Šumski požari doskora su smatrani za sezonske, pretežno lokalne fenomene, ali vremenom su postali globalna krizna pojava koja se ubrzano širi pod uticajem različitih promena. Poslednjih decenija, naročito u proteklih 15 godina, zabeležen je rekordan broj požara sa razornim posledicama po šumske eko-sisteme, živote ljudi i biodiverzitet.
Ljudski faktor često je uzrok šumskih požara – od neugašenih kamperskih vatri ili opušaka cigareta, do namernog spaljivanja vegetacije radi urbanizacije i širenja poljoprivrede. Prirodni faktori, poput udara groma, čine daleko manji udeo, ali mogu biti ekstremno opasni ako ih prati kombinacija suše, visokih temperatura i jakih vetrova, koji ubrzavaju širenje vatre. Osim toga, usled urbanizacije i gradnje, ljudi sve više naseljavaju i grade na obodima šuma, što povećava rizik za nastanak požara.
Najugroženiji deo sveta u kom dolazi do šumskih požara svakako je zapadni deo Sjedinjenih Američkih Država, koji se sa ovim problemom suočava u periodu od juna do oktobra, a vrhunac se najčešće beleži tokom avgusta i septembra. Ipak, i početak 2025. godine bio je prepun stravičnih prizora iz Los Anđelesa. Kanada je takođe u vrhu po razmerama šumskih požara, a 2023. godine izgubila je više miliona hektara šume zahvaćenih plamenom. Ni 2024. godine nije bila pošteđena, kada je na stotine požara bilo aktivno istovremeno. Slično je i na južnoj hemisferi, gde Australiju pogađaju požari najčešće od decembra do marta.
Veštačka inteligencija kao rešenje problema
U potrazi za novim rešenjima, pojavljuju se inovativni projekti, poput platforme SensoRy AI. Reč je o tehnologiji koju je razvio mladić iz Kalifornije, počevši od naučnog projekta za školski sajam. Posle određenog vremena, razvijen je sistem zasnovan na kombinaciji senzora – za plamen, dim i toplotu, uz infracrvene kamere i algoritme mašinskog učenja, koji postepeno ulaze u fazu testiranja na terenu. Njegov cilj je rano otkrivanje prirodnih opasnosti i upozoravanje na požare u oblastima sa visokim rizikom. Čim senzor prepozna potencijalni izvor vatre, alarmira lokalne vatrogasne službe i tako predupređuje nastanak velikih požara.
U FOKUSU:
- Spor razvoj elektromobilnosti u BiH
- Slovenačka rešenja za elektromobilnost koja osvajaju svet
- Efikasnije subvencije – put do masovne elektrifikacije transporta
Osim toga, ovo bi mogla biti prava ekološka tehnologija jer ne ostaje samo na praćenju požara već bi mogla da se primeni i na otkrivanje drugih vrsta zagađenja, uključujući curenje metana ili zagađenje vode. Zahvaljujući algoritmima za obradu podataka u realnom vremenu, sistem bi mogao da ukaže na problem i pre nego što dođe do vidljivih znakova opasnosti.
Šumski požari odavno nisu samo lokalni problem, a svako odlaganje rešenja vodi ka još težim posledicama. Projekti poput prethodnog, koji osluškuju nauku i razvoj tehnologija, mogu preduprediti loše scenarije i sačuvati šume, koje su vitalne za opstanak života na planeti.
Rekordan gubitak šuma do 2023.
Statistika koju objavljuje Global Forest Watch detaljnije upućuje u razmere problema. U 2020. godini, svet je imao 3,68 milijardi hektara prirodnih šuma, što je činilo oko 28 odsto ukupne kopnene površine. Već 2023. godine zabeležen je gubitak od 23,9 miliona hektara prirodne šume iz više razloga. Kada se analiziraju požari, statistika govori sledeće: od 2001. do 2023. godine izgubljeno je 138 miliona hektara šuma, što je površina oko 15 puta veća od površine naše zemlje. U 2023. godini dogodio se najveći zabeleženi gubitak šuma, kada je vatra progutala čak 11,9 miliona hektara, što predstavlja 42 odsto ukupne seče i gubitka drveća u toj godini.
Problemi se beleže i u mediteranskim zemljama, poput Grčke, Italije, Španije i Turske, gde požari sve češće izmiču kontroli zbog toplotnih talasa i vetrova. Prema podacima Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS), između 300.000 i 600.000 hektara izgori svake godine na području Evropske unije, a 2023. godine izgorelo je pola miliona hektara.
U Srbiji je problem manje dramatičan nego u pojedinim delovima sveta. Od 2001. do 2023. godine, Srbija je u požarima u proseku izgubila 154 hektara šuma godišnje, što je bilo dovoljno da se na globalnoj listi pozicionira na 94. mesto, kako se predstavlja na Global Forest Watchu. Iako su požari bili odgovorni za nepunih pet odsto gubitka drveća u Srbiji, iskustvo iz drugih zemalja uči nas da treba da budemo oprezni i delujemo preventivno kako bismo rizike od nastanka požara sveli na minimum.
Svaki izgubljeni hektar šume smanjuje sposobnost prirode da apsorbuje ugljen-dioksid, reguliše temperaturu i pruža stanište brojnim vrstama. Zato je važno da prepoznamo ozbiljnost ovog problema i doprinesemo njegovom rešavanju – kroz odgovorno upravljanje šumama, prevenciju požara i podizanje svesti o značaju zaštite prirodnih resursa. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti rizike i sačuvati šume za buduće generacije.
Priredila: Milica Vučković
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST
