Evropske zemlje već su odavno započele razvoj elektromobilnosti, dok Bosna i Hercegovina u tom procesu zaostaje za zapadnim regionom. Ipak, uprkos sporijem napretku, određeni pomaci su vidljivi. Da li su ti koraci dovoljni i u kom pravcu se BiH kreće kada je reč o elektromobilnosti, otkrila nam je Anela Karahasan, sekretar Udruženja ovlaštenih zastupnika i trgovaca automobilima pri Privrednoj komori Federacije BiH.
Ona ističe da Bosna i Hercegovina znatno zaostaje za Evropom kada je reč o broju registrovanih električnih vozila, razvijenosti infrastrukture, dostupnim podsticajima i zakonskoj regulativi.
– U BiH subvencije su još uvek samo na nivou FBiH i bez konkretne strategije i mera podsticaja za razvoj na skoro svim nivoima. Uprkos ovom otežanom sistemu, u BiH su u kratkom roku evidentirani određeni pomaci, ali ne i dovoljni. Ovde, dakle, imamo priliku da sagledamo primere pozitivne prakse i načine prevazilaženja izazova iz zemalja EU i regiona, te da brzo reagujemo kroz uvođenje poreskih olakšica, podsticaja, razvoj infrastrukture i unapređenje gradskog prevoza – rekla je Karahasanova.
Udruženje za elektromobilnost i Udruženje ovlaštenih zastupnika i trgovaca automobilima pri Privrednoj komori FBiH inicirali su uvođenje subvencije kako bi motivisali fizička ali i pravna lica na nabavku ekološki prihvatljivih vozila. Tu su se vodili dobrim praksama EU, tako su u prve dve godine podsticaji bili aktuelni za električna vozila, plug-in hibride i hibridna vozila, dok prošle godine u programu podsticaja nisu bila uključena hibridna vozila, već samo električna (iznos podsticaja 10.000 KM) i plug-in hibridi sa emisijom CO2 manjom od 50 g/km (7.000 KM).
U FOKUSU:
- Slovenačka rešenja za elektromobilnost koja osvajaju svet
- Efikasnije subvencije – put do masovne elektrifikacije transporta
- Volvo Trucks – najveći na tržištu električnih kamiona u Evropi i Severnoj Americi
– Evidentan je porast interesa, pogotovo pravnih lica zbog ušteda koje ostvaruju, naročito u domenu potrošnje električne energije u odnosu na potrošnju goriva potrebnog za vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Subvencije jesu potrebne i od velikog značaja, pogotovo u inicijalnim fazama razvoja elektromobilnosti, ali ne i dovoljne. Uz subvencije je neophodan i niz drugih podsticaja, pogotovo u pogledu infrastrukture, jer porast vozila znači i veća potreba za brojem punjača, pogotovo brzih (DC), njihovom raspoloživosti i pratećom infrastrukturom – ističe Karahasanova.
Od ostalih podsticaja izdvaja suspenziju carine pri uvozu električnih vozila, odnosno smanjenju iste na pet odsto za hibridna vozila, gde je ovaj podsticaj aktivan već nekoliko godina na nivou BIH, dok su subvencije, nažalost, bile samo u Federaciji.
Kada je u pitanju infrastruktura koja bi trebalo da prati broj električnih automobila, glavna prepreka je kompleksna administracija u većini kantona kada se govori o FBIH, kao i cena priključka, koja je često demotivišući faktor.
– Možemo konstatovati da u BiH postoji značajan broj privatnih kao i polujavnih i javnih AC punionica. Ono što nedostaje jeste mreža DC punionica na auto-putevima i prometnim magistralnim cestama. Kao primer navodimo da zasad na delimično izgrađenom međunarodnom koridoru Vc auto-puta imamo svega jednu DC punionicu – rekla je naša sagovornica.
Dok je u EU skoro polovina novih gradskih autobusa bila bez emisija u 2024. godini, BiH tek čini prve korake na ovom planu.
Udruženje za elektromobilnost je sa članicama Udruženja i Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH iniciralo suspenzije carina pri uvozu električnih autobusa. Ističu da je paralelno potrebno izgraditi odgovarajuću infrastrukturu, za šta je potreban i finansijski podsticaj.
Udruženje čini preko 50 subjekata iz javnog i privatnog sektora, iz oblasti automobilske industrije, elektroenergetike, elektroindustrije, saobraćaja, zaštite životne sredine, distribucije nafte i naftnih derivata, kao i subjekti iz drugih delatnosti. Kako navodi Karahasanova, ta šarenolikost sektora i ekspertiza čine Udruženje jakim i specifičnim u odnosu na druga sličnog tipa.
Ključne teme kojima se bave su suspenzija carine, subvencije, infrastruktura i promocija, gde svaka navedena tema ima brojne podteme.
– Pored okupljanja zaista velikog broja članica iz različitih grana privrede, najveći uspeh Udruženja za elektromobilnost svakako su iniciranje uspostavljanja zakonskog i podsticajnog okvira za elektromobilnost u BiH. Konkretno izdvajamo usvajanje suspenzije carina na uvoz električnih vozila na državnom nivou, uvođenje subvencija u FBiH za kupovinu električnih vozila, uspehe u pojedinačnim kantonima u olakšanim procedurama izgradnje punjača, a na predlog Udruženja – zaključila je naša sagovornica.
Priredila: Jasna Dragojević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST
