U Srbiji se suzbijanje komaraca još uvek vrši na odraslim formama komaraca, često iz aviona.
Mada ovaj pristup jeste efikasan ako se sprovede na pravi način, on je istovremeno ograničen na relativno male površine na koje, kada je brojnost velika, novi komarci mogu doleteti posle nekoliko dana. Onda je, da bi ih se rešili, potreban još jedan tretman, piše za Klima101, dr Dušan Petrić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Takođe, svi biocidi (otrovi) za suzbijanje odraslih komaraca štetni su i za ostale insekte, i zbog toga je ovakav način suzbijanja zabranjen u većini evropskih zemalja.
Sa druge strane, razvijen je veliki broj metoda za suzbijanje komaraca koje se baziraju na poznavanju biologije različitih vrsta ili grupa vrsta i zbog toga su visoko specifične – ali su i izrazito efikasne i ekološki manje štetne.
Postoje, primera radi, velike razlike između „rečnih” i „kućnih” komaraca: kod prvih se odrasle jedinke javljaju pošto voda poplavi jaja položena u zemlju pored reka, pa se nova generacija javlja samo posle porast nivoa reka, dok kod potonjih ženke polažu jaja na površinu vode, i njihov razvoj je kontinuiran u toku sezone.
Ukoliko se, najčešće usled neznanja, metode tipične za suzbijanje „rečnih” komaraca primene na „kućnog komarca”, rezultati će biti razočaravajući.
Uzeću Dunav kao primer na kome ću objasniti suzbijanje „rečnih” komaraca, a zatim izneti razlike u pristupu borbi protiv „kućnog” (kućni komarac, Culex pipiens, vektor virusa Zapadnog Nila) i „kontejnerskog” komaraca (azijski tigrasti komarac, Aedes albopictus, vektor denga, čikungunja i Zika virusa).
Pročitajte još:
- Javni konkurs za finansiranje projekata u zaštićenim područjima Vojvodine
- Svetski dan zaštite životne sredine – Zajedno protiv zagađenja plastikom
- Traži se seosko domaćinstvo sa najvećim brojem lasta!
„Rečni” komarci: Pravovremena primena bakterijskog toksina
Ženke „rečnih” vrsta komaraca polažu jaja u zemlju, birajući mesta koja će biti plavljena u toku narednih deset godina i na kojima mogu da prežive niske zimske temperature (-25°C).
U narodu vlada uverenje da se komarci javljaju kada Dunav počne da opada, i ono jeste delimično tačno jer je percepcija vezana za pojavu odraslih jedinki.
Međutim, komarci tj. njihove larve se zapravo javljaju (pile) kada reka počne da raste i voda pokrije jaja. Larve se slabo kreću, koncentrisane su na relativno maloj površini koja je 1000 puta manja od one na koje se iz izvorišta pored reka za svega nekoliko dana razlete izuzetno mobilne odrasle jedinke.
Larve i lutke žive u vodi i razvijaju se, zavisno od njene temperature od jedne do dve nedelje. Larva se presvlači i prolazi četiri stupnja razvoja, a efikasno suzbijanje se može izvršiti do ranog četvrtog stupnja, odnosno u relativno kratkom vremenskom intervalu.
Larve žive samo u stajaćoj ili blago pokretnoj vodi dubine do jednog metra a koncentrisane su pored obala izliva. Osnovni generator pojave i brojnosti „rečnih” komaraca je broj porasta nivoa Dunava iznad određenog nivoa u periodu mart – oktobar. Prva jaja položena u zemlju plavnih terena aktiviraju se kada nivo Dunava kod Novog Sada poraste iznad 200 cm, a najezde se javljaju kada nivo vodostaja pređe 400 centimetara.
Iz iznetog je jasno da je suzbijanje larvi pravi izbor u borbi protiv „rečnih“ komaraca ali i da su vreme i mesto tretmana presudni za uspeh.
Za suzbijanje larvi se može koristiti visokoselektivni egzotoksin bakterije Bacillus tiringiensis israelensis, koja je inače redovni stanovnik našeg zemljišta. Ovaj toksin je u Izraelu otkrio naučnik Joel Margalit, rodom iz Čantavira u Vojvodini.
Ovaj toksin nema nepovoljno dejstvo na veliku većinu ostalih akvatičnih organizama, suprotno biocidu za suzbijanje odraslih komaraca koji ubija sve ostale insekte, uključujući i pčele.
Precizno vreme tretmana (signal je porast Dunava preko određenog nivoa) i lokacija površina na kojima su prisutne larve mogu se odrediti u sprezi intenzivnog rada na terenu i modela simulacije plavljenja sa viskom rezolucijom. Podaci se zatim prebacuju u navigacione uređaje letilica koje efikasnim tretmanima mogu smanjiti brojnost larvi preko 90 odsto i pouzdano rešiti problem uznemiravanja od strane „rečnih” komaraca.
Nažalost, ova metodologija se ne primenjuje u Srbiji, verovatno jer zahteva mnogo rada a donosi mali profit.
Ceo tekst pročitajte ovde.
Izvor: Klima101
