Predlog preporuka za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije

30.08.2022

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (AJS1)

Energetska i ekonomska kriza na evropskim tržištima izazvana najpre povećanom tražnjom u postkovid periodu, a potom i ratom u Ukrajini, kao i geopolitička previranja na globalnom nivou do kojih su ovi događaji doveli, zahteva od svake zemlje ulaganje dodatnih finansijskih sredstava kako bi osigurala energetsku bezbednost i stabilnost.

Bez obezbeđivanja dovoljnih količina energije i energenata nema ni stabilne ekonomije, ni razvoja privrede, zbog čega su mnoge države u Evropi pribegle donošenju drastičnih mera, imajući u vidu svakodnevne poremećaje na tržištu i nekontrolisan rast cena.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rudarstva energetike rade i radiće sve kako bi se obezbedile dovoljne količine energije i energenata i za privredu i za domaćinstva i zahvaljujući finansijskoj stabilnosti i odgovornoj politici koju sprovodimo uspevamo da održimo energetsku bezbednost države. Ne pravimo planove o restrikcijama električne energije, već radimo sve vreme na tome da naš elektroenergetski sektor povećava proizvodnju energije, kako bismo smanjili uvoz nedostajućih količina, i radimo na realizaciji projekata koji unapređuju energetsku efikasnost i u javnim objektima i u domaćinstvima.

U skladu s tim, moguće uštede u potrošnji električne i toplotne energije predstavljaju važan izvor jačanja energetske bezbednosti i smanjenja troškova, zbog čega je Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo predlog preporuka za uštede u potrošnji električne i toplotne energije u državnim i javnim ustanovama i institucijama, jedinicama lokalne samouprave, privredi, kao i u domaćinstvima za predstojeću zimu. Preporuke bi trebalo da počnu da se primenjuju što pre, i to u periodu od 1. septembra 2022. do 31. marta 2023. godine.

Na osnovu potencijalno ostvarenih ušteda, procenjuje se da se na dnevnom nivou može uštedeti više od 15 odsto ukupne dnevne potrošnje električne energije na nivou Republike Srbije, što se preslikava i na godišnji nivo i iznosi oko 5.300 GWh, od ukupno potrošenih 33.000 GWh. Drugim rečima, ne bi bilo potrebe za uvozom na godišnjem nivou.

Dnevna potrošnja električne energije u Srbiji je u letnjem periodu oko 90 gigavat-sati dnevno, a u zimskom periodu 120 gigavat-sati dnevno. Od toga domaćinstva troše 42 odsto, industrija 25 odsto, transport tri odsto, javno-komercijalni sektor 17 odsto, dok su gubici 13 odsto.

Predlog preporuka za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije za državnu upravu, jedinice lokalne samouprave, državna preduzeća, javne ustanove i privredu:

1. Javno osvetljenje – predlog preporuka za nadležne rukovodioce opština i gradova:

– da lokalne samouprave pristupe smanjenju javne rasvete postavljene na ulicama, trgovima i drugim objektima na minimalni bezbednosno opravdan nivo (smanjenje za 33 odsto);

– da svuda gde je moguće ograniče rad rasvete bilborda i svetlećih reklama;

– da ograniče novogodišnje osvetljenja na period od 15. decembra do 15. januara;

– da svuda gde je moguće ograniče rad reflektora na sportskim i drugim manifestacijama sa tendencijom organizovanja sportskih priredbi tokom dana;

– da hitno pristupe prelasku na LED rasvetu.

2. Smanjenje potrošnje električne i toplotne energije za 15 odsto u odnosu na isti period 2021/2022. – predlog preporuka za rukovodioce u organima državne uprave, državnim preduzećima, javnim ustanovama i privredu:

– da među svojim zaposlenima odrede lica koja će se starati o smanjenju potrošnje energije, u skladu sa svim navedenim preporukama, primenom učestalih kontrola tokom radnog vremena, a posebno po isteku radnog vremena, sa ciljem smanjenja potrošnje za 15 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine;

– da obezbede isključenje osvetljenja nakon radnog vremena u prostorijama u kojima niko ne boravi;

– obezbede da objekti/prostorije koji se zagrevaju/dogrevaju u prostorijama imaju temperaturu najviše do 20 stepeni C, sa izuzetkom bolnica, ustanova socijalne zaštite, vrtića i škola;

– da obezbede zamenu starih živinih svetiljki novim LED svetiljkama u javnom osvetljenju i u zgradama koje koristi javni sektor;

– da instaliraju inteligentne sisteme za upravljanje potrošnjom energije;

– da investiraju u poboljšanja energetske efikasnosti u smislu promene energetski efikasnim prozorima, poboljšanja izolacije, poboljšanja energetske efikasnosti sistema grejanja i hlađenja;

– da obezbede postavljanje solarnih panela i solarnih kolektora na krovove objekata koji su u vlasništvu, odnosno koje koriste organi na koje se odnosi ova preporuka;

– da obezbede prelazak sa grejanja električnom energijom na drugi vid grejanja, a ukoliko nije moguće, gde je sprovodljivo treba preći na grejanje putem toplotne pumpe, odnosno na invertorske split-sisteme.

3. Predlog preporuka za zaposlene u organima državne uprave, državnim preduzećima, javnim ustanovama i privredi:

– da ne koriste osvetljenje u unutrašnjim prostorijama i kancelarijama u javnim zgradama u periodu kada ima dovoljno dnevne svetlosti, ne postavljaju tamne zavese i predmete koji zaklanjaju prirodnu svetlost sa prozora, danju ne spuštaju roletne, da radne stolove postave tako da mogu da koriste prirodnu svetlost, da isključuju osvetljenje kada u prostoriji niko ne boravi;

– da koriste stepenice umesto lifta;

– da štampaju samo potrebna dokumenta u neophodnom broju kopija i da po završetku rada isključe sve računare, štampače i druge uređaje.

4. Predlog preporuka za državna preduzeća i javne ustanove:

– Javna preduzeća u energetskom sektoru („Elektroprivreda Srbije“, Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbije“, „Elektrodistribucija Srbije“ d. o. o., Javno preduzeće „Srbijagas“, Novi Sad, „Transportgas Srbija“ d. o. o., Novi Sad) da sačine poseban plan ušteda sopstvene potrošnje električne energije;

– JP EPS, AD EMS i EDS da naprave planove za smanjenje gubitaka distributivne i prenosne mreže;

– da JP EPS stimuliše štednju električne energije kroz razmatranje odobravanja dodatnog popusta na računu za električnu energiju kupcima koji smanje mesečnu potrošnju u odnosu na isti mesec prethodne godine;

– da JP „Putevi Srbije“, JP „Aerodromi Srbije“, JP „Železnice Srbije“, JP „Skijališta Srbije“, kao i lokalna javna preduzeća preduzmu mere za smanjenje potrošnje energije u okviru svojih delatnosti;

– JP EPS, zajedno sa velikim potrošačima, da pristupi prilagođavanju planova potrošnje i proizvodnje električne energije;

– da JP EPS izvrši optimizaciju početka rada TE-TO;

– da JP EPS izvrši dodatno istraživanje tržišta i primenu drugih modela za nabavku električne energije i uglja;

– da toplane razmotre optimizaciju datuma početka grejne sezone;

– da toplane razmotre aktiviranje kogenerativnih postrojenja za proizvodnju električne energije;

– da EDS i JP EPS olakšaju procedure za priključenje kupaca-proizvođača na elektroenergetsku mrežu.

5. Predlog preporuke za JP EPS da inicira pokretanje postupka izbora strateških partnera za izgradnju elektrana koje koriste OIE.

– Suština ovog predloga je da JP EPS postane vlasnik 100 odsto ili većinski suvlasnik (preko 50 odsto) projekata izgradnje elektrana na obnovljive izvore energije. Predloženi model predviđen je Zakonom o korišćenju OIE i podrazumeva objavu javnog poziva zainteresovanim privatnim investitorima da prema uslovima koje formulišu Vlada RS i JP EPS postanu strateški partneri JP EPS.

Predlog preporuka za preduzimanje mera u domaćinstvima u cilju smanjenja potrošnje električne i toplotne energije:

Ušteda na toploj vodi:

– korišćenje bojlera za pripremu tople vode samo kada je potrebna, termostat bojlera podesiti na temperaturu zagrevanja do 60°C;

Uštede na rashladnim i grejnim uređajima:

– postavljanje frižidera na 4°C, a zamrzivača na -18°C kako bi se obezbedio optimum u potrošnji;

– razumno korišćenje grejnih uređaja u svom domu;

– u toku dana koristiti sunce što više za osvetljenje, kao i za zagrevanje prostora u grejnoj sezoni, a tokom noći spustiti roletne i navući zavese;

– ne pokrivati grejne elemente i uređaje nameštajem ili odećom jer na taj način emituju manje toplote.

Uštede kod mašina za pranje veša i suđa:

– koristiti mašinu za pranje sudova i veša tek kada je puna, jer je energetski mnogo efikasnije;

– izbegavati sušenje veša u sušilicama, već veš sušiti na vazduhu;

– treba koristiti program na nižim temperaturama pranja jer se tako može uštedeti značajna količina energije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Janko Ferlič)

Ušteda energije kod pripreme hrane:

– treba kuvati u poklopljenoj posudi jer se tako štedi do 20 odsto energije, takođe treba koristiti posude koje su veličinom srazmerne grejnoj površini kako bi se izbegao gubitak od 20 odsto energije;

– kada voda proključa, jačinu grejanja posude treba smanjiti na najnižu moguću temperaturu pri kojoj će voda da nastavi da ključa. Na ovaj način može se uštedeti i do 60 odsto energije;

– najekonomičnije kuvanje obavlja se u ekspres loncu, kojim se vreme kuvanja i utrošena električna energija smanjuju za dva do tri puta;

– isključivanjem rerne 10 minuta pre kraja pečenja može se uštedeti do 20 odsto energije;

– prilikom korišćenja rerne, poželjno je što manje je otvarati jer se pri svakom otvaranju vrata rerne izgubi 20 odsto toplote.

Ušteda energije kod rasvete i ostalih električnih uređaja:

– gasiti svetla u sobama u kojima se ne boravi;

– velike uštede mogu se ostvariti zamenom običnih sijalica sa užarenim vlaknom LED metal-halogenim sijalicama. Ove sijalice troše i do 10 puta manje energije od običnih;

– isključiti računar nakon završetka rada na njemu;

– isključiti punjače baterija iz utičnica;

– zameniti stare sijalice LED sijalicama;

– redovno menjati filtere na grejnim uređajima;

– isključiti dekorativnu rasvetu na stambenim zgradama i porodičnim kućama.

Zagrevanje prostora:

– preporučene temperature za prostorije:

– za slučaj da se sedi i duže boravi ova temperature treba da bude od 20 do 21°S,

– za prostor u kome spavamo 18°S,

– za prostorije u kojima zbog odlaska na posao i školu tokom dana niko ne boravi 16°S, a u slučaju dužeg odsustva 10°S.

Kupovina uređaja:

– prilikom kupovine električnih uređaja za domaćinstvo treba obratiti pažnju na energetske oznake. Energetske oznake govore nam o energetskoj efikasnosti i potrošnji energije. Treba kupovati uređaje sa najvećom klasom energetske efikasnosti. Na svakoj oznaci može se videti oznaka energetske efikasnosti uređaja u odnosu na maksimalnu energetsku efikasnost koju takva vrsta uređaja može potrošiti;

– uređaje treba birati tako da odgovaraju stvarnim potrebama korisnika jer preveliki uređaji koji neće raditi punim kapacitetom bespotrebno koriste električnu energiju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Investiranje u energetsku efikasnost (smanjenje potrošnje električne i toplotne energije) i korišćenje OIE iz sopstvenih izvora (povećanje energetske nezavisnosti domaćinstava):

– investiranje u poboljšanje energetske efikasnosti u smislu zamene energetski efikasnim prozorima, poboljšanje izolacije, poboljšanje energetske efikasnosti sistema grejanja i hlađenja;

– postavljanje solarnih panela i solarnih kolektora na krovove objekata koji su u vlasništvu, odnosno koje koriste domaćinstva.

Predlog preporuka za primenu mera radi podizanja javne svesti o važnosti energetske efikasnosti, racionalne upotrebe energije i korišćenje obnovljivih izvora energije u cilju smanjenja potrošnje električne i toplotne energije.

Preporučuje se javnom servisu RTS i drugim medijima koji poseduju nacionalnu frekvenciju da preduzme sledeće mere, i to:

– emituju promotivne spotove iz oblasti energetske efikasnosti i racionalne upotrebe energije;

– u terminima povećane gledanosti medijskih programa obezbedi učešće stručnjaka koji će korisnim savetima i informacijama uticati na podizanje svesti građana o potrebi energetske tranzicije – prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije (u daljem tekstu: OIE), načinu za povećanje energetske efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije;

– promotivne aktivnosti na sticanju statusa kupca-proizvođača (tzv. prozumera) kao ekonomske mere štednje krajnjih kupaca, ali i mere za povećanje energetske nezavisnosti. U tom smislu, uključiti dobre primere iz javnog i privatnog sektora. Isticati važnost ove mere u delu smanjenja uvoza električne energije – svaki zeleni kilovat sa krova domaćinstava i/ili privrede znači manji procenat uvoza električne energije koja danas dostiže 13 puta višu cenu na tržištu nego što je bila pre energetske krize;

– sprovode i druge promotivne aktivnosti u cilju podizanja svesti o načinima za povećanje energetske efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

Preporučuje se javnom sektoru da preduzme sledeće mere, i to:

– obezbedi edukaciju svojih zaposlenih o merama efikasnog korišćenja energije, načinima njihove primene (moguće je koristiti obuku koju je Privredna komora Srbije razvila za domare i zaposlene u školama), kao i upotrebi OIE;

– obezbedi isticanje edukativnog materijala iz oblasti energetske efikasnosti i racionalne upotrebe energije na javnim mestima na kojima se okuplja veći broj građana, a posebno u autobusima gradskog saobraćaja, domovima zdravlja i drugim pogodnim mestima koji već poseduju elektronske uređaje preko kojih se može vršiti prikazivanje elektronskih sadržaja;

– u vrtićima, predškolskim i drugim obrazovnim ustanovama obezbediti edukaciju dece i đaka u pogledu načina upotrebe OIE, racionalne upotrebe energije i povećanje energetske efikasnosti.

Preporučuje se energetskim subjektima da preduzmu sledeće mere, i to:

– uz ili na računu za isporučenu energiju, za svaki obračunski period, obezbede podatke o kontaktu i elektronskoj adresi na kojoj krajnji kupac ili organizacija za zaštitu potrošača može da dobije informacije o dostupnim merama za povećanje energetske efikasnosti i spisku mera koje može da preduzme u cilju uštede energije, kao i o drugim podacima koji mogu biti od značaja za efikasno korišćenje energije;

– uz račune za utrošenu energiju štampaju i šalju flajere koji promovišu i daju preporuke za štednju energije.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Građani snažno podržavaju borbu protiv jednokratne plastike

30.08.2022

waste-plastika-smeće — Foto-ilustracija: Pixabay

Gotovo svi građani (99,7 odsto) se u potpunosti ili delimično slažu da je upotreba jednokratne plastike problematična po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Uvođenje depozitnog sistema uz novčanu naknadu (skoro 95 odsto), oporezivanje plastike koja ne može da se reciklira ili ponovo upotrebi i oštrija kaznena politika za subjekte i pojedince koji ne poštuju zakone u ovoj oblasti, građani vide kao delotvorno rešenje u borbi sa jednokratnom plastikom pokazala je Analiza istraživanja o stavovima i navikama građana u vezi sa jednokratnom plastikom koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine.

Približno isti procenat ispitanika (oko 82 odsto) je kao najproblematičniju vrstu jednokratne plastike izabrao plastične kese tregerice i PET flaše, zatim slede plastične kutije za namirnice na meru (32,35 odsto).

Istraživanje je pokazalo da je nivo informisanosti ispitanika o štetnom uticaju plastike na zadovoljavajućem nivou. Više od polovine je navelo, da je mikroplastika koja ulazi u lanac ishrane svih živih bića, najveći problem povezan sa korišćenjem plastike, dok više od 40 odsto smatra da je to dug period razgradnje. Samo 0,30 odsto anketiranih građana misli da plastika nije ekološki problem.

Međutim, istraživanje pokazuje da su građani slabo informisani o tome koji se tipovi plastike mogu reciklirati. Tek svaki četvrti ispitanik je upoznat sa tim da se ne mogu reciklirati svi tipovi plastike. Zabrinjavajući je i nedostatak poverenja u postojeće sisteme za odlaganje plastike za reciklažu koji negativno utiče na motivaciju građana – više od 60 odsto ispitanika navodi da bi redovno odvajali plastični otpad za reciklažu kada bi bili sigurni da se otpad zaista reciklira.

Pročitajte još:

Plastične kese i njihove alternative

Skoro 95 odsto ispitanika se u potpunosti ili delimično slaže sa stavom da im nije problem da koriste alternativu plastičnim kesama, dok oko 45 odsto njih je potvrdilo da uvek nosi ceger kada krene u kupovinu. Međutim, skoro devet od deset građana, koji ne nose uvek ceger, je prijavilo i da „redovno“ zaboravi da ponese ceger sa sobom u kupovinu.

Foto-ilustracija: Pixabay (cocoparisienne)

Kada bi ih neko podsećao (53,41 odsto) i kada bi poskupele plastične kese u radnji (23,84 odsto), su dva odgovora koja su dobila najveću naklonost kao sredstvo motivacije za prevazilaženje navedene „zaboravnosti“ u nošenju cegera.

Upitani šta rade sa plastičnim kesama koje im ostanu nakon kupovine, tri četvrtine ispitanika je reklo da je ponovo upotrebi za nešto drugo – najčešće kao kesu za đubre, zatim slede odgovori: ponovo je upotrebim za kupovinu (42,11 odsto), bacim je u đubre (15,88 odsto), a skoro deset posto je navelo da je odvoji i odloži u kantu za plastični otpad, iako u Srbiji praksa odvojenog sakupljanja i reciklaže plastičnih kesa još ne postoji.

Zabrana plastičnih kesa, je jedno od rešenja, koje se provlači kroz sve otvorene odgovore na ovu temu, te iako se ovakva zabrana ne može sprovesti u kratkom roku, destimulacija kupovine kesa, neadekvatne debljine i karakteristika, koja će voditi ka konačnoj zabrani, se čini kao najrealniji put ka smanjenju zagađenja od ove vrste jednokratnih proizvoda.

Depozitni sistem za PET ambalažu

Gotovo 95 odsto građana u potpunosti ili delimično podržava uvođenje depozitnog sistema i smatra da ga poželjnim rešenjem za smanjenje količina PET ambalaže. Uvođenje depozita za PET ambalažu je u potpunosti prihvatljivo za sve starosne kategorije, i primećujemo da ova podrška prelazi 90 odsto, a najveća je u starosnoj kategoriji od 35 do 39 godina sa podrškom od fantastičnih skoro 98 odsto.

Na pitanje o novčanoj visini depozita, više od trećine ispitanika je reklo da bi iznos trebao da bude veći od 10 dinara, dok svaki peti građanin smatra da je poželjan iznos između 6 i 8 dinara. Ukoliko izuzmemo odgovore entuzijasta koji bi vraćali PET ambalažu bez naknade, nedvosmisleno se primećuje da je visina depozita u direktnoj vezi sa većom motivacijom za povraćaj PET ambalaže.

Načelno posmatrano, može se zaključiti da građani imaju solidan nivo svesti o štetnosti jednokratne plastike u širem smislu, ali da je neophodno raditi na daljem informisanju i obrazovanju javnosti kako bi se nastavilo sa izgradnjom društva koje aktivno učestvuje u borbi protiv jednokratne plastike.

Naši ispitanici su svojim odgovorima pokazali da postoji značajno interesovanje za ovu temu, a na državnim organima i donosiocima odluka je da čuju njihov glas i odlučno sprovedu uvođenje, primenu i redovnu kontrolu poštovanja propisa koji širom sveta postaju standard za upravljanje jednokratnom plastikom.

Kako reciklaža nije konačno i jedino rešenje u borbi protiv plastičnog otpada, neophodna je stalna promocija života sa što manje (jednokratne) plastike i racionalna upotreba proizvoda od alternativnih materijala. Takođe, od izuzetne je važnosti povratiti poverenje u sistem primarne selekcije, reciklaže i upravljanja otpadom kroz dalje stvaranje i omogućavanje infrastrukture za odlaganje otpada, ali i efikasnije i transparentnije poslovanje svih aktera u lancu upravljanja otpadom u Republici Srbiji.

Celokupnu analizu istraživanja možete videti ovde.

Istraživanje je izvršeno u junu 2022. godine i učestvovalo je 1014 građanki i građana sa teritorije Republike Srbije. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Plastična civilizacija“, koji sprovodi Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta Beogradske otvorene škole “Zeleni inkubator”, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Veliki značaj investicija u podizanje transportnih kapaciteta Dunava

30.08.2022

Foto: Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе

Vlada Rеpublikе Srbijе i Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе sa еvropskim partnеrima radе na proširеnju kapacitеta Lukе Prahovo, adaptaciji brodskih prеvodnica u sastavu HE „Đеrdap 1“ i HE „Đеrdap 2“, kao i na vađеnju potopljеnе nеmačkе flotе iz Drugog svеtskog rata iz Dunava kod Prahova, a ukupna vrеdnost sva tri projеkta jе nеšto manja od 100 miliona еvra.

„Zaista sam ponosan što smo uspеli da u ovim rеkordno niskim vodostajima obеzbеdimo plovnost Dunava cеlom dužinom na tеritoriji našе državе jеr Dunav jе еvropski koridor i kada govorimo o kargo i tеrеtnom saobraćaju ukoliko nijе prohodan on nеma svoju punu еfikasnost“, navеo jе Tomislav Momirović, ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, navodi se u saopštenju.

Porеd ministra Momirovića, obilasku potopljеnе nеmačkе flotе kraj Lukе Prahovo na Dunavu prisustvovali su i Nj.E. Emanuеlе Žiofrе ambasador Evropskе unijе u Rеpublici Srbiji i Alеsandro Bragonci, dirеktor rеgionalnе kancеlarijе Evropskе invеsticionе bankе za Zapadni Balkan koji su istakli da jе zajеdničkom saradnjom rеsornog ministarstva, Evropskе unijе i Evropskе invеsticionе bankе napravljеn projеkat kojim ćе sе izvaditi potopljеni plovni objеkti koji postojе na Dunavu.

Pročitajte još:

Ambasador Evropskе unijе u Rеpublici Srbiji Nj.E. Emanuеlе Žiofrе istakao jе da potopljеni brodovi prеdstavljaju vеliki problеm prvеnstvеno zbog rеčnog transporta, kao i vеliku opasnost jеr sе na njima nalazе nееksplodirana srеdstva, a takođе su i еkološki problеm. Napominjući značaj invеsticija u rеčni sеktor u Srbiji dirеktor rеgionalnе kancеlarijе Evropskе invеsticionе bankе za Zapadni Balkan Alеsandro Bragonci dodao jе da porеd lokalnog еkonomskog razvoja obеzbеdićе sе i širi i pouzdaniji plovni kanal.

Vađеnjе potopljеnе nеmačkе flotе podrazumеva uklanjanjе 21 potopljеnog plovila iz Drugog svеtskog rata iz rеkе Dunav kod Prahova, od km 862 do km 857, kako bi sе plovni put obеzbеdio za bеzbеdnu plovidbu. Vrеdnost projеkta jе 30 miliona еvra, a srеdstva su obеzbеđеna iz krеdita Evropskе invеsticionе bankе i bеspovratnih srеdstava iz WBIF fonda.

Energetski portal

Energetska kriza steže, Evropa traži brzo rešenje – odvojiti cenu struje od cene gasa

30.08.2022

Cena gasa, iako beleži blagi pad i dalje je previsoka – 3.400 evra. Berze električne energije su usijane, megavat-sat ide i do 1.000 evra za iduću godinu. Zbog sve skuplje struje i gasa raste i nezadovoljsvo građana širom Evrope, a industrija preti obustavom rada. Češka, koja predsedava, Evropskoj uniji za 9. septembar sazvala je vanredni sastanak ministara energetike radi rešavanja cene energije i energenata.

Austrija je objavila dve mere za regulisanje cene struje, koje predlaže i na nivou Unije. Kao prvu pomoć, kratkoročno – ograničava cenu električne energije za domaćinstva, privredu i sektor poljoprivrede.

Druga mera je razdvajanje cene struje od cene gasa jer takav model obračuna, kažu, ugrožava industriju i radna mesta u celoj Evropi.

,,Mi se zaista nalazimo pred velikim izazovom, a to je da cena struje više neće biti pristupačna, kako za privredu, tako i za ljude, zbog veze sa cenom gasa. To ludilo koje trenutno vlada na berzi struje mora da se završi, potrebno je razdvajanje cene struje i gasa“, kaže Karl Nehamer, austrijski kancelar.

Pročitajte još:

U Italiji je već dramatično pa u toku inicijativa izlaganja računa za struju u izlozima.

,,Stavljamo račune za struju u izlog da bismo objasnili klijentima da smo prinuđeni da podignemo cene. To je viša sila i ogorčeni smo zbog toga, ali nemamo drugog izbora jer ćemo zbog nenormalno visokih računa – ili zatvoriti – ili povećati cene“, kaže italijanski ugostitelj.

Ekstremno toplo i sušno leto zaustavlja rad evropskih hidroelektrana, a i iz vetra je sve manje struje. To pokazuje primer Španije koja iz hidrokapaciteta dobija upola manje struje, proizvodnja je na najnižem nivou u protekle tri decenije.

,,Moramo da se vratimo u 1989. godinu da bismo pronašli tako nisku proizvodnju kao ovu koju smo akumulirali od januara do jula ove godine“, kaže Anhel Garsija, rukovodilac Endesa centara za kontrolu proizvodnje.

,,Pošto gasom moramo da zamenimo proizvodnju električne energije iz hidroelektrana, cene rastu. A hajde da se setimo, da je gas taj koji proizvodi ovu energetsku krizu u kojoj se nalazimo“, kaže Marsijal Gonzalez sa Odseka za elektrotehniku.

Bugarska udvostručava kapacitet za tečni gas u LNG terminalu koji se gradi u grčkoj luci Aleksandropolis. Ali snabdevnje ove zime diktiraće i ishod pregovora sa Gaspromom o obnavljanju isporuka koje očekuju u narednim danima.

,,Bugarska vlada je preuzela obavezu da našem društvu garantuje snabdevanje gasom za celu grejnu sezonu po najboljim mogućim konkurentnim cenama“, kaže Rumen Radev, bugarski predsednik.

Mađarska poručuje da nastavlja razgovore sa Moskvom o dodatnim količinama gasa i o povećnju zaliha od idućeg meseca.

,,Energetsko tržište u Evropi trenutno ne funkcioniše, to je ratni teren i tu realno tržište zapravo ne postoji. Suštinsko je pitanje za jednu zemlju da se obezbedi dovoljna količina energenata. Dakle za Mađarsku ne postoji kompromis o tom pitanju. Upravo zato ni u budućnosti nećemo prihvatiti međunarodnu odluku ili pritisak, zato nećemo ni pregovarati o bilo kakvim novim energetskim sankcijama Rusiji„, kaže Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske.

Energetska kriza steže pa je važno naći kratkoročna rešenja za predstojeću grejnu sezonu. A osnivač „Tesle“ Ilon Mask savetuje – svet mora nastaviti da vadi naftu i gas kako bi se održala civilizacija, a istovremeno da razvija održive izvore energije.

Izvor: RTS

Drugo najčistije jezero u Evropi se nalazi u Srbiji (VIDEO)

29.08.2022

Rgotsko-jezero-Srbija — Foto: Wikipedia/MIME

Rgotsko jezero, odnosno „zaječarsko more“, kako ga meštani zovu, nastalo je 1978. kada je na dnu obliženjeg kopa kvarcnog peska, počela da izbija voda.

Tako su meštani sela Rgotina, koje je od Zaječara udaljeno 11 kilometara, potpuno neočekivano dobili jezero.

Prema zvaničnim istraživanjima, pored jednog jezera u Nemačkoj, voda iz ove prirodne akumulacije je najčistija u Evropi.

Jezero ima površinu od tri hektara a najveća dubina je 40 metara.

Zahvaljujući kvarcnom pesku, voda u jezeru se lako zagreva, tako da je tempertaura vode tokom letnjih meseci oko 26 stepeni.

Kvarcni pesak pomaže da se voda sama očisti i zbog toga je ovo jezero jedno od najčistijih. To potvrđuje i biljka hara (na grčkom znači radost), koja raste samo u kristalno čistim vodama.

Ronioci obožavaju da istražuju podzemni svet ovog jezera zbog njegove prozirnosti i čistoće. Jedan od njih je i dr Milan Đorđević, profesor strukovnih studija na Višoj tehničkoj školi u Kragujevcu i član ronilačko-spasilačkog udruženja „PONT“.

Zahvaljujući njegovom videu sa jutjuba, imamo mogućnost da zavirimo ispod površine ovog jezera i da makar na sekund doživimo njegov čarobni podzemni svet.

Pročitajte još:

Izvor iz kojeg dolazi voda je toliko jak da čak i u najsušnijim periodima godine, nivo jezera ostaje praktično nepromenjen.

Ispod površine se nalazi bogat biljni i životinjski svet ali uprkos tome, na dnu se može naći razni otpad.

Nisu samo plastične flaše problem, ima i drugih, većih stvari.

„Nalazio sam točkove, volan od kamiona, opremu radnika“, napisao je Milan ispod videa.

Rgotsko jezero je postalo omiljeno kupalište okolnih meštana i jezero koje ima ogroman turistički potencijal.

Nositi titulu drugog najčistijeg jezera u Evropi nije mala stvar i zbog toga ga moramo „držati na oku“, kako se ne bi desilo da preko noći postane deponija.

Izvor: NovaS

Ekostar pak i Heineken nagradili društveno odgovorne posetioce Belgrade Beer Festa

29.08.2022

ekostar_pak_1_290822_tw1024 — Foto: Ekostar pak

Tokom nedavno završenog Belgrade Beer Festa prikupljeno je skoro 7.000 komada prazne ambalaže za reciklažu zahvaljujući Ekostar paku i Heinekenu, partnerima našeg najvećeg festivala piva.

Unutar festivalskog prostora postavljeno je reciklažno ostrvo, gde su posetioci donosili praznu ambalažu i dobijali nagrade u skladu sa brojem donetih plastičnih čaša, limenki ili PET boca.

Više od 650 učesnika Belgrade Beer Festa dobilo je majice, cegere, priveske i bedževe sa natpisom „Recikliramo zajedno“, kako bi ta poruka nastavila da živi i posle festivala.

Kompanija Ekostar pak je tako, uz podršku Heinekena, nastavila saradnju sa najznačajnijim muzičkim festivalima u Srbiji, podsećajući nas na to da možemo da budemo društveno odgovorni čak i kada se dobro zabavljamo.

Pročitajte još:

Ekostar pak svoju posvećenost odgovornom upravljanju otpadom pokazao je do sada kroz mnoge akcije. Pored Belgrade Beer Festa, Ekostar pak je zajedno sa drugim odgovornim kompanijama ove godine takođe i tokom sva četiri dana trajanja EXIT festivala organizovao sakupljanje ambalažnog otpada i podelio simbolične nagrade.

Izvor: Ekostar pak

Odbrojavanje se nastavlja, NASA odložila lansiranje svoje najmoćnije rakete

29.08.2022

raketa — Foto-ilustracija: Pixabay (WikiImages)

Curenje goriva, a zatim i problem s motorom tokom završnih priprema za poletanje, naveli su NASA da odloži lansiranje svoje moćne rakete ka Mesecu, koja bi u orbitu oko njega ponela tri probne lutke u kapsuli. Sledeći pokušaj lansiranja moguće je najranije u petak.

Nasa je nekoliko puta počinjala punjenje najmoćnije svemirske rakete koja bi trebalo da poleti sa Kejp Kanaverala. Prvobitno je najavljivano da će i uprkos jakim električnim pražnjenjima oblaka tokom vikenda, NASA nastaviti odbrojavanje.

NASA će na društvenim mrežama uživo prenositi poletanje.

Nakon oluja tokom vikenda, iz NASA su potvrdili da današnji termin za lansiranje i dalje stoji i da su munje preslabe da bi napravile problem raketi SLS, kapsuli „orajon“ ili sistemima na zemlji.

Američka agencija za istraživanje svemira saopštila je da timovi nastavljaju sa planiranim lansiranjem u 14.33 časova (8.33 po lokalnom vremenu) iz Svemirskog centra „Kenedi“ na Floridi.

Pročitajte još:

Lansiranje kapsule „orajon“ na najmoćnijoj raketi koja je ikada poslata u svemir prvi je korak ka ponovnom vraćanju ljudi na površinu Meseca.

„Orajon“ ovog puta neće imati posadu, jer je misija zamišljena, pre svega, kao provera svih hardverskih sistema, posebno potisnika i motora rakete SLS.

Ukoliko poletanje prođe kako treba, misija „Artemis 1“ trajaće šest nedelja, obići će krug oko Meseca i napraviti dva preleta oko 100 kilometara iznad površine Meseca.

Naredna misija „Artemis 2“ planirana je za 2024. i nosiće posadu, a 2025. godine trebalo bi da poleti misija „Artemis 3“ čiji će glavni cilj biti da se dvoje astronauta ponovo spuste na površinu Meseca, prvi put posle 50 godina.

Izvor: RTS

Sombor dobija aplikaciju za reciklažu otpada

29.08.2022

Sombor_Županija — Foto: Wikipedia/Pudelek (Marcin Szala)

Sombor će postati jedan od prvih gradova u Srbiji koji će dobiti aplikaciju za prikupljanje otpada za reciklažu. Memorandum o razumevanju potpisali su Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika i predstavnici kompanije „Cut collecting“ doo Novi Sad.

“U pitanju je aplikacija koja će omogućiti građanima, koji instaliraju aplikaciju, da jednim klikom na dugme pozovu kompaniju „Cut collecting“ da dođe na njihovu kućnu adresu i odnese otpad na reciklažu”, navodi se u saopštenju na sajtu grada.

Prikupljaće se plastična ambalaža, limenke i papir, koje je potrebno prethodno selektovati. Prilikom prvog dolaska po otpad, građani će dobiti džakove za naredno razvrstavanje materijala za reciklažu.

Pročitajte još:

Otpad koji je preuzet biće izmeren i na osnovu težine u njihovoj aplikaciji će se upisati odgovarajući broj bodova, a za određeni broj skupljenih bodova dobijaće se nagrada.

U planu je da aplikacija počne sa radom u narednih mesec dana.

Energetski portal

Nuklearna energija za sigurno snabdevanje

29.08.2022

nuklearna-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Energetska kriza i rat u Ukrajini na velika vrata vraćaju nuklearnu energiju. I dok se mnogi protive ponovnom aktiviranju nuklearki, Evropska komisija je početkom godine dala zeleno svetlo za gradnju novih reaktora i pokretanje starih. Osim sigurnog snabdevanja energijom, mnogi nuklearnu energiju vide kao šansu da se smanji upotreba fosilnih goriva i značajno smanji emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

Nuklearna katastrofa u Fukušimi 2011. godine u velikoj meri je uticala na to da mnoge nuklearne elektrane počnu da rade smanjenim kapacitetom, kao i da vremenom u potpunosti budu ugašene. Međutim, kako se čini, nuklearni lobi radi “punom parom”.

Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, zaključno sa julom ove godine vodeća zemlja po nuklearnom kapacitetu u izgradnji je Kina, a na čitavoj planeti u toku je gradnja 59 novih reaktora, piše Biznis.rs.

I iz Japana stižu vesti da je u planu ponovno oživljavanje nuklearne industrije i izgradnju novih postrojenja. Novi reaktori grade se i u Indiji, Turskoj, Južnoj Koreji i Rusiji.

Pročitajte još:

Nemačka u Belgija su krajem prošle godine najavile da će do 2025. godine zatvoriti sve nuklearne elektrane. Međutim, Belgija je odustala od ovog plana i planira da nuklearnim elektranama životni vek produži za 10 godina. Na ovaj korak su se odlučili kako bi se „odmakli“ od ruskog gasa i postali energetski nezavisni.

Čini se da je Nemačka istrajna u tome da ugasi sve nuklearke, bez obzira na sve pritiske Evropske unije. U ovoj zemlji će još nekoliko meseci raditi reaktori Izar 2 u Bavarskoj, Emsland u Donjoj Saksoniji i Nekarvesthajm 2 u Baden-Virtembergu.

U svetu radi oko 440 nuklearnih reaktora, u 32 zemlje, koji proizvode približno 10 odsto ukupno globalno potrošene električne energije godišnje. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da se očekuje da će se instalisani nuklearni kapaciteti udvostručiti do 2050. godine, a nuklearne elektrane su drugi najveći izvor električne energije u Evropskoj uniji, odmah posle elektrana na fosilna goriva, sa čak 26 odsto proizvedene energije.

Kada je reč o Srbiji, još uvek je na snazi moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana koji je donet nakon katastrofe u Černobilju. Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike ranije je najavila da će ove godine biti završena nova strategija razvoja energetike, koja će sadržati i odluku koja će se odnositi na pravljenje modularnih nuklearnih elektrana u Srbiji.

Milica Radičević

Računi za energiju u Evropi upola veći – vlade najavljuju pomoć, stručnjaci upozoravaju na posledice

29.08.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Računi za gas i struju evropskim potrošačima su upola veći nego prošle godine, a najavljuju se i nova poskupljenja od septembra ili oktobra. Preduzeća, a posebno industrija, koja se oslanja na gas, ni sa uštedama više ne može da održi proces rada. Većina vlada novim poskupljenjem najavljuje i nove subvencije. Koliko je to održivo?

Industrijska postrojenja i elektrane troše najviše gasa, pa ih zbog krize austrijska Vlada motiviše da ga zamene naftom ili ugljem. Troškove za to, kroz tri paketa podrške, finansiraće iz državne kase.

,,Mi već štedimo energiju, pre svega gas. Kada uporedimo mesečnu potrošnju gasa sa istim periodom 2021. godine, uštede su značajne. Radimo na konkretnom programu, ideja je da osnovne potrebe pokrijemo po subvencionisanoj ceni, sve iznad toga će se naplaćivati po tržišnoj ceni“, kaže Leonore Gevesler, ministarka energetike i klime Austrije.

Pročitajte još:

Stručnjaci upozoravaju na posledice

Stručnjaci upozoravaju da to ima ekonomske, ali i ekološke posledice.

,,S jedne strane, kompanije znaju da je gas fosilno gorivo, štetno po životnu sredinu i nisu uspele da pređu na obnovljivu energiju. Sada koristimo novac poreskih obveznika da ih nagradimo, dajući im novac da pređu na druga fosilna goriva“, ukazuje Jasmin Dulidžer, stručnjak za energetiku i klimu „Grinpisa“.

Nemačka domaćinstva će ove godine morati da plate gotovo 500 evra više zbog državne takse na gas, koju će plaćati od oktobra do aprila, kako bi se olakšalo gasnim distributerima da kupe sve skuplji gas na tržištu. Pritisak je veliki, pa iz Vlade istovremeno najavljuju i povlastice.

Olaf Šolc, nemački kancelar kaže da vlada smanjuje porez na potrošnju gasa, tako da će biti olakšica za građane.

,,Hvala Bogu da još uvek imam peć na drva. Slavina za gas će ostati zatvorena ove godine“, kaže jedan građanin Nemačke.

Najteže u Velikoj Britaniji

Najteža situacija je u Velikoj Britaniji – od oktobra će računi za energiju biti uvećani za 80 odsto.

Dok sindikati traže da se odustane od poskupljenja, Vlada najavljuje pomoć za najugroženije građane, jer se nekima tim poskupljenjem mesečni račun uvećava i za 1.000 funti.

Britanski ministar finansija Nadim Zahavi kaže da rade sa Bankom Engleske da bi obezbedili likvidnost.

,,To će samo po sebi, kažu mi, spustiti gornju granicu cene energenata za oko 400-500 funti. Znamo da je najugroženijim domaćinstvima potrebna ta dodatna pomoć. Razmatramo više opcija“, ističe Zahavi.

Gde su granice izdržljivosti

A pitanje je gde su granice izdržljivosti? Neka evropska preduzeća su već stavila katanac, većina je zbog skupog gasa smanjila obim proizvodnje.

Primer je Italija, rizik od obustave rada do sredine iduće godine najavljuje 120.000 firmi. A to ugrožava 370.000 radnih mesta.

Izvor: RTS

Pred nama su još tri sušna i topla meseca?

28.08.2022

climate-change-klimatske promene — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Tadeusz Lakota)

Veći deo Evrope najverovatnije će se suočiti sa još tri sušna i topla meseca, stoji u izveštaju programa EU „Kopernikus“ za posmatranje Zemlje.

Skoro polovina EU je pod upozorenjem na sušu, a uslovi se pogoršavaju u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Portugalu, Rumuniji i Španiji. Opasnost od suše van Evropske unije raste u Velikoj Britaniji, Srbiji, Ukrajini i Moldaviji, upozoravaju iz “Kopernikusa”

„U zapadnom evro-mediteranskom regionu će verovatno biti toplo i sušno sve do novembra 2022. godine, posebno u Španiji i Portugalu“, navodi se u izveštaju.

Evropa je od juna doživela nekoliko toplotnih talasa tokom kojih je oboreno više rekorda. U Velikoj Britaniji je dostignuta nova rekordna temperatura od 40,3°C, premašivši prethodni rekord za 1,5°C. Temperature su takođe premašile 40°C u Francuskoj, 45°C u Španiji i 46°C u Portugalu.

Direktori Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) ističu da su to posledica različitih meteoroloških uslova u kojima klimatske promene igraju važnu ulogu.

Pročitajte još:

„Serija evropskih toplotnih talasa ovog leta bila je uzrokovana određenim vremenskim obrascima, ali temperature su bile više od očekivanih zbog klimatskih promena. Kako se klima bude zagrevala, Evropa će iskusiti sve češće i intenzivnije toplotne talase“, kaže Samanta Berdžes, zamenica direktora službe za klimatske promene ECMWF-a.

Ona dodaje da klimatske promene čine veoma visoke temperature mnogo verovatnijim, što se ove godine naročito pokazalo u Velikoj Britaniji.

Iz Svetske meteorološke organizacije takođe navode da bi bez klimatskih promena temperature iznad 40°C u Velikoj Britaniji bile krajnje malo verovatne.

Milena Maglovski

Treba li da bude rudnik zlata na istražnom prostoru „Potaj čuka – Tisnica“ kod Žagubice?

28.08.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Luca Maffeis)

Predloženi projekat rudarskih istraživanja i otvaranja rudnika zlata istočno od Žagubice, na prostoru između masiva Homolja i Beljanice, nalazi se na nekim mestima na svega jedan kilometar od već uspostavljenih međunarodno značajnih područja za ptice, budućih NATURA 2000 područja (Veliki krš i Stol, Homolje i Kučaj – Beljanica).

Negativne posledice zagađenja i uništavanja staništa bi se osećala u sva tri, a koja su već ugrožena postojećim rudnicima u okolini Bora i Majdanpeka. Dodatan problem predstavlja činjenica da se u Srbiji u velikoj meri ne poštuju zakoni koji se tiču rudarstva i zaštite životne sredine, već se otvaranja rudnika u javnosti najčešće predstavljaju kao bezopasni i profitabilni projekti.

Međutim, kao i drugde u svetu građani regiona imaju pravo na svoj stav povodom ovakvih opasnih projekata bez obzira na isplativost istih. U slučaju Žagubice stav većine javnosti i struke je jasan – protive se otvaranju rudnika koji najavljuje korišćenje cijanida u procesu prerade rude i generalno zagađenja koje sa rudarenjem dolazi.

Pravo lokalnog stanovništva na pravovremene informacije u vezi sa životnu sredinu potvrđuje Arhuska konvencija čija potpisnica je i Republika Srbija, no u praksi, to kod nas loše funkcioniše. Do određenog zagađenja je već došlo masovnim istražnim radnjama, a istražni radovi se bez ikakve kontrole sprovode i dan danas. Već ima primera u Srbiji da su podzemne vode i vodoizvorišta bivala zagađena geološkim istraživanjima, dok se zaštita voda istovremeno predstavlja kao jedan od prioriteta na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Do sada javnosti nisu predstavljeni Studija procene uticaja na životnu sredinu za geološka istraživanja/otvaranje rudnika, niti Studija izvodljivosti za otvaranje rudnika, a tek je u planu da se plan otvaranja rudnika stavi na javni uvid.

Pročitajte još:

Krajem maja 2022. godine istraživači iz DZPPS obilazili su područje predviđeno za otvaranje rudnika zajedno sa lokalnim aktivistima, članovima LU “Jovan Šerbanović”. Ovo područje je do sada ornitološki bilo slabo istraženo. Obiđena je veća površina sa obe strane regionalnog puta Žagubica – Bor na jug sve do klisure Crne reke i Tisnice. Tom prilikom su prikupljeni podaci za 81 vrstu od kojih su čak 79 gnezdarice ovog kraja. Među njima 31 vrsta nalazi se na spisku Direktive o pticama (14 vrsta na Aneksu I, 13 na Aneksu II, 4 sa Aneksa III), a 74 vrste zaštićene su prema Bernskoj konvenciji (58 vrsta sa Aneksa II i 16 vrsta sa Aneksa III). Takođe, 67 vrsta je strogo zaštićeno, 13 zaštićeno prema nacionalnom zakonodavstvu, dok se 6 nalazi u Crvenoj knjizi ptica Srbije. Broj vrsta je sasvim sigurno znatno veći, kako gnezdarica, tako i prolaznica, zimovalica, što ćemo utvrđivati u narednom periodu.

Prema prikupljenim podacima otvaranje novog rudnika značajno bi ugrozilo populacije više međunarodno i nacionalno značajnih vrsta ptica poput planinskog detlića, srednjeg detlića, sive žune, belovrate muharice, ćuka, jastreba i drugih. Trenutno na ovom prostoru traje proces zarastanja pašnjaka i obradivih površina u žbunje, odnosno suštinski u šumu. Među pomenutim značajnim vrstama pre svega dominiraju vrste šumskih i otvorenih travnih staništa, dok ptice vodenih staništa skoro potpuno nedostaju. Iz perspektive zaštite najznačajnija i najugroženija vrsta je planinski detlić koji naseljava stare bukove i mešovite četinarske šume.

Ovom prilikom izražavamo svoje protivljenje uspostavljanju eksploatacije zlata na prostoru „Korkan – Potaj čuka – Tisnica’’ iz razloga što je prostor istočne Srbije već izuzetno ugrožen rudarskim aktivnostima i zagađenjem koji su izazvali postojeći rudnici u okolini Bora i Majdanpeka. Predložena teritorija od preko 2.000 hektara, na koliko bi se prostirao rudnik, bi ugrožavala već uspostavljena tri Međunarodno značajna područja za ptice: Veliki krš i Stol, Homolje i Kučaj – Beljanicu. Takođe, južni rub područja planiranog za razvoj rudnika zauzima površinu koja je prethodno bila planirana za Nacionalni park „Kučaj – Beljanica’’.

Važno je istaći da je opština Žagubica, na čijoj teritoriji bi se nalazio veći deo planiranog rudnika, uglavnom nezagađena – gotovo da nema industrije, preovlađuju ekstenzivna poljoprivreda, šume i pašnjaci. Kao takva, ova opština idealna je za razvoj organske poljoprivrede, seoskog i eko-turizma koji omogućuje opstanak lokalnog stanovništva i očuvanje tradicionalnog načina života. Ustav Republike Srbije i međunarodne konvencije garantuju pravo na zdravu životnu sredinu i očuvanu prirodu svim građanima, pa tako i lokalnom stanovništvu u istočnoj Srbiji.

Održivi razvoj bez velikih zagađivača je i dalje moguć u Žagubici, ali je nemoguć u opštinama Bor i Majdanpek zbog velikih rudarskih aktivnosti koje su izazvale regionalno zagađenje vazduha, zemljišta i vode. Ukoliko država silom nametne otvaranje ovog rudnika to će, na primer, obesmisliti postojanje brendiranog Homoljskog meda, ali i svih drugih potencijala za ekološki, održivi razvoj ovog kraja.

Osim navedenog, formiranje rudnika površinskih kopova i stvaranje akumulacija sa otpadnim vodama punim teških metala u kraškom području predstavlja potencijalno dugoročnu opasnost za vodosnabdevanje okolnih naselja. Već je ranijim istraživanjima utvrđena povezanost hidrogeoloških struktura na ovom dominantno krečnjačkom prostoru. S obzirom da postoji mogućnost da površina rudnika u budućnosti bude i proširena, to bi predstavljalo potencijalno šire zagađenje koje bi uticalo na vrelo reke Mlave. Ova reka je značajno degradirana izgradnjom MHE u Ribarskoj klisuri, a usled suše (i moguće posledica masovnih geoloških istraživanja) veoma je oslabilo i samo vrelo reke u Žagubici.

Ukoliko dođe do otvaranja ovog rudnika i uklanjanja šumskog pokrivača stvoriće se mogućnost za nastanak velikog dugotrajnog zagađenja, opšte degradacije životne sredine poput one koja je zadesila Bor i Majdanpek, a vrelo Mlave može da presuši u potpunosti.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Crnu Goru od jeseni očekuje najveća akcija sadnje – svaki stanovnik dobija svoje drvo

28.08.2022

forest-šuma-drveće — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

Septembar će u Crnoj Gori biti mesec ekologije, budući da se u toku ovog meseca obeležava 31 godina od proglašenja Crne Gore ekološkom državom, rekla je ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, Ana Novakovic Đurović tokom sastanka sa novinarom i ekološkim aktivistom, Vukom Vujisićem.

Kako prenosi RTCG, sastanak je bio povod da se razmotri učešće Ministarstva u velikoj ekološkoj akciji koja se organizuje od septembra u Crnoj Gori.

„Ministarstvo će dati svoj doprinos u realizaciji inicijative kojom se žele sanirati opožarena područja i područja uništena sečom šuma jer smo tu da podržimo svaku dobru ideju, ne samo strateški, već i finansijski“, poručila je Novaković Đurović.

Vujisić je predočio ministarki plan i program same Inicijative, kao i to koliko je za njih važna podrška Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma.

„Akcija saniranja opožarenih područja i onih devastiranih sečom šume krenula bi od severa prema jugu i nije planirana samo za jesen, već na duži period. Ideja je da se realizaciji projekta pridruže škole, a cilj ove inicijative jeste da svaki stanovnik Crne Gore dobije po jedno svoje stablo“, saopštio je Vujisić.

Pročitajte još:

On je najavio jednu od najvećih ekoloških akcija u Crnoj Gori kako bi se obnovila opožarena mesta i ona koja su pogođena nelegalnom sečom šume.

„Na jesen ćemo pokrenuti najveću akciju sadnje, što sa semenskim materijalom, što sa sadnicama, upravo ćemo opožarena mesta i mesta koja su pogođena nelegalnom sečom šume pokušati da obnovimo, odnosno da uložimo napor da se ta mesta brže obnove nego što bi to bio prirodni ciklus. Kada imate da je celi jedan prostor zbrisan, tu se veoma sporo obnavlja vegetacija“, kazao je Vujisić u emisijsi „Dobro jutro Crna Goro“ na TVCG.

Naveo je da se nada da će se napraviti šira koalicija, a da će se podele staviti po strani.

„Nadam se da ćemo zajendički, kao društvo, reagovati – i ekološki sektor, i stručnjaci, i kompanije, a naravno da će institucija konačno shvatiti koliko je važno da se zaštiti biodiverzitet’‘, poručio je Vujisić.

Energetski portal

Čak 17 odsto evropskog stanovništva suočava se s visokim rizikom od nestašice vode do 2050. godine

28.08.2022

voda — Foto-ilustracija: Pixabay (mrjn Photography)

Dok se Evropa muči s istorijski rekordnim toplotnim talasima, sušama i rekordno niskim vodostajima reka, nova analiza Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF procenjuje da bi 17 odsto stanovništva kontinenta i 13 odsto njegovog BDP-a moglo da se suoči s visokim do ekstremnim rizicima nestašice vode do 2050. godine – osim ako vlade i organizacije za jačanje otpornosti društava i vlada ne preduzmu hitne mere, naročito koristeći se rešenjima zasnovanim na prirodi.

Evropske reke trenutno osećaju vrućinu, a četiri najvažnije reke na kontinentu – Dunav, Po, Rajna i Visla – suočavaju se s rekordno niskim vodostajem, čime prete poslovanju, industriji, poljoprivredi, pa čak i obezbeđivanju zajednica pijaćom vodom.

Koristeći se klimatskim i socio-ekonomskim scenarijima u WWF-ovom Water Risk Filter alatu, nova analiza pokazuje da će Evropa biti još sklonija sušama i nedostatku vode i tako daje jasnu sliku regiona u najvećem riziku.

,,Suše u Evropi ne bi trebalo nikoga da šokiraju: mape rizika za vodu već dugo ukazuju na pogoršanje nestašice vode širom kontinenta. Ono što bi sve trebalo da šokira jeste da evropske vlade, korporacije i investitori i dalje zatvaraju oči pred rizicima vezanim uz vodu kao da će se sami rešiti, a neće”, ističe izvršna direktorka WWF Adria, Nataša Kalauz.

,,Potrebne su nam hitne mere za ublažavanje ovih rizika za vodu, posebno ulaganjem u rešenja zasnovana na prirodi za poboljšanje zdravlja evropskih reka, jezera i močvara“, dodaje Kalauz.

Pročitajte još:

Analiza WWF-ovog Water Risk filtera pokriva ceo kontinent, ali ističe zemlje koje će se verovatno suočiti s najvećim rizicima do 2050, poput Grčke (u kojoj bi 82 odsto stanovništva i BDP-a moglo doći iz područja visokog ili ekstremnog rizika). U međuvremenu, tri četvrtine stanovništva Španije i BDP-a moglo bi se suočiti s visokim rizikom, dok se očekuje da će gradovi u okviru sliva reke Gvadalkivir pretrpeti najveći rizik od nestašice do 2050. godine. Zemlje u našem regionu u kategoriji su vrlo niskog ili niskog rizika, ipak, svaka drastična promena na kontinentu, na kraju krajeva, može uticati na ekonomije i vlade u svim zemljama.

Zdrave reke biće ključne za izgradnju otpornosti i prilagođavanje uticajima klimatskih promena. Ali 60 odsto evropskih reka trenutno je nezdravo, uprkos zakonskoj obavezi Okvirne direktive o vodama EU da zaštiti i obnovi evropske slatke vode i osigura da sve postignu dobar status do 2027. godine.

Rizici vezani uz vodu već se dugo smatraju jednim od najvećih rizika s kojima se suočavaju preduzeća, svrstavajući se među pet najvećih globalnih rizika prema uticaju Svetskog ekonomskog foruma već desetinama vekova. Ova analiza pokazuje kako bi rizici od nestašice vode mogli biti povećani, preteći još većim gubicima za fabrike i investitore, ali i zajednice.

Lokalne vlasti su za vodu u Nemačkoj izvestile da će Teslina fabrika izvan Berlina iscrpiti zalihe vode u tom području, sprečavajući dalji razvoj u tom području. Regioni severne Italije rizikuju gubitak i do polovine svoje poljoprivredne proizvodnje zbog suše koja je u toku, a šteta bi već premašila milijardu evra.

,,Ovogodišnje suše i ove alarmantne prognoze povećanog rizika od nestašice vode još su jedan poziv na buđenje – još jedno hitno upozorenje o potrebi delovanja u vezi s vodom“, ističe Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrie.

,,Sve fabrike i investitori moraju proceniti svoje trenutne i buduće rizike vezane uz vodu i zajednički reagovati kako bi izgradili otpornija preduzeća – smanjujući rizike za svoj rad i imovinu, kao i za zajednice širom kontinenta“, dodaje ona.

Najbolje mesto za fabrike i investitore da počnu da procenjuju svoje rizike vezane za vodu je WWF-ov Water Risk filter – besplatan, online alat za procenu rizika za vode, kome veruje na hiljade aktera iz privatnog sektora širom sveta, uključujući H&M Grupu, trgovačke lance EDEKA i Migros fabriku za proizvodnju hrane i pića Alpro i Carlsberg, farmaceutsku kompaniju AstraZeneca, biotehnološku kompaniju Novozymes i mnoge druge, kao i Nemačku razvojnu banku DEG KfW i Britansku razvojnu banku BII.

Filter rizika za vode omogućava kompanijama i investitorima da prioritetno deluju u segmentima najvažnijim za rešavanje rizika od vode i izgradnju otpornosti.

Izvor: WWF

Nove tehnologije, OIE i elektrodistributivni sistemi glavne su teme 13. Savetovanja u organizaciji CIRED-a

27.08.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Savetovanje o elektrodistributivnim mrežama Srbije, sa regionalnim učešćem, trinaesto po redu, u organizaciji Nacionalnog komiteta CIRED Srbija u saradnji sa CIRED-om Crne Gore, biće održano od 12. do 16. septembra na Kopaoniku.

Zoran Simendić, predsednik CIRED Srbija za Energetski portal kaže da je sve spremno za Savetovanje i da će ove godine pored domaćih i regionalnih kompanija i autora radova učestvovati i predstavnici zemalja van regiona.

“Kroz pažljivo odabrane radove i brojne poslovne prezentacije, posetiocima će na jednom mestu biti dostupne informacije o najnovijim naučnim i stručnim saznanjima u okviru tematskih celina relevatnih za elektrodistributivnu delatnost, a kroz diskusije i o konkretnim iskustvima u primeni novih tehnologija”, kaže Simendić.

Kako ističe ovogodišnje Savetovanje će proteći u obeležavanju 25 godina rada Nacionalnog komiteta CIRED Srbije.

“Do sada smo održali 12 savetovanja, objavili 1.450 radova koje je napisalo preko 1.600 inžinjera, organizovali 26 okruglih stolova i nekoliko predseminara. Savetovanju je prisustvovalo 8.333 učesnika i podržalo nas 222 različite kompanije. Povodom 25 godina rada objavili smo film o CIRED Srbiji i oštampali monografiju, koja je dostupna na stranici CIRED”, objašnjava naš sagovornik.

Razgovori o aktuelnim temama

Simendić se posebno osvrnuo na tri okrugla stola na kojima će se posebno razgovarati o aktuelnim temama iz distribucije električne energije.

“Izdvojio bih sledeće teme: “Agregator kao novi učesnik na tržištu – operator virtuelne elektrane nastale agregacijom upravljive potrošnje i distribuirane proizvodnje, “Obnovljivi izvori u niskonaponskoj mreži: regulativa i izazovi” i “Digitalizacija elektroenergetskih objekata””, rekao je predsednik CIRED-a.

Kada je reč o Stručnom radu 13. Savetovanja on će se odvijati u šest stručnih komisija prema predviđenom programu. Prijavljena su 102 rada prema zadatim preferencijalnim temama, od kojih će 86 biti prezentovano.

Pročitajte još:

13. Savetovanje o elektrodistributivnim mrežama Srbije od 12-16. septembra

Svakog radnog dana pre rada po stručnim komisijama su planirana uvodna predavanja:

– utorak 13.9.2022. godine od 9 do 10 sati prof. dr Jovica V Milanović – Izazovi prelaska na distributivne mreže sa neutralnom emisijom gasova staklene bašte i preuzimanja uloga operatora distributivnog sistema (onlajn predavanje),

– sreda 14.9.2022. godine od 9 do 10 sati prof. dr Vladica Mijailović – Smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži u okviru prelaska na održiv aktivan sistem,

– četvrtak 15.9.2022. godine od 9 do 10 sati prof. dr Mladen Kezunović – Analitika velikih podataka za predviđanje, upravljanje i ublažavanje prekida rada (onlajn predavanje).

CIRED je vodeća međunarodna stručna organizacija u oblasti tehnike distribucije električne energije, sa sedištem u Briselu u Belgiji, koja deluje 45 godina i okuplja preko 37 zemalja članica iz celog sveta među kojima je i Srbija.

Nacionalni komitet JUKO CIRED osnovan je 1997. godine u Novom Sadu. Nakon razdvajanja državne zajednice 2007. godine, nastali su nacionalni komitet CIRED Srbije i nacionalni komitet CIRED Crne Gore. Nacionalni komitet CIRED Srbija do sada je uspešno realizovao 12 savetovanja. Prvo je organizovano 1998., dok 2004. godine skup dobija regionalni karakter i u saradnji sa regionalnim komitetima CIRED-a već niz godina okuplja u Srbiji preko 800 učesnika.

Nacionalni komitet CIRED Srbije je profesionalna i stručna organizacija, posvećena razmeni znanja i iskustva u oblasti distribucije električne energije. Okuplja istaknute stručnjake iz elektroprivrednih organizacija, elektrotehničkih fakulteta i instituta, projektnih, izvođačkih i proizvodnih organizacija sa teritorije Srbije i regiona.

Milica Radičević

Uspešna godina za orlove krstaše u Srbiji

27.08.2022

orao krstaš — Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Orlovi krstaši godinama unazad nezaobilazna su tema u medijima, što zbog činjenice da je to ptica koja krasi grb Srbije i predstavlja nacionalni simbol, ali i zbog toga što je zamalo iščezla sa našeg neba. Ne tako davno, 2016. godine, bilo je poznato samo jedno gnezdo krstaša čija budućnost je bila u potpunosti prepuštena sudbini. Te godine Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započelo je rad na međunarodnom projektu PannonEagle LIFE.

Zajedno sa partnerima iz još četiri evropske države, članovi i saradnici Društva poslednjih šest godina predano rade na aktivnoj zaštiti krstaša, pre svega kroz otklanjanje i ublažavanje ljudskih faktora koji uzrokuju stradanje ovih ptica.

Danonoćno čuvanje tada jedinog gnezda omogućilo je uspešno gnežđenje i preživljavanje mladunaca. Obilasci terena, saradnja sa lovcima, poljoprivrednicima i raznim institucijama doprineli su da se na području severnog Banata značajno umanje trovanja divljih životinja, posebno ptica, čime su krstaši dobili više šansi za opstanak.

Prekretnica se dogodila u proleće 2020. godine kada su dva nova orlovska para počela da se gnezde na severu Banata. Uz dodatne napore na očuvanju staništa, postavljanju bezbednih gnezda, sprečavanju uznemiravanja, trovanja i ubijanja ptica, u zimu i proleće 2022. godine u srednjem Banatu još dva para krstaša napravila su gnezda, čime je populacija narasla na pet parova. Dva srednjebanatska para nisu imala uspeh ove godine: jedan je prekinuo gnežđenje iz nepoznatih razloga, a drugi par je napustio polog od dva jaja zbog čestog uznemiravanja poljoprivrednim mašinama.

Saradnici Društva od početka marta dežurali su na terenu u nastojanju da očuvaju mir neophodan za uspešno izleganje i izletanje mladunaca krstaša. Ove impozantne ptice, inače, zahtevaju specifične uslove za uspešno izvođenje potomstva, poput visokog, čvrstog drveća na kojima prave masivna gnezda, dovoljne količine dostupnog plena, kao i odsustvo zagađenja i uznemiravanja. Važno je napomenuti da je u današnjem pejzažu Vojvodine vrlo teško pronaći prostore u kojima će orlovi imati sve neophodne uslove za razmnožavanje.

Pročitajte još:

Veliki trud u zaštiti krstaša ove godine doprineo je da se izlegne pet mladunaca. Međutim, krajem juna olujno nevreme u Banatu srušilo je jedno gnezdo. Krhka grana kanadske topole popustila je pod naletom snažnog vetra, a prilikom pada jedan od dva mladunca je nastradao. Druga ptica u tom gnezdu spasena je brzom reakcijom saradnika Društva, lovočuvara Radenka Cvejanova iz Srpskog Krstura, koji već godinama budno motri i brine o orlovima. Uz podršku čuvara zaštićenog područja „Pašnjaci velike droplje” i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kolege DZZPS-a su zbrinule preostalog mladunca i omogućile da u improvizovanom gnezdu roditelji nastave da ga hrane.

Od prošle godine kretanja dva mlada krstaša, Mime i Mihajla, prate se uz pomoć savremene satelitske tehnologije. Orlovi dobijaju i metalne i plastične ornitološke prstenove kako bi se znalo njihovo poreklo i starost. Praćenja orlova služi da se zabeleže kretanja, ponašanja i staništa koja posećuju kako bi im se omogućila efikasna zaštita na terenu. U slučaju povreda ili stradanja ptica, satelitski odašiljači pomažu da se brzo reaguje i ptice zbrinu ili da se izvrše neophodni uviđaji.

Ove godine akciju obeležavanja krstaša Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sprovelo je uz pomoć Departmana za biologiju i ekologiju PMF-a u Novom Sadu, Lovačkog udruženja „Srpski Krstur“, Lovačkog udruženja „Perjanica“ iz Mokrina, Naučno-istraživačkog društva studenata biologije i ekologije „Josif Pančić” i Mađarskog društva za zaštitu ptica i prirode (MME – BirdLife Hungary). Učestvovali su i studenti iz partnerskih organizacija iz Albanije (Albanian Ornithological Society) i Crne Gore (Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore) koji su imali prilike da se upoznaju sa procedurama i tehnikama obeležavanja divljih ptica.

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

U čast lovočuvara koji je spasao orlića kod Banatskog Aranđelova, taj mladunac je, po njemu, nazvan Radenko. Drugi obeleženi krstaš, mlada ženka iz gnezda kod Mokrina, nazvana je Ivanka. I Radenko i Ivanka prethodnih dana izleteli su iz gnezda, a trenutno se zadržavaju u neposrednoj okolini svog doma u nepreglednim ravnicama severnog Banata. Uskoro će ih roditelji prisiliti da samostalno love i obezbeđuju obroke. Prva godina života donosi najveće izazove za mlade orlove; šanse za preživljavanje značajno im umanjuju nedostatak hrane, trovanja, upucavanja i stradanja na dalekovodima.

Obeležavanje krstaša tokom 2022. godine omogućeno je realizacijom projekta „Birds Without Borders – Phase II“ podržanog od strane Fonda za zapadni Balkan (Western Balkans Fund – WBF) i Evropske Unije kroz program u okviru poziva za podnošenje predloga regionalnih projekata „Podrška promociji regionalnih aktivnosti civilnog društva na Zapadnom Balkanu“, kao i kroz projekat „PannonEagle LIFE“ koji se sprovodi uz finansijsku podršku LIFE programa Evropske Unije.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

1...299300301...1.572 Page 300 of 1.572

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 decembar

Events for 31st decembar

Events for 1st januar

Events for 2nd januar

Events for 3rd januar

Events for 4th januar

Events for 5th januar

Events for 6th januar

Events for 7th januar

Events for 8th januar

Events for 9th januar

Events for 10th januar

Events for 11th januar

Events for 12th januar

Events for 13th januar

Events for 14th januar

Events for 15th januar

Events for 16th januar

Events for 17th januar

Events for 18th januar

Events for 19th januar

Events for 20th januar

Events for 21st januar

Events for 22nd januar

Events for 23rd januar

Events for 24th januar

Events for 25th januar

Events for 26th januar

Events for 27th januar

Events for 28th januar

Events for 29th januar

Events for 30th januar

PIŠITE NAM