Solidarnost EU u kupovini gasa – Srbija među nekoliko zemalja koje nisu članice

03.05.2023

gas-gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Adams)

Evropska unija otvorila je platformu za zajedničku kupovinu gasa na kojoj snabdevači mogu prijaviti prodajne količine. Rok za prvu nabavku ističe danas, a do sada se registovalo više od 80 firmi. U narednih godinu dana Brisel će zajedničku nabavku gasa organizovati svaka dva meseca. U prilici da se prijave biće i nekoliko zemalja koje nisu članice, među kojima je i Srbija.

Zemlje Evropske unije dobile su zadatak da do novembra gasna skladišta popune do 90 odsto. Za ovu prvu zajedničku tranšu, svetski dobavljači, do 9. maja, moraju dostaviti ponude, a iz konkursa su eliminisane i ruske kompanije i ruski gas. Cilj briselske energetske solidarnosti je da se, za sledeću grejnu sezonu na vreme obezbedi gas iz drugih izvora i to po najpovoljnijim cenama.

“Prvi put u istoriji EU treba da damo sve od sebe i da gas kupujemo na zajednički način. Znamo da će gas još neko vreme igrati ulogu neophodnog prelaznog goriva“, kaže potpredsednik Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i predviđanja Maroš Šefčovič.

Bugaska, Rumunija, Mađarska i Slovačka sklopile posao sa azerbejdžanskim gigantom

Istovremeno, rešenja za energetsku krizu međusobno traže i pojedine članice. U Sofiji, u okviru zajedničke inicijative “Prsten solidarnosti” gasni operateri Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke sa azerbejdžanskim gigantom “Sokar” potpisali su gasni memorandum.

Pročitajte još:

Predsednik Bugarske Rumen Radev ocenjuje da će to osigurati bezbednost snabdevanja i diversifikaciju čitavog regiona centralne, istočne i južne Evrope – najbrže, najefikasnije i najjeftinije.

“Najbolje rešenje za trenutnu energetsku krizu je da se u Evropu može dopremati više gasa iz različitih resursa i ruta”, kaže ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev naglašava da je ta zemlja veoma pouzdan partner u energetici spremna da ostvari sve ciljeve i doprema gas mnogim zemljama u Evropi.

Austrija i Slovenija koje su zavisile od ruskog gasa, solidarnost sada traže u Hrvatskoj – alternativni put snabdevanja vide u većim isporukama tečnog LNG-a.

“U trenutku kada se bavimo diverzifikacijom puteva snabdevanja gasom, i za nas je izuzetno važan projekat dogradnje terminala Krk i gasovoda. Podržavamo povezivanje terminala sa Austrijom preko Slovenije”, napominje slovenačka šefica diplomatije Tanja Fajon.

Dok Evropska unija radi na više energetskih frontova kako bi sprečila nestašice gasa i prošlogodišnje cenovne šokove i Rusija povlači poteze. Do aprila iduće godine zabranila je objavljivanje podataka o svojoj proizvodnji nafte i gasa i sve više se okreće zahtevnom azijskom tržištu.

A prognoze Međunarodne agencije za energetiku upozoravaju – snabdevanje gasom i tokom ove godine ostaje ograničeno.

Izvor: RTS

Nemačka pozvala države da pređu na obnovljivu energiju

03.05.2023

aukcije — Foto-ilustracija: Pixabay (ELG21)

Kako bi se završila era fosilnih goriva i sprečilo opasno zagrevanje klime u svetu, Nemačka je pozvala vlade širom sveta da pred sobom postave ambiciozni cilj prelaska na obnovljivu energiju.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) izjavila je na početku dvodnevne konferencije o klimi u Berlinu da svet mora drastično da smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.

„Znamo da nisu sve države spremne za to. Zato želim da otvorim debatu o tome da li treba i možemo li postići taj cilj o obnovljivim izvorima energije na sledećoj konferenciji o klimi“, naglasila je ona.

Predlog šefice nemačke diplomatije sasvim je različit od prethodnih pokušaja da se odredi rok za postepeno ukidanje fosilnih goriva koji su naišli na jak otpor država koje izvoze naftu i gas, prenosi Beta.

Pročitajte još:

Umesto toga, Berbok je predložila da se posebnom tehnologijom prikuplja i skladišti ugljenik, i tako smanjuje emisija štetnih gasova u atmosferu.

Stručnjaci kažu da je takva tehnologija još u eksperimentalnoj fazi, i da bi mogla da iziskuje ogromne investicije na račun jeftinijih alternativa kao što su solarna energija i energija vetra.

Ta ideja naišla je na hladan odgovor Ujedinjenih Arapskih Emirata koji će biti domaćini ovogodišnjeg samita UN o klimi.

„U pragmatičnoj, pravednoj i dobro vođenoj energetskoj tranziciji, moramo biti fokusirani na postepeno ukidanje emisije fosilnih goriva, dok postepeno povećavamo održive, pristupačne alternative bez ugljenika“, istakao je bivši izvršni direktor naftne kompanije koji će predsedavati samitom Sultan Al-Džaber.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš (António Guterres), pozvao je na prestanak upotrebe svih fosilnih goriva upozorivši da ukoliko to ne bude urađeno, nije moguće postići ograničenje porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa.

Borci za zaštitu životne sredine kažu da takođe treba naći rešenja za milione radnika u industriji uglja, nafte i gasa koja bi bila ugašena, kao i za milijarde ljudi širom sveta koji se oslanjaju na jeftina fosilna goriva.

Diplomate na sastanku u Berlinu takođe će razgovarati o tome kako povećati oblike finansijske pomoći zemljama u razvoju koje su najteže pogođene klimatskim promenama.

Berbok je navela da će obećanje da će bogate zemlje davati 100 milijardi dolara godišnje siromašnim zemljama do 2020. godine ispuniti svoj cilj prvi put ove godine.

Izvor: Biznis.rs

Osnaživanje žena u Africi kroz zelenu tranziciju

02.05.2023

Afrika_žena_dete — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Klimatske promene su pojava koja utiče na sve kontinente, zbog svog globalnog karaktera. Zelena, čista energija može da uspori globalno zagrevanje, povećanje nivoa mora, nepodnošljive temperature, i sve ostale probleme koje su klimatske promene nametnule. Afrika je jednako pogođena klimatskim problemima, ali nema jednake mogućnosti za njihovo suzbijanje. Međutim, oni koji te mogućnosti imaju, doveli su u nekoliko sela Ugande domišljate projekte sa više korisnih funkcija. Osim što im je cilj osnažiti žene i ojačati njihov položaj, fokus ovih projekata jeste upravo zelena tranzicija i proizvodnja čiste električne energije.

Akcija za osnaživanje ruralnih žena u Ugandi (ARUWE) je organizacija koja ima za cilj da poboljša živote ruralnih žena i devojaka, tako što će ih uključiti u rad na zelenim tehnologijama čiste energije – od proizvodnje, distribucije, pa i do upravljanja ovim tehnologijama, tako što su im prethodno omogućene različite obuke i programi za učenje potrebnih veština u sektoru obnovljivih izvora energije. U jednom od njihovih projekata, ARUWE je formirao nekolicinu “ženskih energetskih zadruga” koje su obučili da koriste i promovišu različite zelene tehnologije – od solarnih sistema do ugljenih briketa.

Pročitajte još:

Izveštaj ovog projekta deli priču o Džejn Ntege iz okruga Mulagi, koja se suočila sa izazovima u obezbeđivanju hrane za svoju porodicu i održavanju zdravlja, jer se oslanjala na ogrevno drvo za kuvanje. Ona je prošla kroz obuku, i sada koristi jeftino postrojenje za biogas od bambusa, umesto da se oslanja na ogrevno drvo. Ove ženske energetske zadruge takođe privlače pažnju lokalnim liderima i njihovim javnim politikama, i na taj način daju mogućnost zaposlenja ženama koje su učesnice projekta.

Međutim, projekat koji je bio od najviše koristi Uganđanima jeste “Solarna energija za zdravstvo”. Naime, u okrugu Sembabule koji broji 200.000 stanovnika, prestanak dotoka električne energije je veoma čest – što predstavlja veliku katastrofu ukoliko govorimo o radu bolnica, koje u tim situacijama moraju da se oslanjaju na kerozinske sveće za sterilizaciju opreme, što je jedan od uzroka visoke stope smrtnosti u ovim bolnicama. Cilj ovog projekta je opremanje tri bolnice fotonaponskim sistemima. Energija dobijena na ovaj način će biti iskorišćena za sterilizaciju opreme. Takođe, rashladni sistemi na solarni pogon bi omogućili ovim bolnicama da na odgovarajući način skladište svoje lekove, a konstantno snabdevanje energijom poboljšava komunikaciju između bolnica i zdravstvenih radnika u lokalnim selima.

Nakon tehničke instalacije sistema za proizvodnju, skladištenje i hlađenje solarne energije, projekat se fokusira na obuku žena iz okruga Sembabule. U nekoliko modula obuke, ove žene će biti vešte za rad i održavanje fotonaponskih sistema kako bi se osigurala njihova funkcionalnost nakon završetka projekta.

Milica Vučković

ZAJEDNIČKIM SNAGAMA DO ZELENIJE SRBIJE

02.05.2023

tara-mountain-srbija — Foto-ilustracija: Pixabay

Pojedinac promenom navika i te kako može da utiče na očuvanje životne sredine, ali za borbu protiv velikih ekoloških problema, poput zagađenih voda i vazduha, otpada kojim se neadekvatno upravlja, prirodnih resursa koji se iscrpljuju, potrebna je dobra strategija, ali i organizacije koje imaju dovoljno sredstava i znanja kako bi mogle da utiču na promene u ovim izuzetno važnim oblastima.

Nažalost u Srbiji veoma mali broj organizacija je dovoljno razvijen da može da utiče na kreiranje politika koje bi na bolje menjale trenutnu ekološku situaciju. Uvidevši izazove sa kojima se susreću ekološka udruženja, organizacije civilnog društva drugi, Svetska organizacija za zaštitu životne sredine WWF Adria, započela je realizaciju projekta „Akcije Srbije za bezbednu životnu sredinu, prirodu i klimu – Bezbedna priroda i klima„. Projekat je podržala Evropska komisija kroz Program podrške civilnom društvu i on predstavlja direktan odgovor na zajedničke izazove Srbije za globalne napore za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.

U FOKUSU:

„Želimo da formiramo mrežu organizacija civilnog društva u Srbiji koja će nesmetano moći da sprovodi i realizuje svoje ideje za održivu zaštitu životne sredine. Cilj je da ojačamo njihove kapacitete i usmerimo delovanje tih organizacija da postanu relevantni učesnici u donošenju političkih odluka iz oblasti ekologije”, navode iz ove svetske organizacije.

WWF Adria Srbija će tokom naredne tri godine u tri ciklusa odabranim organizacijama civilnog društva dodeliti grantove u rasponu od 18.000 do 40.000 evra za projekte i aktivnosti koje su usmerene na očuvanje, zaštitu i sprečavanje ugrožavanja životne sredine. Na Prvi konkurs, koji je bio raspisan prošle godine, stiglo je 95 prijava organizacija iz Srbije. Ukupno 20 predloga projekata koji se dotiču pitanja zaštite životne sredine u najširem smislu, ušlo je u uži izbor, a na kraju je odabrano 10.

„Veoma smo zadovoljni odazivom organizacija koje su se prijavile za Prvi Strateški grant, u okviru projekta Bezbedna priroda i klima iz dva razloga. Prvi je što smo uvideli da organizacije civilnog društva širom Srbije uviđaju probleme životne sredine i klimatskih promena i nastoje da probleme sistemski rešavaju. Kandidati su kroz svoje projektne ideje nastojali da adresiraju širok dijapazon ideja iz navedene oblasti od upravljanja otpadom, preko cirkularne ekonomije, očuvanja biodiverziteta, održivog korišćenja energije i vodnih resursa do smanjenja zagađenja vazduha. Drugi razlog je što smo kroz sam poziv uspeli da identifikujemo i unutrašnje potrebe organizacija i definišemo u kom smeru je neophodno osnažiti njihove programske, finansijske i operacione kapacitete u budućnosti”, objašnjava Marina Papović, programski saradnik WWF Adria Srbija.

Celokupan proces odabira projekata za finansiranje je trajao oko tri meseca, a ceo WWF Adria Srbija tim je dao svoj doprinos, ujedno radeći na daljem planiranju ovog značajnog projekta.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

PROIZVODNJA PAPIRA KROZ DRUŠTVENO I EKOLOŠKI ODGOVORNO POSLOVANJE

02.05.2023

Foto: Naša kuća

Kada se snage roditeljske ljubavi udruže, ne postoji prepreka za snove dece. Jednu takvu priču počelo je da piše udruženje roditelja, kada je 2007. godine osnovalo Našu kuću, sa ciljem da se deci sa poteškoćama u razvoju pruže podrška i uslovi za sigurniji i lepši život. Ako u ovu priču upišemo i poglavlje o ekologiji, ona bez razmišljanja postaje bestseler. Kroz razgovor sa predsednicom udruženja Anicom Spasov, zavirili smo u ispisane stranice ovog bestselera.

Na prvoj stranici, od koje počinje poglavlje o ekologiji, piše ,,Papir od recikliranih paklica cigareta – početak’’. Prvi reciklirani papir proizveden je 2019. godine, ali je priča o proizvodnji započeta nekoliko godina ranije saradnjom sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju JICA. Naime, senior volonteri JICA-e boravili su dve godine u Srbiji, kako bi naše ljude podučili tradicionalnom japanskom ručnom pravljenju papira. Iako u Japanu postoje i drugi izvori celuloze, u Srbiji se najkvalitetniji papir nalazi u paklicama cigareta, zato što imaju najveći procenat celuloze.

U FOKUSU:

Proces proizvodnje razlikuje se u zavisnosti od toga da li se pravi beli ili papir u boji. Za proizvodnju belog papira proces je složeniji i tada se odvajaju spoljašnji i unutrašnji deo papira paklice od srednjeg sloja, koji je potreban za proizvodnju. Proces je jednostavniji ukoliko se proizvodi papir u boji, zato što se tada samo celofan odbacuje. Kada prođu ovu obradu, delovi paklica cigareta prolaze kroz mašinu za mrvljenje, nakon čega se takav papir stavlja u vodu u kojoj se meša oko pet sati kako bi se razdvojila fina vlakna celuloze. Ovako dobijena smesa ponovo se stavlja u vodu, iz koje se putem ramova sa specijalnim sitom smesa izvlači i formira tanak sloj papira. Na kraju, velikim industrijskim usisivačem se voda izvlači iz papira, rolerima se papir šmirgla i potom suši najmanje 24 sata. U ovakav papir mogu da se dodaju pigmenti, kao i različite semenke povrća i voća, što omogućava da iz papira koji završi u prirodi mogu da niknu nove biljke.

Na našim prostorima, Naša kuća je jedina koja se bavi ovakvom tehnikom proizvodnje, a njihov papir može i nekoliko puta da uđe u proces reciklaže, a da ne promeni svoja svojstva. Zbog složenosti procesa proizvodnje koji se bazira na manuelnom radu, umesto velikih kompanija, udruženje se opredelilo za tržište art papira, koji naručuju slikari i umetnici. Sarađuju i sa različitim nevladinim organizacijama kojima uslužno štampaju promotivni materijal za sve događaje, a pre svega ekološke. Posebno su ponosni na saradnju sa Katarinom Majić autorkom Ekološke čitanke, za čiju promociju je štampano 50 primeraka knjige na njihovom papiru.

Svoje centre otvorili su i u Zaječaru i Kragujevcu, a u planu je ukoliko sredstva budu obezbeđena, da se otvore i u Aranđelovcu, Leskovcu, Novom Sadu i drugim lokacijama.

Tekst priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

ODGOVORNO PREMA TELU, ODGOVORNO PREMA PRIRODI

01.05.2023

Kada pokupimo plastičnu flašu na ulici, ponesemo torbu u kupovinu ili vozimo bicikl do posla umesto automobila, dajemo mali doprinos očuvanju životne sredine kao i primer drugima o poželjnom ponašanju. Ponekada nismo ni svesni koliko promene u našem svakodnevnom životu mogu imati pozitivan uticaj na naše okruženje. Upotrebom prirodnih preparata, osim što činimo uslugu svom telu, pomažemo i našoj okolini. Marija Simeon, osnivačica brenda „GREENmara cosmetics”, pravi prirodnu kozmetiku koja nam pomaže da zaista živimo u skladu sa prirodom.

„Mi od prirode uzimamo najbolje, a naša zahvalnost ogleda se u odgovornoj proizvodnji koja ne ugrožava životno okruženje. Bitno nam je da sve što se uključuje u naše proizvode zadovoljava kako ekološke, tako i etičke norme. Pažljivom kombinacijom etarskih ulja, minerala, biljnih ekstrakta, prirodnih ulja i putera nastaju proizvodi koji čiste, balansiraju, regenerišu, toniraju, hidriraju i leče”, objašnjava Marija.

Prve proizvode ja napravila iz potrebe da sebi pruži najbolju moguću negu, sačuva zdravlje i sve to uradi na ispravan način. Višegodišnje iskustvo u korporativnom svetu pomoglo joj da svoje snove kao preduzetnik i ostvari.

U FOKUSU:

„Odabrala sam da u nazivu bude reč green, što znači zeleno, zato što su svi moji sapuni i ostali proizvodi „zeleni”, ekološki, zdravi i prirodni”, kaže Marija dodajući da je samo osmišljavanje, formulacija i kombinovanje mirisa i boja u pravljenju sapuna je zapravo zabavan proces.

„Izazov je bio da moji sapuni dobiju i adekvatnu upotrebnu vrednost. Cilj je bio da napravim formulacije sapuna koji čiste kožu taman koliko je potrebno, koji je hrane, hidriraju, neguju i ostavljaju mogućnost da nesmetano obavlja svoje prirodne funkcije. Zatim je usledio dug period učenja, usavršavanja i stvaranje savršenih linija proizvoda”, objašnjava ona ističući da je sjajan osećaj napraviti dobar i zdrav proizvod koji donosi isključivo dobro svakom ko ga koristi.

Prirodna bogatstva Srbije

Za svoje sapune koristi isključivo sirovine koje nemaju štetna dejstva, a trudi se da ih nabavlja iz okoline Užica i Ivanjice.

„Srbija je neverovatno bogata. Kod nas raste obilje autohtonih vrsta biljaka koje su neverovatno zdrave i cenjene u svetu kozmetike. Međutim, ova grana industrije je kod nas još uvek u procesu rasta, razvoja i uvođenja u procese koji zadovoljavaju željene standarde”, kaže Marija.

Veliku pomoć, kako kaže, dobila je od porodice i prijatelja, i do sada je imala samo dobre povratne informacije koje su joj dale vetar u leđa.

„Svaka faza razvoja brenda nosi svoje izazove. Ne postoji teži ili lakši period. Put od ideje do uspešnog plasiranja gotovih proizvoda na tržište zahteva veliku pažnju, rad i upornost. Veliku ulogu u razvoju imaju i sami korisnici, a sve veći broj ljudi bira proizvode koji im zaista pomažu da vode računa o sebi na ispravan i zdrav način”, potvrđuje naša sagovornica.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Plastične kese su zabranjene, a biorazgradive su još štetnije – ko je onda ekološki neosvešćen

30.04.2023

shopping-kese — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Roberta Errani)

Iako su plastične kese pre tri godine u Beogradu zabranjene, još nije jasno ko i kako kažnjava one koji ih i dalje koriste. U isto vreme, kese za koje piše da su biorazgradive i koje se plaćaju, štetnije su od onih starih, tvrde stručnjaci. Ko je onda ekološki neosvešćen – kupci, prodavci ili oni koji su doneli odluku, ali ne i mehanizam da je sprovedu.

Kese koje se od pre dve godine u radnjama plaćaju između 12 i 30 dinara, trebalo bi da su pogodne za reciklažu i da nateraju ljude da razmišljaju o zaštiti životne sredine, pa da kese zamene cegerom. Ali, nije tako. Kupuju se i štetnije su od onih starih, tvrde stručnjaci Instituta za molekularnu genetiku.

“Najštetnije su ove za koje piše da su biorazgradive i ljudi ih veoma lako koriste i voljni su da ih kupe i potroše novac, po ne baš simboličnoj ceni, a ustvari ta kesa nije biorazgradiva. Taj termin nije ispravan za jedan ovakav materijal”, objašnjava Jelena Lazić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Iako su plastične kese pre tri godine Odlukom grada Beograda zabranjene, još nije jasno ko i kako kažnjava one koji ih i dalje koriste.

Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije kaže da nema pravnog osnova i onda ne može da se kažnjava.

“Komunalna policija, koja bi bila zadužena za to, ne može da kontroliše, jer ne zna na osnovu čega, šta je dozvoljeno”, dodaje Stavanović.

Pročitajte još:

Ne zna se da li je neko nekada kažnjen zbog plastičnih kesa

Opštinske komunalne inspekcije zadužene su za kontrolu u prodavnicama. Na teren izlaze po prijavi, a kazna za one koji daju zabranjene plastične kese je do 150 hiljada dinara.

Međutim, ni sada, kao ni pre dve godine kada se RTS bavio istom temom, niko ne zna da li je neko nekada za to kažnjen.

Milica Popović iz kompanije “Delez” Srbija kaže da proizvođač mora da garantuje specifikaciju kese, tojest usklađenost sa regulativom, da bi kesa bila deo njihovog sistema.

“On to proverava na Tehnološkom fakultetu, a i nakon toga kad kesa dođe kod nas, mi radimo kontrole tako što se uzorkuju kese i šalju na analizu. A kako bismo dodatno smanjili količinu plastike, mi smo te lagane plastične kese, skinuli smo ručke prošle godine, tako da su još manje”, dodaje Popovićeva.

Kese tanje nego što je propisano, nepogodne su za reciklažu

Pre dve godine, Tehnološki fakultet u Novom Sadu uradio je analizu kesa iz supermarketa.

Ustanovljeno je da je 85 odsto njih tanje nego što je propisano. Da bi mogle da se recikliraju, moraju da budu deblje od 50 mikrona, a najčešće nisu, tvrde stručnjaci. Iako ih plaćamo, često nisu ni dovoljno izdržljive.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Romero)

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača “Efektiva” napominje da ne mora da znači da tamo gde ih plaćamo skuplje, da su kvalitetnije.

“Postoje žalbe potrošača. Kažu, ja platim tu kesu 10, 15 dinara, a ne mogu kući da odnesem sve, ona pukne”, dodaje Gavrilović.

“Ove klasične kese, ja mislim da je to nešto što svaka kuća ima kod nas, onu kesu gde se nalaze ostale kese u njoj i to bi bio neki najbolji izbor koju kesu da ponesemo u prodavnicu”, smatra Lazićeva.

Privredna komora Srbije je Ministarstvu za zaštitu životne sredine predložila Pravilnik kojim bi se ova oblast uredila i očekuju da bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.

Inače, biorazgradive kese koje mi koristimo, već nekoliko godina zabranjene su u Evropskoj uniji, jer zapravo zagađuju prirodu. Pored svih tih saznanja, postavlja se pitanje – zašto ih i dalje koristimo.

Izvor: RTS

RACIONALNOM POTROŠNJOM ENERGIJE DO SIGURNOG SNABDEVANJA

30.04.2023

sijalica , energija , električna energija , struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Uvreženo mišljenje da se u našoj zemlji energija koristi neracionalno samo je delimično tačno. Ovo mišljenje zasniva se na dva energetska indikatora koja se najčešće iznose u javnosti, a koja ne odražavaju u pravom smislu odnos naših građana prema energiji.

Prvi je energetski intenzitet, koji se lako izračunava i zato je veoma popularan, a opisuje koliko primarne energije neka zemlja potroši za ostvarenje svog bruto nacionalnog prihoda. Za Srbiju on je u 2019. godini iznosio 5,04 MWh/ EUR, dok je za Nemačku bio 2,76, Austriju 3,29, a za Hrvatsku 3,07 MWh/EUR. Glavni uzrok visoke vrednosti ovog indikatora nije neefikasno korišćenje energije, nego struktura naše privrede u kojoj preovlađuju energetski intenzivne industrijske grane. Primera radi, energetski intenzitet Islanda je čak 12,3 MWh/EUR, a ova država predstavlja primer racionalnog odnosa prema energiji.

Drugi indikator je prosečna mesečna potrošnja električne energije u domaćinstvima. U 2019. godini ova potrošnja iznosila je 303 kWh u EU, a kod nas je bila 462 kWh. Međutim, treba imati u vidu da su vrste energenata koje se koriste u domaćinstvima različite za svaku zemlju i da se u zemljama EU električna energija retko gde direktno koristi za grejanje. Takođe, u velikom broju zemalja EU postoje veoma rasprostranjeni gradski sistemi daljinskog grejanja, te otuda skupu električnu energiju stanovnici zemalja EU koriste uglavnom za potrebe rada kućnih aparata i hlađenja prostora. U Srbiji samo 11,7 odsto ukupnog broja domaćinstava ima pristup gasnoj mreži, a u većim gradovima uglavnom ne postoji mogućnost njegovog individualnog korišćenja. Istovremeno, cena električne energije je niska, u odnosu na neke evropske zemlje i višestruko niža. Zbog toga, ponašajući se ekonomski racionalno i birajući najpristupačnija rešenja, čak 14,6 odsto domaćinstava u Srbiji koristi električnu energiju kao jedini energent za grejanje, a gotovo sva je koriste kao dopunski energent. Skoro u potpunosti, za ove potrebe koriste se neefikasni grejni uređaji sa elektro-otpornim grejačima, a zanemarljivo malo se koriste tri do pet puta energetski efikasnije toplotne pumpe. Razlog tome ponovo je ekonomski, jer su cene toplotnih pumpi relativno visoke, pa je uz nisku cenu električne energije period otplate investiranja u ove uređaje veoma dug.

U FOKUSU:

Kada je reč o korišćenju električne energije za kućne aparate, odnos građana Srbije je nešto opušteniji nego kod stanovnika EU. Uzrok je manjim delom loša edukacija, a većim ponovo niska cena električne energije, preciznije, 71 u finansijskom smislu male uštede koje se mogu ostvariti, čak i ako se veoma ozbiljno povede računa o načinu korišćenja ovih uređaja. Drugi razlog povećane potrošnje električne energije, leži u činjenici da su električni uređaji u našim domaćinstvima u najvećem broju značajno stariji i neefikasni, za razliku od onih koji se koriste u zemljama EU.

Evropska industrija, iako ne tako energetski intenzivna kao naša, troši 10 odsto više električne energije, a za razliku od toga, domaćinstva u Srbiji troše 22 odsto više ove energije. Zbog toga bi prevashodno građani trebalo da prestanu da koriste električnu energiju za direktno grejanje, da počnu da koriste toplotne pumpe i da, gde je moguće, pređu na korišćenje prirodnog gasa, daljinskog grejanja ili drvne biomase. Najveći potencijal za uštedu energije nalazi se upravo u sektoru domaćinstva.

Kada je reč o štednji električne energije, ali i drugih energenata, tu prednjači privatni sektor. Tržišno orijentisan i motivisan, jer u ceni svakog njegovog proizvoda ili usluge učestvuje i trošak za energiju, ovaj sektor primoran je da vodi računa o potrošnji energije kako bi ostao konkurentan. S druge strane, javni sektor, a pre svega javna preduzeća, budući da se nalaze u povlašćenom, monopolskom položaju, nemaju ovaj motiv i zato se u većini slučajeva ne odnose racionalno prema energiji.

Nesporno je da su ove jeseni građani trošili znatno manje električne energije i još manje toplotne energije iz gradskih toplana. Prema saopštenju JP EPS-a, oko 45 odsto domaćinstava u Srbiji u oktobru smanjilo je potrošnju za više od pet odsto. Međutim, prosečna temperatura vazduha u oktobru prošle godine bila je 15,4 °C, dok je u istom mesecu pretprošle godine bila 11,6 °C, a takođe, u oktobru u Beogradu zabeleženo je čak 22 dana sa najvišom dnevnom temperaturom od preko 20 °C. Slična situacija ponovila se i u naredna dva meseca.

Bez obzira na to, procenjuje se da su uštedama doprinele preporuke i do sad najjača medijska kampanja o potrebi štednje energije, kao i veoma stimulativne EPS-ove mere za umanjenje računa za slučaj smanjene potrošnje energije. Međutim, proizilazi da su se EPS-ove mere pokazale neodmerene, jer su najveća umanjenja računa dobila domaćinstva koja se inače greju na električnu energiju i to ne zbog štednje, nego zato što nije bilo potrebe za grejanjem. Umesto ovih mera, trebalo je usvojiti nov tarifni sistem koji će cenama trajno, još više destimulisati velike potrošače, a nagraditi one koji malo troše. Fokus mera za racionalnu potrošnju energije treba da bude usmeren na sektore domaćinstva, industrije i transporta.

Miloš Banjac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST.

MAPA GDE RECIKLIRATI REŠAVA NEDOUMICE GRAĐANA I FIRMI O RECIKLAŽI

30.04.2023

Srda - otpad u prirodidd — Ilustracija: ljubaznošću Suzane Obradović

Verovatno vam je poznata blaga nelagoda koja se rađa u trenutku kada morate da bacite limenke, plastične flaše ili staklene tegle u istu kantu u svom domu, jer znate gde će i kako završiti. Kao kad vam je jasno da može nešto bolje da se uradi ali jednostavno ne znate kako. Možda ste, puni entuzijazma, da pokažete ukućanima dobar primer, čak prikupili i razvrstali otpad koji može da se reciklira tek da biste shvatili da ne znate kuda biste ga i odneli. Zahvaljujući interaktivnoj reciklažnoj mapi Srbije pod nazivom Gde reciklirati (www. gdereciklirati.rs), informacije sada možete naći lako, jednim klikom na portalu.

Iz želje da nešto promeni u sistemu, Suzana Obradović je kreirala platformu na kojoj građani mogu da pronađu raznovrsne informacije o životnoj sredini. Važan deo toga je uputstvo o mestima gde možete ostaviti razvrstani otpad koji ste prikupili.

„Imala sam želju da uradim nešto konkretno što će koristiti građanima, firmama, institucijama i udruženjima. Verujem da prava informacija vodi ka angažovanosti. Iz te ideje je nastao portal Srda i reciklažna mapa Srbije Gde reciklirati. Reč je o jedinstvenoj interaktivnoj mapi reciklaže, čiji je koncept osmislio naš tim koji stoji iza dizajna i IT rešenja“, kaže Suzana napominjući da je dosta vremena i energije uloženo u izradu ove mape.

U FOKUSU:

„Uradili smo istraživački posao na terenu. Razgovarali smo sa lokalnim samoupravama i javnim komunalnim preduzećima, kao i sa sakupljačkim i reciklažnim firmama. Beograd smo mapirali šetajući gradom i popisujući lokacije reciklažnih kontejnera.“

Ukoliko do sada niste čuli za ovu mapu, možemo vam potvrditi da je laka za korišćenje i dostupna na svim uređajima.

„Plavim ikonicama su označeni reciklažni kontejneri na ulicama, reciklažne kante u prodavnicama i javnim objektima, kao i reciklomati i prese. Žutim ikonicama su označene sakupljačke firme, a zelenim reciklažni centri. Klikom na ikonicu imate informaciju o adresi, kao i šta se sakuplja na toj lokaciji, a ukoliko je firma u pitanju tu je i link ka podacima firme. U pretrazi u padajućem meniju možete izabrati vrstu otpada i lokalnu samoupravu. U ponudi su lokacije za 24 vrste otpada kao što su baterije, limenke, papir, staklo, PET boce, elektronski i električni otpad, tekstil, akumulatori, vozila“, objašnjava Suzana.

Mapa se konstantno ažurira, pa su korisnicima uvek dostupni podaci o novim mestima za recikliranje ili informacije o promeni neke lokacije, kao i o novootvorenoj firmi za reciklažu.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Srbija u narednih 12 meseci dobija 500.000 pametnih brojila

30.04.2023

Elektrodistribucija Srbije raspisala je tender za nabavku gotovo pola miliona pametnih brojila. Ovaj projekat je nastavak razvoja energetske infrastrukture i modernizacije sistema čime se postiže smanjenje gubitaka i mogućnost daljinskog upravljanja potrošnjom električne energije.

Naše tržište jedinstveno je po tome što se čak tri domaće kompanije bave proizvodnjom savremenih mernih uređaja. Udružene, ove tri kompanije mogu da nastave saradnju sa Elektrodistribucijom Srbije i u narednih godinu dana proizvedu gotovo pola miliona pametnih brojila. Vrednost ovog velikog i važnog projekta je sto miliona evra.

Igor Vujičić, predstavnik domaće industrije pametnih brojila objasnio je da projekat podrazumeva proizvodnju, isporuku i ugradnju gotovo 500.000 pametnih brojila po principu „ključ u ruke“.

“Sredstva su obezbeđena preko Vlade Republike Srbije, odnosno ministarstava energetike i finansija. Ono što je značajno je da je projekat veoma kompleksan. Predviđeno je da se s projektom započne na leto i da bude završen u narednih 12 meseci. Poređenja radi, tako veliki i sveobuhvatni projekti obično se sprovode u periodu od tri do pet godina. Tako je bilo u Holandiji, Češkoj, Hrvatskoj… U Srbiji je do sada kroz ovakve projekte godišnje ugrađivano od 100.000 do 120.000 brojila. Crna Gora koja ima približno 500.000 mernih mesta uradila je ovakav projekat za devet godina, a Oman koji ima 1.200.000 brojila, za realizaciju je predvideo period od deset godina”, objasnio je Vujičić.

Udruženi domaći proizvođači

Vujičić je objasnio da je zbog kompleksnosti projekta neophodna mobilizacija kompletnog proizvođačkog i izvođačkog kapaciteta u Srbiji.

“Tri domaća proizvođača samo udruženim snagama mogu sprovesti ovaj projekat. Prethodni projekti zahtevali su obim proizvodnje od 100.000 brojila godišnje. Veliki je izazov pred nama i jedna firma sama to ne može da uradi, kao ni samo jedna firma za ugradnju i elektromontažne radove, te je ovde potreban konzorcijum domaćih privrednika da bi se posao završio”, dodaje on.

Ovaj projekat, kako kaže Igor Vujičić, za našu privredu znači zapošljavanje ljudi, podizanje prozvodnih kapaciteta i jačanje izvoznog potencijala.

“Naše, domaće firme izvoze svoje proizvode, nismo orijentisani samo na domaće tržište. Konkretno, izvozimo u deset zemalja, od Južne Amerike, Evropske unije do Bliskog istoka… U kontinuiranom smo pogonu i proizvodnja radi svakodnevno i udruženo možemo ispratiti ovaj projekat gde je najveći izazov najpre proizvodnja, a potom i ugradnja”, kazao je predstavnik domaće industrije pametnih brojila za Tanjug.

Pročitajte još:

Koja je razlika između starih i novih, pametnih brojila?

Prema rečima Igora Vujičića, stara tradicionalna brojila mere samo potrošnju električne energije i to samo u dve tarife – jeftinijoj i skupoj.

“Savremena regulativa i trendovi su kao i u telekomunikacijama gde smo nekada imali samo potrošnju impulsa, a danas imamo razne pakete za korisnike… Savremena brojila, jednostavno rečeno ne mere samo električnu energiju već daljinski komuniciraju. Moguće je daljinski upravljati potrošnjom i meriti profile potrošnje, što će omogućiti fleksibilnije tarifiranje gde će pametna brojila praviti infrastrukturu za razvoj tarifne politike u budućnosti. Potrošnja će biti povoljnija za kupce i optimalnija, što je značajno sa stanovišta sve veće potrebe za optimalnim i održivim korišćenjem električne energije zbog njenog nedostatka na globalnom nivou”, istakao je Vujičić.

Nema straha od hakerskih napada

Svaka računarska mreža može da se hakuje ako ne postoje mehanizmi zaštite i bezbednosti.

“U implementaciji pametnih brojila i uopšte u smart metering-u postoji security sertifikacija i sajber security. Mi naše proizvode sertifikujemo u Češkoj za EU i u švajcarskom Institutu za metrologiju i imamo security sertifikate za zaštitu podataka i njihovog prenosa preko niskonaponske mreže ili telekomunikacionih operatera. Podaci o potrošnji se kriptuju i postoje ključevi koji se razmenjuju između centra upravljanja i brojila tako da je komunikacija potpuno bezbedna”, objasnio je Igor Vujičić.

Svi imaju korist od pametnih brojila

Predstavnik domaće industrije pametnih brojila objasnio je danas da će od zamene starih brojila svi imati koristi – i Elektrodistribucija Srbije, i tržište i sami potrošači.

“Potrošači će na dnevnom nivou sa savremenim brojilima imati uvid u dnevnu potrošnju. Postoje različiti interfejsi koji mogu komunicirati sa korisnicima, oni mogu skinuti aplikaciju na telefon i pratiti svoju potrošnju ili proizvodnju električne energije ako imaju solarne panele ili druge vrste obnovljivih izvora u sklopu svog domaćinstva ili privrednog društva. Moći će i da porede potrošnju sa prosečnom potrošnjom ili potrošnju u svom komšiluku i biće motivisani da optimalno koriste svoju eneregiju. Imaće mogućnost i da sa distribucijom ugovaraju različite tarifne pakete koji će biti povoljniji”, istakao je Vujičić.

Smart metering ubrzava razvoj energetskog sektora

Igor Vujičić istakao je da je Srbija uvek imala jaku energetiku i da je ona zamajac razvoja jedne zemlje kao što su i telekomunikaciona i putna infrastruktura.

“Sve ostale delatnosti oslanjaju se na ova tri stuba. Srbija ima jako razvijenu domaću industriju u sektoru eneregetike, posebno u sektoru prenosa i distribucije električne energije koja se održala i koja po mojim saznanjima ima jak izvozni potencijal. Implementacija ovakvih projekata ubrzava razvoj energetskog sektora i svakako je za pohvalu. Srbija ima oko tri miliona potrošača i po mojoj proceni za šest do devet godina mislim da će cela Srbija biti pokrivena pametnim brojilima”, istakao je predstavnik domaće industrije pametnih brojila.

Izvor: Domaća industrija pametnih brojila

Usvojene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije

29.04.2023

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije kojim se omogućava uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem, na način koji neće ugroziti sigurnost njegovog rada.

Naime, usvojene izmene i dopune zakona rešavaju pitanje velikog broja zahteva za priključenje novih solarnih i vetroelektrana, čiji je zahtevani kapacitet za priključenje povećan sa 4,8 GW na 20 GW u poslednje dve godine, što je dva i po puta više od ukupnog kapaciteta svih elektrana u Srbiji.

Takav kapacitet prevazilazi mogućnosti za balansiranje elektroenergetskog sistema, što je izazvalo zabrinutost operatora sistema (Elektromreža Srbije) u vezi sa radom elektroenergetskog sistema, pa je izmenama zakona problem rešen tako što će operator sistema moći da odloži priključenje elektrana na sistem ukoliko se pokaže, u transparentnom postupku izrade plana razvoja prenosnog sistema, da nema dovoljno rezerve za balansiranje, ali je istovremeno ostavljena mogućnost investitorima da izbegnu odlaganje priključenja, ako sami ili preko drugog učesnika na tržištu obezbede dodatni kapacitet za balansiranje.

Izmene su zaštitile garantovanog snabdevača (Elektroprivreda Srbije) od finansijskog rizika preuzimanja balansne odgovornosti za sve proizvođače iz obnovljivih izvora energije. Zakon je ovu obavezu garantovanog snabdevača zadržao samo za povlašćene proizvođače koji su ušli u sistem podsticaja i to u ograničenom vremenskom periodu, dok će komercijalni projekti na komercijalnoj osnovi rešavati pitanje balansne odgovornosti.

Sistem tržišne premije je dodatno unapređen u interesu građana, jer će omogućiti da se na aukcijama za dobijanje podsticaja investitori između sebe takmiče ko će ponuditi više kapaciteta za potrebe garantovanog snabdevanja građana i/ili direktne ugovore krajnjim kupcima, što će omogućiti da zelena energija ostane i potroši se u Srbiji, umesto da se izvozi.

Izvor: Vlada Republike Srbije

PLANTAŽE – VINA SA UKUSOM ZAVIČAJA

29.04.2023

Među retkim kompanijama u regionu koje imaju istoriju za ponos ističe se kompanija 13. Jul Plantaže, čije prvo poglavlje počinje šezdesetih godina prošlog veka kada se skoro pa golim rukama iz kamena stvarala zemlja, a iz zemlje nicala loza. Danas, u vlasništvu ove kompanije nalazi se najveći vinograd u jednom kompleksu u Evropi koji zauzima površinu od čak 2.310 hektara.

Tokom tih 60 godina vina su sticala slavu, proglašavana Dekanterovim pobednicima, ovenčavana „zlatom vinskih olimpijada”, ali su uvek ostajala „na ti” sa svim zaljubljenicima u ovo piće. Veličanstvenost i veličina ljudi je u pristupačnoj skromnosti, a takvu veličinu nose i Plantažina vina, vina za sve koji vole vino, bez izuzetka.

Vinograd Plantaža leži na platou čija nadmorska visina varira između svega 45 i 70 metara, na tridesetak kilometara od crnogorskog dela obale Jadranskog mora koje se peni baš kao Plantažino penušavo vino Val i koje vinogradu šalje vazdušaste slane pozdrave, pored Skadarskog jezera na čiju bujnost se naslanja, i tik pored hladne Cijevne iznad čijeg kanjona su Prokletije što šalju dah planine. Sve to grožđe kupi u sebe, taj vazduh „udiše”, zato vina Plantaža dišu mirisom i ukusom Crne Gore u svoj njenoj lepoti sljubljenoj i pretočenoj u vino.

U FOKUSU:

Sunce mnogo voli Podgoricu, pa u njoj često i dugo obitava. Zato glavni grad Crne Gore ima 135 letnjih dana u godini sa temperaturom od preko 25 stepeni. Kamen, zemlja, sunce i čovek stvorili su vinograd, a vinova loza neće svuda da živi. Trebalo je puno ljubavi da od sebe najbolje dâ, a najbolje je ovde dala naša autohtona sorta Vranac koja zauzima i 70 odsto zasada Plantaža. Malo je toga sa ovdašnjih prostora postalo referentna tačka i van geostrateškog okvira svog nastajanja, kao što je to Vranac crnogorskih Plantaža. Vino koje je legendarno utkano u vinsku kulturu čitave regije i sinonim za izuzetan kvalitet. Vina Plantaža nesumnjivo potvrđuju činjenicu da dobre stvari nikada nisu poznavale i priznavale granice, jer su od samog osnivanja kompanije brzo i lako stekla poverenje potrošača širom sveta. Njihovu današnju snagu potvrđuje i činjenica da u vinima Plantaža uživaju milioni potrošača na gotovo svim kontinentima.

Bogata je vinska vitrina Plantaža. Na njoj su posložene decenije rada i znanja svetski priznate vinarije, a svoje mesto su tu našle i vibrantna Malvazija, distinktivna i sočna Luča, Chardonnay, Sauvignon Blanc i prefinjena Pro Anima, genijalni Vladika, moćni i veliki Vranci, Crnogorski Cabernet, Crnogorski Merlot i premium linije vina Stari Podrum, Premijer i Reserve. Vrlo posebno mesto zauzima Vranac pro corde – vino za srce, brend na kome Plantaže vredno rade već punih 30 godina, vino koje je moguće naći u svakoj od preko 40 zemalja sveta u koje Plantaže danas izvoze.

Izvor: Plantaže

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Grad Zrenjanin i preduzeće “Čistoća i zelenilo” raspisali Nagradni konkurs “Najlepše dvorište i terasa na teritoriji grada Zrenjanina”

29.04.2023

balkon_cveće — Foto-ilustracija: Unsplash (Simone Baldo)

Grad Zrenjanin i JKP „Čistoća i zelenilo“ Zrenjanin raspisuju Nagradsni konkurs „Najlepše dvorište i terasa na teritoriji grada Zrenjanina“, a prijave će trajati ceo maj mesec.

Obrazac za prijavu se može preuzeti na sajtu JKP “Čistoća i zelenilo” Zrenjanin, i na sajtu grada. Uz prijavu, osim ličnih podataka, potrebno je poslati i 5 fotografija dvorišta / terase uslikane u proteklih mesec dana. Takmičenje se održava u dve kategorije – najlepše uređena terasa, i najlepše uređeno privatno dvorište.

Na konkurs se mogu prijaviti sva privatna domaćinstva i stambene zajendice sa teritorije grada Zrenjanina, u obzir dolaze i gradska i seoska naselja. Do prvog juna ove godine sve pristigle prijave razmotriće Komisija zadužena za izbor dvorišta ili bašte koja je odnela pobedu. Pobednici će dobijati i nagrade

Pročitajte još:

Photo-illustration: Unsplash (Bernard Hermant)

Prva nagrada za najlepše dvorište iznosi 25 hiljada dinara za sadni materijal u Rasadniku JKP “Čistoća i zelenilo” Zrenjanin, druga nagrada 15 hiljada dinara za kupovinu u Rasadniku JKP “Čistoća i zelenilo” Zrenjanin, a treće mesto osvaja vaučer u iznosu od deset hiljada dinara u “Uradi sam”.

Prva nagrada za najlepšu terasu jeste iznos od 25 hiljada dinara za kupovinu sobnih biljaka u cvećari “Jasmin”, drugo mesto 15 hiljada dinara za kupovinu sobnih biljaka u cvećari “Jasmin”, a treće mesto takođe dobija vaučer od deset hiljada dinara za kupovinu u “Uradi sam”.

Svi zainteresovani popunjene prijavne obrasce sa fotografijama u zatvorenoj koverti, sa naznakom „Za konkurs – ne otvarati“, mogu predati na više načina – poštom, lično, i e – mailom, za sve dodatne informacije pogledajte ovde.

Energetski portal

1...324325326...1,671 Page 325 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM