Home Blog Page 44

EU ulaže 2,8 milijardi evra u zelenu modernizaciju evropskog saobraćaja

Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Evropska komisija odobrila je finansiranje 94 transportna projekta širom Evropske unije, u okviru Mehanizma za povezivanje Evrope (CEF), u ukupnoj vrednosti od gotovo 2,8 milijardi evra. Ova ulaganja imaju za cilj unapređenje transevropske transportne mreže (TEN-T) kroz modernizaciju železnica, luka, unutrašnjih plovnih puteva, drumskih koridora i vazdušnog saobraćaja, uz poseban fokus na održivost, otpornost i digitalizaciju.

Najveći deo sredstava, čak 77 odsto, biće usmeren na projekte modernizacije železničke infrastrukture, naročito u kohezionim zemljama. Među najvažnijim ulaganjima je izgradnja brze pruge Rail Baltica u baltičkom regionu i Poljskoj, kao i unapređenje mreža u Grčkoj, Slovačkoj, Češkoj i drugim članicama. Takođe, 32 projekta u 11 država, uključujući Nemačku, Italiju i Austriju, implementiraće Evropski sistem upravljanja železničkim saobraćajem (ERTMS), čime se jača interoperabilnost i bezbednost železnica.

EU investira i u smanjenje emisija iz pomorskog i rečnog saobraćaja, kroz elektrifikaciju luka u Irskoj, Hrvatskoj, Poljskoj i drugde, kao i kroz modernizaciju ledolomaca u Finskoj, Estoniji i Švedskoj, što doprinosi bezbednosti i zaštiti podvodne infrastrukture. Digitalizacija plovidbe biće unapređena u Belgiji, dok će Francuska modernizovati saobraćaj duž reke Rajne.

Pročitajte još:

Pametan drumski saobraćaj i gradska mobilnost

U drumskom saobraćaju planirana je izgradnja i unapređenje bezbednih parking zona za kamione u 10 država članica, a uvođenje Kooperativnih inteligentnih transportnih sistema (C-ITS) doprineće boljoj kontroli saobraćaja, posebno u urbanim sredinama.

Gradovi kao što su Leven, Norćeping, Nica, Marsej i Bolcano dobiće sredstva za pripremu i izgradnju multimodalnih čvorišta koja omogućavaju lakše presedanje između različitih vidova prevoza, čime se unapređuje gradska mobilnost.

Energetski portal

Do 3.000 MW čiste energije za Google – najveći globalni sporazum o hidroenergiji

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Kompanije Google i Brookfield potpisale su važan sporazum kojim je predviđena isporuka do 3.000 MW čiste hidroenergije za centre kompanije Google u Sjedinjenim Državama. Ovo predstavlja najveći ugovor ovog tipa koji je do sada potpisan na globalnom nivou.

Prvi ugovori u okviru ovog partnerstva odnose se na dve hidroelektrane u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji – Holtwood i Safe Harbor. Ove elektrane obezbediće ukupno 670 MW, a njihova vrednost prelazi tri milijarde dolara, navodi se na sajtu kompanije Brookfield.

Značaj ovog sporazuma ogleda se u dugoročnom obezbeđivanju snabdevanja energijom koja ne zagađuje životnu sredinu, što je naročito važno za regione sa velikim brojem centara za obradu podataka.

Pročitajte još:

U eri razvoja veštačke inteligencije, digitalizacije i data centara, koji često zahtevaju velike količine električne energije 24 časa dnevno, energija iz obnovljivih i čistih izvora postaje od suštinskog značaja.

Ugovori su potpisani na period od 20 godina i deo su šire strategije kompanije Google da do 2030. godine koristi isključivo energiju bez emisije ugljen-dioksida.

Energetski portal

Koje zemlje su top destinacije Evropljana ovog leta

Foto-ilustracija: Pixabay/sitoruiz

Uprkos ekonomskim izazovima, potražnja za putovanjima u Evropi ostaje visoka u svim starosnim granicama. To potvrđuje i podatak da čak 77 odsto Evropljana planira barem jedno putovanje između juna i novembra 2025. godine, a veliki deo ima nameru da poveća budžet za odmor u narednim mesecima, pokazao je izveštaj Evropske komisije za putovanja (ETC) pod nazivom „Praćenje raspoloženja za putovanja unutar Evrope”.

Jul i avgust su ostali najpopularniji meseci za letovanja, koje bira do 25 odsto Evropljana, dok se septembar sve više ističe kao atraktivan sa 22 odsto planiranih putovanja. Ova snažna sklonost ka ranoj jeseni ukazuje na to da značajan broj putnika razmatra opcije van glavne sezone, vođeni blažim vremenskim uslovima, manjom gužvom i povoljnijim cenama.

Foto-ilustracija: Pixabay/beasternchen

„Naši najnoviji podaci pokazuju da Evropljani, uprkos promenama u ekonomskim i društvenim okolnostima, nisu spremni da se odreknu putovanja. Štaviše, sve više preferiraju mirnije destinacije i putovanja van glavne sezone. Destinacije bi trebalo da iskoriste ovaj trend promovisanjem manje posećenih lokacija”, kaže Mihel Sanz, predsednik ETC-a.

Velika većina (91 odsto) planira da ostane unutar evropskog kontinenta u narednim mesecima, dok se samo osam odsto odlučuje za destinacije van Evrope.

Unutar Evrope, interesovanje za domaća putovanja (26 odsto) i putovanja u susedne zemlje (33 odsto) ostaje stabilno. Međutim, sve veći broj planira putovanja van susednih zemalja, ka udaljenijim destinacijama unutar kontinenta. Ova promena može biti posledica sve veće želje za kulturno različitim iskustvima koja istovremeno nude poznatost, sigurnost i lakoću putovanja unutar Evrope.

Pročitajte još:

Mediteran ostaje najtraženija regija ovog leta. Španija predvodi kao najpopularnija destinacija (13 odsto, porast od pet odsto u odnosu na prethodnu godinu), zatim slede Italija (10 odsto), Francuska (osam odsto) i Grčka (šest odsto).

Potražnja za putovanjima je najizraženija među osobama starijim od 55 godina – čak 82 odsto njih planira da putuje. Slede starosne grupe od 45 do 54 godine (79 odsto) i od 35 do 44 godine (78 odsto). Iako je interesovanje za putovanja nešto niže među mladima od 18 do 24 godine, 66 odsto njih ipak planira putovanje, uprkos češćim finansijskim i vremenskim ograničenjima.

Letnji odmor ove godine na manje popularnim, udaljenim destinacijama planira provesti 55 odsto Evropljanja. Interesovanje za velike turističke centre opada, pa veliki broj bira mesta sa manje gužve.

Avionski prevoz i dalje je najčešći izbor (53 odsto), ali putovanja automobilom porasla su na godišnjem nivou za četiri odsto.

Budžeti za odmor ostaju slični kao prošle godine, ali je zabeležen značajan porast udela putnika koji planiraju potrošiti između 1.500 i 2.500 evra po osobi.

Energetski portal

Apel građanima pred toplotni talas: Paljenje strnjike ugrožava bezbednost ali i status gazdinstva

Foto-ilustracija: Unsplash (mary-hammel)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uputilo je još jedno upozorenje svim poljoprivrednicima da je paljenje strnjike, smeća i biljnih ostataka na otvorenom izuzetno opasna i štetna praksa, koja ostavlja nesagledive posledice po zemljište, imovinu, životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Nakon upozorenja koje je izdao Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije o novom toplotnom talasu i izuzetno visokim temperaturama, Ministarstvo ističe da je rizik od izbijanja i širenja požara znatno povećan, te apeluje na sve proizvođače da se uzdrže od paljenja strnjike. Posebno se upozorava da je u trenutnim okolnostima paljenje žetvenih ostataka potpuno neprihvatljivo, imajući u vidu posledice velikih požara koji su prethodnih nedelja zahvatili delove Srbije.

Pročitajte još:

Kazne do milion dinara

Zakon o zaštiti od požara i Zakon o poljoprivrednom zemljištu izričito zabranjuju ovu praksu. Kazne prema Zakonu o zaštiti od požara kreću se od 300.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica, dok fizička lica mogu biti kažnjena sa 10.000 dinara.

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, kazne za privredna društva iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara, dok su kazne za odgovorna i fizička lica od 5.000 do 50.000 dinara.

Takođe, paljenje organskih ostataka može dovesti i do gubitka aktivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva na tri godine, čime se gubi pravo na subvencije. Drugim rečima – uništavanjem strnjike vatrom, uništava se i sopstvena ekonomska budućnost.

Ministarstvo podseća da postoje daleko bolje i korisnije metode – zaoravanje i kompostiranje – koje obogaćuju zemljište, unapređuju proizvodnju i ne ugrožavaju nikoga.

Energetski portal

Suzbijanje alohtone invazivne vrste Heracleum sosnowskyi u Kovilovu tokom 2025.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Nakon završetka prve faze uklanjanja alohtone invazivne vrste Heracleum sosnowskyi sa površina u Pančevačkom ritu, na snagu je stupila naredba o njenom suzbijanju, na osnovu koje će tokom 2025. godine biti sprovedene mere uništavanja i sprečavanja daljeg širenja ove biljke na teritoriji Kovilova.

U okviru druge faze planirano je hemijsko suzbijanje, dok se naredbom uvode i obaveze za vlasnike i korisnike poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta da na svojim parcelama primenjuju propisane mere.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov navela je da su predviđene mere redovno košenje, usitnjavanje, čupanje biljaka i uklanjanje cvasti pre formiranja semena, kao i tretiranje registrovanim herbicidima.

Pročitajte još:

„Kako bi se sprečilo dalje širenje ove invazivne vrste, prilikom sprovođenja mera zabranjeno je iznošenje biljnog materijala sa identifikovanih parcela, uključujući nadzemne i podzemne delove biljke, cvasti, semena, kao i zemljišta koje sadrži biljne ostatke i seme unete vrste Heracleum sosnowskyi”, izjavila je ministarka.

Republički inspektori zaštite životne sredine će nadgledati primenu mera i po potrebi izricati naloge, dok će Zavod za zaštitu prirode Srbije, u saradnji sa Institutom za zaštitu bilja i životnu sredinu, pratiti stanje na terenu, ocenjivati stepen ugroženosti i očuvanosti prirode, te pružati stručnu pomoć i smernice za sprovođenje aktivnosti.

Energetski portal

Treća najtoplija godina ikada – „Sušna žarišta širom sveta 2023–2025”

Foto-ilustracija: Unsplash/Chester Ho

Najrasprostranjenije i najrazornije suše dogodile su se od 2023. godine širom sveta, a nastavile se i u 2025. godini ostavljajući ozbiljne posledice. Izveštaj pod nazivom „Sušna žarišta širom sveta 2023–2025”, objavljen uz podršku Ujedinjenih nacija (UN), daje pregled načina na koji suše pogoršavaju siromaštvo, glad, energetsku nesigurnost i funkcionisanje ekosistema.

Klimatska žarišta nalazila su se od južne i istočne Afrike, preko Mediterana, Amazonskog basena, Paname i Meksika, pa sve do jugoistočne Azije. Fenomen poznat kao El Ninjo je imao važnu ulogu u intenzitetu suše u mnogim od tih područja. Iako je El Ninjo zvanično završen u maju 2024, posledice suša i dalje se osećaju u tim regijama i tokom 2025. godine.

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema podacima Nacionalne okeanografske i atmosferske administracije SAD-a (NOAA), 2023. i 2024. godina bile su dve najtoplije godine zabeležene na globalnom nivou (NOAA 2025). Najtopliji dan na Zemlji u istoriji bio je 22. jul 2024 (Goddard Digital Team 2024).

„Suša je tihi ubica. Dolazi neprimetno, iscrpljuje resurse i uništava živote usporeno. Njeni ožiljci su duboki”, rekao je Ibrahim Tjau, izvršni sekretar Konvencije UN za borbu protiv dezertifikacije  (UNCCD).

Na Mediteranu pad prinosa

U Španiji su suše pogodile poljoprivredu, turizam i domaću potrošnju vode. Do septembra 2023. godine, dvogodišnja suša i rekordne vrućine dovele su do pada prinosa maslina za 50 odsto, a cene maslinovog ulja su se udvostručile. U Maroku je stočna populacija ovaca bila 38 odsto manja 2025. u odnosu na 2016, što je izazvalo apel kralja za otkazivanje tradicionalnih kurbanskih žrtvovanja. U Turskoj su suše ubrzale iscrpljivanje podzemnih voda, izazvale urušavanje tla, ugrozile zajednice i infrastrukturu.

Nestašice i rast cena

Suše su poremetile proizvodnju i lance snabdevanja ključnih kultura poput riže, kafe i šećera. Sušni uslovi u Tajlandu i Indiji 2023–2024. izazvali su nestašice koje su dovele do rasta cena šećera i slatkiša za 8,9 odsto u SAD-u.

Pročitajte još:

Energetska kriza u Africi

U Južnoj Africi, već sklonoj sušama, u avgustu 2024. godine oko 68 miliona ljudi (otprilike 1/6 populacije) zavisilo je od pomoći u hrani. U Somaliji je početkom 2025. godine, 4,4 miliona ljudi (četvrtina populacije) suočena sa kriznim nivoima nesigurnosti hrane, uključujući 784.000 koji su u životnoj opasnosti. Zambija je doživela jednu od najgorih energetskih kriza u svetu, jer je reka Zambezi u aprilu 2024. pala na 20 odsto svog dugoročnog proseka. Najveća hidroelektrana u zemlji, brana Kariba, pala je na samo sedam odsto kapaciteta, što je izazvalo nestanke struje do 21 sat dnevno, zatvaranje bolnica, pekara i fabrika.

Opterećnost vodnih resursa

Na kraju izveštaja date su preporuke kako bi uticaj suša u budućnosti smanjio, a ističe se pre svega prepoznavanje i planiranje neizbežnih posledica. Budući rizici od suša biće pojačani klimatskim promenama, urbanizacijom i rastom stanovništva, što će dodatno opteretiti vodne resurse. Efikasno upravljanje zahteva proaktivne, održive mere poput unapređenja sistema ranog upozoravanja, diversifikacije izvora energije, smanjenja potražnje za vodom i korištenja rešenja zasnovanih na prirodi.

Novi izveštaj objedinio je informacije iz stotina vladinih, naučnih i medijskih izvora kako bi prikazao uticaje u najteže pogođenim sušnim žarištima. Pripremili su ga Američki nacionalni centar za ublažavanje suša (NDMC) i Konvencija UN-a za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD), uz podršku Međunarodnog saveza za otpornost na sušu (IDRA).

Jasna Dragojević

Rekordna naplata od koncesionara za eksploataciju mineralnih sirovina u Severnoj Makedoniji

Foto-ilustracija: Unsplash (pavol svantner)

Ministarstvo za energetiku, rudarstvo i mineralne sirovine Republike Severne Makedonije saopštilo je da je u drugom kvartalu 2025. godine naplata naknada za eksploataciju mineralnih sirovina dostigla rekordnih 260.379.123 denara (približno 4.225.000 evra) što predstavlja značajan rast u odnosu na isti period prošle godine kada je naplaćeno 133.576.534 denara.

U prvom kvartalu 2025. godine takođe je postignut uspeh, kada je naplata iznosila 260.327.223 denara, više nego duplo u poređenju sa 110.576.324 denara u prvom kvartalu 2024. godine. Ukupno, za prvih šest meseci 2025. godine, Ministarstvo je ostvarilo prihod od preko 520 miliona denara – što se smatra istorijskim uspehom u upravljanju prirodnim resursima zemlje.

Ministarstvo očekuje dalji rast naplate, budući da su koncesionarima koji još nisu ispunili svoje obaveze upućene opomene da to učine u zakonskom roku.

Pročitajte još:

Visoka naplata rezultat je pojačanih aktivnosti Ministarstva koje uključuju:

  • Intenzivne inspekcijske kontrole, redovne i vanredne, radi provere usklađenosti sa zakonskim obavezama;

  • Pismene opomene i sankcije, uključujući jednostrano raskidanje ugovora za neregularne koncesionare – trenutno su u toku postupci za raskid još desetak ugovora;

  • Novi tarifnik, koji je stupio na snagu 1. januara 2025. godine, povećao je visinu naknada i do 100 odsto. Ključne izmene uključuju:

    • povećanje naknade za korišćenje prostora za eksploataciju za oko 30 odsto;

    • uvođenje naknade za eksploataciju mermera od pet odsto od prihoda od prodaje sirovine;

    • povećanje naknade za metalne mineralne sirovine sa dva odsto na četiri odsto;

    • prosečno povećanje naknada za nemetalične mineralne sirovine za više od 100 odsto.

Ove izmene se ne odnose na energetske minerale, poput uglja, kako bi se izbegao dodatni pritisak na cene električne energije za građane.

Zahvaljujući većoj naplati, povećavaju se i budžeti opština u kojima posluju koncesionari, kao i državni budžet. Prikupljena sredstva ulažu se u razvoj komunalne infrastrukture, projekte energetske tranzicije, održivog razvoja i zaštite životne sredine.

Energetski portal

Vanredna merenja kvaliteta vazduha u Novom Pazaru nakon požara na deponiji Golo Brdo

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

Gradski štab za vanredne situacije grada Novi Pazar održao je juče hitnu sednicu, nakon požara na deponiji Golo Brdo.

Kako je istaknuto, požar je ugašen na 70 odsto deponije, dok je ostao kritičan deo kojem nisu mogli da priđu. Ipak, taj deo se obrušio i sada se nalazi na ravnom terenu, što će olakšati njegovo zatrpavanje, istakao je Hamid Dražanin, predstavnik jednog od privrednih subjekata koji učestvuju u sanaciji. On je dodao da će celokupan posao verovatno biti završen u narednih 15 dana.

Zahvaljujući protivpožarnoj tampon zoni, koja je prethodno postavljena, sprečeno je širenje požara na okolne šume.

Kako prenose mediji, do požara je došlo u subotu u 18 časova, a pre požara se čuo prasak, zbog čega se pretpostavlja da je došlo do eksplozije metana unutar deponije.

Faruk Suljević, direktor JKP „Gradska čistoća”, objasnio je da visoke temperature ne utiču na oslobađanje metana iz deponije, ali da su izuzetno teške za radnike koji u velikim vrućinama rade u buldožerima i kamionima.

„Radi se samo tokom dana, kao što znate, jer noću ne smemo da obavljamo te vrste radova. Ipak, prezatrpavanje će sigurno biti nastavljeno”, rekao je Suljević.

Pročitajte još:

Dalje je objasnio kako zatrpavanje funkcioniše: kada se smeće prekriva i sabija slojem zemlje, formira se čvrsta barijera koja sprečava kiseonik da dopre do metana, a time se i smanjuje rizik od požara, jer je kiseonik neophodan za sagorevanje. Međutim, naglasio je da se metan u deponiji ne može u potpunosti ukloniti, jer se on stalno stvara razgradnjom otpada.

„Dakle, mi ne možemo samim zatvaranjem deponije, spuštanjem rampe na deponiju da očekujemo da je ona stala. Ona neće da stane sa radom narednih 30 godina”, rekao je Suljević i dodao da redovna sanacija mora da se nastavi.

Vanredni monitoring kvaliteta vazduha nakon požara

Na ovom području postavljena je mobilna automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, koja je juče od 14 časova počela da meri kvalitet. Kako navodi Ministarstvo zaštite životne sredine, od početka merenja nije došlo do povišene vrednosti čestica.

Na samoj deponiji, najveće izmerene satne vrednosti koncentracije suspendovanih čestica PM10 bile su upravo u 14 časova, ali su se kretale u graničnim vrednostima – do 46 µg/m³. Na automatskoj stanici u gradskoj zoni Novog Pazara izmerene vrednosti PM10 iznosile su 23 µg/m³.

Satne vrednosti merenja koja se vrše na obe lokacije građani mogu da prate na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.

Energetski portal

Ekološki inspektori Crne Gore otkrili stotine nepravilnosti u prvom polugodištu 2025.

Foto-ilustracija: Unsplash (marco-bicca)

Ekološka inspekcija Crne Gore u periodu od 1. januara do 30. juna ove godine izvršila je ukupno 691 inspekcijski pregled, saopštilo je Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja severa. Tokom nadzora identifikovane su 244 nepravilnosti, dok su protiv prekršilaca propisa pokrenuti brojni postupci, uključujući i 26 krivičnih prijava zbog težih povreda zakona.

Od ukupnog broja izvršenih pregleda, 295 je bilo redovnih, 289 je sprovedeno po inicijativi građana i institucija, dok je 107 imalo kontrolni karakter. U cilju otklanjanja uočenih nepravilnosti, inspektori su izdali 135 ukazivanja, donijeli 63 rešenja, podnijeli 26 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izrekli 16 novčanih kazni u ukupnom iznosu od 29.050 evra.

Ministar ekologije, održivog razvoja i razvoja severa Damjan Ćulafić istakao je da se ovi rezultati ostvaruju zahvaljujući malom, ali izuzetno posvećenom timu od samo sedam inspektora, koji svakodnevno deluju na terenu.

„Uprkos čestim kritikama i pokušajima da se ospori rad inspekcije, podaci govore suprotno. Ekološka inspekcija postupa pravovremeno, odlučno i u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima”, naglasio je ministar Ćulafić.

Pročitajte još:

Najčešće nepravilnosti odnosile su se na rad bez potrebnih ekoloških dozvola, nepropisno ispuštanje otpadnih voda, aktivnosti u zaštićenim područjima bez odobrenja, držanje zaštićenih vrsta u neadekvatnim uslovima, kao i emisiju gasova iz postrojenja mimo zakonskih standarda.

Značajan broj prekršaja utvrđen je i u oblasti upravljanja otpadom, nepoštovanja elaborata o proceni uticaja na životnu sredinu, izostanka monitoringa, kao i u slučajevima prekoračenja nivoa buke i nedostavljanja podataka o zagađivačima.

U oblasti zračenja zabeleženi su propusti poput nekontrolisanog korišćenja izvora jonizujućeg zračenja, nevršenja obaveznih pregleda radne sredine, te nepravilnosti u skladištenju i prometu hemikalija.

Ekološka inspekcija najavila je nastavak intenzivnih aktivnosti i u narednom periodu, s ciljem povećanja ekološke odgovornosti, smanjenja rizika po zdravlje građana i dosledne primene ekoloških propisa.

Ministar Ćulafić podsjetio je i da je u celoj 2024. godini sproveden 1.831 inspekcijski pregled, poručivši da zaštita životne sredine nije stvar izbora, već zakonska i moralna obaveza, dok je ekološka inspekcija prva linija odbrane od neodgovornog ponašanja prema prirodi.

Energetski portal

Pao broj turista u Srbiji, ali dve destinacije beleže solidan rast

Foto-ilustracija: Unsplash (anton luk)

Državni sekretar u Ministarstvu turizma Uroš Kandić kaže za RTS da je, kada je u pitanju popunjenost kapaciteta, situacija šarolika, ali da gradovi koji su bili motor razvoja beleže pad broja turista, i domaćih i stranih.

Da li je Srbija u jeku turističke sezone i da li su svi kapaciteti popunjeni? Zašto se beleži pad u dolasku stranih turista, odnosno – zašto devizni priliv od turizma pada iz mesec u mesec? Da li sa druge strane imamo ekspanziju turista na kruzerima u Srbiji i koliko je međunarodnih kruzera pristiglo na srpske reke?

Državni sekretar u Ministarstvu turizma Uroš Kandić rekao je u Dnevniku RTS-a da je, kada je u pitanju popunjenost, situacija šarolika.

„Ne možemo govoriti o rastu na svim destinacijama, tako da gradovi koji su bili motor razvoja u prošloj godini i prošlim godinama, gde su imali i dvocifrene stope rasta, ove godine, odnosno u ovoj prvoj polovini godine, imamo pad dolazaka broja turista i domaćih i stranih”, navodi Kandić.

Pročitajte još:

Rast na Zlatiboru i u Vrnjačkoj banji

U drugim destinacijama, koje su u prethodnim godinama bile tradicionalne i ključne, pre svega na Zlatiboru i u Vrnjačkoj banji beleži se solidan rast broja dolazaka, pre svega stranih turista.

Na Zlatiboru imamo 26-27 odsto više stranaca nego prošle godine i blizu 50 odsto više noćenja. Slična situacija u Vrnjačkoj banji, imamo skoro sa trećinom više noćenja nego prošle godine”, navodi Kandić.

Što se tiče manjeg deviznog priliva od turizma u prvih šest meseci ove godine, Kandić potvrđuje da su u problemu najviše Beograd i Novi Sad, pošto su u najvećoj meri zavisni od stranih turista.

Osamdeset odsto svih turista koji dođu u Beograd su stranci, navodi Kandić i napominje da je u Novom Sadu taj procenat nešto manji, između 55 i 60 procenata.

„Samim tim, kada je usporio rast dolazaka stranih turista koji su rezervisaniji prema tim gradovima gde je i najviše protesta bilo, gde su bili najintenzivniji, samim tim i turistički promet je pao u Beogradu oko tri odsto, u Novom Sadu znatno više, blizu 14 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ja moram reći da zbog te situacije trpi ne samo hotelska industrija, nego i ostali – i davaoci privatnog smeštaja, naravno, i ugostitelji restorani”, navodi Kandić.

Izvor: RTS

Toplotni talas stigao u Srbiju – trajaće do subote, temperature i do 42 °C

Foto-ilustracija: Pixabay (pixel2013)

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na visoke temperature koje će od danas, 21. jula, do subote, 26. jula, zahvatiti gotovo celu Srbiju. Toplotni talas biće najizraženiji na jugu i istoku zemlje, gde će se maksimalne temperature kretati između 35 i 40 °C, dok se u petak lokalno očekuju i do 42 °C uz pojačan jugozapadni vetar.

Na severu i zapadu Srbije danas će biti najtopliji dan, dok se na području Beograda najviše temperature očekuju u četvrtak i petak – u rasponu od 35 do 39 °C.

Za danas, ponedeljak 21. jul, Meteoalarm pokazuje da je vreme na teritoriji cele Srbije označeno kao vrlo opasno.

Pročitajte još:

Zbog izraženog toplotnog talasa i dugotrajne suše, rizik od izbijanja i širenja požara na otvorenom dodatno raste, posebno u regionima sa velikim deficitom padavina i niskom vlagom u zemljištu. Posebno rizičan biće petak, 25. jul, kada se u brdsko-planinskim predelima očekuje i umeren do jak jugozapadni vetar.

Kada je reč o hidrološkom upozorenju, vodostaji na Savi kod Sremske Mitrovice i Šapca narednih dana biće oko ili nešto ispod niskih plovidbenih nivoa. Na Kolubari sa pritokama, Jadru, Mlavi, kao i na gornjim tokovima Zapadne i Južne Morave, protoci su se približili minimalnim srednjim mesečnim vrednostima – tzv. biološkom minimumu.

Energetski portal

Australija: Preciznije merenje emisija metana iz rudnika

Foto-ilustracija: Unsplash (bart-van-dijk)

Rudnici predstavljaju značajan izvor emisija metana, ali se na globalnom nivou slabo prate i nedovoljno se o njima izveštava. Ovo je još izraženije kada je reč o emisijama iz rudnika otvorenog kopa, jer su one teške za merenje.

Zbog toga je Međunarodna opservatorija za emisije metana (IMEO), koja deluje u okviru Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), uz podršku Australije, pokrenula novi istraživački projekat. Cilj je da se unapredi tačnost podataka o emisijama metana iz rudnika uglja, navodi UNEP.

Ovo je prva studija ove vrste u svetu. Naučnici će koristiti simulirani rudnik otvorenog kopa, na kojem će procenjivati efikasnost inovativnih tehnologija za merenje. Među njima su senzori sa tla, avioni i sateliti. Na osnovu dobijenih rezultata, biće moguće ne samo poboljšati praćenje emisija, već i razviti regulatorne okvire i strategije za njihovo smanjenje.

Pročitajte još:

Značajan udeo emisija metana

Značaj ove studije ogleda se u činjenici da je metan odgovoran za oko trećinu trenutnog globalnog zagrevanja. Pored toga, prošle godine sektor uglja emitovao je oko 40 miliona tona metana širom sveta, čime je zauzeo drugo mesto među najvećim emiterima metana u energetskom sektoru.

Za sprovođenje studije, Vlada Australije obezbedila je više od tri miliona američkih dolara. Podrška Australije proističe iz činjenice da su rudnici otvorenog kopa najzastupljeniji tip rudnika u zemlji, što Australiji pruža priliku da značajno doprinese smanjenju globalnih emisija, ali i da otvori nove ekonomske mogućnosti.

Kako bi se na globalnom nivou ograničio porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, neophodno je da se emisije metana do 2030. godine smanje za 30 odsto.

Energetski portal

Put od dva do sedam TW solarne energije – izazovi i perspektive do 2030.

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Solarna energija već dugi niz godina beleži ohrabrujuće rezultate, ali je 2024. godina donela novu prekretnicu, potvrdivši da je upravo sunce najbrže rastući izvor obnovljive energije u svetu. Jedan od najimpresivnijih pokazatelja tog rasta jeste komercijalizovana prva silicijumska solarna ćelija, bilo potrebno gotovo sedam decenija da svet dostigne prvi teravat (TW) instaliranog solarnog kapaciteta, što se dogodilo 2022. godine. Ipak, do drugog teravata stiglo se za svega dve godine – već 2024. godine globalni kapacitet premašio je dva TW.

U poređenju sa godinom ranije, u 2024. godini zabeležen je rast od preko 30 odsto, a udeo solarne energije u ukupnom novoizgrađenom kapacitetu obnovljivih izvora činio je čak 81 odsto. Ovaj izvor energije zabeležio je tri puta veći rast od energije vetra, koja se našla na drugom mestu. Preciznije, tokom 2024. godine, na globalnom nivou instalirano je oko 600 gigavati (GW) novih kapaciteta solarne energije, pri čemu je čak 70 odsto tog rasta ostvareno u Azijsko-pacifičkom regionu. Posmatrajući pojedinačna tržišta, Kina je zadržala vodeću poziciju sa 329 GW instaliranog novog kapaciteta.

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Godina 2024. ostaće upamćena kao još jedna prelomna tačka u razvoju solarne energije. Ovaj izvor obnovljive energije ne samo da je oborio rekorde u instaliranim kapacitetima već je i potvrdio svoju poziciju kao najbrže rastući oblik obnovljive električne energije — i to već dvadesetu godinu zaredom. Ipak, dok solarna energija globalno beleži istorijske uspehe, prognoze za naredne godine donose dozu opreza. Promene u regulatornim okvirima, geopolitičke tenzije i usporavanje potražnje ukazuju na prelazak iz faze ekspanzije u fazu stabilizacije i prilagođavanja. Uspeh Kine potvrđuje činjenica da je ta zemlja instalirala kapacitete koji su više od šest puta veći od onih koje su Sjedinjene Države, druge na listi, uspele da dodaju. Osim toga, rezultat Kine nadmašuje zbir svih ostalih zemalja iz prvih deset po instaliranim kapacitetima, među kojima su se našle Indija, Brazil, Nemačka, Turska, Španija, Italija, Japan i Francuska. Tako je Kina doprinela čak 55 odsto ukupnog globalnog rasta solarnih kapaciteta u 2024. godini.

Navedeni podaci deo su novog izveštaja asocijacije SolarPower Europe – Globalni tržišni pregled za period 2025–2029. (Global Market Outlook for Solar Power 2025–2029). Analiza objavljena u izveštaju pokazala je da je ovakav rast solarne energije dodatno podstaknut brzim tehnološkim napretkom i padom troškova solarnih modula. U nastavku teksta biće predstavljeni najvažniji podaci i prognoze iz ovog izveštaja, koji se odnose na predviđanja daljeg razvoja solarne energije u svetu do 2029. godine, uz preliminarne procene za 2030. godinu.

U FOKUSU:

Prognoze za 2025: Usporavanje rasta

Iako procene pokazuju da će razvoj solarne energije nastaviti da raste, očekuje se da će u 2025. godini doći do usporavanja rasta. Tržište pokazuje da, nakon perioda intenzivne ekspanzije, dolazi do stabilizacije. Jedan od razloga jeste ublažavanje energetske krize i rasta cena energije, što je tokom prethodnih godina dovelo do značajnog ubrzanja investicija u solarnu energiju. Pored toga, svet se suočava sa brojnim izazovima, poput trgovinskih tenzija, regulatorne nesigurnosti i usporavanja globalne ekonomije.

Uzimajući u obzir prethodno navedeno, SolarPower Europe sačinio je tri moguća scenarija za 2025. godinu. Najverovatniji, srednji scenario, pokazuje rast od 10 odsto. Ovo bi rezultiralo povećanjem sa 597 GW instaliranih kapaciteta u 2024. godini na 655 GW u 2025. godini. Prema srednjem scenariju, ova godina doneće stabilizaciju rasta usled smanjenja potražnje i trgovinskih tenzija. Pesimistični scenario prognozira pad od osam odsto u odnosu na prošlu godinu, što predstavlja 548 GW novih instalacija. Na ovakav rezultat uticali bi trgovinski sukobi, rast cena, kao i politička nestabilnost u najznačajnijim tržištima, poput Sjedinjenih Država, Kine i Evropske unije. Ukoliko se ostvari optimističan scenario, doći će do rasta od 30 odsto u poređenju sa 2024. godinom, čime bi nove instalacije iznosile 774 GW. Ovaj scenario predviđa stabilne, niske cene solarnih modula, uz blago povećanje stope instalacije u svim segmentima tržišta, a posebno se ističe uloga Kine. Naime, Kina beleži pad izvoza solarne opreme, ali ukoliko odluči da tu opremu usmeri na povećanje kapaciteta unutar same zemlje, to bi značajno doprinelo rastu ukupnog broja novih solarnih instalacija u svetu. Kao najveći proizvođač solarne opreme, Kina ima važnu ulogu u daljem razvoju globalnog solarnog tržišta.

Zaključeno je da će 2025. godina biti prelomna za dalji razvoj solarne industrije na globalnom nivou.

S jedne strane, sektor nastavlja da beleži prednosti zahvaljujući niskim cenama, fleksibilnosti i stalnom padu troškova tehnologije. S druge strane, suočava se sa sve izraženijim spoljnim pritiscima — od jačanja podrške fosilnim gorivima, preko makroekonomskih izazova, do geopolitičkih neizvesnosti.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA

Počinje foto-konkurs „Ptice i voda“

Foto-ilustracija: Unsplash (Ben Berwers)

Sedmu godinu zaredom organizujemo foto-konkurs za naše članstvo kako bismo zajedničkim kreativnim snagama napravili kalendar koji potom, tradicionalno pred novogodišnje praznike, poklanjamo svim članicama i članovima.

Ptice i voda

Temom ovogodišnjeg konkursa želimo da kroz objektiv usmeren na ptice istaknemo i onaj česti pozadinski element koji je zapravo neopohodan uslov života – vodu. Da još jednom, kroz niz fotografija u kalendaru, posvedočimo koliko je i na koje sve način voda važna i za život ptica. Mnoge vrste ptica čitav život provode u vodenim staništima gde pronalaze hranu, grade gnezda, podižu mlade. Druge se pak mogu opaziti tek u kratkotrajnim sitaucijama kada piju vodu ili se u njoj kupaju, odražavaju svoj lik, kada kisnu sa uživanjem ili namrgođeno.

Sa druge strane, upravo kada nema vode najsurovije se vidi njena neophodnost za opstanak života, a ptice su među prvim vrstama koje osećaju „vodnu krizu“. Direktno isušivanje jezera i močvara od strane čoveka, dugi periodi suše uzrokovani klimatskim promenama, nestanak, zagađenje ili promene u staništima, gradovi koji postaju topliji i suvlji. Sve to dovodi do nestanka gnezdilišnih teritorija, otežavanja i promena migratornih ruta ili borbe za kap vode.

Zato vas pozivamo da fotografijama osvetlite ulogu vode u životu ptica, da prikažete sve načine kako se ona prepliće sa njihovim životom, da dokumentujete i krizu i nadu.

Uslovi foto-konkursa:

  • Pravo učešća imaju članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije koji su uplatili članarinu za 2025. godinu;
  • Svaki autor, uz prijavu može poslati do 3 fotografije, u položenom (landscape) JPG formatu, u visokoj rezoluciji. Dozvoljena je osnovna obrada fotografije što uključuje izrezivanje, kontrast, osvetljenost, boje i intenzitet. Nije dozvoljeno naknadno dodavanje elemenata (logo, okvir, potpis, bordura i sl). Organizator zadržava pravo da snimke za potrebe kalendara smanji na pogodne mere;
  • Očekujemo snimke ptica u njihovom uobičajenom okruženju i svakodnevnim aktivnostima, nastale isključivo na teritoriji Srbije. Pravilo je da se prilikom posmatranja i snimanja ptica one na gnezdu ne uznemiravaju, a u drugim prilikama se to čini u najmanjoj mogućoj meri. Snimci na kojima su ptice u zatočeništvu, vidno uznemirene ptice na gnezdu, fotografije jaja i sasvim malih mladunaca nisu prihvatljivi i biće bez diskusije eliminisani. Snimci koji ne ispunjavaju propozicije biće diskvalifikovani, a organizator će ih ukloniti pre iznošenja prispelog materijala pred žiri.
  • Pristupanjem konkursu autor tvrdi da su svi priloženi radovi u celini njegovo autorsko delo i da ni na koji način ne povređuju autorska prava trećeg lica. Organizator će primljene radove koristiti za potrebe objavljivanja kalendara uz poštovanje autorskih prava. Fotografije će po završetku konkursa ostati u arhivi organizatora, a bilo kakva kasnija upotreba radova u cilju promocije rada DZPPS biće sprovedena uz obavezno navođenje autora.
  • Obavezna je prijava na konkurs putem sledećeg formulara, a nakon prijave fotografije treba
    poslati na fotokonkurs@pticesrbije.rs
PRIJAVNI FORMULAR
  • Prijem radova do 31.08.2025. godine do ponoći. Rezultate ćemo objaviti 15.09.2025.
  • O selekciji 12 fotografija koje će se naći na kalendaru i odabiru pobedničke fotografije odlučivaće žiri u sastavu:
    Mirjana Rankov – ornitološkinja;
    Uroš Stojiljković – vizuelni umetnik;
    Kalman Moldvai – grafički dizajner.

Nagrade:

Izdanja izdavačke kuće Zenit Books.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Još tri meseca je ostalo do početka konferencije Energy Week Western Balkans 2025

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Sa samo tri meseca do početka konferencije Energy Week Western Balkans 2025, organizatori se spremaju da ugoste najuticajnije energetske lidere regiona 8. i 9. oktobra u renomiranom hotelu i kazinu Maestral Resort, Sveti Stefan. Ulazeći u svoju četvrtu godinu, ovo je jedini događaj koji okuplja Crnu Goru, Srbiju, Severnu Makedoniju, Albaniju, Kosovo* i Bosnu i Hercegovinu, kao i Hrvatsku, stvarajući jedinstveni most između tržišta EU i dinamičnog energetskog pejzaža Zapadnog Balkana.

Zapadni Balkan je sebi postavio ambiciozan plan za isporuku 20 GW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora do 2040. godine. Solarna fotonaponska energija prednjači u stopi rasta i apsolutnim gigavatima, dok kopneni vetar, male hidroelektrane i skladištenje energije zaokružuju raznovrsni portfolio. Postizanje ovog cilja znači održavanje prosečne izgradnje od nešto više od 1 GW godišnje – što je izazov, ali potpuno dostižan s obzirom na trenutne projekte u pripremi i interesovanje investitora.

Da bi se prognoze pretvorile u stvarnost, vlade širom zemalja Zapadnog Balkana i Hrvatske uvode konkurentne aukcije, pojednostavljene dozvole i šeme podrške tržišnim premijama, sve uz podršku EBRD-a, EU i drugih međunarodnih partnera. Operatori prenosnih sistema u međuvremenu nadograđuju mreže i pojačavaju interkonekcije kako bi apsorbovali promenljive obnovljive izvore i omogućili istinski integrisano regionalno tržište do sredine 2030-ih – što je ključni korak ka cilju za 2040. godinu. Sa aukcijama koje su već otključale gigavate u Srbiji, Albaniji, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, predstojeća prva solarna aukcija u Crnoj Gori će upriličiti dodatni zamah, obezbeđujući da region ostane čvrsto na putu da ispuni svoj cilj od 20 GW.

Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore trebalo bi da pokrene svoju prvu konkurentnu aukciju za solarnu energiju, nudeći tržišne premije za do 250 MW novih fotonaponskih kapaciteta.

Nenadmašna zastupljenost i pažljivo odabrana publika

Konferencija Energy Week Western Balkans izgradila je svoju reputaciju na obezbeđivanju prisustva najviših državnih i industrijskih zvaničnika. Učesnici događaja su:

  • Ministri i visoko rangirani donosioci odluka iz svake zemlje Zapadnog Balkana i Hrvatske;
  • Predsednici uprava i generalni direktori javnih preduzeća (Elektroprivreda Srbije (EPS), KESH, ESM (Elektrani na Severna Makedonija), Elektroprivreda Crne Gore (EPCG), Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EP BiH));
  • Rukovodioci TSO-a, tržišnih operatora i berzi električne energije (OST, MEPX, SEEPEX, ALPEX, KOSTT, CGES);
  • Međunarodni investitori, preduzimači i finansijeri (UGT Renewables, Masdar, Alcazar Energy, DRI, Notus Energy, European Energy, Statkraft, Acciona, ERBD, IFC, Svetska banka, EIB).

Ovogodišnji sastav donosi najsveobuhvatniju regionalnu zastupljenost ikada okupljenu, obezbeđujući da svaka diskusija, dogovor i konekcija budu informisani od strane ljudi koji donose najveće odluke u sektoru.

Uticajne sednice o najbitnijim temama današnjice

Tokom dva dana panel diskusija, delegati će se baviti izazovima i prilikama koje oblikuju energetsku tranziciju Zapadnog Balkana:

  • Ministarski panel: Put do 2040. – Mapiranje puta do 20 GW novih obnovljivih izvora uz usklađivanje nacionalnih politika i politika EU;
  • Era hibridnih obnovljivih izvora – Integracija solarne energije, vetra i skladištenja za otporan energetski sistem;
  • Smanjenje rizika za projekte velikih razmera – Inovativni mešoviti finansijski modeli i garancije tipa CfD za otključavanje investicija;
  • PPA sporazumi sledeće generacije – Sintetički ugovori i strategije korporativnih nabavki za prekogranične obnovljive izvore;
  • Modernizacija mreže i tržišna integracija – Nadogradnje, interkonekcije i evolucija berze električne energije za potpuno integrisano regionalno tržište.

Svaka sesija je osmišljena da pruži maksimalan uvid, predstavljajući samo stručnjake koji razmišljaju unapred i studije slučaja iz stvarnog sveta.

Jedinstveno profesionalno umrežaanje u specijalnoj B2B zoni

Profesionalno umrežavanje je sama srž konferencije Energy Week Western Balkans. Tokom dva dana i više od 10 sati dnevno, namenska B2B zona događaja nudi strukturiran raspored sa udobnim prostorima za sastanke, osobljem za podršku na licu mesta i pažljivo osmišljenim upozavanjem kako bi se osiguralo da svaki razgovor donese rezultate. Od neformalnih pauza za kafu do gala večere na plaži „Watt-A-Night“, mogućnosti za sklapanje partnerstava i umrežavanje su osmišljene da budu efikasne i uticajne.

InNet Connect: Vaša prilagođena aplikacija za umrežavanje

Nakon godina kultvisanja zajednice, Invest In Network sa ponosom predstavlja InNet Connect, prilagođenu B2B aplikaciju kreiranu od strane organizatora, koja delegatima omogućava da istraže profile kompanija i kontakte učesnika, te pošalju zahteve za sastanke jednim klikom.

Pristup aplikaciji otvara se nedelju dana pre događaja, dajući učesnicima dovoljno vremena za strategiju i povezivanje sa kolegama iz branše.

Godine zajedništva, jedan odlučujući trenutak

Od svog osnivanja, Energy Week Western Balkans je događaj na kojem su vlade, komunalna preduzeća, regulatori i investitori uspostavljali partnerstva koja pokreću energetsku tranziciju regiona. Izdanje 2025. obećava da će doneti još više vrednosti, više poslova i više vizije nego ikada pre.

Registracija i dodatne informacije

Za sve detalje i registraciju posetite ovde. 

Za upite: Invest In Network email info@investinnet.com

Izvor: Energy Week Western Balkans

Globalno spaljivanje gasa dostiglo najviši nivo od 2007. godine

Foto: Usplash/Odile

Globalno spaljivanje prirodnog gasa poraslo je drugu godinu zaredom, čime je izgubljeno oko 63 milijarde dolara u energiji. Osim toga  napori za smanjenje emisija, jačanje energetske sigurnosti i pristupa energiji ozbiljno su narušeni, saopštila je Svetska banka povodom objavljivanja godišnjeg izveštaja Global Gas Flaring Tracker.

Spaljivanje prirodnog gasa, praksa koja se primenjuje tokom vađenja nafte, dostigla je 151 milijardu kubnih metara (bcm) u 2024. godini, što je povećanje od 3 bcm u odnosu na prethodnu godinu i najviši nivo u dve decenije.

Procenjuje se da je nepotrebno emitovano 389 miliona tona ekvivalenta CO₂, od čega 46 miliona tona dolazi od neizgorenog metana, koji je jedan od najjačih gasova staklene bašte.

Pojedine zemlje su uspele da smanje spaljivanje, ali devet najvećih  po ovom pitanju i dalje učestvuje sa tri četvrtine ukupnog globalnog spaljivanja, iako proizvode manje od polovine svetske nafte.

Pročitajte još:

„Kada više od milijardu ljudi još uvek nema pristup pouzdanoj energiji, a brojne zemlje traže nove izvore kako bi zadovoljile rastuću potražnju, zaista je frustrirajuće gledati kako se ovaj vredan prirodni resurs rasipa”, rekao je Demetrios Papatananasiou, globalni direktor za energiju i ekstraktivne delatnosti u Svetskoj banci.

Satelitski podaci, koje je prikupila i analizirala Svetska banka pokazuju da je količina gasa spaljenog po barelu proizvedene nafte ostaje uporno visoka već 15 godina.

Izveštaj naglašava da zemlje koje su se obavezale na inicijativu „Prekid rutinskog spaljivanja do 2030. godine” (ZRF) ostvaruju znatno bolje rezultate u poređenju sa onima koje nisu dale takvu obavezu. Od 2012. godine, potpisnice ZRF-a smanjile su intenzitet spaljivanja u proseku za 12 odsto, dok je u zemljama koje nisu potpisale inicijativu zabeležen rast od 25 odsto.

Iz Svetske banke su podsetili kako je Uzbekistan iskoristio grant od 11 miliona dolara, za identifikaciju i otklanjanje curenja metana u mreži za transport gasa. Time je ova zemlja godišnje smanjila emisije metana za 9.000 tona, s potencijalom da se ta brojka poveća i do 100.000 tona godišnje.

Energetski portal

1...434445...1,671Page 44 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs