Sekcija „Mladi za čistu energiju” pokreće inovacije u Tuzli

Kako se otpad uz malo kreativnosti može pametno iskoristiti svojim primerom pokazuju učenici Mašinske škole iz Tuzle. Kroz školsku sekciju „Mladi za čistu energiju”, koja je relativno skoro osnovana, razvijaju ideje i rešenja koja smanjuju zagađenje životne sredine.

Prvi projekat, solarni panel od limenki, već je izazvao širu pažnju javnosti, a kako je sve počelo, ispričala nam je profesorka Muamera Hasančević.

– Na ideju za ovaj projekat došli smo kroz stvarne probleme s kojima smo se suočili u našoj školi. Tokom čišćenja školskog dvorišta oko Mašinske škole u Tuzli, kao i prostora kod mosta na reci Jali, primetili smo veliki problem bacanja otpada, posebno limenki. U mesecu oktobru, zbog pucanja cevi, škola je ostala bez grejanja, što je znatno otežalo boravak i rad učenika i profesora. Upravo tada smo počeli razmišljati o alternativnim i pristupačnim rešenjima za zagrevanje prostora – priča Hasančevićeva.

Cilj im je bio osmisliti rešenje koje zahteva minimalna ulaganja, a daje konkretne rezultate. Tako je nastala ideja o izradi jednostavnog solarnog sistema za zagrevanje, koristeći reciklirane materijale i resurse. Kažu da ovakva rešenja mogu da budu dostupna svima, bez obzira na finansijske mogućnosti i na to da li neko živi na selu ili u gradu.

Solarni panel od limenki može se koristiti za zagrevanje vazduha u manjim prostorima kao što su učionice, radionice, plastenici i garaže.

Panel je izrađen od jednostavnih i lako dostupnih materijala, što je i bio jedan od glavnih ciljeva projekta – postići maksimalan efekat uz minimalna ulaganja. Kao osnova korištena je drvena konstrukcija – OSB ploča, lamelarne ploče (ram), dok su glavni elementi panela bile aluminijumske limenke, koje su prethodno očišćene, izrezane i spojene u nizove kako bi omogućile protok vazduha i bolje zagrevanje uz termoizolaciju sa zadnje strane.

Unutrašnjost panela obložena je tamnim (crnim) materijalom radi bolje apsorpcije sunčeve energije, a prednja strana zatvorena providnim materijalom (pleksiglas ili staklo) kako bi se zadržala toplota unutar panela i ostvario efekat „staklene bašte”. Pored toga dodati su otvori za ulaz i izlaz vazduha kako bi se omogućila cirkulacija toplog vazduha.

U FOKUSU:

• Barokni biser Vojvodine oživljen kroz tradiciju i prirodu
• Plastični otpad sa vojvođanskih polja pretvoren u novu vrednost
• Regeneration: Jalovišta koja su postala resurs za održivost

Na gornjoj strani panela postavljen je ventilator koji ima ulogu da izvlači (odvodi) topao vazduh iz panela. Na taj način ventilator stvara kontinuiran protok vazduha: uvlači hladan vazduh odozdo, omogućava njegovo zagrevanje unutar panela i izbacuje topao vazduh prema prostoru koji se zagreva.

Hasančevićeva ističe da ovakav raspored ventilatora dodatno poboljšava efikasnost jer sprečava zadržavanje toplog vazduha u panelu, omogućava stalnu cirkulaciju i ubrzava zagrevanje prostora.

Dodaje da ventilator može biti napajan električnom energijom ili manjim solarnim panelom, čime sistem ostaje energetski efikasan i ekološki prihvatljiv.

Na Sarajevo Energy Forumu njihov projekat proglašen je za jedan od najboljih u celoj Bosni i Hercegovini, što predstavlja veliko priznanje i potvrdu kvaliteta rada. Jedan od planova im je pokretanje i razvoj Tuzla Energy Foruma, događaja koji bi okupio stručnjake, mlade inovatore, kompanije i institucije, s ciljem da se svi aktivno uključe u razvoj održivih energetskih rešenja.

Kada je u pitanju rad sekcije „Mladi za čistu energiju”, u Mašinskoj školi Tuzla planiranju njeno jačanje kroz delovanje i u urbanim i u ruralnim sredinama.

– Naš fokus je da uključimo što širi krug ljudi – bez obzira na obrazovanje ili mesto stanovanja i kroz jednostavna i pristupačna rešenja omogućimo primenu obnovljivih izvora energije uz minimalna finansijska ulaganja. U budućnosti želimo razvijati edukacije, radionice i praktične projekte koji će imati direktan uticaj na zajednicu, te doprineti stvaranju energetski održive i ekološki odgovorne sredine – kaže Hasančevićeva.

Iako je sekcija među prvima u Bosni i Hercegovini koja na ovakav način radi sa mladima, za njih se već čulo širom Bosne i Hercegovine. Do sada su, između ostalog, realizovali izradu malih solarnih autića koji koriste sunčevu energiju za kretanje, projekte korištenja snage vode (pomoću propelera proizvodili električnu energiju) i eksperimente sa energijom vetra.

Trenutno rade na razvoju sistema za punjenje električnih automobila u školskom dvorištu, koji će koristiti obnovljive izvore energije, što im je i najznačajniji projekat. Cilj je pokazati da i male zajednice, poput škola, mogu napraviti konkretne korake ka održivoj budućnosti.

Svojim aktivnostima kroz praktična i jednostavna rešenja i ideje nastoje da približe čistu energiju svima.

Priredila: Jasna Dragojević