Manje razvijene države razapete su između borbe da sačuvaju energetsku stabilnost i domaću privredu sa jedne strane i pritisaka koje nameće globalna energetska tranzicija sa druge. Glavni razlog njihove nemogućnosti da uđu u korak sa ostatkom sveta jeste nedostatak finansijskih sredstava, pa postizanje ugljenične neutralnosti nedovoljno razvijenih zemalja umnogome zavisi od savetodavne, moralne i finansijske podrške. 

Evropska investiciona banka (EIB) aktivno finansira projekte koji doprinose ublažavanju klimatskih promena širom sveta i time predstavlja jedan od stubova globalne zelene transformacije. O strategiji i misiji EIB-a, njihovoj aktivnosti na Zapadnom Balkanu i u našoj zemlji, razgovarali smo sa Alesandrom Bragonzijem, šefom regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan. 

EP: Evropska investiciona banka jedan je od glavnih finansijera projekata koji doprinose borbi protiv klimatskih promena. O kakvim projektima je reč i u kojim zemljama sprovodite projekte? 

Alesandro Bragonzi: U skladu sa Planom klimatskog delovanja Banke za period 2021–2025. usvojenim 2020. godine, EIB se obavezala da će do 2025. godine 50 odsto svog kreditiranja usmeravati za klimatske mere i održivost životne sredine i taj cilj je već postignut prošle godine, kada smo 27,6 milijardi evra, odnosno 51 odsto ukupnog obima našeg finansiranja, opredelili za globalno klimatsko delovanje. Sve svoje aktivnosti smo uskladili sa ciljevima Pariskog sporazuma, potvrđujući svoju ulogu jednog od vodećih klimatskih finansijera. Planiramo da pomognemo da se, tokom tekuće decenije, mobiliše hiljadu milijardi evra za projekte u oblasti klime i održivosti životne sredine. 

Kada je u pitanju ublažavanje klimatskih promena, fokusiramo se na investicije sa ciljem ograničavanja globalnog zagrevanja kroz smanjenje emisije gasova staklene bašte. Kod prilagođavanja klimatskim promenama bavimo se njihovim posledicama povećanjem otpornosti i njihovim ublažavanjem. Postoji potreba za ulaganjem u energetsku efikasnost kako bi se smanjili energetski nedostaci u Evropi ili dala podrška javnom prevozu sa niskim emisijama, koji je projektovan tako da zadovoljava potrebe različitih socijalno-ekonomskih grupa. Ciljanim ulaganjima u obnovljive izvore energije – kako u sklopu postojeće mreže tako i van nje – možemo podržati 1,1 milijardu ljudi koji trenutno nemaju pristup električnoj energiji, čime se borimo i protiv rodnih nejednakosti. Kada su u pitanju konkretni klimatski projekti koje EIB podržava globalno, dozvolite mi da pomenem neke od njih.

Zajedno sa Svetskom bankom, implementiramo Fond za finansiranje klimatskih mera u gradovima koji pomaže u planiraju projekata za smanjenje emisije i unapređenje svakodnevnog života u urbanim područjima. Od te korisne tehničke pomoći pogodnosti ostvaruju i neki gradovi na Zapadnom Balkanu. U Ugandi EIB finansira distribuciju 240.000 solarnih sistema za domaćinstva. Zahvaljujući toj investiciji, preko milion ljudi širom zemlje po prvi put će imati električnu energiju za napajanje mobilnih telefona i osvetljenje. Zajam EIB vredan 280 miliona evra pomaže korporaciji ArcelorMittal u razvoju metoda proizvodnje čelika sa smanjenom emisijom štetnih gasova. Pomažemo u obnavljanju šuma u Južnoj Americi pomoću Fonda za ublažavanje degradacije zemljišta koji upravlja sa 500.000 hektara zemlje. EIB finansira prvu plutajuću vetroelektranu u Evropi, uz obalu Portugala, koja se uzdiže 210 metara iznad Severnog Atlantika. U pitanju je impresivan inženjerski podvig – tri turbine proizvode dovoljno električne energije za 60.000 domaćinstava, smanjujući emisiju ugljen-dioksida za otprilike 1,1 milion tona. Detalje naših aktivnosti u ovom sektoru i informacije o glavnim projektima javno su dostupne u najnovijem izdanju Pregleda klimatskih aktivnosti i održivosti životne sredine koji je objavljen u martu 2022. godine.

EP: Cilj Evropske investicione banke je da do 2050. godine učini Evropu ugljenično neutralnim kontinentom. Da li je taj cilj ostvariv za zemlje Zapadnog Balkana, s obzirom na to da će fosilna goriva još dugo biti prioritet u odnosu na obnovljive izvore energije? 

Alesandro Bragonzi: Evropskim zelenim sporazumom predviđeno je da se emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine mora smanjiti za 55 odsto. Cena ugljenika, kamen temeljac energetske tranzicije Evrope, nastaviće da igra ključnu ulogu, uključujući proširenje sistema EU za trgovinu emisijama (ETS) na nove sektore. Takav razvoj događaja neizbežno će uticati na pravne tekovine EU, koje predstavljaju preduslov za napredak zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu u procesu pristupanja. Međutim, nekoliko zemalja Zapadnog Balkana i dalje u proizvodnji električne energije u velikoj meri zavisi od uglja/lignita, uprkos sve lošijem kvalitetu vazduha, negativnim posledicama po zdravlje i značajnom neiskorišćenom potencijalu za obnovljivu energiju. Oko 70 odsto ukupne električne energije u Srbiji dobija se iz lignita, dok ostatak potiče od hidroenergije.

Ipak, Srbija je postigla velik napredak, naročito u sektorima obnovljive energije i energetske efikasnosti, donošenjem novih zakona. Novousvojenim Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije država je omogućila tržišno zasnovanu šemu podrške. Međutim, još uvek čekamo Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije koji bi jasno definisao njene obaveze i plan aktivnosti u pravcu dekarbonizacije. Zapadni Balkan je deo ciljeva kada je u pitanju naša strategija pravične tranzicije. Potrebna mu je naša snažna podrška za postepeni prelazak sa uglja i povećanje udela energije iz obnovljivih izvora.

EP: Koliko je EIB do sada opredelila za Zapadni Balkan i koji projekti su ključni za dekarbonizaciju ovog dela Evrope? 

Alesandro Bragonzi: Od 2009. godine, EIB je investirala gotovo 9,5 milijardi evra za Zapadni Balkan, za podršku održivom privrednom razvoju i procesima EU integracija. Cilj nam je bio da pomognemo u unapređenju uslova života i rada ljudi širom regiona, u pogledu kvaliteta transporta, dostupnosti vode, snabdevanja energijom, obrazovanja i zdravstvene zaštite. Kada je reč o klimatskim ciljevima, podržavamo i javni i privatni sektor. Na primer, 2021. godine pokrenuli smo namensku kreditnu liniju, kako bismo podstakli MSP da sprovode projekte i usvajaju prakse u oblasti klime i energetske efikasnosti, omogućavajući time brži prelazak na održivu i cirkularnu ekonomiju.

U Srbiji, zajedno sa Delegacijom EU, UNDP, Švedskom i Vladom Srbije, pomažemo srpskim preduzećima i industrijama, kao i lokalnim samoupravama u sprovođenju projekata sa povoljnim uticajem na životnu sredinu, koji će pomoći da se smanji ugljenični otisak, emisija zagađujućih materija, otpad, zagađenje vazduha i doprineti zaštiti biodiverziteta i ekosistema.

U Bosni i Hercegovini pružamo tehničku podršku za pripremu projekta obnovljive energije – vetroelektrane na Vlašiću, koji će omogućiti izgradnju vetroelektrane snage 50 megavata u regionu Travnika. Kao rezultat tih napora, ta zemlja će moći da ojača svoje snabdevanje energijom, poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i smanji zavisnost od fosilnih goriva, podstičući time održiv rast zemlje. Istovremeno investiramo u velike projekte koji će pomoći u smanjenju emisija CO2 , kao što su modernizacija železnice, poboljšanje unutrašnjeg vodnog puta rekama Sava i Dunav i unapređenje gradskog saobraćaja u Sarajevu i Nišu. Te investicije će omogućiti postepene promene u ponašanju putnika, prelaskom sa privatnih na javne vidove prevoza sa povoljnijim uticajem na klimu.

Intervju vodila: Milena Maglovski 

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.