Home Blog Page 29

U Srbiji predstavljena Bela knjiga koja sistem upravljanja otpadom može da učini održivijim

Foto-ilustracija: Unsplash (Alfonso Navarro)

Nedavno predstavljena Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada u Srbiji, ima za cilj da pruži jasan i pouzdan uvid u sve aspekte inisineracije otpada i odgovori na mnoga pitanja koja ova tehnologija sa sobom nosi, kao i da da detaljne informacije o insineraciji svakome koga dublje interesuje ova tehnologija.

Inisineracija otpada ili spaljivanje, predstavlja proces njegove termičke obrade u kojem se otpad sagoreva na visokim temperaturama. Iako prevencija nastanka otpada treba da bude prvi korak u upravljanju, a ponovna upotreba i reciklaža sledeće opcije, čak ni reciklaža ne može uvek da se primeni. Zbog toga veliki deo završava u prirodi ili na deponijama. Ipak, mali broj deponija ispunjava tehničke i zakonske standarde, dok su mnoge divlje deponije bez ikakvih mera za zaštitu okoline i zdravlja ljudi.

Kako istovremeno raste i količina otpada koju proizvodima, a i potrošnja energije, dobijanje energije iz otpada predstavlja dobru opciju. Kako se navodi u dokumentu, mnoge vrste otpada imaju visok energetski potencijal. Na primer, toplotna vrednost komunalnog otpada je slična vrednosti lignita, dok plastika i otpadno ulje imaju energetsku vrednost blisku uglju i mazutu.

,,Upravljanje otpadom u Republici Srbiji definisano je propisima koji su iz Evropske unije preneti u domaće zakonodavstvo, a koji se baziraju na hijerarhiji upravljanja otpadom, osnovnim principima i različitim opcijama tretmana koje su se u praksi pokazale kao uspešne. Hijerarhija upravljanja otpadom jasno definiše da prvi i najvažniji cilj mora da bude prevencija nastajanja otpada, nakon čega je potrebno, ukoliko nije moguće sprečiti da otpad nastane, obezbediti uslove za njegovu ponovnu upotrebu, reciklažu, energetsko iskorišćenje i preradu. Tek na kraju, kada se svi prethodni koraci sprovedu, ono što ostane treba da se odloži tj. deponuje na bezbedan i po životnu sredinu i zdravlje ljudi bezopasan način’’, navodi se u Beloj knjizi.

Pročitajte još:

U Srbiji je trenutni pristup upravljanju otpadom na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi. U posebnom poglavlju ovog dokumenta ponuđen je detaljan pregled i analiza zakonskih propisa koji se primenjuju na dobijanje energije iz otpada, kako pravnog okvira na nivou Evropske unije, tako i zakona koji su na snazi u Srbiji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jas Min)

Detaljan opis tehnologija dobijanja energije iz otpada, koji je iznet u Beloj knjizi, nastoji da upozna zainteresovane u Srbiji sa tehnologijom koja je relativno nova na ovim prostorima i pruži odgovore na mnoga pitanja koja se sa pojavom novih rešenja javljaju, pre svega sa aspekta zaštite životne sredine, emisija u vazduh, vodu i zemljište, kao i uticaja na ljudsko zdravlje. Za dobijanje energije iz otpada koriste se različite tehnologije sagorevanja: sagorevanje na rešetki, ložišta sa fluidizovanim slojem ili rotacione peći.

Temperatura od 850°C i više u ložištu postrojenja za spaljivanje otpada dezinfikuje otpad, uništavajući bakterije, viruse i patogene. Ovaj proces je ključan za očuvanje javnog zdravlja, posebno tokom epidemija. Pored toga, masa otpada se smanjuje za 75 odsto, a zapremina za 90 odsto, čime se smanjuje količina otpada koja ide na deponije, produžavajući njihov vek.

Tokom procesa dobijanja energije iz otpada, količina oslobođenih gasova sa efektom staklene bašte, daleko je manja u odnosu na najsavremenije sanitarne deponije. Ovako dobijenom energijom može da se proizvodi električna energija, procesna para za industrijske potrošače, topla voda i energija potrebna za daljinsko grejanje ili daljinsko hlađenje.

Kako bi se stvorila mogućnost da sistem upravljanja otpadom u Srbiji postane održiv i u skladu sa principima koji vladaju u razvijenim zemljama, potrebno je da se ispoštuje sve što se navodi u Beloj knjizi.

Celu publikaciju možete da pogledate ovde.

Energetski portal

Požar u NP „Drina“ – Situacija teška, očekuje se helikopter

Photo-illustration: Pixabay

Situacija na požarištu u Nacionalnom parku „Drina“ Srebrenica je alarmantna, rekao je za RTRS Mujo Hasanović, zamenik komandira Vatrogasne jedinice Srebrenica.

Hasanović je rekao da su tri ekipe vatrogasaca i noćas gasile vatru i da ulažu sve napore kako bi situacija bila stavljena pod kontrolu, ali da to nije moguće bez dejstva helikoptera ili kiše, koju očekuju tokom dana. On je pojasnio da gori nepristupačan teren iznad sela, koje je ugroženo zbog mogućeg širenja vatre.

„Užareno kamenje se kotrlja, mi smo presekli tu liniju, nadamo se da se vatra neće proširiti“, rekao je Hasanović.

Podsećamo, na požarištu je juče dejstvovao helikopter Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Pročitajte još:

U Republici Srpskoj, osim požara kod Srebrenice koji za sada ne predstavlja pretnju po objekte, nema drugih ugroženih područja, izjavio je Srni vršilac dužnosti direktora Republička uprava civilne zaštite Boris Trninić.

Trninić je naveo da su završene sve dozvole i da će na požarištu na području Srebrenice nastaviti da deluje helikopter Helikopterske jedinice MUP-a Srbije u koordinaciji sa Helikopterskim servisom Republike Srpske.

„Na terenu su vatrogasci Teritorijalno vatrogasno-spasilačke jedinice Srebrenica. Nadamo se da ćemo u narednih pet-šest časova uz pomoć helikoptera rešiti situaciju“, naglasio je Trninić.

Izvor: RTRS

U Visokom sutra regionalna konferencija „Hum (Balkan) Investment Energy Summit“

Foto-ilustracija: Freepik (fabrikasimf)
Foto: Promo

Regionalna konferencija „Hum (Balkan) Investment Energy Summit”- „Konferencija o obnovljivim izvorima energije (OIE), energetskoj efikasnosti i zaštiti okoline”, biće održana sutra na lokalitetu „Bosanskih piramida – Park Ravne 2”– Visoko.

Nakon otvaranja konferencije prvi panel će biti posvećen zakonodavnom okviru u BiH i direktivama EU (Uredba EU o mehanizmu za prilagođavanje granice ugljenika – CBAM). Zatim će biti reči o stanju domaćih i stranih investicija u BiH i mogućnosti investiranja u OIE, novinama koje nosi novi energetski zakon, energetskoj efikasnosti malih i srednjih preduzeća i lokalnih zajednica, energetskoj tranziciji u BiH i finansiranju, razvoju tržišta električne energije, ESG izveštavanju, podršci MSP u energetskoj tranziciji u Kantonu Sarajevo i drugih.

Pored najuspešnijih kompanija, učešće u događaju će uzeti i privredne Komore, institucije, investitori, ambasade i njihovi privredni i razvojni odeli, predstavnici lokalnih zajednica, finansijskog sektora i drugi, tako da će ovo biti jedan od značajnijih događaja, posle otvaranja teniskog kompleksa i turnira na kojima je učestvovao i prvi reket sveta, Novak Đoković.

Nakon prezentacija i panel diskusija konferencije, predviđeni su i B2B poslovni razgovori, druženje i umrežavanje između učesnika događaja, kao i obilazak parka i tunela.

Pročitajte još:

Ovaj događaj organizuje Udruženje privrednika Drvni klaster Bosne i Hercegovine “Namještaj i drvo” sa sedištem u Sarajevu i agencija i Business Club “EventExpo – KiK BiH sa partnerima: Spoljnotrgovinskom komorom BiH, Privrednom komorom FBiH, “Arheološkim parkom Bosanska piramida Sunca“ sa dr. Osmanagićem, Diaspora Investom, Akademskom zajednicom, Ustanovom za stručno obrazovanje WMTA Banja Luka, Ministarstvom energetike FBiH, Ministarstvom finansija BiH, Većem stranih investitora, FIPA (Agencija za unapređenje stranih investija u BiH), Unijom lokalnih zajednica Zapadnog Balkana, Razvojnim agencijama, udruženjima privrednika i poslodavaca u BiH, Investicijskim fondovima, komercijalnim i razvojnim bankama, kompanijama, medijskim kućama i drugi.

Na konferenciji „Hum (Balkan) Investment Energy Summit“ učestvuje i kompanija MT-KOMEX BH.

Podsećamo, u sklopu projekta “Hum Investment Energy Summit“ na lokalitetu “ Kamene kugle” Zavidovići, u julu je održana likovna kolonija i deo poslovne konferencije ovog projekta.

Energetski portal

Naoblačenje, kiša i pljuskovi – temperatura do 31 stepen

Photo-Ilustration: Pixabay (pictures101)
Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Witsoe)

U Srbiji danas svežije, a naoblačenje s kišom, pljuskovima i grmljavinom koje će ujutro zahvatiti Vojvodinu, tokom prepodneva će se proširiti na zapadne, a posle podne i uveče i na ostale delove Srbije.

Padavine će biti izraženije posle podne i uveče i to u zapadnom delu zemlje, kao i u Šumadiji.

Vetar slab i umeren, u košavskom području povremeno i jak, a na jugu Banata i u Podunavlju tokom jutra i prepodneva sa udarima olujne jačine istočni i jugoistočni.

Kasnije posle podne i uveče slabljenje vetra, a uveče i tokom noći ka utorku i skretanje na severozapadni pravac.

Najniža temperatura biće od 13 stepeni na istoku i jugoistoku, do 24 stepena u Vršcu, a najviša od 27 do 31 stepen.

Pročitajte još:

I u Beogradu svežije, ujutru i pre podne postepeno povećanje oblačnosti koje će posle podne i uveče usloviti kišu i pljuskove sa grmljavinom. Vetar umeren i jak jugoistočni, krajem dana u slabljenju.

Najniža temperatura u glavnom gradu iznosiće od 20 do 23, a najviša oko 28 stepeni.

Prognoze su da će se, do 16. septembra, temperature zadržati oko proseka za ovo doba godine. Biće dakle prijatnije i svežije nego prethodnih dana.

Tokom tog perioda biće promenljivo oblačno i u većini dana nestabilno, mestimično s kišom i lokalno izraženijim pljuskovima sa grmljavinom, samo se u četvrtak očekuje iznad većeg dela kratkotrajna stabilizacija vremena.

Izvor: RTS

Kako deljenje resursa smanjuje rizik od nestanaka struje

Foto-ilustracija: Unsplash (Federico Beccari)
Foto-ilustracija: Unsplash (shraga kopstein)

Tokom leta, zapadni deo Sjedinjenih Američkih Država suočio se s intenzivnim toplotnim talasima koji su izazvali veliku zabrinutost zbog nestanaka struje i rekordne potražnje za električnom energijom. Iako ovaj problem nije nov, on postaje sve učestaliji zbog povećane zavisnosti od električne energije, ali i nepredvidivih vremenskih uslova.

Ipak, nova studija sa Univerziteta Stanford donosi potencijalno rešenje. Prema istraživanju, ako bi komunalna preduzeća u zapadnom delu SAD-a efikasnije delila električnu energiju i sarađivala, rizik od nestanka struje mogao bi se smanjiti za čak 40 odsto.

Studija naglašava da ekstremni vremenski uslovi, poput toplotnih talasa, ne poznaju granice, zbog čega ni rešenja ne smeju biti lokalna, već regionalna. Vremenski događaji poput suša i visokih temperatura pogađaju čitave oblasti i zahtevaju sistemsku reakciju. Saradnja bi podrazumevala unapređenje regionalne razmene električne energije, gde bi države i provajderi u različitim oblastima radili zajedno kako bi balansirali potražnju i ponudu. Konkretno, višak energije iz jednog regiona, poput solarne energije proizvedene u Kaliforniji, mogao bi se preusmeriti u drugi region gde su resursi trenutno ograničeni, što bi smanjilo pritisak na mrežu.

Pročitajte još:

Na primer, ako jedan deo zemlje proizvodi više sunčeve ili vetro energije nego što mu je potrebno, taj višak bi se mogao preusmeriti u regione sa većom potražnjom ili manjkom resursa. Na ovaj način bi se osigurala stabilnost sistema i efikasnije korišćenje energije.

Ovakva saradnja između država i komunalnih preduzeća ne bi samo stabilizovala električnu mrežu, već bi pružila i podršku rastu obnovljivih izvora energije, poput vetroelektrana i solarnih elektrana.

Ovaj model saradnje nije primenljiv samo na zapadni deo SAD-a. Slični modeli mogu se primeniti globalno, posebno u nekim regionima sveta, koja se suočavaju sa izazovima poput suša i energetske krize izazvane geopolitičkim i klimatskim faktorima. Evropski energetski sistem, sa svojim međusobno povezanim mrežama, mogao bi dodatno unaprediti regionalnu saradnju kako bi energetska sigurnost bila jača i otpornija. Ovakva rešenja omogućila bi bolju iskorišćenost obnovljivih izvora i stabilniji sistem snabdevanja u trenucima krize.

Energetski portal

Inovativna serija ABB frekventnih regulatora za ekološki održive solarne sisteme za pumpanje vode

Foto: ABB
Foto: ABB

Frekventni regulatori za solarne pumpe kompanije ABB rešavaju izazove obezbeđivanja vode čak i na udaljenim lokacijama koje nemaju pristup elektroenergetskoj mreži. Pogon koristi fotonaponske panele kao izvor energije za rad pumpi za vodu. Od zore do sumraka, pogon radi bez troškova energije na lak i bezbedan način, uz minimalni nivo emisije CO2.

Solarni fotonaponski sistemi za pumpanje vode postaju sve značajniji širom sveta. Oni imaju presudnu ulogu u smanjenju emisije CO2 i mogu da rade u oblastima koje su slabo pokrivene elektroenergetskom mrežom, a u kojima je pouzdano snabdevanje vodom ključno da bi se zadovoljile potrebe za navodnjavanjem poljoprivrednog zemljišta, napojile životinje u uzgoju i obezbedila voda za piće.

Nova generacija frekventnih regulatora ACQ80 za solarne pumpe kompanije ABB dizajnirana je da odgovori na ovu potrebu tako što omogućava efikasan rad sistema za solarno pumpanje vode, sa niskim ugljeničnim otiskom, koristeći čistu energiju sunca. Dakle, u poređenju sa pumpnim sistemima napajanim iz dizel agregata, frekventni regulator za solarne pumpe ACQ80 je ekološki proizvod, sa dugačkim životnim vekom i malim troškovima održavanja, s obzirom da radi na solarnu energiju.

U FOKUSU:

Ključna karakteristika frekventnog regulatora ACQ80 je ugrađena tehnologija za praćenje radne tačke sa maksimalnom snagom (MPPT), u kombinaciji sa širokim opsegom ulaznog napona od 225 do 800 VDC, kao i sa PID kontrolom za ostvarivanje željenog pritiska vode u pumpnom sistemu tokom navodnjavanja. Ovo omogućuje regulatoru da pokreće motor pumpe čak i ako izlazna snaga solarnih panela opadne tokom perioda slabe sunčeve svetlosti. Ovako širok raspon dozvoljenih radnih uslova je znatno poboljšanje u odnosu na konvencionalne frekventne regulatore i omogućava pumpanje maksimalne količine vode u svakom trenutku.

Foto: ABB

Iako će se ACQ80 uglavnom koristiti u pogonima izvan elektroenergetske mreže, gde pretvara jednosmernu struju (DC) iz solarnih panela u naizmeničnu struju (AC) potrebnu za rad pumpe, ovaj frekventni regulator poseduje i mogućnost za napajanje naizmeničnim naponom (AC). To mu omogućava da bude povezan na lokalnu elektroenergetsku mrežu ili agregat, čime se osigurava kontinuitet rada pumpnog sistema tokom noći ili tokom perioda slabe sunčeve svetlosti kombinovanjem snabdevanja iz izvora jednosmerne i naizmenične struje.

ACQ80 nudi i dodatne integrisane funkcionalnosti tražene u pumpnim sistemima, kao što je proračun ostvarenog protoka, zaštita od rada na suvo, čišćenje pumpe i optimizacija procesa pumpanja vode, čime se smanjuju ljudske intervencije na minimum. Takođe, omogućeno je povezivanje preko fieldbus komunikacionih protokola i integrisanje frekventnog regulatora u kontrolne sisteme. ACQ80 je kompatibilan sa asinhronim motorima, kao i izuzetno efikasnim sinhronim reluktantnim motorima sa stalnim magnetima (SynRM), kako kod potapajućih, tako i kod površinskih tipova pumpi.

ACQ80 je odlikovan kao efikasno rešenje od strane Fondacije Solar Impulse (Solar Impulse Efficient Solution), što potvrđuje profitabilnost proizvoda i primenu čiste energije. Ova oznaka dodeljuje se proizvodima, uslugama i/ili procesima koji kombinuju kredibilne ekološke i ekonomske performanse, dok istovremeno imaju bolje rezultate od tradicionalnih opcija na svom tržištu.

ABB

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Drugo izdanje SECW od 23. septembra u Sarajevu

Foto: EP
Foto: EP

Sarajevska nedelja energije i klime (SECW) pažnju će usmeriti na postizanje ciljeva EU kroz istraživanje i stvarne potrebe, nudeći simultane sesije i brojne prilike za umrežavanje sa stručnjacima, međunarodnim organizacijama, poslovnom zajednicom i medijima.

Cilj događaja je da podrži prelazak na održivi energetski sistem u Bosni i Hercegovini i regionu Zapadnog Balkana, poveća svest o važnosti održive energije i klimatskih promena i poveže učesnike iz različitih sektora kako bi razmenili znanje i inovativne tehnologije.

SECW će se održati od 23. do 27. septembra 2024. godine, na nekoliko lokacija u Sarajevu: u hotelu Hills, u sedištu Vlade Federacije BiH/Energoinvestu i Privrednoj komori FBiH.

Takođe, sastanci, prezentacije i svečani prijemovi tokom ove nedelje biće održani u rezidencijama ambasada, u Sarajevskoj većnici i na dodatnim lokacijama koje će biti objavljene pre početka događaja.

SECW je konferencija međunarodnog karaktera i održava se pod visokim pokroviteljstvom Denisa Bećirevića, predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine, Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, zatim Igora Stojanovića, potpredsednika Federacije BiH, Ministarstva energije, rudarstva i industrije FBiH, Ministarstva životne sredine i turizma FBiH, Vlade Kantona Sarajevo, Grada Sarajeva, Grada Mostara i uz podršku brojnih drugih međunarodnih i domaćih institucija i organizacija.

Kao ključni govornik drugog izdanja SECW najavljena je Angela Wilkinson, generalni sekretar i izvršni direktor Svetskog energetskog veća, koja će govoriti o ključnim kretanjima u globalnim energetskim i klimatskim tokovima.

Prošle je godine na ovom događaju učestvovalo više od 1.000 učesnika i učesnica, 240 panelista i panelistica, 23 moderatora, a podršku je pružilo gotovo 50 partnera i 33 sponzora, uz 15 izlagača.

Sve dodatne informacije dostupne su na veb stranici www.secw.ba ili putem elektronske pošte na info@secw.ba.

Energetski portal

Zašto poljoprivrednici razmišljaju da odustanu od proizvodnje šećerne repe

Foto-ilustracija; Usnpash (Lucas Van Oort)
Foto-ilustracija: Unsplash (Lavi Perchik)

Kampanja vađenja šećerne repe počela je sredinom avgusta. Proizvođači u Srednjem Banatu kažu da lošiju godinu od ove ne pamte. Zbog truljenja sa mnogih parcela repu ove godine neće vaditi, a zbog niskih prinosa izvesno je da će sezonu završiti sa gubicima.

Poljoprivrednik Oliver Paunesku kaže da šećernu repu više neće sejati, iako se proizvodnjom ove kulture on i njegov brat bave od 2003. godine. Do sada, objašnjava, nikada lošiju sezonu nisu imali.

,,Ovo je najgora godina što se tiče i prinosa i klimatskih uslova i nerazumevanja šećerana i svih ostalih koji bi mogli da utiču na situaciju u proizvodnji. Mnogo je truleži. Ispod 25-30 posto nije ni na jednoj parceli, a negde je i 70 procenata. Na početku je prinos bio nešto bolji, oko 32-33 tone po hektaru, a sada je više nego prepolovljen. To je katastrofa”, kaže Oliver Paunesku, poljoprivrednik iz Torka.

,,Sa parcele koju sam poslednju vadio prinos je bio 11.569 kilograma po hektaru, To je čak pet puta manje nego što je uobičajeno”, dodaje naš sagovornik.

Zbog mnogo trulih plodova proizvođači su prinuđeni da plaćaju prebirače. Dnevno i do 60.000 dinara.

,,Tražili smo od šećerana da one snose trošak prebirača, ali od toga nema ništa. Država, takođe, ništa ne govori. Subvencije bi možda pomogle, ali ne znam ni kolike bi trebalo da budu da bismo se mi oporavili od ovogodišnje situacije u proizvodnji”, navodi Paunesku.

Prema gruboj računici, kaže, ove godine će samo u proizvodnji biti u gubitku oko 700.000 dinara. Na to treba dodati i troškove prebirača.

,,Ja imam svoju mehanizaciju, pa ne plaćam uslugu, već samo gorivo i opet sam u gubitku. Oni koji plaćaju uslugu vađenja su u još većem problemu. Kod nas u Torku ni jedan proizvođač nema dobru repu ove godine. Možemo da isključimo greške u proizvodnji, jer nemamo svi istu agrotehniku, nismo svi koristili iste preparate, pa da kažemo da smo svi pogrešili”, objašnajva ovaj poljoprivrednik.

Pročitajte još:

Julski preokret

Još pre mesec i po dana bilo je, kaže, izvesno da se ne mogu očekivati dobri prinosi.

,,Nejasno mi je što šećerane nisu krenule sa kampanjom još u julu. Bez obrzira što tada prinos ne bi bio veliki, truleži bi, sigurno, bilo manje, pa ne bismo imali troškove prebiranja. Možda bismo imali da se razdužimo”, navodi Paunesku.

Foto-ilustracija: Pexels

,,Iako ću ostati dužan šećerani, ne pada mi na pamet da repu više sejem. Ako budem mogao reprogramiraću taj dug ili ću plaćati kroz drugu robu ili ću im uplaćivati svake godine na račun. Najverovatnije će i mašina koju imamo ići u oglase. Da li će biti zainteresovanih kupaca, to ćemo videti. Svi mi imamo kredite i zaduženi smo”, dodaje naš sagovornik.

I Vojislav Cvejić kaže da je šećerna repa do jula lepo izgledala, ali da je zbog vrućina tada stradala.

,,Repu smo počeli da vadimo mesec dana ranije nego prošle godine. Prinos je katastrofa. Na 30 posto površina neću uopšte imati šta da vadim, jer je sve suvo. Na delovima gde iole može da se vadi maksimalan prinos je 2,5 do 3 vagona po hektaru”, objašnajva Vojislav Cvejić, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

U odnosu na lane rod na njegovim parcelama je više nego prepolovljen.

,,Prošle godine, recimo, u startu sam imao prinos od 7 vagona po hektaru, a na kraju, jer se zbog truleži vađenje odužilo do decembra, prinos je pao na četiri vagona. U normalnim godinama prinos je u proseku oko 6 vagona po hektaru”, kaže naš sagovornik.

I kod njega je, navodi, bankrot na vidiku.

,,Ulaganja su ogromna. Šećerana nas je do sada pratila u tome i mi smo radili sve onako kako su oni zahtevali. Odrađeni su svi tretmani, sva zaštita. Pod repom imam 100 hektara, što je polovina ukupnih površina koje radim. Ako mi neko ne izađe u susret ja ću biti u debelom minusu. A ne vidim ni ko bi mi ni kako izašao u susret, jer iz šećerane su me pratili sa repromaterijalom, dali su mi akontno deo para. Uopšte ne vidim svetlo na kraju tunela”, objašnjava Cvejić.

Problem i korenova vaš

Kako se navodi na sajtu Prognozno-izveštajne službe, banatski paori su poslednji dobar prinos šećerne repe imali pre četiri godine. U 2022. zbog prisustva truleži na korenu repe prinosi su bili na nivou proseka, dok je prošle godine velikih problema bilo sa gumozom i truljenjem, pa su i prinosi bili manji.

Ove godine, navodi se na sajtu ove službe, veliki procenat gumoznih korenova repe uočen je u usevima gde je izostao treman insekticidima, gde nisu sprovođeni insekticidni tretmani u pravo vreme i gde je bio loš izbor insekticida za suzbijanje cikada. Procenat biljaka sa simptomima gumoze je značajan, ali je manji u odnosu na prošlu godinu, kao i procenat korenova sa simptomima ugljaste truleži korena.

Foto-ilustracija: Pixabay (JCFUL)

,,Ozbiljan problem na terenu Srednjeg Banata je i pojava repine korenove vaši koja je imala povoljne uslove za razmnožavanje tokom letnjih meseci, a štete su posebno velike u suvom ratarenju. Uzrok ovako intenzivne pojave ove štetočine je, pored povoljnih vremenskih uslova, i prisustvo korova na parcelama, pre svega, pepeljuge i lobode koji su, takođe, domaćini ovoj štetočini. U našem regionu poslednji veći napad ove štetočine zabeležen je 2017. godine”, navodi se u izveštaju.

Povoljno po proizođače repe u ovoj godini je raniji početak vađenja repe koji je počeo već sredinom avgusta.

,,Duži ostatak useva na parcelama, naročito u suvom ratarenju bio bi poguban po prinos i kvalitet repe. Prema trenutnim podacima digestija repe se kreće od 14 do 17, a prinosi do sada izvađene repe se kreću oko 20 tona u uslovima suvog ratarenja i do 55 tona u uslovima navodnjavanja”, piše na sajtu PIS-a.

U narednom periodu, kažu stručnjaci, gajenju šećerne repe treba pristupiti planski. Pre svega, treba razmisliti da li je u uslovima suvog ratarenja moguća ova proizvodnja. Od ostalih fakora veoma je važan odabir parcele, poštovanje plodoreda, obrada zemljišta, izbor preduseva, unošenje hraniva, izbor sortimenta.

Takođe, od velikog značaja je i praćenje i pregled useva tokom cele vegetacije i poznavanje biologije patogena i ciklusa razvoja štetočina radi blagovremene primene hemijskih mera zaštite i pravilnog izbora pesticida.

Izvor: RTS

Manasija dobija solarnu elektranu

Foto: Pavle Marjanović
Foto: MT-KOMEX

Energetska tranzicija nikoga ne izostavlja – svi su pozvani da se okrenu čistim izvorima energije i smanje svoj ugljenični otisak kako bismo što pre uplovili u zeleniju budućnost. I verski objekti su odnedavno prepoznali značaj obnovljivih izvora energije i energetske nezavisnosti, a mnogo manastira u našoj zemlji već ima solarne panele na svom posedu. Kompanija MT-KOMEX uvek je tu da se upusti u nove izazove kada je reč o izgradnji solarnih elektrana. Nakon što su izgradili elektranu u manastiru Žiča snage 50 kW, nedavno su realizovali još jedan solarni projekat u jednom od najznajačnijih srpskih manastira – Manasiji.

“Manastiru Manasija će ovo mnogo da znači, pogotovo u materijalnom poslovanju jer smo plaćali ogromne račune za električnu energiju, a uz pomoć ove elektrane će to biti značajno smanjeno. Takođe, vrlo je važno da vodimo računa i o ekologiji, da mi kao nacija imamo odgovoran odnos prema onome što je Gospod stvorio. Svakoga bih posavetovao, ko god ima mogućnosti, da ugradi solarne panele, bilo da je u pitanju manastir, preduzeće ili privatna kuća, pogotovo u ovom vremenu kada nam je potrebno više električne energije”, rekao je iguman manastira Manasija, otac Pavle.

Naime, reč je o solarnoj elektrani snage 12 kW koja se sastoji od 30 panela pojedinačne snage 410 Wp. U pitanju su monofacijalni paneli renomiranog proizvođača Luxor Solar. MT-KOMEX uvek bira najefikasnije i najmodernije tipove panela na tržištu, a saradnja sa kompanijom Luxor Solar je uvek nepogrešiv izbor. Inženjer kompanije MT-KOMEX, Filip Stojović, objašnjava da je solarna elektrana u Manasiji izgrađena na krovu objekta pored samog manastira kako estetika ove srpske svetinje ne bi bila narušena. On dodaje da je solarna elektrana priključena na jednu mernu grupu, premda ovo nije bio lak zadatak jer je manastir imao nekoliko mernih grupa koje su morale biti objedinjene u jednu.

U FOKUSU:

Kao i uvek, tim kompanije MT-KOMEX je i ovu prepreku uspešno savladao pa sada manastir ima jedno merenje i sva količina električne energije koju proizvede solarna elektrana može biti isporučena shodno potrošnji objekata u krugu manastira. Stojović ne krije da je ponosan na montere koji su elektranu izgradili za tri dana, što je rekordno brzo. Prema njegovim rečima, u planu je da solarna elektrana u manastiru Manasija stekne status kupca-proizvođača, a ova procedura danas je dosta pojednostavljena i odvija se u tri do četiri koraka.

Elektrana je južno orijentisana, a inženjeri su je projektovali tako da maksimalno iskoristi sunčevu energiju. Procenjena godišnja proizvodnja solarne elektrane u Manasiji je oko 10.000 kWh po instalisanom kWp, odnosno 12.000 kWh na godišnjem nivou. Zahvaljujući ovoj solarnoj elektrani, manastir Manasija će doprineti godišnjem smanjenju emisija ugljen-dioksida od 8.000 kg. Kada je reč o dodatnoj opremi, za ovu elektranu korišćen je invertor snage 10 kw što će omogućiti sticanje statusa kupac-proizvođač po pojednostavljenoj proceduri za elektrane do 10,8 kW.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U pitanju su invertori austrijskog proizvođača Fronius sa kojima je kompanija MT-KOMEX uspešno realizovala preko 100 MW elektrana. Ovog puta kompanija MT-KOMEX donirala je solarnu elektranu velikoj srpskoj svetinji. Solarna elektrana predstavlja mnogo više od jednokratne donacije jer će korisnici u narednih 30 godina moći da proizvode zelenu energiju i time smanje sopstvene troškove. Time je ova kompanija upotpunila svoj portfolio od preko 200 izgrađenih solarnih elektrana čija ukupna instalisana snaga prelazi 120 MW. Pored tehničke stručnosti, fleksibilnost i prilagodljivost je ono što omogućava timu kompanije da odgovori na različite zahteve klijenata i uvek isporuči maksimalno efikasnu elektranu.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Kouji Tsuru)

Zagađenje vazduha jedan je od najvećih ekoloških izazova našeg vremena koji ugrožava zdravlje ljudi, pogoršava klimatske promene i donosi ekonomske gubitke.

Zbog toga je Generalna skupština Ujedinjenih Nacija proglasila 7. septembar za Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo sa ciljem da podstakne globalnu akciju i pozove sve – od vlada i kompanija do pojedinaca – da investiraju u poboljšanje kvaliteta vazduha za sadašnje i buduće generacije.

Države članice UN prepoznale su potrebu da značajno smanje broj smrtnih slučajeva i bolesti od kontaminacije vazduha, vode i zemljišta do 2030. godine, kao i da smanje negativan uticaj gradova na životnu sredinu po glavi stanovnika.

Danas, međunarodna zajednica poručuje da poboljšanje kvaliteta vazduha može uticati na ublažavanje klimatskih promena, a da isto tako napori za ublažavanje klimatskih promena mogu poboljšati kvalitet vazduha.

Pročitajte još:

Posledice po zdravlje ljudi

Aerozagađenje nesrazmerno pogađa žene, decu i starije osobe, poručuju iz Ujedinjenih nacija. Sitne, zagađujuće čestice prodiru duboko u naša pluća i krvotok izazivajući otprilike jednu trećinu smrtnih sličajeva usled moždanog udara, hroničnih respiratornih bolesti i raka pluća, kao i jednu četvrtinu smrti od srčanog udara.

Procenjuje se da je zagađenje vazduha u zatvorenom i na otvorenom jedan od glavnih uzroka bolesti i prevremenih smrti širom sveta (oko 6,5 miliona prevremenih smrti 2016. godine). Ovo je posebno izraženo u zemljama u razvoju gde je populacija sa niskim primanjima često izložena visokim nivoima zagađenja ambijentalnog vazduha, kao i zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru usled kuvanja i grejanja na drvno gorivo i kerozin.

Zagađenje vazduha je globalni problem sa dalekosežnim uticajima zbog njegovog transporta na velike udaljenosti. Bez odlučne akcije za poboljšanje kvaliteta vazduha, procenjuje se da će broj prevremenih smrti porasti za više od 50 odsto do 2050. godine, upozoravaju iz Ujedinjenih nacija.

Energetski portal

Nestašice vode tokom leta ukazuju na duboku vodnu krizu u Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Anderson)
Foto: Inicijativa “Pravo na vodu“

Inicijativa „Pravo na vodu“ objavila je mape sa lokacijama nestašica vode u Srbiji tokom jula i avgusta 2024. godine. Za potvrdu restrikcija i kvarova korišćeni su podaci sa zvaničnih sajtova javnih komunalnih preduzeća.

Na mapi se našlo 65 mesta širom Srbije koja su tokom ova dva najtoplija meseca bila pogođena nestašicama vode, bilo zbog restrikcija ili kvarova na vodovodnoj mreži. Pored potvrđenih slučajeva, zabeležene su i lokacije prijavljene od strane građana, za koje zbog nedostatka javno dostupnih informacija nije bilo moguće precizno utvrditi da li se radi o restrikciji ili kvaru.

„Ovi podaci jasno ukazuju na to koliko je stanje u Srbiji sa upravljanjem vodnim resursima i osnovnim komunalnim uslugama, poput vodosnabdevanja, na zabrinjavajućem nivou“, izjavila je Žaklina Živković iz inicijative „Pravo na vodu“.

Kako je dodala, razlozi za nestašice i restrikcije su različiti, ali svi vode ka jednom – slabim institucijama koje ne prepoznaju ozbiljnost vodne krize i nemaju dovoljno ljudskih i materijalnih resursa da je reše.

Pročitajte još:

Izvori, reke i jezera presušuju, ostavljajući mnoge zajednice bez vode za piće, poljoprivredu i osnovne svakodnevne potrebe. Nestašice vode, prema podacima inicijative, nisu rezultat povećane potrošnje građana, već su povezane sa zastarelom infrastrukturom, neefikasnim institucijama i posledicama klimatskih promena.

Inicijativa „Pravo na vodu“ apeluje na nadležne institucije da hitno preduzmu mere kako bi osigurale pristup vodi kao osnovnom ljudskom pravu. Neophodna je prioritizirati rešavanje problema sa upravljanjem vodnim dobrima i sistemom vodosnabdevanja kako bi se sprečile dalje nestašice.

Izvor: Inicijativa „Pravo na vodu“

Zrenjanin – produžen rok Javnog poziva za dodelu sredstava domaćinstvima za smanjenje zagađenja vazduha

Foto: Wikipedia/Mister No
Foto-ilustracija: Unsplash (juniperphoton)

Grad Zrenjanin je krajem juna raspisao Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava domaćinstvima za smanjenje zagađenja vazduha prelaskom na ekološki prihvatljiviji emergent. Prvobitni rok koji je bio do 31. avgusta, produžen je do 30. septembra.

Produžetak je odobren nakon što se prvobitni rok za podnošenje prijava pokazao kao kratak za sakupljanje neophodne dokumentacije od strane zainteresovanih građana.

Prisećanja radi, Javni poziv je raspisan na osnovu Pravilnika o smanjenju zagađenja vazduha prelaskom na ekološki prihvatljiviji energent za domaćinstva na teritoriji grada Zrenjanina za 2024 godinu i Ugovora o sufinansiranju realizacije projekta smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora u 2024. godini na teritoriji grada Zrenjanina potpisanim od strane Republike Srbije – Ministarstva za zaštitu životne sredine i Grada Zrenjanina marta ove godine, navodi se na sajtu Grada.

Korisnici bespovratnih sredstava su domaćinstva (porodične kuće) koja kao energent poseduju ložište (ugalj/mazut/lož ulje/drvo) i žele da postojeći energent (ložište) zamenu ekološki prihvatljivijim energentom (kotlovi na prirodan gas, kotlovi na biomasu /drvni pelet, briket, sečka, toplotne pumpe).

Vlasnik objekta može podneti prijavu samo za jednu meru i jedan objekat.

Kako se navodi, na učešće nemaju pravo vlasnici posebnih delova stambeno-poslovnih objekata koji ne služe za stanovanje, kao i domaćinstva koja već imaju mogućnost priključenja na daljinsko grejanje.

Pročitajte još:

Udeo sredstava podsticaja za sledeće mere iznosi:

  • Nabavka i instalacija kotlova na prirodan gas zamenom postojećih uređaja (ložišta- ugalj/mazut/lož ulje/drvo) prelaskom na ekološki prihvatljiviji energent (grejači prostora), za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om, po pojedinačnoj prijavi, a maksimalno 85.000 dinara sa PDV-om. Minimalni stepen korisnosti kotla (grejača prostora) na prirodni gas iznosi 90 odsto.
  • Nabavka i instalacija kotlova na biomasu (drvni pelet, briket, sečka), zamenom postojećih uređaja (ložišta- ugalj/mazut/lož ulje/drvo), grejača prostora (kotao ili peć) za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om po pojedinačnoj prijavi, a maksimalno 110.000 dinara sa PDV-om za kotlove na biomasu (pelet i sečka). Minimalni stepen korisnosti kotla (grejača prostora) na biomasu (drvni pelet, briket, sečka) iznosi 85 odsto.
  • Nabavka i ugradnja toplotnih pumpi, zamenom postojećih uređaja (ložišta-ugalj/mazut/lož ulje/drvo) za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om po pojedinačnoj prijavi, a maskimalno 200.000 dinara sa PDV po prijavi.

Tekst Javnog poziva, obrasci prijave i izjave, kao i lista privrednih subjekata za sufinansiranje projekta dostupni su ovde.

Energetski portal

Na Bijeloj reci uklonjene barijere stare i do 250 godina

Foto-ilustracija: Unsplash (Woo Hyeon Kim)
Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Bijela reka, koja se nalazi u Nacionalnom parku Plitvička jezera u Hrvatskoj, iako se prostire dužinom svega 4,5 kilometara, tokom poslednjih 250 godina ispresecana je raznim barijerama. Ova reka predstavlja jedan od dva najvažnija vodotoka na Plitvičkim jezerima, koji dovode vodu do jezera, zbog čega je veoma važna.

Tokom prethodnih 300 godina, ljudi koji su živeli u ovom području, gradili su na Bijeloj reci vodenice i strugare, s obzirom na to da je ona bila stalni izvor vode. Međutim, danas gotovo ni jedna od tih vodenica i strugara nisu više u funkciji, a prouzrokuju štetu kako samoj reci, tako i celom ekosistemu ovog dela prirode.

Zbog toga su stručnjaci iz Nacionalnog parka Plitvička jezera i Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF), uklonili barijere i time omogućili Bijeloj reci da ponovo poteče prirodnim vodotokom. Akcija koju su sproveli predstavlja prvo kompleksnije uklanjanje barijera sa nekog vodotoka u Hrvatskoj.

Zahvaljujući ovakvom poduhvatu, autohtonim dunavskim pastrmkama omogućeno je slobodno kretanje celim tokom reke, a kako navode iz WWF-a, lepa vest jeste da su prve pastrmke već uočene u obnovljenom toku Bijele reke. Ova vrsta nekada je bila najzastupljenija u vodama Nacionalnog parka, međutim izlovom i umetnutim barijerama na Bijeloj reci, što im je onemogućavalo migraciju uzvodno radi mrešćenja, dovedene su do granice izumiranja.

Pročitajte još:

Kako navode iz WWF-a, uklanjanjem i zahvatima na osam barijera na toku Bijele reke, oslobođeno je ukupno osam kilometara toka od izvora Bijele reke do Prošćanskog jezera. Od ukupno osam uklonjenih prepreka, četiri su bile fizičke barijere koje su potpuno uklonjene. Na ostale četiri lokacije, sprovedeno je drugačije uklanjanje prepreka. Naime, kako objašnjavaju, voda Bijele reke podeljena je u dva toka, na način da je jedan tok vraćen u njegovo prirodno korito, dok su drugi tok ostavili da prolazi kroz ostatke od nekadašnjih vodenica. Razlog za takvu odluku jeste što su sada to postala neka nova staništa koja su važna. Te lokacije naselile su određene biljke i životinje koje nisu želeli da uništavaju.

Iako je ova reka veliku promenu doživela tokom poslednja dva meseca, celokupan proces koji je doveo do njenog današnjeg stanja, trajao je godinama. Preciznije, tokom šest godina prikupljali su se podaci, sprovodio monitoring, radila potrebna hidrološka, biološka, geodetska i druga istraživanja i merenja.

Bijela reka sada je oslobođena od betonskih cevi, visokih kamenih zidova sa bočnih strana, a obnovom mosta od suvog kamena i uklanjanjem poslednje barijere, nakon mnogo godina, ova reka vraća se svojoj sestri, Crnoj reci. Kako navode, vraćene su u spoj iz kojeg iz niko neće rastaviti nasutom zemljom, betonom ili kamenom.

Objašnjavajući zbog čega je važno sprovoditi ovakve akcije, iz WWF-a kažu da slobodni rečni tokovi doprinose kvalitetnijoj odbrani od dužih perioda suša, umanjuju štete od poplava i doprinose se očuvanju vodenog toka i nivoa podzemnih voda.

Energetski portal

Velika Britanija zatvara poglavlje elektrana na ugalj

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (albert-hyseni)

Energetska slika poslednjih godina menja se iz dana u dan. Nedavno smo pisali da je Švajcarska ukinula svoju zabranu za gradnju nuklearnih reaktora, da ih Kina s druge strane gradi velikom brzinom, da se grade nove gasne interkonekcije u jugoistočnoj Evropi, i kako niču nove vetro i solarne elektrane.

Deo ovih procesa je i gašenje termoelektrana i odustajanje od uglja kao energenta. U tom kontekstu, U Velikoj Britaniji poslednja preostala elektrana na ugalj, Ratcliffe-on-Soar, biće zatvorena do kraja septembra 2024. Izgrađena pre oko šest decenija, sposobna da napaja dva miliona domova, odradila je svoje.

Kraj rada ove elektrane označava i kraj jedne ere u kojoj je Velika Britanija u velikoj meri zavisila od uglja za većinu svojih potreba za električnom energijom. U 1990. godini, ugalj je činio 80 odsto proizvodnje električne energije u Velikoj Britaniji, dok je do 2023. godine taj udeo pao na samo 1 odsto, kako prenose svetski mediji. Vetar, solarna energija i bioenergija sada preuzimaju vodeću ulogu u energetskom miksu zemlje, uz podršku gasa i nuklearnih elektrana.

Pročitajte još:

Dok Velika Britanija privodi kraju svoju upotrebu uglja, Danska kompanija Ørsted zatvorila je svoju poslednju elektranu na ugalj, Esbjerg. Ova elektrana je bila važan izvor električne energije u Danskoj, ali zatvaranje označava kraj dugog puta tranzicije kompanije ka obnovljivim izvorima energije. Od 2006. godine, Ørsted je postepeno smanjivao potrošnju uglja, prebacujući svoje elektrane, između ostalog, na održivu biomasu.

Zatvaranjem Esbjerga, odnosno poslednje termoelektrane na ugalj, kompanija Ørsted je na korak od ispunjavanja svog cilja da 99 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora do 2025. godine. Gašenje fabrike Esbjerg, koja je trošila 500.000 tona uglja godišnje, predstavlja završnu fazu u ovoj transformaciji, navodi se na sajtu kompanije.

Dakle, polje energetike transformiše se svakodnevno, kako zbog klimatskih ciljeva, tako i zbog energetske bezbednosti i stabilnosti koja je mnogima postala prioritet nakon geopolitičkih dešavanja, energetske krize, i povećane potražnje za električnom energijom na globalnom nivou.

Energetski portal

Leto 2024 – Najtoplije ikada zabeleženo u svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Tadeusz Lakota)
Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Avgust 2024. godine bio je najtopliji avgust na globalnom nivou zajedno sa avgustom 2023. Prosečna temperatura vazduha bila je 16,82 stepena Celzijusa, što je za 0,71 stepeni više nego što je prosek za ovaj mesec bio između 1991. i 2020, saopštio je Servis za klimatske promjene Kopernikus (C3S).

Prosečna globalna temperatura za prethodnih 12 meseci (septembar 2023 – avgust 2024) je najviša ikada zabeležena za bilo koji period od 12 meseci, sa 0,76°C iznad proseka za period 1991–2020 i 1,64°C iznad predindustrijskog proseka za period 1850–1900. Ove vrednosti su identične onima zabeleženim u prethodna dva 12-mesečna perioda, koji su se završili u junu i julu 2024“, navodi se u saopštenju.

Globalna prosečna temperaturna anomalija za ovu godinu do sada (januar–avgust 2024) iznosi 0,70°C iznad proseka za period 1991–2020, što je najviša ikada zabeležena vrednost za ovaj period i 0,23°C toplija nego u istom periodu 2023. godine. Da bi 2024. bila hladnija od 2023. godine, prosečna temperatura za preostale mesece morala bi da padne za najmanje 0,30°C, što se nikada nije desilo, pa je vrlo verovatno da će 2024. godina biti najtoplija godina ikada zabeležena.

Kada je reč o Evropi, ovaj avgust je bio najtopliji nakon avgusta 2022. godine. Temperature su bile za 1,73 stepena više od proseka.

Pročitajte još:

Temperature u Evropi bile su najviše iznad proseka u južnoj i istočnoj Evropi, dok su bile ispod proseka u severozapadnim delovima Irske i Ujedinjenog Kraljevstva, Islandu, zapadnoj obali Portugala i južnoj Norveškoj.

Visoke temperature pratile su suše i požari u većem delu kontinenta, dok su u nekim delovima Evrope zabeležene značajne padavine koje su izazvale poplave.

Avgust 2024. bio je suvlji od proseka u većem delu kontinentalne Evrope, uključujući južni deo Velike Britanije i Irsku, Alpe, Balkan, severozapad Rusije i istočnu Fenoskandiju, gde su područja na jugu i istoku doživela sušu i požare. Van Evrope, avgust 2024. bio je vlažniji od proseka u istočnoj Severnoj Americi (delimično zbog uragana Debi), centralnoj Rusiji, istočnoj Kini i istočnoj Australiji. Indijski potkontinent bio je pogođen monsunskim kišama i ciklonom Asna.

Jaka kiša izazvala je poplave u Sudanu, Etiopiji i Eritreji. Japan je bio pogođen tajfunom Šanšan.

Energetski portal

U Nemačkoj više od 60 odsto struje iz OIE

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)
Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

U Nemačkoj je u prvoj polovini 2024. godine, proizvedeno i isporučeno u mrežu 220 milijardi kilovat-sati struje, što je za 5,3 odsto manje struje nego u prvoj polovini 2023. godine, pokazuju preliminarni podaci Saveznog zavoda za statistiku (Destatis).

Iako je došlo do ovog pada, proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije povećana je za 9,1 odsto u odnosu na prvu polovinu 2023. godine. Preciznije, povećana je na 135,2 milijarde kilovat-sati. Gledajući udeo OIE u ukupnoj proizvodnji struje, u 2024. godini je reč o 61,5 odsto, dok je u prvoj polovini prethodne godine udeo bio 53,3 odsto.

Istovremeno, proizvodnja struje iz konvencionalnih izvora smanjena je za 21,8 odsto u odnosu na prvu polovinu 2023. godine, čime je udeo ovakve energije u ukupnoj proizvodnji struje pao na 38,5 odsto.

Energije iz vetra, činila je trećinu proizvedene struje u prvoj polovini ove godine. Štaviše, proizvodnja iz vetroelektrana povećana je u periodu prve polovine za 11,9 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Reč je o povećanju sa 65,5 na 73,4 milijarde kilovat-sati. Dobre rezultate u povećanju beleži i solarna energija i to za 8,3 odsto u poređenju sa prvom polovinom 2023. godine, pa je tako isporučeno 30,5 milijardi kilovat-sati. Sa ovakvim povećanjem, njen udeo čini 13,8 odsto ukupne količine struje.

Dok se povećanje vetra pripisuje izuzetno vetrovitom periodu, rezultat solara jeste povećanje kapaciteta novih postrojenja.

Pročitajte još:

Konvencionalni izvori energije

I pored pada proizvodnje energije iz konvencionalnih izvora, ugalj ostaje drugi najvažniji izvor, čak iako je i on opao za više od četvrtinu. Naime, količina proizvedene struje u termoelektranama na ugalj je smanjena u prvoj polovini 2024. godine za 26,4 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Njen udeo ostaje 20,9 odsto u ukupnoj proizvodnji struje. Tokom prve polovine 2024. godine, iz uglja je proizvedeno 45,9 milijardi kilovat-sati, što je najmanja količina u jednom polugodištu koja je zabeležena još od početka praćenja podataka 2018. godine.

Takođe je i proizvodnja struje iz prirodnog gasa smanjena u prvoj polovini ove godine i to za 1,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Sa udelom od 14,6 odsto ukupne proizvodnje, ovaj energent zauzima treće mesto po najvažnijim izvorima.

Napominje se da su statistikom obuhvaćene sve elektrane i postrojenja za proizvodnju struje u Nemačkoj koja isporučuju struju u mrežu za opštu upotrebu. Sa druge strane, nije obuhvaćena ona struja koja se proizvodi u industrijskim postrojenjima i odmah troši u industriji, ka oni struja koju proizvode solarni sistemi privatnih domaćinstava i koja se koristi u domaćinstvima.

Energetski portal