Home Blog Page 30

U Nemačkoj više od 60 odsto struje iz OIE

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)
Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

U Nemačkoj je u prvoj polovini 2024. godine, proizvedeno i isporučeno u mrežu 220 milijardi kilovat-sati struje, što je za 5,3 odsto manje struje nego u prvoj polovini 2023. godine, pokazuju preliminarni podaci Saveznog zavoda za statistiku (Destatis).

Iako je došlo do ovog pada, proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije povećana je za 9,1 odsto u odnosu na prvu polovinu 2023. godine. Preciznije, povećana je na 135,2 milijarde kilovat-sati. Gledajući udeo OIE u ukupnoj proizvodnji struje, u 2024. godini je reč o 61,5 odsto, dok je u prvoj polovini prethodne godine udeo bio 53,3 odsto.

Istovremeno, proizvodnja struje iz konvencionalnih izvora smanjena je za 21,8 odsto u odnosu na prvu polovinu 2023. godine, čime je udeo ovakve energije u ukupnoj proizvodnji struje pao na 38,5 odsto.

Energije iz vetra, činila je trećinu proizvedene struje u prvoj polovini ove godine. Štaviše, proizvodnja iz vetroelektrana povećana je u periodu prve polovine za 11,9 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Reč je o povećanju sa 65,5 na 73,4 milijarde kilovat-sati. Dobre rezultate u povećanju beleži i solarna energija i to za 8,3 odsto u poređenju sa prvom polovinom 2023. godine, pa je tako isporučeno 30,5 milijardi kilovat-sati. Sa ovakvim povećanjem, njen udeo čini 13,8 odsto ukupne količine struje.

Dok se povećanje vetra pripisuje izuzetno vetrovitom periodu, rezultat solara jeste povećanje kapaciteta novih postrojenja.

Pročitajte još:

Konvencionalni izvori energije

I pored pada proizvodnje energije iz konvencionalnih izvora, ugalj ostaje drugi najvažniji izvor, čak iako je i on opao za više od četvrtinu. Naime, količina proizvedene struje u termoelektranama na ugalj je smanjena u prvoj polovini 2024. godine za 26,4 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Njen udeo ostaje 20,9 odsto u ukupnoj proizvodnji struje. Tokom prve polovine 2024. godine, iz uglja je proizvedeno 45,9 milijardi kilovat-sati, što je najmanja količina u jednom polugodištu koja je zabeležena još od početka praćenja podataka 2018. godine.

Takođe je i proizvodnja struje iz prirodnog gasa smanjena u prvoj polovini ove godine i to za 1,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Sa udelom od 14,6 odsto ukupne proizvodnje, ovaj energent zauzima treće mesto po najvažnijim izvorima.

Napominje se da su statistikom obuhvaćene sve elektrane i postrojenja za proizvodnju struje u Nemačkoj koja isporučuju struju u mrežu za opštu upotrebu. Sa druge strane, nije obuhvaćena ona struja koja se proizvodi u industrijskim postrojenjima i odmah troši u industriji, ka oni struja koju proizvode solarni sistemi privatnih domaćinstava i koja se koristi u domaćinstvima.

Energetski portal

Izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Severne Makedonije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Suočeni sa globalnim energetskim izazovima, zemlje regiona sve više ulažu u diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja energijoma, a jedan od ključnih je prirodni gas.

Upravo zbog toga, izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Severne Makedonije postaje ključni strateški projekat koji ima za cilj ne samo da poveća sigurnost snabdevanja, već i da doprinese razvoju energetske infrastrukture u celom regionu.

Ova interkonekcija povećava energetsku nezavisnost, omogućavajući Srbiji i Severnoj Makedoniji da se oslanjaju na širi spektar izvora gasa. Planirana trasa gasovoda, koja će na srpskoj strani biti duga 47 kilometara, deo je šireg evropskog energetskog povezivanja i važan je korak u osiguravanju stabilnog snabdevanja prirodnim gasom za obe zemlje.

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu Vlade Srbije, ukupna vrednost radova na srpskoj strani procenjena je na 42 miliona evra, a završetak projekta se očekuje do 2027. godine.

Pripreme se u toku, s obzirom da je u fazi izrada ključnih dokumenata poput Prostornog plana i Studije izvodljivosti, što se finansira iz evropskih fondova. Pored toga, Srbija će kroz ovu interkonekciju značajno unaprediti distributivnu mrežu u južnim delovima zemlje i poboljšati skladišne kapacitete za prirodni gas, što je ključno za stabilnost snabdevanja.

Povezivanjem sa gasovodom Grčka–Severna Makedonija, čiji se završetak očekuje sledeće godine, obe zemlje će postati deo šireg energetskog koridora koji će omogućiti stabilno snabdevanje gasom iz Grčke ka Srbiji, jačajući energetsku sigurnost celog regiona.

Energetski portal

Srbiji smeća ne manjka, kako otpad pretvoriti u energiju

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)
Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Procenjuje se da bi samo sagorevanjem smeća Srbija mogla da pokrije tri odsto potrošnje struje. Kako, objasnili su stručnjaci u „Beloj knjizi dobijanja energije iz otpada“.

Neke evropske zemlje uvoze otpad da bi proizvodile energiju. Srbiji smeća ne manjka, pored regularnih i dalje je mnogo i nesređenih i divljih deponija, gde su požari veoma česti.

Na to upozorava „Bela knjiga korišćenja otpada u proizvodnji energije“ i daje smernice o upravljanju i mogućim tehnologijama za gradnju spalionica. A bavili su se samo komunalnim otpadom.

,,Kao ključni problem ni posle 15 godina od donošenja Zakona o upravljanju otpadom, mi u Srbiji nismo uspeli da sa punom pouzdanošću utvrdimo koje količine otpada imamo i kakav otpad imamo. Posle 15 godina mi imamo jednu trećinu lokalnih samouprava koje uporno odbijaju da ispune svoju zakonsku malu dužnost da izveste o količinama i sastavu otpada koje prikupe“, kaže Igor Jezdimirović, predsednik Udruženja inženjera za zaštitu životne sredine.

Stručnjaci ističu višestruku korist upotrebe otpada – za dobijanje toplotne i električne enrgije uz očuvanje životne sredine. Reciklažom se pritom obezbeđuju i sirovine kojih već nema dovoljno na evropskom tržištu.

Pročitajte još:

,,Nama umire reciklažna industrija. Pokušavamo da hibridno uvozimo i papir i plastiku i streč. Mi ne možemo zadovoljiti ono što su potrebe domaće proizvodnje. Danas, svaki proizvod koji ide prema Evropskoj uniji mora imati 30 posto reciklata. Da li to bili džakovi, kese, metal. Mi sada vidimo procese hemijske reciklaže koja kreće u Evropi“, kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

Ističe da energiju iz otpada treba gledati kao novi investicioni potencijal.

U izradi Bele knjige Srbiji je pomagala Austrija, koja duže od šest decenija iz otpada proizvodi energiju.

,,Najnovija direktiva Evropske unije predviđa da se do 2030. na deponije može plasirati samo 10 posto komunalnog otpada. Sve ostalo mora da bude spaljeno ili reciklirano. U ovom trenutku osam zemlja to ispunjava, ostale su na putu ka tom cilju. Nivo zaštite životne sredine je izuzetno visok“, kaže Helga Stoiber, stručnjak za termičke procese otpada u Austriji.

Donosiocima odluka, Vladi, a posebno lokalnim vlastima, preporučuju da ubrzaju izradu projekata za sanaciju deponija, što je preduslov za pretvaranje smeća u energiju.

Izvor: RTS

Volvo ipak neće proizvoditi isključivo EV od 2030. godine?

Foto-ilustracija: Unsplash (evnex-ltd)
Foto: Volvo Kars

Kompanija Volvo Kars saopštila je da će ublažiti svoje doskorašnje ambicije da proizvodi isključivo električne automobile do 2030. godine zbog, kako navode, promenljivih tržišnih uslova i zahteva kupaca.

Umesto toga, automobilski gigant sada planira da 90-100 odsto globalne prodaje do 2030. godine čine električna vozila i plug-in hibridi, što znači da će svi automobili biti na baterije. Preostalih 0-10 odsto prodaje činiće manji broj blagih hibridnih modela, ukoliko to bude potrebno, što predstavlja promenu u odnosu na ranije planove da se do 2030. godine postigne potpuna elektrifikacija.

Iz kompanije navode da očekuju da će do 2025. godine elektrifikovani modeli činiti između 50-60 odsto ukupne prodaje, a mnogo pre kraja decenije Volvo će imati kompletnu liniju potpuno električnih automobila.

U svoju odbranu, iz Volvo Kars kažu da proces potpune elektrifikacije neće biti linearan budući da se infrastruktura za punjenje razvija sporije od očekivanog. Takođe, mnoge vlade povlače podsticaje za električna vozila, a iz kompanije navode da su potrebne odlučnije politike koje bi podržale prelazak na električna vozila.

Pročitajte još:

Izvršni direktor Volvo Kars-a, Džim Rovan, izrazio je uverenje da je budućnost kompanije električna, ali i napomenuo da prelazak neće biti ujednačen i da se tržišta kreću različitim tempom.

Volvo Kars trenutno ima pet potpuno električnih vozila na tržištu, dok je još pet modela u razvoju. Model EX30 je treći najprodavaniji električni automobil u Evropi, dok plug-in hibridi, kao što je XC60, beleže rast popularnosti.

Dugoročni cilj kompanije ostaje postizanje neto nulte emisije gasova staklene bašte do 2040. godine, kao i smanjenje emisije CO2 po automobilu za 65-75 odsto do 2030. godine u poređenju sa osnovnom linijom iz 2018. godine.

Energetski portal

Prvi projekat za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida u Italiji

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)
Foto ilustracija: Pixabay

Prvi projekat za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida (CCS) u Italiji poznat je kao Ravenna CCS projekat, a pokrenut je isključivo u ekološke svrhe. Cilj je smanjenje emisija ugljen dioksida što doprinosi borbi protiv klimatskih promena, posebno u industrijama koje je teško dekarbonizovati.

Projekat je nazvan po regionu u kojem je smešten, a koristiće iscrpljena prirodna gasna polja u Jadranskom moru. Uključuje trajno geološko skladištenje ugljen-dioksida uhvaćenog sa dimnjaka industrijskih postrojenja trećih strana i transportovanje putem podzemnih cevovoda ili brodom do pumpe u Kazalborzetiju.

U ovom projektu snage su udružile naftna i gasna kompanija Eni i kompanija za energetsku strukturu Snam.

Prva faza ima za cilj da uhvati, transportuje i skladišti 25 hiljada tona CO2 godišnje iz Eni-jevog postrojenja za preradu prirodnog gasa. Nakon hvatanja, ugljen-dioksid se transportuje i skladišti na dubini od 3.000 metara u iscrpljenom gasnom polju. Postrojenje već smanjuje emisije CO2 iz dimnjaka postrojenja u Kazalborzetiju za preko 90 odsto, a u nekim slučajevima čak i do 96 odsto. Ovo je posebno važno jer su uslovi hvatanja ugljen-dioksida teški zbog niske koncentracije CO2 i atmosferskog pritiska.

Pročitajte još:

Nakon završetka ove faze predviđena je i druga, od 2027. godine, za koju se planira skladištenje do četiri miliona tona CO2 godišnje. Od 2030. godine, značajan kapacitet ovih rezervoara, procenjen na preko 500 miliona tona, mogao bi omogućiti povećanje obima, potencijalno dostižući više od 16 miliona tona godišnje, u zavisnosti od potražnje na tržištu.

Prema izveštaju Politehničkog univerziteta u Milanu, CCS postrojenje sa potencijalom da hvata i skladišti 16 miliona tona CO2 godišnje, uz ukupne troškove tokom životnog veka od 38,4 milijarde evra (uključujući investicije i operativne troškove), moglo bi generisati direktne i indirektne ekonomske koristi od 79 milijardi evra.

U drugoj fazi previđeno je da Ravenna postane referentni CCS (Carbon Capture and Storage – CCS) centar za Južnu Evropu i Mediteran.

Projekat Ravenna će postići stvaranje novih radnih mesta u naprednom sektoru orijentisanom na održivost, privući investicije i nove održive industrijske inicijative svetskih investitora.

Ovaj projekat je ključni deo strategije Italije za postizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine i održavanje konkurentnosti njenih industrija uz smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Jasna Dragojević

Zašto je grčko selo izronilo iz vode?

Foto-ilustracija: Unsplash (nathan-anderson)

Ispod mirne površine jezera Mornos nadomak Atine donedavno su počivali ostaci sela Kalio koje je potopljeno pre više od četiri decenije. I baš kada je selo gotovo potpuno izbledelo iz sećanja njegovih nekadašnjih meštana, ostaci kuća počeli su da se pomaljaju iz vode kao povampireni ukazujući na jezivu realnost koju donosi suša.

Sigurna sam da niko od starije generacije nije očekivao da će ponovo ugledati zidove svoje davno potopljene kuće koja ovoga puta izgleda sablasno, okružena školjkama i algama, i stoga teško može da prizove uspomene na neko srećno detinjstvo. Štaviše, ruine koje su se ponovo našle na vazduhu ukazuju na nimalo svetlu budućnost koja nas sve čeka ukoliko već sada ne napravimo odlučne korake u ublažavanju klimatske krize.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели DXB News Network (@dxbnewsnetwork)

Naime, Grčka se već godinama suočava sa sušom koja ostavlja nemerljive posledice po poljoprivredu i vodosnabdevanje. Sva ta slana voda koja okružuje mnogima omiljenu turističku destinaciju ne može da pomogne kada upeče sunce, a kiše nema na vidiku. Zime bez padavina, u kombinaciji sa letnjim toplotnim talasima, snizile su vodostaj u mnogim rekama i jezerima, pa tako i u veštačkom jezeru Mornos.

Ovo jezero nastalo je pre 45 godina tako što je postavljlen zemljani nasip na istoimenoj reci u centralnoj Grčkoj. Značaj jednog od najvećih veštačkih jezera u zemlji ogleda se u tome što ono snabdeva vodom čitavu Atinu u kojoj živi 40 odsto stanovništva Grčke.

Tako je ovogodišnje nemilosrdno toplo leto ugrozilo stabilno vodosnavdevanje za grčku predstonicu, a lokalno stanovništvo na obalama jezera Morgos podetilo na napuštene domove i žrtvu koju su morali da podnesu pre skoro pola veka.

Kako prenose svetski mediji, pojedini meštani sada se pribojavaju da će suša uskoro otkriti čitavo selo, čak i crkvu koja se nalazi blizu sredine jezera.

Ovo nije prvi put da sušna leta otkrivaju misterije koje radije ne bismo videli. Pre dve godine, vodostaji pojedinih evropskih reka postali su toliko niski da su izronile stene sa neobičnim upozorenjima,  a na jednoj je uklesano “ako me vidiš, plači”.

Ove stene nazivaju još i kamenjem gladi jer, kada reke presuše toliko da kamenje postane vidljivo, posledice po poljoprivredu, a time i glad, su gotovo neizbežne.

Da li postoji efikasan način da se sušama stane na put? Iako deluje da smo potpuno nemoćni kada se vreli letnji dani zaređaju, a jezera i reke počnu da nestaju, jedan od osnovnih načina da zakoračimo u svetliju budućnost jeste borba protiv klimatskih promena.

Ljudski faktor je glavni razlog zbog kojeg su leta sve toplija, a prosečne temperature u zemljama iz godine u godinu probijaju prethodne rekorde. Iako zastrašujuće, saznanje da smo mi odgovorni u neku ruku je utešno jer možda još uvek nije kasno da se iskupimo za višedecenijsko zanemarivanje životne sredine.

Više električnih automobila i obnovljivih izvora energije znači da ćemo manje gasova sa efektom staklene bašte ispustiti u autmosferu, a iduća leta nadajmo se dočekati sa nešto prijatnijim temperaturama. Iako priznajem da sam se, kao novinar, obradovala interesantnom naslovu o “povampirenom” selu, priznajem da mi je ipak draže da ono što je pod vodom – tamo i ostane.

Milena Maglovski

Kompanije u EU kaskaju u elektrifikaciji za privatnim sektorom

Photo: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Elektrifikacija drumskog saobraćaja, jedna od glavnih tema Evrope, jeste veliki deo sveukupne tranzicije koja se odvija. Evropska unija nalazi se na čelu ove transformacije.

Ipak, dok privatni sektor sve više prihvata električna vozila kao alternativu vozilima na dizel i benzin, kompanije zaostaje u ovom procesu, iako imaju presudnu ulogu. Prema najnovijim podacima Dataforce-a za prvu polovinu 2024. godine, razlika u usvajanju električnih vozila između privatnog i korporativnog sektora EU vrlo je očigledna. 

Podaci pokazuju da je 13,8 odsto svih novih privatnih registracija automobila u EU okrenuto električnim vozilima (BEV), dok je taj procenat za kompanije niži i iznosi samo 12,4 odsto. Ovo se može činiti kao mala razlika, ali s obzirom na to da preduzeća registruju čak 60 odsto svih novih automobila u EU, ovaj zaostatak ima veće posledice nego što se čini, navodi Transport&Environment. 

Pročitajte još:

Najveći problemi, kako se navodi, beleže se na najvećim evropskim tržištima – Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji. U ovim zemljama vidljiv je pad u kupovini električnih vozila tokom prve polovine 2024. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je privatni sektor, uprkos određenim izazovima, beležio rast. U Nemačkoj, koja je najveće automobilsko tržište u Evropi, korporativno usvajanje e-vozila i dalje ne prati korake privatnog sektora, koji je pored svega osetio i ozbiljan pad zbog smanjenja subvencija za privatne kupce.

Poljska je kako navodi Transport&Environment, drugačiji slučaj, s obzirom da je tržište službenih automobila stagniralo, dok su privatne registracije doživele značajan pad u prvoj polovini 2024. godine. Ipak, Belgija se izdvaja kao jedini pozitivan primer, gde su korporativni automobili postali predvodnici u elektrifikaciji.

Belgijski uspeh može se pripisati fiskalnim merama koje su počele sa postepenim ukidanjem poreskih olakšica za vozila na fosilna goriva, čime su kompanije bile podstaknute da pređu na električna vozila.

S obzirom na to da službeni automobili u EU imaju niz poreskih povlastica, uključujući olakšice za poslodavce i zaposlene, očekivanja su veća.  Ipak, postoji tržišni neuspeh u usvajanju električnih vozila u korporativnom sektoru, što kako se objašnjava, nije prvi put, već je prisutan tri godine, što ukazuje da su potrebne promene.

Energetski portal

Energy Week Western Balkans 2024 – Pokretanje tranzicije ka čistoj energiji u regionu

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Mavrommatis)
Foto: EWWB

Jedan od najuticajnijih događaja u energetskom sektoru na Zapadnom Balkanu ove godine, Energy Week Western Balkans 2024, okupiće lidere regiona, energetske kompanije, međunarodne investitore i donosioce politika, pružajući im jedinstvenu priliku da razgovaraju o strategijama za ubrzanje tranzicije ka obnovljivim izvorima energije.

Ovaj događaj, održaće se 9. i 10. oktobra u ekskluzivnom Maestral Resortu u Crnoj Gori.

Premijerna konferencija regiona okupiće ključne aktere iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova* i Hrvatske, zajedno sa predstavnicima velikih međunarodnih finansijskih institucija i vodećih globalnih kompanija u energetskom sektoru. Razgovori će biti usmereni na politiku, finansiranje i tehnologiju – ključne stubove za pokretanje energetske tranzicije u regionu.

Agenda konferencije pažljivo je osmišljena kako bi se odgovorilo na hitne izazove energetskog sektora u regionu. Jedna od centralnih sesija nosi naziv ,,Zajedno ka sutrašnjici: Regionalne strategije integracije za unapređenje obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu“, gde će ministri iz regiona razgovarati o značaju regionalne saradnje u promociji obnovljivih izvora energije.

Takođe, sesija pod nazivom ,,Balansiranje: Navigacija tranzicije sa uglja na obnovljive izvore energije naspram strategije mešavine gasa“, baviće se izazovima tranzicije sa uglja, a u njoj će učestvovati Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS).

Događaj će se fokusirati i na budućnost energetske infrastrukture regiona. Sesija pod nazivom ,,Budućnost mreže: Investicije u otpornost, obnovljive izvore energije i tehnologije skladištenja“, sponzorisana od strane Sungrow-a, naglasiće neophodne investicije kako bi mreža mogla da podrži budućnost sa dominantnim obnovljivim izvorima energije. Aleksandar Mijušković, predsednik Upravnog odbora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), podeliće svoj stav o ovim ključnim razvojnim planovima.

Pročitajte još:

Baveći se operativnim izazovima s kojima se suočavaju energetski projekti u regionu, sesija „Navigacija kroz tržišne izazove: od obezbeđivanja zemljišta do balansiranja uslova“ predstaviće izlaganja lidera iz industrije, uključujući Miloša Kostića, generalnog direktora MT-KOMEX-a.

Foto-ilustracija: Pixabay (atimedia)

Regulatorni okviri, ključni za ubrzanje usvajanja obnovljivih izvora energije, biće u fokusu sesije „Oblikovanje politika za obnovljive izvore: Dijalog sa regulatorima Zapadnog Balkana“. Među govornicima će biti istaknuti regulatori, kao što su Branislav Prelević, član Odbora Agencije za energetiku i vodoprivredu Crne Gore, Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije, i Marko Bislimoski, predsednik Regulatorne komisije za upravljanje vodama i komunalnim otpadom Republike Severne Makedonije.

Finansijski aspekti energetskih projekata biće obrađeni u sesiji „Otključavanje potencijala: Istraživanje finansiranja, bankabilnosti i izvora prihoda na Zapadnom Balkanu“. Ova sesija će se fokusirati na to kako energetski projekti mogu postati atraktivni za investitore, što je ključni korak za budućnost energetskog sektora u regionu. Takođe, strategije za izgradnju poverenja investitora biće predstavljene u sesiji „Podsticanje poverenja investitora: Obezbeđivanje predvidivosti i pravičnog tretmana“, gde će pravni eksperti, investitori i predstavnici vlade podeliti svoja iskustva o stvaranju stabilnog i transparentnog poslovnog okruženja.

Dodatno, globalni i regionalni lideri iz Svetske banke, IFC-a, EBRD-a, UKEF-a i Green for Growth Fonda pružiće globalnu perspektivu o održivom razvoju i ekonomskom rastu u regionu. Neda Lazendić (WV International), Rico Koch (NOTUS energy), Mats Lundin (Emergy), Ivan Liakh (DTEK Renewables International) i mnogi drugi istaknuti lideri će podeliti svoja iskustva iz rada na solarnim i vetroelektranama gigavatnih razmera.

Sa više od 18 GW potencijala obnovljivih izvora na raspolaganju, Energetska nedelja Zapadnog Balkana 2024. predstavlja ključnu platformu za oblikovanje budućnosti energije u regionu. Učesnici će imati priliku da se uključe u B2B i B2G sastanke sa vodećim izvršnim direktorima, donosiocima politika i liderima mišljenja iz Zapadnog Balkana i šire.

Za više informacija o događaju, uključujući celu agendu i detalje o registraciji, pogledajte ovde.

Izvor: Energy Week Western Balkans

Cene struje ostaju iste do kraja godine, EPS menja pravila za komercijalne kupce

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)
Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Nove metodologije formiranja cena električne energije za kupce na komercijalnom snabdevanju, usvojene su od strane Skupštine Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“, sa ciljem uspostavljanja cena koje zadovoljavaju jedinstvene potrebe komercijalnih kupaca EPS-a uz održavanje finansijskog integriteta i održivosti poslovanja.

Kada je reč o promeni cena električne energije, Dušan Živković, generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ rekao je za RTS da tokom ovog leta imamo istorijski najveću potrošnju struje. Cene struje ostaju na ovom nivou do kraja godine sigurno i podsetio da Srbija ima najniže cene u Evropi.

„Istorijski najveća potrošnja tokom leta, jedan dan je bio i sa 108 gigavat sati dnevno, prosečne temperature su najviše od kako se meri električna energija, tako da negde naša potrošnja je podmirena, što i sopstvene proizvodnje, što i iz obezbeđivanja električne energije na tržištu“, kaže Živković.

Nova metodologija obračuna cena

Novi način formiranja cene za privredu osigurava da cene odražavaju trenutne tržišne uslove, istovremeno obezbeđujući stabilnost i predvidljivost za kupce.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike i predstavnice osnivača u Skupštini EPS AD, usvajanjem metodologija, Srbija je ispunila i poslednji strukturni reper Međunarodnog monetarnog fonda za energetiku.

Ministarka je dodala da nove metodologije daju prostor da se prate kretanja na tržištu i to u oba smera, i kod padova, ali i kod skokova cena. Pored toga, nova metodologija će doprineti efikasnijem ugovaranju snabdevanja električnom energijom sa kupcima na otvorenom tržištu u uslovima konkurencije, uzimajući u obzir kriterijume kao što su najniža cena električne energije, rok plaćanja i sigurnost snabdevanja.

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu EPS-a, usvojene su metodologije za obrazovanje fiksne cene i cene sa nivelacijom za potpuno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koja se obavlja po tržišnim principima, kao i metodologija za formiranje cena za snabdevanje krajnjih kupaca po ugovoru sa unapred određenom količinom. Zatim, metodologija za obrazovanje krajnje cene sa dinamičkim tarifiranjem za potpuno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca, metodologija za obrazovanje prodajne cene električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora za snabdevanje krajnjih kupaca i metodologija za obrazovanje cene za isporučenu električnu energiju od kupca – proizvođača po ugovoru o potpunom snabdevanju sa neto obračunom.

Fleksibilnost ugovaranja koju donose ove metodologije doprineće i raznovrsnijoj ponudi koja će, kako objašnjava ministarka, za posledicu imati i unapređenje energetske efikasnosti i konkurentnosti srpske privrede, zbog mogućnosti optimizacije troškova električne energije u finalnim proizvodima.

Energetski portal

Saradnja Mađarske i Srbije u tretmanu otpadnih voda duž reke Tise – BEST WASTEWATER

Foto-ilustracija: Wikipedia (Raimond Spekking)
Foto-ilusztracija: Unsplash (Danijel Durković)

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine u julu ove godine, započeo je projekat pod nazivom „Prekogranična saradnja u tretmanu otpadnih voda duž reke Tise’’ – BEST WASTEWATER. Projekat je odobren u okviru prvog poziva INTERREG IPA programa prekogranične saradnje Republika Mađarska – Republika Srbija za period 2021-2027.

Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija se sprovodi u okviru finansijskog okvira Evropske unije 2021-2027, u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu „podeljenog sistema upravljanja’’ zemalja učesnica – Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze u programskom području – mađarskim okruzima Čongrad-Čanad i Bač-Kiškun, i srpskim teritorijama Zapadnobačka, Severna Bačka, Južnobačka, Severnobanatska, Srednjebanatska, Južnobanatska i Sremska.

Program pomaže razvoju stabilnog regiona koji sarađuje i opšteg kvaliteta života u pograničnom regionu. Takođe omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz dve zemlje, neguje zajednički identitet i kulturno-istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovoj ekološkoj održivosti i bezbednosti.

Za više informacija pogledajte ovde.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, kao partner, u saradnji sa vodećim partnerom Algyő Nagyközség Önkormányzata (partner sa teritorije R. Mađarske) predao je projektnu aplikaciju sa ciljem zaštite reke Tise, smanjenje zagađenja životne sredine i sprečavanje da otpadne vode dospeju u tlo.

Pročitajte još:

Kako se navodi, predviđeno je da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine bude zadužen za podizanje svesti javnosti, lokalnih samouprava i svih ostalih zainteresovanih strana u pogledu zaštite životne sredine kao i promociju značaja ovakvih projekata i saradnje sa Evropskom unijom.

U okviru svojih aktivnosti, Pokrajinski sekretarijat će u projektu sprovesti neophodne analize zagađenosti vode u reci Tisi u kritičnim tačkama koje će biti mapirane i kroz zajedničku studiju i mapu sa mađarskim partnerima stvoriti jasnu i širu sliku problema i koji će se u okviru istog projekta rešavati posebnom opremom od strane ostalih partnera.

Realizacija projekta je od izuzetnog značaja za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, s obzirom na to da se njegova implementacija vrši na teritorijama više vojvođanskih lokalnih samouprava kao i činjenica da ovaj deo Srbije i Mađarske predstavlja jednu geološku i hidrološku celinu. Usled ovakvih okolnosti, ističe se i prekogranični uticaj voda i potreba zaštite reke Tise od zagađenja što će dovesti do još bližih odnosa ove dve države.

Iako su zajedničke aktivnosti po pitanju vodoprivrede i zaštite životne sredine kao i zdravlja stanovništva sa obe strane granice, već postojale, treba istaći da je ovo projekat koji bi ujedinio i povezao različite prekogranične oblasti.

Projekat traje 24 meseca, a ukupna sredstava koja su odobrena Pokrajinskom sekretarijatu iznose 150.268,80 evra.

Energetski portal

Velika Britanija povećava kapacitet vetroenergije za 6,3 GW

Foto-ilustracija: Unsplash (Mads Eneqvist)
Foto-ilustracija: Unsplash (Ryan Duffy)

U cilju prelaska na čistu energiju i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva, Velika Britanija organizuje aukcije za razvoj novih projekata vetroparkova. Rezultati poslednje sprovedene aukcije za nove vetroparkove pokazuju da su ugovori o razlici u ceni dobijeni za ukupno 6,3 GW nove energije iz vetra. Od ovog kapaciteta, 5,3 GW su vetroelektrane na moru, uključujući 400 MW plutajućih vetroelektrana. Ostatak, 990 MW su kapaciteti vetroelektrana na kopnu.

Govoreći o razvoju ove energije na moru, najnovije aukcije su ostvarile dobar rezultat, uzimajući u obzir da na prošlim nije bilo kapaciteta za more.

Pojašnjenja radi, Ugovor o razlici u ceni (CfD) predstavlja mehanizam koji obezbeđuje stabilnost prihoda za proizvođače obnovljive energije. Dakle, kompanije koje grade vetroparkove iznesu ponude za cenu po megavat-satu (MWh) energije koji imaju u planu da proizvode i to postaje zagarantovana cena. Ukoliko tržišna cena padne ispod nje, država će nadoknaditi razliku. Ipak, ukoliko cena poraste, proizvođa vraća razliku državi.

Pročitajte još:

Kako je malopre navedeno, u prethodnoj aukciji nije dobijena nijedna ponuda za vetroelektrane na moru, zato što je gornja granica bila niska. To znači da je maksimalna cena po megavat-satu energije koju je država bila spremna da plati kompanijama, bila niska. Zbog toga je u ovim najnovijim aukcijama, Velika Britanija povećala gornju granicu cene za 66 odsto, što je realnija cena na osnovu koje bi proizvođači mogli da ostvare zaradu. Reč je o povećanju na 73 funte po MWh (oko 85 evra).

Gledajući ukupan kapacitet od 6,3 GW nove energije iz vetra, za koji su dobijeni ugovori, broj projekata je sledeći. Devet projekata za vetroelektrane na moru, jedan projekat plutajućeg vetroparka i 22 projekta vetroparkova na kopnu.

Ipak, kako navodi WindEurope, Velika Britanija će morati da nastavi da ulaže napore i obezbedi veće količine u sledećim aukcija kako bi ostvarila ciljeve za dekarbonizaciju. Vlada ove zemlje obavezala se da će do 2030. godine da udvostruči kapacitete vetroelektrana na kopnu i učetvorostruči kapacitete vetroelektrana na moru.

Energetski portal

Digitalizacija pokreće održive lance snabdevanja u najmanje razvijenim zemljama

Foto-ilustracija: Unsplash (Helloquence)
Foto-ilustracija: Unsplash (2Photo Pots)

Digitalizacija ima potencijal da transformiše lance snabdevanja u najmanje razvijenim zemljama, omogućavajući im da odgovore na rastuće zahteve za održivošću.

Tehnologije poput veštačke inteligencije, “blokčejn” baze podataka i internet inteligentni uređaji (IoT) već sada pružaju alate koji mogu značajno unaprediti efikasnost i smanjiti otpad, ali je ključno da ove tehnologije budu prilagođene potrebama najmanje razvijenih zemalja kako bi imale istinski pozitivan uticaj, piše Svetski ekonomski forum.

Jedan od ključnih aspekata digitalizacije je njena sposobnost da pomogne preduzećima da postignu trostruki krajnji rezultat – ekonomski, društveni i ekološki – i da integrišu ove dimenzije u celokupni lanac snabdevanja. Digitalizacija ne samo da povećava transparentnost, već omogućava i bolju kontrolu nad svim aspektima poslovanja, čime se omogućava smislena integracija održivih praksi u svaki korak lanca snabdevanja.

Na primer, “blokčejn” tehnologija, koju čine digitalno povezane manje baze podataka (blokovi), može poboljšati praćenje i sledljivost proizvoda kroz ceo lanac snabdevanja, čime se povećava poverenje između proizvođača i potrošača.

U poslednje vreme, uspešne inicijative u zemljama kao što su Butan, Bangladeš, Kambodža, Etiopija, Nepal, Ruanda, Istočni Timor i Vanuatu pokazale su kako digitalizacija može igrati ključnu ulogu u unapređenju održivosti.

Pročitajte još:

Digitalizacija smanjuje ugljenični otisak

Jedan od najvažnijih mehanizama koji digitalizacija nudi je olakšavanje trgovine bez papira. Digitalizacija graničnih trgovinskih procedura i prelazak na trgovinu bez papira može značajno smanjiti emisije CO2 i druge štetne efekte na životnu sredinu.

U Vanuatuu je nedavno digitalizovano izdavanje sertifikata o biološkoj bezbednosti, što je rezultiralo smanjenjem trajanja procedure sa šest dana na samo deset minuta. Ova reforma smanjila je papirologiju za 95 odsto i putovanja potrebna za procese sertifikacije za 86 odsto, što je dovelo do smanjenja emisije CO2 za 5.827 kg.

Slične inicijative su sprovedene i u drugim zemljama. U Istočnom Timoru, digitalizacija je dovela do smanjenja fizičkih putovanja između vladinih agencija za 90 odsto i smanjenja štampanih carinskih dokumenata za 80 odsto, što je rezultiralo smanjenjem emisije CO2 za 14.492 kg.

Energetski portal

Inovativna primena informacionih tehnologija u poljoprivredi

Foto: Institut BioSense
Foto: Institut BioSense

BioSens, istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema, pionir je digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji. Istražujući naučne i tehnološke granice inovativne primene IT-a u poljoprivredi, institut teži da domaćem i svetskom poljoprivrednom sektoru pruži vrhunska digitalna rešenja, kako bi se uz manje investicija ostvarili veći prinosi.

Sa dr Oskarom Markom, pomoćnikom direktora za inovacije i saradnju sa privredom Instituta BioSens razgovarali smo o prednostima platforme AgroSens, funkcionisanju Digitalnog sela u Mokrinu, kako portal dim.rs utiče na unapređenje životne sredine, na koji način digitalizacija može da poveća prihode, zašto je institut važan za mlade istraživače i da li učestvuju u projektima koje finansira Evropska unija.

Kako funkcioniše AgroSens platforma – digitalni servis za poljoprivrednike?

– AgroSens je platforma razvijena sa ciljem da poljoprivredniku omogući brz i jednostavan pristup podacima, ali i da vrhunske naučne rezultate koje je Institut BioSens postigao u domenu veštačke inteligencije, obrade satelitskih slika i razvoja senzorskih mreža, pruži zajednici na korišćenje. Platforma se sastoji iz mnoštva modula, koji uključuju vremensku prognozu, obrađene satelitske slike, digitalnu knjigu polja i drugo. Na osnovu ovih podataka moguće je steći uvid u stanje useva i doneti odluke na osnovu činjenica na terenu, što osigurava visoke prinose i smanjuje rizike.

U FOKUSU:

Sa kojom idejom ste formirali Digitalno selo u Mokrinu? Kako projekat funkcioniše u praksi?

– Ideja koja stoji iza Digitalnog sela je da uzmemo celokupan arsenal digitalnih tehnologija koji nam je dostupan i da na primeru jednog sela pokažemo koji je njihov uticaj ne samo na proizvodnju, već i na celokupnu zajednicu. U okviru ovog projekta organizovana su predavanja za poljoprivrednike, njive su skenirane dronovima, postavljeni senzori i meteo stanice, a sve je implementirano uz podršku iskusnih agronoma. Lokalni poljoprivrednici su pokazali visok stepen profesionalizma, zainteresovanosti i otvorenosti, a sudeći po povratnim informacijama, digitalne tehnologije su im pomogle da steknu uvid u stanje useva i da definišu pravi trenutak za primenu agrotehničkih operacija – primenu pesticida, đubriva i drugo, što im je pomoglo da optimizuju korišćenje inputa i osiguraju visoke prinose.

Kako ocenjujete napredak procesa digitalizacije u poljoprivredi? Koliko digitalna transformacija može da poveća prihode i da poljoprivednici uz manje ulaganja ostvare veće prinose?

– Jedan od primera napretka digitalizacije je upotreba AgroSens platforme koju koristi više od 20.000 poljoprivrednika i kada se sabere ukupna površina kojom oni upravljaju dobije se četvrtina ukupne obradive površine u Srbiji. Ovo je samo potvrda da su naši poljoprivrednici prepoznali značaj digitalne transformacije i da u budućnosti možemo očekivati sve veći upliv modernih tehnologija u poljoprivredu. Takođe, koriste se i sistemi za optimizaciju navodnjavanja i mnogi drugi senzori poput Plant-O-Meter-a i senzora za vlažnost zemljišta, koji su patentirani i licencirani i nalaze se na tržištu. Rešenja za poljoprivrednu proizvodnju nisu jedina rešenja koja imamo. Kroz projekat koji sprovodimo sa Svetskom bankom, automatski se procenjuju poljoprivredni proizvođači kojima se mnogo lakše dodeljuju krediti, pa tako imaju veći pristup finansijama za pokretanje proizvodnje, a to im dalje omogućava i veće prinose i profit.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Javna nabavka za ugradnju solarnih panela na osnovnim školama u Kragujevcu

Foto-ilustracija: Unsplash (angie-warren)
Foto-ilustracija: Freepik (fabrikasimf)

Grad Kragujevac je objavio javnu nabavku za instalaciju solarnih panela na šest osnovnih škola, u okviru projekta podržanog donacijom Fondacije za otvoreno društvo.

Javna nabavka obuhvata sprovođenje postupka priključenja i izgradnju pet solarnih elektrana na elektromrežu, sa snagom od 10,8 do 50 kW, i jedne elektrane manje snage, u skladu sa zakonskom regulativom, kako se navodi u opisu Javne nabavke. Projekat ima za cilj da obezbedi energetsku nezavisnost i smanjenje troškova za električnu energiju, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2).

Ugradnja solarnih panela će se obaviti na šest sledećih škola:

  1. OŠ „Stanislav Sremčević“, Kragujevac –  do 50 kW
  2. OŠ „Sveti Sava“, Vinogradi, Kragujevac – do 40 kW
  3. OŠ „Miloje Simović“, Dragobraća –  do 15 kW
  4. OŠ „Natalija Nana Nedeljković“, Veliko Polje – do 15 kW
  5. OŠ „Dositej Obradović“, Erdeč – do 15 kW
  6. OŠ „Sreten Mladenović“, Desimirovac – do 10 kW

Škole su pažljivo odabrane na osnovu svojih lokacija koje omogućavaju optimalno korišćenje solarne energije, sa dovoljno sunčanih sati tokom godine i odgovarajućom infrastrukturom za postavljanje solarnih panela.

Pročitajte još:

Postupak i izvođenje radova

Svaka od navedenih škola ima krovne površine koje su pogodne za montažu solarnih panela. Na osnovu analiza nosivosti krovnih konstrukcija, zaključeno je da će konstrukcije izdržati dodatna opterećenja panela, čija je težina između 15 i 20 kg/m². Pretpostavljene snage solarnih elektrana variraju od 10 kW do 50 kW, u zavisnosti od površine krova i potreba svake škole.

Nabavka obuhvata sve faze projekta, uključujući izradu projektne dokumentacije, dobijanje potrebnih odobrenja, ugradnju opreme, ispitivanje i puštanje u rad solarnih elektrana, kao i instalaciju softvera za praćenje njihovog rada u realnom vremenu. Takođe, predviđeno je i obučavanje nastavnog osoblja za nadzor rada solarnih sistema i efekata uštede energije.

Što se tiče plaćanja, ono će se vršiti prema ponudi koju je dobavljač dostavio u postupku javne nabavke, i to u tri rate, u roku od 45 dana od datuma dostavljanja fakture. Faktura se izdaje nakon što dve osnovne škole budu upisane u Registar kupaca-proizvođača (prozjumera) Ministarstva rudarstva i energetike. Smatra se da su sve aktivnosti u potpunosti završene tek kada svaka od škola bude pojedinačno upisana u pomenuti registar. Cene radova su fiksne i uključuju sve troškove po sistemu „ključ u ruke“.

Izvođač radova ima obavezu da kompletan posao, tačnije sve ugovorne obaveze, završi do 15. decembra 2024. godine.

Projekat donosi brojne koristi, kako u pogledu ušteda na računima za električnu energiju, tako i u smanjenju štetnih emisija, a rok za firme da se prijave na tender važi do 30. septembra.

Energetski portal

Crna Gora pokreće razvoj baterijskih sistema za skladištenje električne energije

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)
Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je započela pripreme na razvoju baterijskog elektro-skladišnog sistema (BESS), a Odbor direktora je usvojio prijedlog projektnog zadatka. Dalji korak u realizaciji ovog projekta je raspisivanje javnog poziva za izradu Studije izvodljivosti i Idejnog rješenja.

Elektroprivreda Crne Gore, pored brojnih projekata novih obnovljivih izvora energije (OIE), za cilj ima i omogućavanje optimalne valorizacije svih obnovljivih izvora energije.

„Pružanje podrške fleksibilnosti elektroenergetskog sistema kroz izgradnju baterijskih sistema za skladištenje električne energije baziranih na Li-jonskim baterijama. Baterijski elektro-skladišni sistemi omogućavaju čuvanje viška energije proizvedene iz obnovljivih izvora, što doprinosi smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i jačanju održivog razvoja“, saopštili su iz EPCG.

Kako ističu cilj je iskoristiti raspoloživu mrežnu infrastrukturu za priključenje na prenosnu mrežu.

Pročitajte još:

„Zbog toga su lokacije predviđene Projektnim zadatkom – HE „Perućica“ (kapacitet 60 MWh), EPCG Željezara Nikšić (2x 60 MWh) i TE „Pljevlja“ (60 MWh). Takođe, jodlukom o usvajanju Projektnog zadatka za SE „Kapino Polje“, instalisane snage 5 MW, predviđen je i BESS kapaciteta 5 MWh“, dodaju iz ove kompanije.

Ovom odlukom EPCG nastavlja unapređenje efikasnosti energetskog sistema, smanjuje emisije ugljen-dioksida, te stvara mogućnosti za integraciju obnovljivih izvora i smanjenje troška za krajnje korisnike.

„Dugoročno, primjena BESS-a smanjuje troškove proizvodnje i distribucije električne energije, što će se, bez ikakve sumnje, pozitivno odraziti i na našu kompaniju i na krajnje korisnike. Ulaganje u baterijske elektro-skladišne sisteme je ključni korak ka postizanju ciljeva koji se odnose na održivi razvoj, energetsku efikasnost i stabilnost. Očekujemo da ovaj projekat donese brojne benefite cijelom društvu, čineći nas liderima u tranziciji ka zelenoj energiji“, zaključili su u EPCG.

Energetski portal

Užice: Novi sistem javnog osvetljenja smanjiće emisije CO2

Foto: Dragan Đorđević
Foto: Dragan Đorđević

Grad Užice sproveo je projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, koristeći model javno-privatnog partnerstva, koji će doneti značajno smanjenje potrošnje električne energije, sa 5,1 milion kWh na projektovanih 950 hiljada kWh, što predstavlja uštedu od čak 82 odsto.

Takođe, projekat je u potpunosti u skladu sa Ciljevima održivog razvoja (SDG) Ujedinjenih nacija, doprinoseći smanjenju emisije CO2 za više od 70 hiljada tona tokom trajanja ugovora.

Nova oprema, koja uključuje oko 10.000 svetiljki i reflektora i 250 sistema za uključivanje i isključivanje, očekuje se da traje 25 godina.

Pored energetskih i ekoloških dobrobiti, projekat obezbeđuje održiv način finansiranja modernizacije javnog osvetljenja bez novih finansijskih opterećenja. Kako se navodi u saopštenju, grad već sada ostvaruje značajne uštede, koje mogu biti preusmerene na druge razvojne projekte.

Pročitajte još:

Govoreći o finansijskim uštedama, pre realizacije projekta, godišnji troškovi Grada Užica za javno osvetljenje, uključujući potrošnju električne energije i održavanje, iznosili su oko 900 hiljada evra.

Njegovom realizacijom, ostvariće se godišnja ušteda od najmanje 205.000 evra, što će u periodu od 15 godina rezultirati ukupnom uštedom većom od tri miliona evra. Bez sprovođenja ovog projekta, procena je da bi troškovi grada u narednih 15 godina bili viši od 15 miliona evra, uz moguće dodatno povećanje od 30 do 50 odsto usled rasta cena električne energije.

Energetski portal

1...293031...1.557Page 30 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs