidenta, inspektor resornog ministarstva obavijestio je nadležne inspekcije i naložio uklanjanje uginule ribe.

„Mi u ovom trenutku ne možemo znati koliko ribe je uginulo, jer je sasvim sigurno veliki broj primeraka voda odnela u Lim. Reka Lješnica je u ovom trenutku niskog vodostaja, ali definitivno pomor nije zanemarljiv i potrebno je da se detaljno istraži ko je i šta uzročnik“, kazali su iz SRK “Lim” iz Berana.

Ovaj, kao i nedavni ekološki incident na reci Ćehotini, bio je povod da se saopštenjem oglasi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Direktorat za ribarstvo, koje izražava veliku zabrinutost i poziva sve relevantne inspekcije na pojačanu kontrolu zaštite prirode i životne sredine i kao i zdravlja ljudi.

Oni su napomenuli da je Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede 5. jula prijavljen slučaj zagađenja reke Lješnice, pritoke Lima, otrovnom materijom koja je izazvala pomor riba i drugih organizama tri kilometra nizvodno.

Iz Ministartva kažu da, za sada, nije utrđeno ko je izazvao ovaj ekološki incident.

„Nadzorom inspektora ovog ministarstva koji vrši nadzor i kontrolu nad sprovođenjem odredaba Zakona o slatkovodnom ribarstvu i akvakulturi konstatovana je šteta na ribljem fondu i značajno uginuće salmonidnih vrsta i drugih organizama“, piše u saopštenju.

Ističu da će uzorci uginulih riba biti poslati na dalje ispitivanje i utvrđivanje činjenica.

„Direktorat za ribarstvo posebno upozorava na neophodnost pojačanih inspekcijskih kontrola za inspekcije iz oblasti zaštite životne sredine i zaštite zdravlja ljudi usled veoma učestalih akcidentnih situacija na crnogorskim rekama. Ministarstvo upozorava da se ovakve stvari više ne smeju dešavati i poziva sve nadležne instucije da kod konkretnih nemilih događaja na crnogorskim rekama utvrde i adekvatno sankcionišu počinioce ovakvih zločina protiv životne sredine“, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Reka Lješnica izvire na terotoriji opštine Petnjica, a protiče kroz teritoriju opština Berane i Bijelo Polje. U reku Lim uliva se upravo u mestu Bioča, graničnom području između Berana i Bijelog Polja.

Izvor: RTCG

Studija istražila uticaj solarnih panela na uzgoj ovaca

Foto: Energetski portal

Solarne farme danas nude više od same proizvodnje električne energije. Agrivoltika, spoj poljoprivrede i fotonaponske tehnologije, podrazumeva uzgoj biljaka ili držanje stoke među redovima solarnih panela. Jedan uspešan primer agrivoltike, konkretno ispaše ovaca, zabeležen je u Australiji, gde su ovce pokazale odlične rezultate u takvom okruženju.

Studija je provedena u solarnom parku Wellington u Novom Južnom Velsu, a ovce su bile podeljene u dve grupe pri čemu je jedna boravila na konvencionalnim pašnjacima, a druga sa solarnim panelima. Analiziralo ponašanje 1.700 Merino ovaca, koje se tri godine nalazilo u blizini solarnih panela.

Dobijeni rezulatati su ukazivali na to da kombinacija solarne energije i ispaše ovaca nema negativan uticaj na proizvodnju vune, pa čak ni kada je reč o visokim standardima kvaliteta. Zapravo, neki pokazatelji ukazuju na poboljšanje kvaliteta vune, iako za konačne zaključke potrebna dugoročnija istraživanja. Paneli štite ovce od vrućine i istovremeno se zadržava vlaga u tlu, što je omogućilo rast trave i doprinelo poboljšanju kvaliteta vune.

Pročitajte još:

Kombinovanjem ispaše i obnovljivih izvora energije, zemljište ostaje u poljoprivrednoj upotrebi, omogućavajući dodatne prihode za farmere, a istovremeno doprinosi čistijoj energiji.

Istraživanje je vršeno na solarnoj farmi kompanije Lightsource bp, a provela ga je provela EMM Consulting, uz podršku kompanije Elders Rural Services.

„Ovi rezultati su vrlo ohrabrujući i ukazuju na potencijal solarnih farmi da dopune poljoprivredne prakse. Integracijom ovčarstva i solarne proizvodnje energije možemo ostvariti dvostruku korist – održivu energiju uz zadržavanje poljoprivredne proizvodnje”, rekao je Emilien Simonot, direktor za agrivoltiku za region EMEA u kompaniji Lightsource bp.

Iz kompanije Lightsource bp poručuju da je ovo još jedan dokaz da solarne farme mogu postojati u simbiozi s ovčarstvom, na obostranu korist.

Energetski portal

Otvoren Javni poziv za finansiranje projekata energetske efikasnosti u javnim objektima

Foto-ilustracija: Pixavay

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije objavilo je Javni poziv za dodelu sredstava namenjenih finansiranju projekata unapređenja energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja na teritoriji lokalnih samouprava i gradskih opština.

Ova inicijativa deo je Programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti za 2025. godinu, definisanog Uredbom objavljenom u „Službenom glasniku RS”, broj 55/25. Program sprovodi Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, organ u sastavu Ministarstva, a sredstva su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije.

Predmet Javnog poziva obuhvata finansiranje sledećih mera:

  • Unapređenje termičkog omotača zgrada,
  • Zamena ili modernizacija termotehničkih sistema,
  • Modernizacija sistema unutrašnjeg osvetljenja u objektima javne namene,
  • Ugradnja solarnih kolektora za pripremu potrošne tople vode,
  • Modernizacija sistema javnog osvetljenja u jedinicama lokalne samouprave,
  • Ugradnja solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

Pravo učešća imaju jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, a rok za podnošenje prijava je 08. avgust 2025. godine do 12.00 časova. Prijave se dostavljaju pisarnici Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti na adresu Nemanjina 22-26, Beograd, i moraju biti overene pečatom prijema najkasnije do navedenog roka.

Odluka o odabranim projektima biće objavljena na sajtu Ministarstva: https://mre.gov.rs/aktuelnosti/javni-pozivi

Za dodatne informacije zainteresovani se mogu obratiti elektronskim putem na adresu: senida.tahirbegovic@mre.gov.rs

Energetski portal

Toplotni talasi podigli cene struje u Evropi – solarna energija ublažila udar

Foto-ilustracija: Pixabay (pixel2013)

Toplotni talasi doneli su Evropi rekordne temperature u junu i julu 2025. godine, koje su u pojedinim područjima dostizale preko 40 °C, stvarajući ozbiljne izazove za elektroenergetski sistem zbog naglog rasta potrošnje struje.

Foto-ilustracija: Pixabay (Janusz Walczak) – toplotni talasi

Najveći udeo u tom porastu imala je upotreba klima-uređaja – tokom najtoplijih dana potrošnja električne energije porasla je i do 14 odsto. Istovremeno, dolazilo je do zastoja u radu termoelektrana, što je dodatno opteretilo sistem i dovelo do značajnog rasta cena struje. U pojedinim državama cene su se čak utrostručile, prelazeći 400 evra po megavat-satu u večernjim satima, prenosi EMBER.

U poređenju sa 24. junom, prosečne dnevne cene struje tokom talasa porasle su za 15 odsto u Španiji, 106 odsto u Poljskoj, 108 odsto u Francuskoj i čak 175 odsto u Nemačkoj.

Toplotni talasi uzrokovali su i pregrevanje električnih vodova, što je u Italiji izazvalo kvarove i dodatno otežalo hlađenje termoelektrana. Zbog toga je u mnogim postrojenjima došlo do smanjenja kapaciteta, a neka su morala biti potpuno zatvorena. U Francuskoj i Švajcarskoj proizvodnja u nuklearnim elektranama takođe je bila smanjena zbog povišenih temperatura vazduha i vode, koje su otežale hlađenje reaktora. U Francuskoj je čak 17 od ukupno 18 nuklearnih postrojenja imalo određena ograničenja u radu.

Pročitajte još:

Toplotni talasi i solarna energija

Uprkos izazovima, jun 2025. godine bio je najproduktivniji mesec u istoriji EU kada je reč o proizvodnji solarne energije – proizvedeno je čak 45 TWh, što je za 22 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine.

U Nemačkoj je tokom vrhunca talasa solarna energija proizvodila i do 50 GW, što je činilo gotovo 40 odsto ukupne potrošnje električne energije.

Iako solarna energija tokom dana značajno doprinosi snabdevanju i ublažava pritisak na mrežu, problem nastaje u večernjim satima kada proizvodnja opada, a potrošnja ostaje visoka – što dovodi do rasta cena. Zato se kao ključno rešenje nameće razvoj baterijskog skladištenja, fleksibilnije potrošnje i dinamičkog tarifiranja, kako bi se višak energije iz sunca mogao iskoristiti i kad ono zađe.

Toplotni talasi, koji će postajati sve češći, jasno pokazuju da bez pametnog upravljanja mrežom i ulaganja u obnovljive izvore – uz mogućnost skladištenja i bolje povezivanje sistema – nema stabilnog snabdevanja ni energetske sigurnosti u uslovima klimatskih ekstrema.

Energetski portal

Počela sa radom prva srpsko-kineska laboratorija za vodoničnu energiju

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Privrednoj komori Srbije održana je prva srpsko-kineska radionica posvećena vodoničnoj ekonomiji, koja je označila početak rada zajedničke međunarodne laboratorije za vodoničnu energiju XJTU–SXQN–VINČA. Laboratorija je fokusirana na razvoj i primenu vodoničnih tehnologija – od proizvodnje i skladištenja, do konkretne industrijske upotrebe.

Na skupu su učestvovali naučnici, istraživači i privrednici iz obe zemlje, a radionica je obuhvatila i dva tematska panela sa ukupno trinaest stručnih izlaganja. Posebnu pažnju privukle su teme o industrijskim primenama vodonika, a prvi put je predstavljena i domaća stanica za punjenje vodoničnih vozila.

Otvarajući skup, Predrag Škobalj iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ istakao je značaj saradnje sa Kinom, liderom u oblasti vodoničnih tehnologija. Kako je naveo, Centar izvanrednosti za vodoničnu energetiku unutar Instituta „Vinča“ intenzivno se bavi razvojem rešenja za proizvodnju i skladištenje vodonika, uz ambiciju da doprinese ubrzanju energetske tranzicije u Srbiji, navodi se na sajtu PKS-a.

Doprinos razvoju vodonične ekonomije u evropskom kontekstu predstavio je i Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije, govoreći o učešću PKS-a u međunarodnom projektu Interreg PRHyUS, koji okuplja partnere iz osam zemalja sa ciljem promocije korišćenja obnovljivog vodonika. Prema njegovim rečima, vodonik se sve više nameće kao ključni stub buduće energetske bezbednosti, konkurentnosti i održivosti.

Pročitajte još:

Stokić je istakao i impresivne projekcije: do 2050. godine se očekuje da će vodonik činiti i do petine globalne potrošnje energije, uz potencijalno tržište od 1,4 biliona dolara i više od 30 miliona novih radnih mesta, naročito u sektoru čistih tehnologija.

Radionica je organizovana u okviru bilateralnog projekta razvoja visokokvalitetnih materijala za skladištenje vodonika pod visokim pritiskom, koji sprovode Institut „Vinča“ i kineski partneri sa Fakulteta hemijskog inženjerstva i tehnologije Univerziteta Xi’an Jiaotong. Projekat vodi dr Jasmina Grbović Novaković, a cilj je razvoj materijala za efikasniju kompresiju i čuvanje vodonika – jedne od najvećih tehnoloških prepreka za njegovu širu upotrebu.

Učesnici su tokom izlaganja obradili i teme poput niskougljenične proizvodnje čelika, naprednih kataličkih materijala, 2D tehnologija, gorivnih ćelija i metoda za prečišćavanje vodonika, čime je ova radionica istakla praktične mogućnosti i konkretne primene vodonika u savremenoj industriji.

Energetski portal

Zbog učestalih požara na deponijama predložen 24-časovni nadzor i dodatne hitne mere

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

U Srbiji je tokom proteklog meseca zabeležen porast broja požara na deponijama, a od početka godine registrovano je više od 1.000 incidenata ove vrste. Zbog toga su predstavnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva zaštite životne sredine održali zajednički sastanak na kojem su dogovorene hitne mere u cilju smanjenja rizika i broja požara na deponijama komunalnog otpada.

Među predloženim merama ističe se uvođenje 24-časovnog dežurstva za zaposlene u javno-komunalnim preduzećima na deponijama, kao i zabrana pristupa osobama koje nisu deo tih službi – uključujući i sakupljače sekundarnih sirovina.

Na svim nesanitarnim deponijama biće obavezna provera funkcionalnosti hidrantske mreže i opreme za gašenje požara. Takođe, potrebno je obezbediti cisterne sa vodom, vatrogasna creva, mlaznice i razdelnice za dežurstva, kao i urediti ili izgraditi požarne puteve za vatrogasna vozila i radne mašine.

Pročitajte još:

Radi dodatne zaštite, obodi deponija treba da budu oivičeni protivpožarnim proseka koje sprečavaju širenje vatre. Predloženo je i preventivno tamponiranje – nasipanje sloja zemlje na kritičnim tačkama, kao i redovno presipanje deponijskog tela inertnim materijalom. U tom cilju, neophodno je obezbediti i stalnu lokaciju za dopremu zemlje, kao i dovoljan broj mašina spremnih za hitnu intervenciju.

Zaključeno je da je kontinuirani nadzor sprovođenja mera od strane nadležnih inspekcija ključan za uspešnu prevenciju. Tokom sastanka dodatno su precizirane nadležnosti i obaveze svih aktera u državnoj upravi, kako bi reakcije na moguće incidente bile pravovremene i efikasne.

Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluju na lokalne samouprave da pokažu maksimalnu odgovornost i bez odlaganja sprovedu neophodne preventivne aktivnosti, u cilju zaštite životne sredine i bezbednosti građana.

Energetski portal

Crna Gora predstavila Program razvoja zelenog vodonika

Foto-ilustracija: Unsplash (vladimir-kojovic-)

U Podgorici je, pod okriljem Ministarstva energetike i rudarstva, predstavljen nacrt Programa razvoja zelenog vodonika – prvog strateškog dokumenta ovog tipa u regionu.

Resorni ministar Admir Šahmanović poručio je da Crna Gora želi da bude među liderima kada je reč o energetskoj održivosti. „Zeleni vodonik dobija sve veći značaj širom Evrope i sveta. Mi danas pokazujemo da imamo znanje, viziju i posvećenost da budemo deo te promene,“, istakao je ovom prilikom, navodi se na sajtu Vlade Crne Gore.

Program je u potpunosti usklađen sa Nacionalnim energetskim i klimatskim planom i evropskim klimatskim politikama. Fokusiran je na bezbednije i efikasnije korišćenje energije, uz integraciju zelenog vodonika u različite sektore – od industrije i transporta, do grejanja i stabilizacije energetskog sistema koji se sve više oslanja na obnovljive izvore.

Program jasno definiše ciljeve do 2030, 2040. i 2050. godine, uključujući i konkretne smernice za razvoj regulatornog okvira, tržišnih mehanizama i potrebne infrastrukture, čime Crna Gora pravi ozbiljan iskorak ka zelenoj energetskoj budućnosti.

Energetski portal

Litvanija razmatra povratak nuklearnoj energiji – trend koji Evropa sve više prati

Foto-ilustracija: Unsplash (piotr-jarkowski)

Već duže vreme primetno je da se Evropa sve odlučnije okreće nuklearnoj energiji kao stubu energetske sigurnosti i dekarbonizacije. Litvanija takođe preduzima konkretne korake u tom pravcu. Vlada jedne od baltičkih država osnovala je radnu grupu koja će razmotriti sve mogućnosti za ponovno uvođenje nuklearne energije u nacionalni energetski miks – sa posebnim fokusom na male modularne reaktore (SMR), koji se širom sveta sve više percipiraju kao tehnologija budućnosti.

Litvanija je tokom prošlog veka imala dva velika RBMK reaktora sovjetskog tipa, iste vrste kakav je bio korišćen u Černobilju. Svojevremeno, elektrana je proizvodila čak oko 70 odsto električne energije u Litvaniji. Međutim, kao deo uslova za pristupanje Evropskoj uniji, Litvanija je bila u obavezi da zatvori oba reaktora, budući da je taj tip reaktora smatran bezbednosno rizičnim prema zapadnim standardima. Prvi reaktor je zatvoren 2004. godine, a drugi 2009. godine.

Pročitajte još:

Radna grupa će uključivati stručnjake iz sektora zatvaranja nekadašnje elektrane, ali i međunarodne partnere, s ciljem izrade detaljne analize i strateškog plana. Konačna odluka o izgradnji malih modularnih reaktora mogla bi biti doneta do 2028. godine, a prvi reaktor u funkciji do 2038. godine, navodi se na World Nuclear News

Pored Francuske, koja već decenijama ima razvijen i snažan nuklearni sektor, sve više evropskih zemalja najavljuje nove projekte u ovoj oblasti. Poljska, Češka, Rumunija, Mađarska i Holandija planiraju izgradnju novih reaktora kako bi odgovorile na rastuću potrošnju električne energije i potrebe za dekarbonizacijom. Posebno su male modularne elektrane (SMR) postale privlačna opcija za manje države, jer omogućavaju postepenu izgradnju, manji početni kapital i lakšu integraciju u postojeću energetsku infrastrukturu. U vremenu kada se evropski kontinent suočava s deficitom domaće proizvodnje i izazovima energetske bezbednosti, nuklearna energija sve više dobija na značaju.

 
Energetski portal

Jadranom se širi invazivna vrsta alge

Foto-ilustracija: Unsplash (manuel-keller)

Jadranom se širi invazivna vrsta alge, što bi moglo da dovede do kolapsa biološke raznovrsnosti podmorja, objavio je Institut za okeanografiju i ribarstvo iz Splita.

Reč je o smeđoj algi, Stypopodium schimperii koja potiče iz Indijskog okeana, a Sredozemlje je verojatno naselila prolaskom kroz Suecki kanal. Prva put je uočena  u Izraelu oko 1973. godine. Daljim širenjem, zahvatila je obale istočnog dela Sredozemlja, a zabeležena je i u Еgejskom i Jonskom moru u Grčkoj.

 

U Hrvatskoj je prvi put uočena u jesen 2020, uz ostrvo Vis, da bi u samo tri godine, od nekoliko primeraka, alga izgradila kontinuirano naselje. Njena naselja su toliko gusta da skoro nema zavičajnih vrsta alga i beskičmenjaka, pa iz Instituta situaciju opisuju kao katastrofalnu.

Pročitajte još:

„Stenovito podmorje između tri i 25 metara dubine, oko Komiže, pa čak i šire izvan komiškog zaljeva, doslovno je monokultura ove alge. Algu je moguće pronaći oko celog ostrva Visa ali su za sada najgušća naselja oko Komiže. Pronašli smo je i na Biševu i Brusniku gde već značajno prekriva dno”, navode iz Insitituta.

Smatraju da će se strujama proširiti na područje između Šolte i Kornata, te pozivaju građane da im jave ukoliko posumnjaju da su je videli. Za razliku od alge naziva Padina pavonica, koja uvek ima bele delove,  Stypopodium schimperii nikad nema bela područja na talusu, a ponekad u seni ima i plavičasto obojenje.

Istraživanje vrste Stypopodium schimperii trenutno provodi projekat Nezavičajne bentoske vrste (NIBS), kojeg finansira Nacionalni plan oporavka i otpornosti 2021. – 2026.

Energetski portal

EU – Industrija odgovara na izazov 60.000 tona otpada iz lopatica do 2030.

Foto-ilustracija: Pixabay (n-k)
Foto-ilustracija: Unsplash (Hc Digital) – lopatica vetroturbine

Komponente savremenih vetroturbina u velikoj meri — čak do 90 odsto — pogodne su za reciklažu, ali se problem lopatica i dalje izdvaja kao jedan od najvećih izazova na kraju njihovog životnog veka. Ipak, dobre vesti stižu iz evropske industrije vetra — prema podacima organizacije WindEurope, ostvaren je značajan napredak ka cilju da se 100 odsto demontiranih lopatica ponovo iskoristi, oporavi ili reciklira.

Ovaj napredak posebno je važan jer se u narednim godinama očekuje veliki talas vetroturbina koje izlaze iz upotrebe, naročito manjih jedinica. Procene pokazuju da će do 2030. godine u Evropi biti demontirano oko 14.000 lopatica, što predstavlja između 40.000 i 60.000 tona otpada, koji mora biti adekvatno zbrinut.

Kompanije za upravljanje otpadom širom Evrope već se pripremaju za ovaj izazov. Business in Wind otvara novu fabriku u Holandiji, Caremag ulaže 216 miliona evra u postrojenje za reciklažu retkih metala u Francuskoj, dok EnergyLOOP pokreće pogon za reciklažu lopatica u Španiji.

Pročitajte još:

Reciklaža, oporavak i ponovna upotreba lopatica

Iako su u toku brojni pilot-projekti i međusektorske saradnje koje testiraju nove tehnologije, visoka cena reciklaže i dalje predstavlja prepreku. Zbog toga se kao održiva alternativa primenjuje energetski oporavak, odnosno izvlačenje energije ili materijala iz otpada. Na primer, cementna industrija koristi kompozitne materijale iz istrošenih lopatica kao gorivo, čime se smanjuje potreba za fosilnim izvorima i štedi do jedna tona CO₂ po toni otpada, u poređenju s klasičnim spaljivanjem.

Treći vid rešenja je ponovna upotreba lopatica kroz praktične i inovativne projekte. U Irskoj, kompanija BladeBridge koristi ih za izgradnju pešačkih mostova, dok u Holandiji BladeMade pravi igrališta i klupe.

Međutim, i dalje postoje sistemski izazovi kao što su nejasna klasifikacija otpada, neusklađeni EU propisi i ograničena konkurentnost reciklažnih tehnologija. WindEurope poziva evropske zakonodavce da direktive o otpadu pretvore u regulative, kako bi se osigurala dosledna primena širom Unije i uspostavili posebni šifre otpada za vetrogeneratorske komponente, u okviru Evropske liste otpada i Pravilnika o transportu otpada.

Energetski portal

Očuvan jedan hektar zrele šume = 100 tona ugljen dioksida manje

Foto: OTP Banka

Da li ste znali da očuvanjem samo jednog hektara stare, zrele šume sprečavamo emisiju oko 100 tona ugljen-dioksida godišnje? To je približno jednako emisiji koju proizvede 15 automobila tokom cele godine, ili više od 40 interkontinentalnih letova Beograd–Njujork i nazad.

Kada znamo da nove šume upijaju svega oko tri tone ugljenika po hektaru godišnje, postaje jasno zašto je zaštita postojećih šuma naše najefikasnije klimatsko oružje. Ovaj podatak ne umanjuje značaj sadnje novih šuma, već jasno ukazuje da je zaštita postojećih, ekološki bogatih šuma najefikasnija i najhitnija strategija u odgovoru na klimatske promene.

Ključni stubovi klimatske stabilnosti

Šumski ekosistemi predstavljaju kompleksne sisteme čija uloga daleko prevazilazi pukо pokrivanje tla drvećem. One su dom za više od 80 odsto kopnenih biljnih i životinjskih vrsta, ali i ključni rezervoari ugljenika koji je neophodan za održavanje atmosferske stabilnosti i ublažavanje ekstremnih vremenskih fenomena.

Klimatski procesi ne poznaju nacionalne granice, a uticaj šuma u Amazonskoj prašumi, afričkim ili azijskim šumama, reflektuje se i na mikroklimu u našim gradovima poput Beograda, Novog Sada ili Niša. Ova globalna povezanost nas podseća da je planetarno zdravlje neraskidivo povezano sa svakim lokalnim ekosistemom.

Pročitajte još:

Kolektivna odgovornost: od pojedinca do globalnih lidera

Očuvanje životne sredine nije ekskluzivni domen za stručnjake ili ekološke aktiviste, već za sve nas. Sve veći broj osvešćenih kompanija integriše održivost u srž svog poslovnog modela. Naučne procene potvrđuju da korporativne mere usmerene na očuvanje i odgovorno upravljanje šumama mogu doprineti rešavanju do 20 odsto globalne klimatske krize do sredine ovog veka. To nije samo statistika — to je poziv na sistemsku, kolektivnu akciju i dokaz da sinergija svih aktera donosi stvarne, opipljive rezultate.

Kako svako može da pruži svoj doprinos u obnavljanju šuma?

Jedan od najsnažnijih primera kolektivnog angažmana u zaštiti i obnovi šuma dolazi iz finansijskog sektora. OTP banka Srbija, kao prva i jedina banka u zemlji koja se još 2021. godine pridružila globalnoj inicijativi Priceless Planet Coalition (PPC), već petu godinu zaredom aktivno doprinosi obnovi šuma širom sveta.

Ova globalna koalicija, koju je pokrenula kompanija Mastercard u saradnji sa stručnjacima iz organizacija Conservation International i World Resources Institute, ima ambiciju da zasadi 100 miliona stabala tamo gde su najpotrebnija — na čak 22 različite lokacije (od Južne Amerike, preko Afrike, do Azije) koje maksimalno doprinose klimatskoj otpornosti, biodiverzitetu i jačanju lokalnih zajednica.

Učestvovanje u ovoj misiji je jednostavno i dostupno svakome. Do 31. avgusta, aktiviranjem Google Pay ili Apple Pay u OTP banci, ili otvaranjem jednog od paketa računa (Fluo, Praktik, Prestiž ili Klasik) svaka vaša akcija podstiče sadnju novog stabla – OTP banka donira 2 evra organizaciji Conservation International i time u vaše ime sadi jedno stablo. Više od 45.000 ljudi u Srbiji do sada je to već uradilo kroz ovu inicijativu, povezujući ličnu odluku sa globalnim ciljem.

OTP banka je dosledno zauzela mesto lidera u sprovođenju zelene tranzicije i primeni ESG (Environmental, Social, Governance) principa. Svesna da ekonomski rast nema budućnost bez odgovornog odnosa prema prirodnim resursima i životnoj sredini, sistematski procenjuje i umanjuje svoje direktne i indirektne ekološke uticaje, aktivno podržavajući projekte i inicijative koje sprečavaju štetne posledice, a Priceless Planet Coalition jedna je od njih.

Možda ne možemo svi da zasadimo šumu, ali možemo svi da zasadimo promenu. OTP banka i Mastercard pozivaju vas da jednim klikom postanete deo rešenja, jer budućnost počinje od onih koji deluju.

Izvor: OTP banka

RHMZ upozorava: Danas do 40°C i visok rizik od požara, sutra pljuskovi sa gradom i jak vetar

Foto-ilustracija: Pixabay (atya_1)

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na visoke temperature, ekstremne uslove za nastanak požara i vremenske nepogode koje se očekuju u naredna dva dana.

Na području cele Srbije danas će se zadržati toplotni talas, uz najviše dnevne temperature od 32°C na severu do čak 40°C na jugu i istoku zemlje. U većem delu Srbije sutra se očekuje pad temperature, ali će na jugu i istoku ostati i dalje veoma toplo — do 37°C.

Pročitajte još:

Izuzetno sušni uslovi i visoke temperature stvaraju ekstreman rizik za nastanak i širenje požara na otvorenom. Meteorolozi ističu da produženi period bez padavina, suvo tlo i sunčano vreme predstavljaju ozbiljnu opasnost i pozivaju na pojačan oprez.

Nagli preokret i pojava vremenskih nepogoda očekuje se u utorak, 8. jula. Kako je upozorio Republički hidrometeorološki zavod, u većem delu Srbije očekuju se pljuskovi i grmljavina, lokalno intenzivni, uz veliku količinu padavina u kratkom vremenskom intervalu. Moguće su i pojava grada, kao i jak do olujni vetar.

Energetski portal

Pančevački rit – U toku suzbijanje opasne i invazivne vrste Heracleum sosnowskyi

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Na području Pančevačkog rita započeto je suzbijanje invazivne vrste Heracleum sosnowskyi, koja predstavlja ozbiljnu pretnju po biodiverzitet i zdravlje ljudi. Svojim prisustvom, ova biljka potiskuje autohtonu vegetaciju, imajući u vidu da se brzo širi i teško iskorenjuje.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, posebno je opasna jer sadrži furanokumarin, a na sunčevoj svetlosti, u dodiru s kožom, izaziva pojavu plikova i opekotina — tj. fotodermatitis.

Aktivnosti na njenom uklanjanju sprovode Ministarstvo uz saradnju sa JP „Srbijašume”, Institutom za zaštitu bilja i životnu sredinu i Zavodom za zaštitu prirode Srbije.

Pročitajte još:

Nakon što su stručnjaci Zavoda i Instituta mapirali prisustvo ove opasne vrste, pristupilo se prvoj fazi njenog uklanjanja. JP „Srbijašume”, kao prethodni korisnik katastarskih parcela, mehanizacijom je uklonio biljku sa oko 80 odsto površina na kojima je utvrđeno njeno prisustvo.

U ovoj fazi suzbijanja, cilj je da se spreči dalje širenje biljke na okolne površine pre nego što formira plod, što se ove godine, usled klimatskih uslova, očekuje ranije nego inače.

Energetski portal

1...495051...1,673Page 50 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs