Home Blog Page 328

Otvoren 64. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih inovacija

Foto: Beogradski sajam
Foto: Beogradski sajam

Na Beogradskom sajmu otvoren je 64. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih inovacija koji će trajati do 27. maja.

Sajam je svečano otvorila Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacije, koja je tom prilikom čestitala Sajmu „dva rođendana“ i podsetila na zasluge Sajma u razvoju tehnike i tehnologije. Beogradski sajam ove godine obeležava 85 godina postojanja, iako se za ,,nulti’’ događaj Sajma tehnike uzima 1957. godina. Ipak, istorijski kontekst pokazuje da je istinsko prvo izdanje ove manifestacije ekskluzivnih svetskih dimenzija bilo 20 godina pre ,,nultog’’ događaja, odnosno predratne 1937, predstavljajući prvu sajamsku manifestaciju tada tek osnovanog Beogradskoj sajma. Zbog toga Sajam ove godine slavi dva rođendana.

Ministarka Matiće navela je da je Četvrta industrijska revolucija doprinela i razvoju veštačke inteligencije, kao i da je promenila način poslovanja i ubrzala tehničko-tehnološka dostignuća.

„To govori o neophodnosti obrazovanja mladih ljudi na ovom polju, ali i ulaganja u infrastrukturu zarad bolje budućnosti svih nas“, kaže ministarka.

Dodala je da je u tom kontekstu digitalizacija jedan od osnovnih prioriteta resornog Ministarstva trgovine, turzima i telekomunikacije, pri čemu veliki izazov predstavlja digitalni jaz koji postoji između urbanih i ruralnih područja. Zbog toga izgradnja širokopojasne mreže u ruralnim područjima predstavlja ključni projekat Ministarstva.

,,Do sada su obezbeđena sredstva za približno 1.000 ruralnih naselja sa preko 150.000 domaćinstava, koja će dobiti mogućnost pristupa brzom internetu, dok će 900 školskih objekata u najruralnijim sredinama dobiti besplatan pristup internetu. Vrednost ove investicije je preko 150 miliona evra“, kaže ministarka. Kako dalje navodi, projekat koji nosi naziv ,,Povezane škole’’, a koji ima za cilj digitalizaciju obrazovnog Sistema, jeste još jedan kapitalni projekat koji sprovodi resorno ministarstvo. Ministarstvo je prošle godine, kao podršku svim ovim procesima, usvojilo i strategiju razvoja informacijonog društva i informacione bezbednosti.

Tehnologija i inovacije predstavljaju poluge za prevazilaženje svake krize i upravo su danas nova tehnološka rešenja potrebnija nego ikad ranije. U tome leži i izuzetan značaj ove sajamske manifestacije“, zaključila je ministarka Matić.

Sajam tehnike održava se na više od 20.000 m2 izlagačkog prostora u halama 1, 1A, 2, 3, 3A i na otvorenom prostoru Beogradskog sajma.

Izlagački i stručni sajamski programi okupljaju više od 500 domaćih i stranih, direktnih i indirektnih izlagača i drugih učesnika iz 26 zemalja sa tri kontinenta. Posetioce sajma očekuje raznovrsan sadržaj izložbe. Ove godine ključna tematska oblast je Industrija 4.0, i u odnosu na to najviše izlagača biće upravo iz oblasti ,,Integre’’ koja predstavlja sajamski sektor posvećen numerički upravljanim mašinama alatkama (CNC), obradnim centrima, alatima i sistemima alata. Takođe, posetioci će moći da prisustvuju ,,Izložbi inovacija i novih tehnologija’’, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i opremom za naučne i profesionalne svrhe.

Pored nabrojanih i ostalih pojedinačnih izložba, posetiocima će biti predstavljeni i grupni nastupi Češće Repuplike i Slovenije, a nekoliko kompanije će predstaviti i Privredna komora Republike Srbije. Već po tradiciji, izlagači i drugi učesnici na Sajmu tehnike prijavili su više od 100 tehničko-tehnoloških inovacija i novosti, najviše sektorima 3D tehnologija, robotike, CNC mašina, primene laserskih tehnologija, obrade plastike, automatizacije proizvodnih procesa, mernih instrumenata, alata. Biće predstavljeno i šest timova-finalista koji se nadmeću za ,,Najbolju tehnološku inovaciju’’ za 2021. godinu u Srbiji. Stručni prateći program najvećim delom biće posvećen dilemama u vezi sa mogućnim pravcima tehničko- tehnološkog razvoja u različitim privrednim sektorima. Na samom kraju, visokokvalifikovani žiri dodeliće najuspešnijim izlagačima i drugim učesnicima tradicionalne nagrade i priznanja „Korak u budućnost’’.

Istaknuto je da se značajan deo zasluga za uspeh Sajma tehnike pripisuje Vladi Republike Srbije, zbog toga što njena tela i ministarstva na mnogo načina podržavaju razvojne koncepte tehnološko-tehničkih instituta i institucija.

Cena pojedinačnih ulaznica za Sajam tehnike iznosi 400 dinara. Za parkiranje putničkih automobila u sajamskom krugu plaća se 150 dinara po satu. Radno vreme Sajma tehnike biće od 10 do 18 časova (petak do 17h).

Izvor: Beogradski sajam

Počela priprema za energetsku sanaciju zgrada centralne vlasti

Foto: UNDP
Foto: UNDP

U partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije i u saradnji sa Upravom za zajedničke poslove republičkih organa i Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je pokrenuo niz pripremnih aktivnosti kako bi se poboljšala energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti.

Prva u nizu pripremnih aktivnosti je izrada energetskih sertifikata zgrada za referentno stanje, nakon čega će biti sprovedeni detaljni energetski pregledi zgrada u skladu sa metodologijom koja se koristi u EU, odnosno u skladu sa Direktivom o energetskim performansama zgrada. Na osnovu rezultata sprovedenih energetskih pregleda biće procenjene moguće uštede i predložena po tri investiciona paketa mera energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije za svaku zgradu. Za svaki paket biće sprovedena finansijska analiza i vrednovanje ostalih društvenih koristi koje svaki paket donosi. Nakon ovih razmatranja za svaku zgradu biće izabran optimalni paket mera na osnovu čega će biti izrađena odgovarajuća projektna dokumentacija za energetsku sanaciju. Za dve najkompleksnije zgrade, „Palata Srbija“ i „SIV 3“, biće izvršena i istraživanja geotermalnog potencijala koja će dati preciznu sliku mogućnosti primene geotermalne energije za grejanje i hlađenje ovih objekata. Takođe, za ove zgrade biće izrađene i detaljne studije izvodljivosti u skladu sa propisima o upravljanju kapitalnim projektima.

Do sada je nekoliko timova domaćih i međunarodnih  stručnjaka pregledalo 18 zgrada, a do kraja juna biće izvršeni energetski pregledi svih odabranih objekata. Izabrane zgrade centralne vlasti obuhvataju ukupno 208.000 m2, a polovina odabranih objekata spada u kategoriju kulturne baštine. Među zgradama obuhvaćenim energetskim pregledima su neki od najznačajnijih spomenika kulture u Beogradu, kao što su zgrada Predsedništva na Andrićevom vencu i zgrada Vlade Republike Srbije.

Očekivani rezultati programa „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“ vrednog 40 miliona evra su smanjenje potrošnje primarne energije u saniranim zgradama za oko 30 odsto, smanjenje emisije CO2 za oko 20 odsto, poboljšanje uslova rada, poboljšanje bezbednosti na radu i oko 29 odsto uštede u operativnim troškovima za energiju. Pored toga, program treba da doprinese zaštiti i očuvanju objekata kulturne baštine.

Pripremne aktivnosti deo su napora i težnje UNDP-a da pomogne proces zelene tranzicije u Srbiji. Tim povodom, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji, Fransin Pikap, istakla je:

„U Srbiji, 40 odsto emisija GHG potiče iz potrošnje energije u zgradama, od kojih se 15 odsto pripisuje javnim ustanovama. Adaptacija starih, energetski neefikasnih javnih objekata će dovesti do smanjenja emisija GHG, poboljšati kvalitet vazduha na lokalnom nivou i uslova za ljude koji te objekte koriste. Takođe, to će dovesti do otvaranja novih radnih mesta za lokalna građevinska preduzeća, kao i za kompanije koje se bave održavanjem zgrada, poboljšati otpornost na klimatske promene i očuvati istorijsku vrednost tih objekata.

Veliki razvojni izazov za Srbiju predstavlja neefikasno korišćenje energije, koja se najvećim delom dobija sagorevanjem fosilnih goriva, što za posledicu ima visoke emisije štetnih materija među kojima su i one koje izazivaju efekat staklene bašte (GHG).

Brojne studije ukazuju da Srbija poseduje veliki potencijal da poboljša energetsku efikasnost svog fonda zgrada. Kada je o javnim zgradama reč, značajan potencijal za uštedu energije odnosi se na tehničke sisteme zgrada (grejanje, klimatizacija, unutrašnje osvetljenje, itd.), upravljanje tim sistemima i ponašanje samih korisnika. Zato je neophodno proceniti postojeće stanje energetske efikasnosti zgrada i tako obezbediti informacije potrebne za donošenje paketa različitih mera energetske efikasnosti koje će obuhvatiti energetska sanacija svakog od objekata.

Predviđene pripremne aktivnosti trajaće do maja 2023. godine, a omogućene su zahvaljujući finansijskoj podršci Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Poverilačkog fonda Razvojne banke Saveta Evrope kome doprinose Republika Slovačka i Kraljevina Španija.

Izvor: UNDP

Aplikacijom protiv šumokradica u CG

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Chad Madden)

Borba protiv šumokradica i piromana u Crnoj Gori izazov je sa kojim se država i nadležne institucije decenijama bore. U narednom periodu toj borbi moći će direktno sa terena da doprinese bukvalno svaki građanin zahvaljujući aplikaciji „Čuvari šuma“ koju je kreirala nikšićka NVO Društvo mladih ekologa.

Uz vrlo jednostavnu proceduru građani će moći da prijave, snime i pošalju svaku sumnjivu aktivnost i tako srpreče dalju devastaciju crnogorskih šuma.

Ekolozi veruju da će zajedno sa građanima borbu protiv devastacije šumskih kompleksa sada podići na veći nivo.

Uz jednostavnu proceduru prijavljivanja problema, uočene nepravilnosti biće svim nadležnim instucijama na raspolaganju u svakom trenutku.

U prošloj godini podneto je blizu 290 krivičnih prijava zbog devastacije šuma od čega su skoro trećina povratnici.

Budući da šume pokrivaju skoro 60 odsto Crne Gore, aplikacija u rukama građana biće velika pomoć i za oko 160 zaposlenih šumara, što je trenutno nedovoljno da se pokrije teren, priznaju u Upravi za šume.

“Ova apliakcija će i preventivno da deluje na nesavesne počinioce, a s obzirom na to da mi imamo veliki broj povratnika govori u prilog tome da su zakonski propisi i kazne izuzetno blagi. Treba u budućnosti raditi na menjaju zakonskih propisa i pooštravanju kaznene politike”, poručio je Srđan Pejović, direktor Uprave za šume.

“Apliakcija je jednako dostupna svima, a dostupna je i Upravi za inspekcijske poslove koja svakodnevno može da ima kroz ovu aplikaciju pomoć, da se usredsredi na pravu tačku i da u datom vremenu ili momentu bude na datoj lokaciji i odradi posao u svrhu zaštite šumarskog kompleksa i zaštite pravne države”, poručio je Miodrag Karadžić, direktor NVO Društvo mladih ekologa.

Aplikacija je za sada dostupna samo na Andorid uređajima, a nastala je u okviru projekata „Održivo upravljanje šumama za sve“, koji finansira Evropska unija.

Izvor: RTCG

Rekordna prodaja električnih vozila u prvom kvartalu 2022.

Foto-ilustracija: Unsplash (Taun Stewart)
Foto-ilustracija: Unsplash (Vlad Tchompalov)

Prodaja električnih automobila (uključujući i plug-in hibride) postavila je novi rekord 2021. godini sa 6,6 miliona prodatih vozila, što znači da je svake nedelje prodato više automobila nego u celoj 2012. godini, stoji u izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

Taj trend nastavio je da jača i u 2022. godini sa dva miliona prodatih električnih automobila širom sveta u prvom kvartalu ove godine, što je za tri četvrtine više u odnosu na isti period godinu dana ranije.

U Kini se prodaja električnih automobila skoro utrostručila u 2021. godini na 3,3 miliona, što čini oko polovinu ukupne globalne prodaje. Kineski električni automobili su obično manji nego na drugim tržištima, dok je srednja cena električnog automobila u Kini bila samo 10 odsto viša od cene konvencionalne ponude, u poređenju sa 45 do 50 odsto na drugim velikim tržištima.

Nasuprot tome, prodaja električnih automobila zaostaje u većini zemalja u razvoju i tamo gde je dostupno samo nekoliko modela koje prosečan potrošač ne može da priušti.

Obezbeđivanje budućeg rasta zahtevaće veće napore u diversifikaciji proizvodnje baterija i snabdevanja kritičnim mineralima kako bi se smanjili rizici od rasta cena, navodi IEA.

Podrška vlada i državnih institucija bila je jedan od glavnih razloga za masovnu prodaju električnih automobila na mnogim tržištima, pri čemu se ukupna javna potrošnja na subvencije i podsticaje udvostručila u 2021. na skoro 30 milijardi dolara.

Sve veći broj zemalja ima ambiciozne ciljeve za elektrifikaciju vozila u narednim decenijama, a mnogi proizvođači automobila imaju planove za elektrifikaciju svojih voznih parkova koji prevazilaze ciljeve politike.

Energetski portal

Stvaranje regionalne energetske mape i povećanje OIE kapaciteta su nacionalni interesi

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Na okruglom stolu posvećenom energetskoj bezbednosti i konfliktu u Ukrajini, koji je organizovan u Bukureštu, učestvovala je i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Ona je tom prilikom izjavila da povezivanje i izgradnja energetske infrastrukture predstavljaju nacionalni interes svake države i da je stvaranje regionalne energetske mape prioritet Srbije.

,,Razgovarali smo o energetskoj bezbednosti i o tome kako da budemo samodovoljni, odnosno da proizvodimo iz sopstvenih izvora dovoljne količine energije za svoje potrebe. Ovde su bili zvaničnici SAD, EK i zemalja zapadnog Balkana i postoje zemlje, poput SAD, koje imaju iskustva i od kojih možemo mnogo da naučimo kada je reč o energetskoj tranziciji’’, izjavila je Mihajlovićeva.

Ministarka dodaje da je cilj da se razmotre sve opcije za srpsku energetiku 2040. i 2050. godine, kao i to da Srbija ima najbolji zakonodavni okvir, bilo da je reč o OIE ili o unapređenju energetske efikasnosti, a da sledeći korak predstavljaju investicije.

,,Ovo je veoma izazovno i teško vreme za sve, nismo ranije radili na diverzifikaciji u gasnom sektoru, ove godine smo počeli radove na interkonekciji sa Bugarskom, a želimo da budemo povezani sa svim državama u regionu, i sa Rumunijom, i sa Severnom Makedonijom i Hrvatskom, jer od toga koliko ćemo biti ujedinjeni i povezani zavisiće energetska, ali i nacionalna bezbednost’’, navodi Mihajlovićeva.

Navodi i to da nam je potrebno povezivanje i u visokonaponskoj mreži, kao i da su razgovarali o svim opcijama koje će doprineti tome da se stabilnost i bezbednost u energetskom sektoru održe i unaprede, zato što od toga zavisi ekonomska, finansijska i politička stabilnost.

Energetski portal

Beograd – Uklonjeno oko sto divljih deponija

Foto: Grad Beograd
Foto: Grad Beograd

U okviru akcije “Problem manje” u glavom gradu Srbije u nekoliko proteklih meseci, uklonjeno je oko sto divljih deponija. Radnici Javnog komunalnog preduzeća „Gradska čistoća” trenutno rade na sanaciji divlje deponije koja se nalazi u Bulevaru oslobođenja na opštini Voždovac.

Prema rečima Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika, ova deponija, koja se nalazi u urbanom delu Voždovca, nastala je tako što su nesavesni sugrađani tu bacali smeće.

“Nažalost takvih primera imamo svuda po gradu, ali i kada uklonimo neku deponiju nemamo garanciju da se za nekoliko meseci neće stvoriti nova. U tom slučaju ponovo trošimo pare iz budžeta da tu deponiju uklonimo”, rekao je Vesić, navodi se na sajtu grada.

On je naglasio da je neophodno da se promene zakonski propisi, na kojima Grad insistira, te da kazne budu mnogo veće za one koji prave deponije.

“Tražimo da kazne budu najmanje milion dinara, te da se onima koji ponovo bacaju smeće oduzme vozilo. Takođe, insistiramo na tome da se kod dobijanja upotrebne dozvole od investitora traži dokaz o kretanju građevinskog otpada. Tako ćemo rešiti najveći problem „divljeg” otpada, a samim tim i štedeti pare koje možemo da uložimo u druge stvari koje su važne za čistoću grada. Verujem da će nova vlada prihvati naše predloge i time sistemski rešiti ovaj problem, a do tad na prijave građana čistićemo divlje deponije“, ističe zamenik gradonačelnika.

Ivana Tomić Ilić, predsednica opštine, istakla je da se po prijavi građana koji žive u tom delu Voždovca odmah reagovalo i počelo sa uklanjanjem divlje deponije.

“Veoma je važno da građani učestvuju u uklanjanju nelegalnih deponija tako što će prijaviti mesta na kojima se otpad nalazi, a opština će odmah reagovati. Na ovom mestu će verovatno na predlog zamenika gradonačelnika biti izgrađen park, što ovaj, a i svaki deo Voždovca, zaslužuje“, rekla je Ivana Tomić Ilić.

Prema rečima Marka Popadića, direktora JKP “Gradska čistoća”, radnici ovog preduzeća će u što kraćem roku ukloniti divlju deponiju i ujedno apelovao na sve sugrađane da propisno odlažu smeće.

Energetski portal

Za Grčku potreban samo pasoš – kakve cene nas očekuju?

Photo-illustration: Unsplash ( Nick Karvounis)
Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Blackeye)

Građani Srbije i ove godine iskazuju najveće interesovanje za letovanje u Grčkoj. Za ulazak u tu zemlju, državljanima Srbije potreban je samo pasoš. Prema rečima grčkog ministra turizma, Vasilisa Kikiljasa, zamenski vaučeri važiće i ove godine, a za nekoliko nedelja bi trebalo da bude doneta odluka o ukidanju rominga za turiste iz Srbije.

Ivana Simić Apostolu rekla je za RTS da se u grčkim medijima ističe broj turista iz Srbije koji će ove godine posetiti Grčku, negde oko 900.000 i da je to oko 30 odsto više nego broj turista koji je Grčku posetio prošle godine.

„Grčki ministar ističe da je Srbija prijateljska zemlja, da su turisti iz Srbije uvek dobrodošli. Naglasio je da turisti iz Srbije obično dolaze drumskim saobraćajem, a 2019. godine ostvarili su 7,7 miliona noćenja. Po broju noćenja su prvi među zemljama regiona“, rekla je Simić Apostolu.

Komentarišući odluku o ukidanju rominga za srpske turiste, rekla je da je grčki ministar istakao da je potrebno nekoliko nedelja da se sve stvari usklade kako bi do toga došlo.

Ali, prema njenim rečima, nije preciziran tačan datum.

Kada je reč o cenama u Grčkoj, rekla je da su poskupljenja u toj zemlji vidna, poskupela je struja, a vidljiva su i poskupljenja u prodavnicama.

„Sigurno je sve skuplje za 20 do 30 centi. Tako da i naši turisti treba da očekuju malo više cene nego prošle godine. Malo skuplje će biti, ali ne na uštrb lepog vremena i lepog provoda“, napomenula je.

Naglasila je da kovid više na sreću nije glavna reč i da je dobra vest da u Grčku može da se uđe samo sa pasošem.

Izvor: RTS

Valensija – prestonica pametnog turizma

Foto-ilustracija: Pixabay (Themil)
Foto-Ilustracija: Pixabay (jpedroza2k)

Valensija je proglašena “Evropskom prestonicom pametnog turizma 2022”. Jedan je od najposećenijih gradova Španije, a svi koji je tokom ovog leta posete mogu da obiđu Grad umetnosti i nauke – jedinstven kompleks muzeja i javnih ustanova kulture izgrađen u isušenom koritu reke Turije. Naime, zbog čestih poplava reka Turija je izmeštena iz samog centra grada, a u na mestu starog korita nikao je jedinstven park. 

Prema rečima Migela Anhela Pereza iz fondacije “Vizit Valensija”, grad kombinuje tehnologiju i dizajn sa kvalitetom života i nastoji da sve znamenitosti učini dostupnim svim posetiocima.

„Moto grada je „Pametni u srcu“, to znači biti održiv na ekonomski i ekološki način, poštovati životnu sredinu, lokalne zajednice i posetioce. Treba da dođete u Valensiju jer je ovo naša godina. Proglašeni smo prestonicom pametnog turizma, a svi posetioci mogu da uživaju u dobroj hrani, sportu, kulturi, noćnom životu, za svakog ima po nešto“, objašnjava Perez.

Kako je istakao mnoge turiste privlači spoj istorije i tradicije koji je fenomenalno uklopljen sa futurističkim izgledom nekih zgrada, što pojedinim delovima grada daje izgled kao da su iz 22. veka.

Valensija je jedan od najstarijih španskih gradova koji godišnje poseti oko 2,2 miliona ljudi. Prema podacima, više od 60 odsto posetilaca u Valensiju dođe kako bi posetilo Grad umetnosti i nauke, gde imaju priliku da vide Operu, interaktivni Muzej nauke, najveći akvarijum u Evropi.

Kroz Valensiju se protežu biciklističke staze dužine od 160 kilometara, što ljubiteljima dvotočkaša pruža mogućnost da na biciklima obiđu i vide sve znamenitosti grada.

Stanovnici grada posebno su ponosni na to što je grad prošle godine poneo titulu najzdravijeg grada na svetu. Rado ističu da su prvi počeli da mere ugljenični otisak turističkih aktivnosti, kao i da žele da postanu karbonski neutralni do 2030. godine.

Valensija ima dobru saobraćajnu infrastrukturu i odlično je povezana sa drugim gradovima, krasi je 20 kilometara duga plaža, čist vazduh i više od 300 sunčanih dana godišnje, mnogi je rado posećuju, a sve češće i ostaju da žive u njoj.

Nevena Đukić

Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

Bitcoin – savremeno rudarenje na struju

Foto-Ilustracija: Pixabay (MichaelWuensch)
Foto-Ilustracija: Pixabay (vjkombajn)

Prva menjačnica kriptovaluta u Srbiji ECD, juče je obeležila Bitcoin Pica dan i deceniju svog poslovanja. Pre 12 godina, jedan programer u Americi je platio 10.000 Bitcoina kako bi mu se dostavile dve pice. Te godine porudžbina je vredela 41 dolar, a danas 10.000 Bitcoina vredi više od 280 miliona dolara. Od 2010. godine kriptovalute su počele da osvajaju svet, a u kripto zajednici se Bitcoin Pica dan obeležava kao dan u kojem je Bitcoin iz digitalne sfere prvi put ušao u realan život.

ECD je prva i za sada jedina zvanična kripto menjačnica u Srbiji. Poslovanje je pokrenuto 2012. godine, a 2015. u rad je pušten prvi kriptomat za kupovinu BTC-a.

Bitcoin rudarenje zahteva potrošnju velike količine energije, što za posledice ima negativan uticaj na životinu sredinu.

Na pitanje kako je u Srbiji rešen problem struje, kada je reč o ovome, Marko Živković, direktor marketinga ECD navodi da je kod nas zakon predvideo da građani poseduju Bitcoine, i to legalno, kao što je legalno rudarenje Bitcoina, ali u našim propisima nije prepoznat, na neki poseban način, taj ekološki aspekt rudarenja, odnosno potrošnja struje i koja se energija koristi.

“Postoje lokalne inicijative da se te stvari regulišu, ali trenutno ne postoji zakonodavni okvir kada je o ovome reč”, dodaje Živković.

Rešenje velike potrošnje energije moglo bi da bude u prelasku na neke od obnovljivih izvora energije. Aleksandar Matanović, osnivač ECD, u vezi sa ovim navodi da je u Srbiji struja i dalje jeftina zbog čega ljudi nemaju finansijski motiv da prelaze na obnovljive izvore energije. Ipak u svetu je preko 50 odsto onih koji se bave Bitcoin rudarenjem već prešlo na alternativne izvore energije.

Matanović dodaje da profitabilnost u velikoj meri zavisi od energetske efikasnosti zbog čega se mnogo ulaže u iznalaženje rešenja da se energetska efikasnost poveća.

Pronalaženjem rešenja u ovoj industriji, omogućuje da se ona primene i u drugim oblastima, naročito tamo gde je važno da se umanji potrošnja energije.

“Ne postoji industrija kojoj profitabilnost toliko zavisi od cene struje i ne postoji niko drugi na svetu ko je više motivisan da ulaže u energetsku efikasnost od Bitcoin rudarenja”, ističe Matanović.

Energetski portal

Srbija dobija nove kapacitete reverzibilnih hidroelektrana – najavljena izgradnja RHE “Đerdap 3”

Foto: Elektroprivreda Srbije
Foto: Wikipedia/MRY

Naša zemlja nastavlja sa ulaganjima u obnovljive izvore energije što podrazumeva i izgradnju kapaciteta za skladištenje zelene energije kao što su reverzibilne hidroelektrane (RHE). Ministarka rudarstva i energetike najavila je izgradnju RHE “Đerdap 3” koji je, kako kaže,  jedan od najvažnijih projekata koje Srbija ima u svom novom investicionom ciklusu.

Reverzibilne hidroelektrane rade po principu pumpnog skladištenja električne energije dobijene iz obnovljivih izvora. Kada se na mreži jave viškovi električne energije, tada se voda iz donje akumulacije pumpa u gornju, a kada nastanu manjkovi, najčešće u zimskim mesecima usled nedovoljno sunca ili vetra, onda se voda iz gornje akumulacije ponovo pušta u donju i tada pokreće turbine za proizvodnju struje.

Ministarka se nada da će rumunske kolege biti uključene i u projekat “Đerdap 3”, baš kao što je to bio slučaj sa HE “Đerdap 1’’ koja uspešno radi već pola veka.

Usvojena i planska dokumentacija za RHE “Bistrica”

Vlada Srbije usvojila je na poslednjoj sednici Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene sistema reverzibilne hidroelektrane „Bistrica” i hidroelektrane „Potpeć”, kao i odluku o izradi Strateške procene uticaja na životnu sredinu za taj projekat, saopštilo je udruženje OIE Srbija.

Prostorni plan će sadržati elemente detaljne regulacije u skladu sa odgovarajućom tehničkom dokumentacijom što će omogućiti njegovo direktno sprovođenje u skladu sa zakonom.

Time je zvanično započeo proces razvoja RHE „Bistrica“ koja je od krucijalnog značaja za razvoj i intergraciju OIE projekata u elektroenergetski sistem Srbije.

50 godina od početka rada HE “Đerap”

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ocenila je, povodom obeležavanja 50 godina od početka rada HE „Đerdap 1“, da su Srbija i Rumunija pre pola veka dobile važnu i neraskidivu vezu puštanjem u rad ove hidroelektrane.

“Dok izražavamo zahvalnost inženjerima i svim radnicima u Srbiji i Rumuniji koji su učestvovali u izgradnji HE i omogućili da ona bude jedan od stubova naše energetske bezbednosti, jednako smo svesni obaveze koju imamo mi koji danas upravljamo energetskim sistemima naših zemalja. Imamo obavezu da ulaganjem u revitalizaciju produžavamo životni vek naših zajedničkih hidroelektrana, ali i da gledamo u budućnost, kao što su radili i oni pre nas kada su doneli odluku da uđu u tako veliki i složeni projekat”, naglasila je Mihajlović.

Ona je istakla da su, u momentu kada se cela Evropa i svet suočavaju sa izazovima i krizom i istovremeno sprovode proces energetske tranzicije, potrebni saradnja, zajednički projekti i solidarnost.

Milena Maglovski

U planu povećanje izvoza žitarica u Siriju – Potpisan memorandum o saradnji

Foto-ilustracija: Unsplash (Melissa Askew)
Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović potpisao je Memorandum o razumevanju sa ministrom poljoprivrede Sirije Muhamedom Katanom kako bi se osnažila poljoprivredna saradnja dve zemlje, stoji u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.

Ključne oblasti odnose se na izvoz srpskih žitarica i semena po kome su poznati srpski proizvođači, ali i izvoz svih drugih prehrambenih proizvoda koji se izvoze iz Srbije.

Nedimović se saglasio sa sirijskim kolegom sa kojim se sastao u okviru Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, da je prostor za saradnju dve zemlje izuzetno širok i da u tom smislu ne postoje ograničenja prema vrsti hrane koja se može izvoziti u Siriju, bilo da je reč o žitaricama, voću ili mesu.

Ministar se nedavno sastao i sa zamenikom ministra poljoprivrede Irana Alirezom Mohajerom.

Glavne teme sastanka bile su nabavka iranske uree, kao i izvoz srpskih žitarica u Iran. Srbija nastavlja da otvara nova tržišta i obezbeđuje tzv. resursne baze za svoju poljoprivrednu proizvodnju, imajući u vidu da svetsko tržište danas potpuno drugačije funkcioniše u odnosu na period od pre deset godina.

Obezbeđivanje sigurnosti poljoprivredne proizvodnje kako trenutno, tako i za naredne godine je prioritet imajući u vidu da su usled trenutnih svetskih dešavanja mnogi lanci snabdevanja prekinuti ili sa značajno otežanim funkcionisanjem.

Energetski portal

Uskoro otvaranje deonice 5 obilaznice oko Beograda

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Radovi na izgradnji obilaznice oko Beograda na Sektoru 5 kod tunela Straževica u punom su jeku i prema rečima Tomislava Momirovića, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, do 15. juna ova saobraćajnica biće puštena u saobraćaj.

Kako je dodao u narednih šest do osam meseci otvoriće se za saobraćaj i Sektor 6, čime će priča na temu obilaznice oko Beograda biti završena.

Ministar je istakao da će po završetku ovog projekta biti omogućeno da tranzitni saobraćaj ide brže i efikasnije što će znatno smanjiti količine aerozagađenja u Beogradu, ali i uticati na ekonomski prosperitet naše zemlje, navodi se u saopštenju.

Odgovorni izvođač radova za tunele i mostove Jovica Radić podsetio je na to da je tunel Straževica na Sektoru 5, koji je dugačak 733 metra, počeo da se gradi februara 2019 godine.

On je dodao da se radi o izuzetno kompleksnom tunelu, a uz veliku podršku resornog ministarstva sve poteškoće su prevaziđene i narednog meseca tunel Straževica, kao i ceo Sektor 5 biće pušteni u probni rad.

Projekat obilaznice oko Beograda sastoji se iz više sektora ukupne dužine 20,4 kilometra, a u aprilu prošle godine pušten je u saobraćaj Sektor 4 dužine 7,7 kilometara.

Resorno ministarstvo ovaj projekat realizuje u saradnji sa JP „Putevi Srbije“, kineskom kompanijom „Power Construction Corporation of China Ltd“ i azerbejdžanskom kompanijom „Azvirt“.

Energetski portal

Četiri ključna indikatora klimatskih promena oborila rekorde u 2021.

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Četiri ključna indikatora klimatskih promena – koncentracija gasova staklene bašte, porast nivoa mora, toplota i zakiseljavanje okeana – postavili su nove rekorde u 2021. godini, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (WMO).

Ovo je jasan pokazatelj da ljudske aktivnosti izazivaju promene planetarnih razmera na kopnu, u okeanu i u atmosferi, sa štetnim i dugotrajnim posledicama po ekosisteme.

Ekstremne vremenske nepogode, svakodnevno lice klimatskih promena,  dovele su do nemerljivih gubitaka ljudskih života, ugrozile snabdevanje hranom i vodom i izazvale ekonomske gubitke u visini od stotinu milijardi dolara.

Izveštaj WMO o globalnoj klimi za 2021. godinu potvrdio je da je proteklih sedam godina bilo najtoplijih sedam godina u istoriji, a 2021. godina bila je jedna od sedam najtoplijih. Prosečna globalna temperatura 2021. godine bila je oko 1,11 (± 0,13) °C iznad predindustrijskog nivoa.

Obnovljivi izvori energije su jedini put do stvarne energetske sigurnosti, stabilnih cena električne energije i održivih mogućnosti zapošljavanja. Ako delujemo zajedno, transformacija obnovljive energije može biti mirovni projekat 21. veka“, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Svet mora da deluje u ovoj deceniji kako bi sprečio pogoršanje klimatskih promena i da zadržao globalno zagrevanje ispod 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo, rekao je on.

Energetski portal

Uređuje se Tara, na javnom uvidu plan za selo Račanska Šljivovica

Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije
Foto-ilustracija: Unsplash (Dino Kajtez)

Opština Bajina Bašta stavila je na rani javni uvid Plan generalne regulacije sela Račanska Šljivovica na planini Tari. Planira se i obnova hotela Tara iz 1936. godine, izgradnja staze za nordijsko skijanje i jahanje, vidikovac, kao i multifunkcionalni kulturni centar.

Račanska Šljivovica je naselje na Tari, koje se nalazi na putu Kaluđerske Bare-Mitrovac i trenutno da karakterišu seoska domaćinstva i vikendice.

Na površini od 198 hektara, koja je većinom neuređena, u planu je rekonstrukcija zapuštenog, ali nekad čuvenog hotela Tara koji se koristio kao sanatorijum za plućne bolesti.

Planirana je sanacija i adaptacija postojećeg objekta, a dozvoljena je i dogradnja do 20 odsto površine, uz parterno uređenje i gradnju otvorenih terena i poligona za sport i rekreaciju u okolini hotela, na dve lokacije ukupne površine oko 3,7 hektara.

Park će dobiti mogućnost izgradnje paviljonskih objekata, šank bara i objekata za prodaju i izlaganje šumskih proizvoda, lekovitih biljaka i suvenira, izletničke mobilijare, klupe, stolove, česme, korpe za smeće i informativne table.

U planu je, kako se dodaje i ambijentalna rasveta.

Zona sporta i rekreacije planirana je na oko 1,22 hektara u Maloj Reci i imaće terene, poligone, igrališta.

Račanska Šljivovica dobiće i pešačke, trim, bicikslističke, ski staze, kao i pokretne žičare.

Za bolji pristup novom turističkom centru planira se rekonstrukcija državnog puta II B reda 403 Kaluđerske Bare-Mitrovac-Zaovine sa proširenjem kolovoza i regulacionog profila puta.

U okviru područja koje pokriva urbanistički plan postojaće i zone za seoske kuće kao i za turistički smeštaj, etno naselje, hotelsko naselje u formi sela sa planinskim kućama, odmaralište.

U zoni za komercijalne delatnosti nalaziće se objekti trgovine, ugostiteljstva, zanatstva, banaka i objekti javne namene.

Za stanovnike i turiste gradiće se i multifunkcionalni prostor sa sadržajima iz domena kulture, obrazovanja i zdravstva.

Plan koji je izradio JP Urbanizam Kragujevac na ranom javnom uvidu će biti do 3. juna.

Izvor: Nova Ekonomija

Superblokovi iz ugla jedne beogradske porodice

Foto: Curro Palacios
Foto: Òscar Giralt

Barselona postaje grad zelenih trgova i ulica – Superblokova. Ceo koncept osmišljen je tako da su u fokusu građani, dok se saobraćaj proteruje iz grada.

Kako je živeti u kvartu koji je pun zelenila, parkova i prostora za igru i zabavu za Energetski portal objašnjava Miroslav Milenković.

Porodica Milenković je živela u Beogradu, ali su zbog posla, pre osam godina otišli u Barselonu. U ovom gradu su nekoliko puta menjali adresu i kraj u kom žive, ali deluje da su sada konačno pronašli svoju oazu mira. 

“Nama lično puno znači što živimo u kraju u kom možemo slobodno da se krećemo, kao i svim porodičnim ljudima. Sama ideja je veoma zanimljiva, jer kao i svakoj urbanoj sredini i ovde fali mesta gde će se deca igrati, novi koncept donosi to “da nije auto kralj grada, već da je pešak kralj grada””, objašnjava Miroslav Milenković.

Kako ističe po dolasku u Barselonu živeli su u različitim delovima ovog grada i svuda je veoma zagađen vazduh i velika je buka

“U jednom od stanova gotovo da nismo mogli prozore da otvorimo od zagađenja i buke. Ovde je situacija skroz drugačija. Mnogo je više zelenila, u nekim delovima gde ima puno drveća, gde je gotovo šuma, i klima je drugačija i mogu samo da zamislim koliko je lepo ljudima koji tu žive. U Superblokovima deca slobodno trče, igraju se, ljudi koriste svaki slobodan trenutak da izađu napolje”, dodaje on.

Kao i svaki put kada dolazi do velikih promena, ljudi različito reaguju na njih. I dok su neki oduševljeni Superblokovima, drugi su oštro protiv i često se mogu videti transparenti na kojima piše “Nećemo Superblokove”.

“Ljudi se bune zato što postoji negativan uticaj na ekonomiju, manji je protok ljudi, manje se posećuju radnje. Dok nama koji tu živimo ovo zaista mnogo znači. Automobil koristimo samo kada idemo van grada, po kraju ili šetamo ili vozimo bicikl. Kada smo u Beogradu nemamo drugi izbor nego da sednemo u kola, jednostavno se tamo tako živi”, objašnjava Miroslav.

Kako je istakao u školama posebnu pažnju posvećuju edukaciji. Gotovo od prvog dana škole deca uče o zaštiti životne sredine, životinjama, kako zagađenje utiče na živi svet.

“Moja ćerka koja ide ovde u školu, nas u kući “teroriše” da pazimo kada bacamo smeće, odvajamo, recikliramo. Često ih vode u prirodu, obilaze objekte u kojima su smeštene bolesne životinje koje su spašene”, kaže naš sagovornik.

U Barseloni će uskoro početi izgradnja još jednog Superbloka, a plan je da ceo grad postane jedna zelena oaza mira u kojoj će uživati kako stanovnici, tako i posetioci.

Nevena Đukić

Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

Puštena u rad najveća solarna elektrana u Austriji

Foto: Flughafen Wien AG
Foto: Flughafen Wien AG

U okviru aerodroma Švehat u Beču je otvorena najveća solarna elektrana u Austriji. Na površini od 24 hektara je postaljeno 55.000 solarnih panela koji će proizvoditi više od 30 miliona kilovat sati struje godišnje.

Time će biti pokrivene potrebe 250 preduzeća koja se nalaze u sklopu aerodroma, kao i jedna trećina godišnje potrošnje električne energije samog aerodroma.

Sledeći korak je izgradnja sedam hektara solarnih panela sa kojima će proizvodnja struje nadmašiti potrošnju. Zajedno sa već postojećih sedam postrojenja aerodrom će sledeće godine dostići ugljeničnu neutralnost. 

„Međutim aerodrom je samo jedan mali deo vazdušnog saobraćaja. Takođe su potrebni noviji avioni koji troše manje kerozina, efikasnije rute letenja i kerozin koji je ugljenično neutralan“, objašnjava član upravnog odbora aerodroma Julian Jeger.

Zaštita klime u Beču čiji je cilj klimatska neutralnost do 2040. godine predstavlja jedan od prioriteta.

„Grad već godinama unazad investira u obnovljive izvore energije, a solarna energija igra značajnu ulogu u tome. Beč planira da masovno proširi proizvodnju električne energije putem solarnih panela“, izjavio je gradonačelnik Mihael Ludvig. Za male fotonaponske sisteme ubuduće neće biti potrebne dozvole u austrijskoj prestonici, dodao je Ludvig.

„Najveća solarna elektrana u Austriji je važan korak u pravcu ugljenične neutralnosti. Klimatski i energetski program Donje Austrije planira smanjenje emisije ugljen-dioksida za 36 odsto i proizvodnju 2.000 gigavat sati struje iz solarne energije do 2030. godine. Program obuhvata više od 350 mera koje se postepeno sprovode“, izjavila je Johana Mikl-Lajtner predsednica pokrajine Donja Austrija.

Izvor: EurocommPR