RERI: Građani Srbije tokom 2025. više od 100 dana udisali prekomerno zagađen vazduh

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) objavio je analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu, u kojoj upozorava da zagađenje i dalje predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih i ekoloških problema u zemlji, dok se mere predviđene državnim programima uglavnom ne sprovode.

Kako navodi RERI, prema Programu zaštite vazduha Republike Srbije za period od 2022. do 2030. godine, koji je usvojila Vlada Srbije, zagađenje vazduha u zemlji uzrokuje gotovo 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva godišnje. U analizi se podseća da je i prema projekcijama iz istog dokumenta procenjeno da će, čak i uz sprovođenje planiranih mera, 2030. godine broj prevremenih smrti iznositi 7.373.

Prema podacima koje je RERI analizirao, merne stanice širom Srbije tokom 2025. godine zabeležile su u proseku 104 dana sa prekoračenjem evropske dnevne granične vrednosti za koncentraciju suspendovanih čestica PM2,5. Poređenja radi, nova evropska pravila, koja će se primenjivati od 2030. godine, dozvoljavaju najviše 18 takvih dana godišnje.

Među gradovima sa najvećim brojem dana sa prekoračenjem koncentracija PM10 izdvajaju se Novi Pazar sa 127 dana, Valjevo i Prokuplje sa po 120, Leskovac sa 110, Kruševac sa 105, Vranje sa 98 i Užice sa 91 dan.

RERI ukazuje i da Srbija još nema propisanu dnevnu graničnu vrednost za PM2,5 čestice, koje se smatraju među najopasnijim zagađujućim materijama po ljudsko zdravlje, iako se njihova koncentracija redovno meri.

Pozivajući se na podatke Evropske agencije za životnu sredinu, organizacija navodi da je stopa prevremene smrtnosti povezane sa izloženošću PM2,5 u Srbiji tokom 2023. godine iznosila 188,3 slučaja na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina, dok se Nišavska oblast svrstava među regione sa najvišom stopom u Evropi.

Pročitajte još:

• Ministarstvo pozvalo javnost da učestvuje u izradi izmena Zakona o OIE

• Gasna elektrana u Nišu: Završetak izgradnje planiran do 2030. godine

• Besplatna info-sesija: Kako domaćinstva u Srbiji postaju prozjumeri?

Analiza obuhvata i sprovođenje Akcionog plana Programa zaštite vazduha. RERI navodi da je od šest nadležnih ministarstava zatražio informacije o realizaciji planiranih mera, a odgovori, kako ocenjuju, pokazuju da veliki broj obaveza nije ispunjen.

Među primerima se navodi da Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije predložilo usklađivanje standarda za uvoz polovnih vozila sa Euro 5 i Euro 6 normama u predviđenim rokovima, dok je Ministarstvo građevinarstva odložilo donošenje pravilnika o emisijama do kraja 2026. godine. Takođe, RERI navodi da Ministarstvo zaštite životne sredine nije realizovalo više mera predviđenih Akcionim planom, uključujući povećanje kapaciteta za izdavanje dozvola industrijskim postrojenjima i usklađivanje rada pojedinih velikih zagađivača sa propisanim uslovima.

Organizacija podseća i da Agencija za zaštitu životne sredine, prema Zakonu o zaštiti vazduha, godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha treba da objavi najkasnije do 31. maja, ali da izveštaj za 2025. godinu u trenutku objavljivanja analize nije bio javno dostupan.

RERI smatra da važeći Zakon o zaštiti vazduha nije u potpunosti usklađen sa novom Direktivom Evropske unije iz 2024. godine, koja predviđa strože granične vrednosti zagađujućih materija, pravo građana na naknadu štete u slučaju kršenja propisa i obavezu preventivnog planiranja mera za zaštitu kvaliteta vazduha.

Zbog toga je organizacija uputila nekoliko zahteva nadležnim institucijama. Između ostalog, traži da Ministarstvo zaštite životne sredine do kraja 2026. godine propiše dnevnu graničnu vrednost za PM2,5 i uskladi domaće propise sa evropskim standardima, da Vlada Srbije formira međuresornu grupu za praćenje sprovođenja Programa zaštite vazduha, da Ministarstvo zdravlja pokrene nacionalnu studiju o zdravstvenim posledicama zagađenja vazduha, kao i da Agencija za zaštitu životne sredine bez odlaganja objavi godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha za 2025. godinu.

Eenrgetski portal