Home Blog Page 271

Zašto cena nafte ponovo skače i da li bi Srbija trebalo da se plaši 5. decembra

Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)
Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

Pad dolara i najava da će Kina izaći iz nulte tolerancije prema kovidu izazvali su nagli skok cena nafte, ističe generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović. Ocenjuje da je opasnost od zabrane uvoza ruske nafte u Evropsku uniju za Srbiju onolika kolika je i za sve druge zemlje i da će nafta dolaziti iz drugih regiona. Veruje da NIS već zaključuje isporuke za decembar. Ističe da je važno da imamo što više zaliha i očekuje da će nova Vlada i nadležna Ministarstva preduzeti mere na strateškom planiranju.

Tomislav Mićović objasnio je da je prvi razlog naglog skoka cene nafte to što je Kina najavila da će izaći iz svoje politike nulte tolerancije prema kovidu, zbog čega bi ta država krenula onda malo više i da je kupuje.

Drugi razlog je, navodi, pad dolara prošle sedmice što automatski podiže aspiracije ka kupovini nafte.

,,Ta nagla povećanja kupovine nafte zapravo ne potiču od ljudi iz naftnog biznisa. Najčešće je to takozvani špekulativni kapital, odnosno novac koji se nalazi u drugim sferama, kada oseti mogućnost skoka cena, kreće se da se kupuje nafta“, ukazuje Mićović.

Pored toga, dodaje, približava se 5. decembar i primena odluke o zabrani uvoza ruske nafte u Evropsku uniju.

Ističe da je Rusija donela i odluku da neće prodavati sirovu naftu svim zemljama koje budu prihvatile ograničene cene njene nafte.

,,To su sada stvari za koje ljudi u svetu biznisa ne znaju kako će se dešavati, ne znaju scenarije i to je sve izazvalo veći rast“, navodi on.

Međutim, kako kaže. Daleki istok se već probudio s trgovinama, zato što je Kina demantovala da će biti nulte tolerancije kovida i da oni i dalje ostaju pri toj politici.

,,To je vrlo turbulentno vreme i ova energetska kriza će ostati zapamćena po tim  oscilacijama gore-dole u kratkom vremenskom periodu. To je nešto s čime se svi susrećemo ovih meseci“, ocenio je Mićović.

Rast cena i rast prometa

Navodi da je od početka godine najviša cena nafte na berzama bila 8. marta preko 120 dolara po barelu, ali kratko. Prosečna cena je u ovoj godini viša oko 43 procenta nego prošle i da je to dovoljan indikator koliko su cene sirove nafte više.

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Podseća da država već 35 nedelja određuje maksimalnu cenu derivata nafte i da se poslednjih meseci striktno vodi računa da se očuva uvozni paritet.

,,Od nekih uobičajenih 40, 50 pa i 60.000 tona dizela koji se uvozio u Srbiju, sad smo smanjili uvoz na nekih 20.000 tona mesečno. Ako tih 20.000 ne bude prisutno na tržištu to je ozbiljna nestašica i zato moraju da se sačuvaju te cene u veleprodaji“, upozorava on.

Problemi su, kaže, veoma izraženi kod onih vlasnika sa jednom ili dve benzinske stanice i oni ne mogu da izdrže ovaku malu razliku u ceni, jer je ona daleko niža od troškova koje imaju.

Za očekivati je da je prema ovakvim cenama promet na pumpama opao, međutim, ističe on je viši nego 2021. godine i ukupna potrošnja je viša za oko 12 procenata. U maloprodaji je to izraženije, jer se deo privrede prebacio na maloprodajno snabdevanje.

To, dodaje nije tipično samo za Srbiju već i za veći deo zemalja.

Šta 5. decembar znači za Srbiju

Mićović ukazuje da zabrana uvoza sirove ruske nafte u EU ima i odredbu koja zabranjuje i prodaju te nafte trećim zemljama.

,,Sve kompanije koje učestvuju u prometu nafte između Rusije  i trećih zemalja, neće smeti da učestvuju u toj transakciji, tačnije moći će da učestvujuju u njoj ukoliko cena sirove nafte bude ona koju Evropa odredi kao granicu koju prihvata“, precizirao je Mićović.

Ističe da tako nešto još nismo imali na međunarodnom tržištu.

Opasnost toga za Srbiju je, ocenjuje, onolika koliko za sve druge. NIS, koji jedini prerađuje sirovu naftu u Srbiji imaće priliku da na međunarodnom tržištu, na Mediteranu gde je kupuje, pokuša da dođe do određenih količina kao i svi drugi. Nafta će, kaže dolaziti i iz drugih regiona i već sada je prisutna na Mediteranu.

U poslednja tri, četiri meseca Rusija je smanjivala cenu svoje nafte kako bi povećala prodaju i svi su kupovali, nemačke, poljske britanske rafinerije i srpske i danas kupuju ukoliko mogu  jeftinije.

,,Taj udeo u Srbiji je u ovoj godini oko 50 posto ruske nafte. Zagazili smo u novembar i sasvim sigurno je da NIS kao i sve druge kompanije uveliko zaključuju ugovore o terminskim isporukama decembra. Verujem da će se kao i drugi snaći na tržištu i obezbediti dovoljne količine sirove nafte“, zaključio je Mićović.

Posebno ističe da je važno da postoje i za Srbiju različiti izvori odakle dolaze ili derivati nafte ili sirova nafta kako bi se koristio svaki od njih kao mogućnost da se, kako je rekao spasete od eventualnih posledica od eventualnog prekidanja isporuka iz samo jednog pravca.

,,Srbija je oslonjena na ceo Podunavski region, rafinerije luke na Dunavu, transport kao što je nekada bilo i na sve to treba računati. Država je povećala zalihe derivata u poslednjih godinu, dve dana, nego što je ranije činila i to je dobra mera, ali nije dovoljno. Zalihe ne služe da vam reše problem, već da premoste do rešenja“, smatra Mićović.

Naglašava da je važno da zaliha imamo što više ukoliko dođe do nekog poremećaja i očekuje da će nova Vlada i nadležna Ministarstva preduzeti mere na strateškom planiranju.

Izvor: RTS

Edukacija predškolaca o važnosti reciklaže

Foto: Promo
Foto: Promo

Više od 400 predškolaca vrtića „Poletarac“ iz Stare Pazove naučilo je zašto je važno da se ambalažni otpad odvaja i priprema za reciklažu, na koji način možemo svi zajedno doprineti lepšoj životnoj sredini, ali i da je čista i lepa planeta odgovornost svih nas. Uz podršku Lokalne fondacije Stara Pazova u okviru projekta „Baci pet za reciklažu“ deca su imala prilike da uživaju u pozorišnoj predstavi nakon koje su zajedno sa zaposlenima iz kompanija Delez i Sekopak doprineli ozeljenjavanju dvorišta njihovog vrtića i posadili 33 sadnice. Dodatni umetnički performans ovom događaju pružile su lokalne umetnice, Jovana Cetina i Ana Kričko, koje su naslikale mural „Recikliraj za lepšu planetu“ na zidu vrtića, a koji će zauvek podsećati najmlađe, ali i njihove roditelje, da na stvaranju zdravijeg i lepšeg okruženja možemo svi uticati.

Kako bi ceo događaj imao dugoročni efekat na najmlađe, posude za odvajanje PET plastike, AL limenki i Tetra Pak ambalaže postavljene su u okviru vrtića i time je dodatno omogućeno predškolcima da stečeno znanje o reciklaži primene i u praksi.

„Svaki segment današnjeg događaja ciljano je osmišljen kako bi najmlađi stekli ekološke navike. Predstava je tu da im da osnovu o reciklaži, mural i sadnja drveća su tu da ih podsete na sve ono što su danas naučili i da shvate da briga ka našoj planeti može da se izrazi na razne načine – možemo zasaditi drvo, brinuti o otpadu koji stvaramo i preduzeti konkretne korake kako bi naša planeta bila lepše mesto za život“, izjavila je marketing menadžerka Sekopaka, Milica Kuzmanov.

Nikola Rajković, izvšni direktor Lokalne fondacije Stara Pazova ukazao je da je prošle godine kroz istu akciju u osnovnim školama u ovoj opštini sakupljena jedna tona PET plastike, kao i da je važno da ovakve akcije postanu tradicionalne: „Uvek je lepo kada se ovakve akcije nastave jer onda celokupan trud nije uzalud. Sticanje ekoloških navika jedino je moguće upornim i dugoročnim radom a saradnja koju smo kao Lokalna fondacija uspostavili sa kompanijom Delez i Sekopak upravo ide u tom, dugoročnom, pravcu. Nadam se da će današnji dan biti samo početak i da će deca zajedno sa roditeljima biti podstaknuta ovom akcijom da i u budućnosti nose ambalažni otpad na reciklažu“, dodaje Rajović.

Predstavu za decu „Sakupljaj svoju ambalažu i nosi na reciklažu”, maestralno su izveli glumci Slobodan Boda Ninković, Jovica Tišma i Mirjana Trebinjac u pozorišnoj sali Stara Pazova, a simbolične ulaznice su bile nesvakidašnje – pet plastičnih flaša. Predškolci su na ovaj način sakupili više od 3.000 PET flaša koje su poslate na reciklažu, a predškolska ustanova „Poletarac“ ističe značaj ovakvih projekata za najmlađe.

“Predškolska ustanova „Poletarac“ već godinama učestvuje u programu „Za čistije i zelenije škole“ i na taj način se deca kroz različite aktivnosti upoznaju sa značajem zaštite životne sredine i važnosti reciklaže. Ovakav vid saradnje sa firmama i udruženjima iz naše lokalne sredine čini naš program bogatijim i drago nam je što su deca predškolskog uzrasta prepoznata kao važni akteri u ovako bitnoj temi“, izjavila je stručni saradnik psiholog Olga Knežević.

Sekopak i Delez Srbija se tradicionalno trude da godinama unazad kroz različite inicijative i kampanje podignu svest o važnosti reciklaže i upravljanju amalažnim otpadom, ali i da edukuju najmlađe o različitim vrstama ambalaže i njihovoj ulozi u ekosistemu.

Izvor: Delez Srbija

Počeo COP27 – ove godine na dnevnom redu pitanje „gubitaka i štete“

Foto: UNFCCC Flickr
Foto: NASA

Konferencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama 2022. (COP27), zvanično je počela u nedelju u Egiptu.

Poruka kojom je otvorena Konferencija bila je upozorenje protiv odustajanja od napora da se smanje emisije i da se ispuni cilj Pariskog sporazuma, kao i poziv razvijenim zemljama da pomognu siromašnim, koje su tokom ove godine bile pogođene brojnim ektremnim vremenskim nepogodama.

Izvršni sekretar UN za klimatske promene Sajmon Stil, rekao je da neće odustati od cilja da se emisije staklene bašte smanje za 45 odsto do 2030. godine, što ima dalje za cilj da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5oC iznad nivoa sa kraja 19. veka.

Na osnovu skorašnje objavljenih podataka, ukoliko se ovakvi trendovi budu nastavili, do kraja decenije zagađenje ugljenikom povećaće se za 10 odsto, a površina planete zagrejaće se za 2,8oC.

Prethodno obećanje bogatih država da će godišnje izdvajati 100 milijardi dolara, kao pomoć siromašnim i državama u razvoju da izgrade otpornost na buduće klimatske promene, nije ispunjeno.

Pored navedenih finansijskih troškova, razvijene zemlje mogle bi da snose i dodatne. Naime, odlučeno je da će se pitanje ,,gubitaka i šteta’’ naći na dnevnom redu ovogodišnje Konferencije.

Pitanje ,,gubitka i štete’’ odnosi se na to da siromašne i zemlje u razvoju, koje su najviše pogođene klimatskim katastrofama, traže finansijsku pomoć za štetu nastalu kao posledica klimatskih promena, od visoko razvijenih zemalja koje u najvećoj meri i doprinose klimatskim promenama.

Tokom današnjeg i sutrašnjeg dana na Konferenciji će biti prisutno više od 120 svetskih lidera.

Katarina Vuinac

Šta je solarni kalkulator i kako se koristi?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Solarni kalkulator (screenshot)

Usvajanjem Zakona o obnovljivim izvorima energije građanima Srbije je pružena mogućnost da postave solarne elektrane na krovovima svojih kuća. Međutim, pre postavke solarnih panela neophodno je proveriti solarni kapacitet objekta. Zahvaljujući Solarnom kalkulatoru sada građani na lak i brz način mogu da dobiju neke najosnovnije informacije kada je o ovome reč.

“Ideja je da korisnici na jednostavan način uz nekoliko lako dostupnih informacija dobiju informaciju o tome koliki je sistem potreban za određenu potrošnju ili koliki je mogući sistem za određenu veličinu krova. Kalkulator daje rezultat o potrebnoj investiciji, mogućim uštedama i isplativosti investicije”, navodi se na sajtu Solarni kalkulator.

Kako se dalje navodi, detaljna procena investicije moguća je tek nakon dobijanja ponude od instalatera, tačna procena proizvodnje sistema je moguća tek nakon sagledavanja samog objekta, postojanja senke, tačnog nagiba, orijentacije i slično. 

Kako radi solarni kalkulator?

Prvi podatak koji unosite u Solarni kalkulator jeste lokacija, a zatim i tip objekta, materijal od kog je krov napravljen i njegovu površinu i na kraju orijentaciju. Nakon toga na red dolazi unošenje godišnje potrošnje električne energije, a kako bi lakše pronašli ovaj broj sama plaforma upućuje gde ga pronaći na računu za struju.

Unošenje ovog podatka je važno jer unošenjem pogrešnog broja možete dobiti predimenzionirani solarni sistem.

Korisnik na kraju dobija informacije o kapacitetu i neophodnim dimenzijama solarne elektrane, procenu okvirne investicije, kao i period isplativosti, godišnju uštedu, ukupnu uštedu novca za vreme životnog veka solarne elektrane, kao i to koliko ugljen-dioksida manje ćete osloboditi u atmosferu.

Nakon što dobijete informacije o solarnom kapacitetu i dimenzijama elektrane, potrebno je naći pouzdanog partnera za izgradnju. Kompanija MT-KOMEX koja je lider u izgradnji solarnih elektrana, nalazi se na spisku preporučenih izvođača radova. U ovoj kompaniji radi tim iskusnih inženjera koji su specijalizovani za izradu projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, uz tim od 40 instalatera mogu da vode proces od početka do kraja – od projektovanja, izgradnje i puštanja u rad solarne elektrane.

Foto: Solarni kalkulator (screenshot)

“Kalkulator je osmišljen tako da daje konzervativnu procenu, s toga je u proračunu za uštede uvažena samo cena električne energije, a ne i moguće smanjenje troškova u delu akciza i pristupa. S obzirom da su trenutne cene i dalje manje od tržišnih očekuje se da će procena isplativosti biti veća sa nadolazećim godinama, ipak moguće povećanje cene trenutno nije uključeno u procenu. Kako bi kalkulator bio što precizniji, uvažene su cene električne energije za domaćinstva u sve tri zone široke potrošnje (zelena, plava i crvena) dok su kod ostalih korisnika uzete u obzir samo cene električne energije na niskom naponu u višoj dnevnoj tarifi (s obzirom da je to period dana kada i solarni sistem fukcioniše)”, dalje se navodi.

Cene koje su korišćene su bazirane prema poslednjem cenovniku EPS Snabdevanja. U ukupnim uštedama kalkulator uvažava opadanje efikasnosti panela kroz godine na osnovu prosečnih vrednosti smanjenja efikasnosti od 0.8 odsto po godini. Za proračun moguće proizvodnje korišćena je baza sunčeve radijacije iz Globalnog Solarnog Atlasa koja uvažava gps koordinate korisnika. S obzirom da ova baza daje podatke samo za sisteme okrenute ka jugu, u samom proračunu uvažene su korekcije smanjenja za objekte koje su okrenute ka severu (-45 odsto) ili istoku/zapadu (-20 odsto). Ušteda emisije CO2 obračunava se na osnovu moguće uštede i faktora emisije CO2 za Srbiju koji je preuzet od Carbon footprint baze.

Izradu platforme Solarni kalkulator podržava projekat „Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji“, koji u okviru Nemačke razvojne saradnje sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. 

Autorka Solarnog kalkulatora je Milena Milosavljević, ona je je završila master studije na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na odseku energetike. 2012-te godine i dobila je nagradu za treći najbolji diplomski rad u oblasti obnovljivih izvora energije i od tada se aktivno bavi temom energetske efikasnosti, zelenom energijom i uopšte odgovornim poslovanjem. Trenutno radi u Frankfurtu u kompaniji sa fokusom na ESG investiranje

Milica Radičević

EU uz Srbiju u procesu energetske tranzicije

Photo-illustration: Pixabay (makunin)
Foto: Vlada Republike Srbije

O energetskoj bezbednosti Srbije, gasnoj diversifikaciji, projektima u oblasti energetske efikasnosti i podršci EU energetskom sektoru razgovarali su Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike i Emanuel Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Đedović je istakla da je Srbija u uslovima svetske energetske krize zahvalna EU na donošenju hitnog paketa pomoći našoj zemlji u iznosu od 165 miliona evra namenjenih za sigurnije snabdevanje energentima, naglasivši da je Unija važan partner Srbije u oblasti energetske tranzicije.

“Zajedno radimo na projektu izgradnje gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske, koja će dati doprinos povećanju energetske sigurnosti i omogućiti diversifikaciju ruta i dobavljača gasa”, navela je ministarka, navodi se u saopštenju.

Ona je podsetila na to da Ministarstvo veoma angažovano radi na izradi strateških dokumenata u energetici, koji će podstaći nove investicije u oblasti obnovljivih izvora energije, a sa ciljem smanjenja zagađenja i borbe protiv klimatskih promena.

Žiofre je istakao da je EU posvećena podršci Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u Uniji, na njenom putu ka dostizanju karbonske neutralnosti u borbi protiv klimatskih promena i da će podržati našu zemlju da sprovede energetsku tranziciju i osigura energetsku bezbednost.

“Nastavićemo da pružamo podršku Srbiji u procesu energetske tranzicije i projektima koji će unaprediti sigurnost snabdevanja i diversifikaciju izvora”, poručio je on.

Energetski portal

Porudžbine vetroturbina u EU smanjene za trećinu

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)
Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

U trećem tromesečju ove godine porudžbine vetroturbina u zemljama Evropske unije manje su za više od trećine u poređenju sa istim periodom 2021. godine.

Kako je saopštila Asocijacija za energiju vetra, Wind Europe, EU mora hitno da reši pitanje izdavanja dozvola i ojača svoj lanac snabdevanja energijom koja se dobija iz vetra, prenosi Nova ekonomija.

U prvom kvartalu 2021 porudžbine vetroturbina su iznosile 2,8 gigavata (GW) i od tada se u celini smanjuju.

Wind Europe u novom izveštaju navodi da su porudžbine za vetroturbine u trećem kvartalu 2022. u zemljama EU dostigle ukupno dva gigavata.

Porudžbine su stizale iz devet evropskih zemalja i sve su bile za vetroelektrane na kopnu, najviše ih je naručila Finska, 322 megavata, zatim Švedska i Nemačka.

Ukupne porudžbine vetroturbina u Evropi tokom ove godine su kapaciteta 7,7 gigavata.

Kako se ocenjuje, to je daleko od onoga što je Evropi potrebno da postigne svoje energetske i klimatske ciljeve.

Pad kupovne moći (inflacija), sporo izdavanje dozvola i neizvesnost oko hitnih intervencija EU na tržištu električne energije usporavaju porudžbine za nove vetroturbine.

Prema idealnom scenariju i klimatskim politikama, u EU bi do 2030. trebalo da ima 510 GW energije vetra.

U skladu sa tim, proizvođači obnovljive energije trebalo bi da instaliraju 39 GW novih vetroturbina godišnje do kraja ove decenije.

Međutim, prema trenutnim pokazateljima, EU je daleko ispod tog cilja.

Foto-ilustracija: Unsplash (Serge le Strat)

Kako se ocenjuje, energija iz vetra nikada nije bila hitnije potrebna, zbog energetske bezbednosti, klimatskih promena i pristupačnijih cena energije.

Kako navodi Wind Europe, rast obnovljivih izvora energije iz vetra zahteva promenu u politici EU, ubrzavanje izdavanja dozvola za nove projekte, jačanje i proširenje evropskog lanca snabdevanja u industriji vetra.

Šefovi država i vlada EU su nedavno na sastanku Evropskog saveta i zvanično zatražili od Evropske komisije da ubrza pojednostavljenje za izdavanje dozvola za instaliranje novih vetroturbina.

WindEurope je apelovao na Evropsku komisiju da u vezi sa tim podnese hitnu uredbu Evropskom parlamentu.

Primena obnovljivih izvora energije bi trebalo da bude pitanje od javnog interesa EU, navodi WindEurope.

Ta organizacija predlaže da se ishodovanje dozvole skrati i da period od trenutka podnošenja prvog zahteva do dobijanja dozvole traje maksimalno dve godine.

Nacionalne vlade moraju da razjasne svoj pristup ograničenjima cena za proizvođače električne energije iz vetra, kako bi investitori mogli da imaju jasniju predstavu o prihodima koje mogu da očekuju pre nego što se upuste u nove projekte i porudžbine za nove vetroturbine, dodaje se u izveštaju WindEurope.

Ova organizacija navodi da sporo izdavanje dozvola i nedovoljna veličina tržišta nastavljaju da štete evropskom lancu snabdevanja energijom vetra.

Troškovi sirovina, komponenti i međunarodnog transporta su naglo porasli, povećavajući pritisak na evropsku industriju vetra. Industriji je potrebna politička podrška, napominje se u izveštaju.

Izvor: Nova ekonomija

Utvrditi odgovornost za milionsku štetu zbog deponije na Vasovim vodama

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Meštani beranskog prigradskog naselja Beranselo zatražili su da se utvrdi individualna odgovornost za štetu koja je nastala projektovanjem regionalne deponije na Vasovim vodama, koja se, kako tvrde, meri u milionima evra.

Oni su upozorili da ne treba tek tako prepustiti zaboravu one koji su potrošili veliki novac na projektovanje, odlaganje, i posle njihove dugogodišnje borbe i građanskog bunta, konačne sanacije te crne ekološke tačke na severu Crne Gore.

Građanski bunt zbog plana da se na Vasovim vodama, nadomak Beransela, gradi regionalna deponija, trajao je više godina, i okončan je pobedom početkom 2014. godine, nakon čega je morala biti rađena sanacija te divlje deponije, koja se pretvorila u planinu najgoreg i najopasnijeg otpada.

Predsednik Mesne zajednice Beranselo, Slobo Lončar, kaže da meštani sada mogu biti mirni, ali da se ne sme zaboraviti na štetu koja je pričinjena.

“Ogroman novac je potrošen i to se ne sme tek tako zaboraviti. Dok smo mi dugo godina vodili bitku za zdravu sredinu, neko se gostio po restoranima i rasipao. Iz svoga džepa nije, nego od novca poreskih obveznika, i mi mislimo da to ne bi trebalo tek tako da se prepusti zaboravu”, rekao je Lončar za Portal RTCG.

On smatra da nesaglediva ekološka i veoma velika ekonomska šteta koju dodatno povećavaju sredstva bačena za neupotrebljivu projektnu dokumentaciju, revizije i druga prateća dokumenta, poput kontraverznog elaborata ekspretize, obavezuju da svi oni koji su dopineli tome, snose odgovornost.

„Iako je od samog početka projekat bio potpuno neizvestan, aktivnosti na realizaciji priprema za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Beranama, počevši od 2007. godine, kada je napravljena prva studija prema kojoj se, kako se kasnije ispostavilo, falsifikovanjem dokumenata i činjenica došlo do lokacije na Vasovim vodama kao drugorangirane, lokalnu upravu u ovom gradu, ili poreske obveznike, koštalo je najmanje milion evra“, kaže Lončar. 

Prema raspoloživim podacima samo za pravljenje elaborata desetoočlanom ekspertskom timu je plaćeno trideset i pet hiljada evra.  

„Pri tome treba znati da su od deset članova ekspertskog tima dvojica bila iz Slovenije i još dvojica iz Srbije. Podrazumeva se da je njima plaćen svaki dolazak u Crnu Goru, kao i šetnje po Crnoj Gori“, podseća Lončar.

Za potrebe ekspertize urađena su i dva geodetska merenja, koja su koštala po dve hiljade evra, najmanje. Tako se bez „relaksacije“ u elitnim restoranima, dolazi do grube cifre od 35 hiljada potrošenih na izradu elaborata o opravdanosti izgradnje regionalne sanitarne deponije na Vasovim vodama, čije rezultate meštani Beransela od početka nisu priznavali.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Nešto manje, oko dvadeset hiljada, Opština Berane je, sada daleke 2007. godine, platila izradu studije izbora lokacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije“, kaže predsednik MZ Beranselo. 

On objašnjava da je kasnija izrada projekta „Regionalna sanitarna deponija sa reciklažnim centrom Vasov do“, što je bio posao beogradskog instituta „Kirilo Savić“, koštala trista hiljada evra. Ovaj institut uradio je i reviziju projekta. 

„Nema preciznog podatka o tome koliko je revizija koštala, ali se veruje da to nije moglo biti manje od sto drideset hiljada evra niti više od sto osamdeset, što čini uobičajenih 1,2 do dva odsto od ukupne vrednosti projekta, koji je procenjen na 9,3 miliona evra“, kaže Lončar.

Da bi se prišlo izradi projekta, Opština je otkupila zemljište na kojem nalazilo divlje smetliše, i gde je prema planovima trebalo da se gradi regionalna deponija i reciklažni centar. Precizne računice nema, ali se veruje da to nije bilo ispod sedamdeset do sto hiljada evra. 

Uslov da se dobije saglasnost na elaborat o proceni uticaja na životnu sredinu, bio je da se formira i desetočlana komisija, čiji rad opet nije bio besplatan i koštao je oko pet hiljada evra. 

„Ostalo je nepoznato koliko je svoje usluge naplaćivala konsultantska kuća „ICF“, koja je za potrebe tadašnje DPS lokalne uprave obavljala konsultantske poslove za pronalaženje partnera za realizaciju projekta izgradnje regionalne sanitarne deponije i reciklažnog centra „Vasov do“. Takođe se ne zna ni koliko su koštala studijska putovanja opštinskih činovnika, menadžera projekta i tadašnjih odbornika lokalnog parlamenta, koji su obilazili deponije po Austriji, Norveškoj i celom belom svetu. Očigledno je da se nije pitalo pošto, kada narod plaća“, kaže Lončar.

On podseća i na to da su sudski sporovi zbog blokada deponije, koje je Opština Berane vodila i izgubila protiv Mesne zajednice Beranselo i meštana ovog prigradskog naselja, koštali preko trideset hiljada evra. 

„Sve je to plaćeno iz budžeta Opštine. Ovaj novac, naravno, nisu dobili meštani, već advokat koji nas je branio“, kaže Lončar.

Uprkos tom bačenom novcu, posle dugogodišnjeg građanskog bunta, 2014. godine odsutalo od izgradnje regionalne deponije na Vasovim vodama u Berasnelu, a dve godine kasnije pristupilo se sanaciji tog mesta gde je napravljen ekocid.

„Ta sanacija je državu Crnu Goru koštala još dodatnih miliona evra. Da li se to sve može i sme tako lako zaboraviti. Mi mislimo da ne sme, i da bi tadašnji glavni akteri te priče morali biti krivično procesuirani. S jedne strane su napravili veliku ekološku štetu, a sa druge strane je bačeno makar dva miliona evra poreskih obveznika“, kaže Lončar.

Meštani beranskog prigradskog naselja Beranselo poručuju da bi nečija krivična odgovornost za sve to, mogla biti delimična satisfakcija za svu njihovu golgotu, hapšenja i policijiska maltretiranja koja su prošli kroz višegodišnju građansku borbu. 

Oni su, kažu, svesni da su otvorene mnogo krupnije korupcijske afere, ali smatraju da ni ova ne sme da se prepusti zaboravu.

Izvor: RTCG

I u krizi se štedi – mesečno u proseku odvojimo na stranu 5.516 dinara

Foto-ilustracija: Pixabay (nattanan23)
Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Skoro 70 odsto građana Srbije smatra da je ostavljanje novca na stranu veoma važno, ali bi voleli da mogu više da uštede – tek četvrtina je zadovoljna iznosom koji mogu da sačuvaju.

Prosečna mesečna ušteđena ili uložena suma ove godine iznosi 5.516 dinara, što je malo manje nego prošle godine, ali je skoro 1.400 dinara više u odnosu na period pre sedam godina, pokazalo je tradicionalno godišnje istraživanje Erste Grupe* o štednim navikama građana Srbije.

Raste populacija slamarice

Za šta najviše štedimo? U kontekstu globalne ekonomske krize, formiranje fonda za teška vremena i hitne slučajeve se sasvim očekivano izdvojilo kao primarni motiv štednje (53 odsto), dok je na drugom mestu stvaranje finansijskih rezervi za porodicu (45 odsto). Fond za starije životno doba pravi 22 odsto anketiranih, a za obrazovanje i obuku pet odsto. Štediše motiviše i čuvanje novca za odmor (23 odsto), nabavku telefona ili televizora (11 odsto) i veće kupovine poput auta ili stana (10 odsto).

Broj onih koji uopšte ne štede iz godine u godinu se smanjuje. Takvih je trenutno 43 odsto, skoro deset odsto manje nego 2018. godine. Najzastupljeniji štedni ili investicioni proizvod i dalje je životno osiguranje – koristi ga 13 odsto građana. Slede štednja po viđenju i oročena štednja sa 11, odnosno 8 odsto. Međutim, dok svaki od navedenih proizvoda beleži blagi pad popularnosti od 2020. godine, sve je zastupljenija štednja u gotovini kod kuće ili u sefu – praktikuje je 32 odsto građana, čak 10 odsto više nego 2020. godine.

Od banaka se očekuje da unaprede finansijsku pismenost

Zbog značaja koji ima na prosperitet pojedinaca i čitavog društva, danas se velika pažnja posvećuje finansijskoj pismenosti. Na pitanje koja institucija treba da pruži informacije i znanja o finansijskim temama 54 odsto građana odgovara da su to banke, što je za 8 procenata više u odnosu na prošlogodišnje istraživanje. Izvorom informacija na temu finansija smatraju se i porodica (40 odsto), mediji (32 odsto), državne institucije poput ministarstva finansija (30 odsto) i škole (27 odsto).

Svega petina građana misli da su dobro informisani o finansijskim temama i bankarskim proizvodima uopšte. Na skali od jedan do pet oko 40 odsto ocenjuje svoje opšte znanje iz ove oblasti ocenom tri. Kada je reč o investicionim proizvodima koji nose određeni rizik, poput akcija, obaveznica i fondova, oni su i dalje za veliku većinu nepoznanica – 84 odsto procenata anketiranih je o njima slabo informisano ili potpuno neinformisano. I pored toga, trećina anketiranih ima pozitivno mišljenje o ulaganju novca u navedene proizvode, posebno u uzrastu od 15 do 34 godine. Ipak, mali procenat je spreman na rizik i eventualne gubitke – njih je osam odsto naspram 80 odsto opreznih.

Inflacija pogađa više od polovine građana

Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

U poređenju sa prethodnim istraživanjima, sada je veći procenat građana koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala u protekle dve-tri godine (45 odsto). Da je ostala nepromenjena tvrdi 40 odsto anketiranih, a 10 procenata ocenjuje da je bolja nego što je bila.

Istraživanje Erste Grupe o štednji ove godine se dotaklo i inflacije da bi se uvidelo u kojoj meri poskupljenje osnovnih proizvoda i usluga predstavlja udar na budžet potrošača. Čak 57 odsto anketiranih odgovorilo je da su prilično ili veoma pogođeni rastom cena, a 87 procenata je primorano da smanji ličnu potrošnju mnogo, prilično ili pomalo. Samo je dva procenata građana koje inflacija uopšte ne pogađa.

Štednja u Erste Banci – izražen rast štednje u dinarima

Prosečni štedni ulog oročenog depozita u evrima u Erste Banci iznosi 18.500 dinara, a oročenog depozita u dinarima preko 1,6 miliona dinara.

,,Interesantno je istaći da je u poređenju sa prethodnom godinom zabeležen rast prosečnog dinarskog depozita za čak 140 odsto, što je veoma ohrabrujući podatak koji ukazuje na to da su zajednički napori Narodne banke Srbije i banaka na polju dinarizacije urodili plodom. Zaključno sa 31. avgustom ove godine imamo, kada je reč o oročenoj štednji, više od tri milijarde dinara u dinarskoj štednji i preko 107 miliona evra u deviznoj štednji. Podaci koji se odnose na celu godinu, zaključno sa krajem avgusta, ukazuju na smanjenje oročenih, a povećanje a vista štednih depozita u Erste Banci’’, navodi Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad, Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike.

Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela je za Erste Grupu istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju u vezi sa štednjom. Telefonska anketa sprovedena je u junu i julu 2022. na uzoru od 510 ispitanika starijih od 15 godina koji mogu da koriste bankarske usluge. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

Izvor: Erste Banka

Kablovi na meti lopova – opasan otpad između ekologije i profita

Foto-ilustracija: Unsplash (Troy Bridges)

Prizori paljenja kablova nisu nepoznati građanima u pojedinim delovima Beograda. Često zbog toga ne mogu da otvore prozore i terase, a iznad naselja se po pravilu vije gust crni dim. To je način da se izdvoji bakar, koji se, prema nezvaničnim informacijama, prodaje po ceni većoj od tržišne.

Stanari naselja, u čijem se blizini spaljuju kablovi, ističu da se svaku noć oseća neprijatan miris i da su više puta protestovali i slali peticije nadležnima.

U beogradskoj opštini Čukarica kažu da je ovo decenijski problem i da su na razne načine pokušavali da ga reše, nekad čak i stalnom patrolom Komunalne milicije. Po prijavi građana uvek izađu, ali najčešće, kad stignu na teren, počinioci već pobegnu.

„Uglavnom mi tu nikoga ne zateknemo jer oni to rade popodne, uveče, odu duboko u šumu, u naselje, sakriju se i pale“, kaže glavni komunalni inspektor u Opštini Čukarica, Radomir Marković

Na stovarištima za otkup sirovina kablovi se pale zbog bakra koji je u njima i koji ima najvišu cenu od svih metala.

Preprodaju se još i mesing, gvožđe i razne vrste instalacionih kablova. U poslednje vreme, kako se čini zaposlenima na stovarištima, više ljudi dolazi da proda sirovine. To ne bi trebalo da čudi jer cena bakra po toni je u odnosu na sredinu 2020. godine porasla za više od dve hiljade evra, prema podacima sa sajta za otkup sirovina.

Sa više od deset stovarišta na kojima se otkupljuju sirovine koje je pozvao RTS, niko nije želeo da govori pred kamerom. Ipak, u većini stovarišta kažu da se najviše prodaje bakar i to nezvanično po ceni koja je veća od tržišne.

Udruženi poduhvat prodavaca i otkupljivača

Foto-ilustracija: Pixabay

Upućeni u ovu temu kažu da mnogi žive od preprodaje sekundarnih sirovina. Robu sumnjivog porekla najčešće otkupljuju nelegalni otpadi. Pretope metal i preprodaju dalje tako da je ukradenim stvarima teško ući u trag.

Neke firme za otkup sirovina kažu da ipak ima stovarišta koja ne prihvataju neke metale jer znaju da su ukradeni. Ali, često prodavci i otkupljivači ustvari rade zajedno.

To što oni skupljaju sekundarne sirovine pa prodaju neregistrovanim otpadima tu bi trebalo nešto da se preduzme i regulište da mogu samo oni registrovani da se bave tim, ističe glavni komunalni inspektor u Opštini Čukarica.

Na stovarištima kažu da svaki prodavac sirovina kada dođe mora da popuni formular kojim garantuje da roba nije ukradena i da je praksa da pokaže ličnu kartu. Međutim, nije uvek tako.

Inače, krađa sekundarnih sirovina se smatra teškim krivičnim delom, a kazne se kreću od novčane do nekoliko godina zatvora.

Izvor: RTS

IEA: Rizik da skladišta gasa ostanu poluprazna naredne zime

Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Adams)
Foto-ilustracija: Pixabay (Magnascan)

Evropa bi mogla da se suoči sa nedostatkom od 30 milijardi kubnih metara prirodnog gasa tokom narednog leta, u ključnom periodu za popunjavanje skladišta za narednu zimu, navodi Međunarodna energetska agencija (IEA) u svom izveštaju. IEA je pozvala evropske vlade da primene hitne mere smanjenja potrošnje gasa.

Novi izveštaj pod nazivom „Nikada nije prerano pripremiti se za sledeću zimu – evropski gasni bilans za 2023-2024“, pokazuju da su skladišta gasa sada popunjena 95 odsto, što je pet odsto više od proseka u proteklih pet godina.

Međutim, IEA ističe da trenutna popunjenost skladišta, nedavne niže cene gasa i neuobičajeno blage temperature ne bi trebalo da dovedu do previše optimističnih zaključaka o budućnosti. Proces punjenja skladišta u EU potpomognut je sa više faktora koji se možda neće ponoviti u narednoj godini.

To uključuje isporuke gasa ruskim gasovodima koje su, iako naglo smanjene tokom 2022. godine, bile blizu uobičajenog nivoa tokom većeg dela prve polovine tekuće godine. Ukupna isporuka gasa cevovodima iz Rusije u EU tokom 2022. godine verovatno će dostići oko 60 milijardi kubnih metara, ali na to ne treba računati u 2023.

U slučaju potpunog prestanka isporuka gasa iz Rusije i oporavka kineskog uvoza tečnog prirodnog gasa na nivo iz prošle godine, analiza IEA pokazuje da bi Evropi za sledeću grejnu sezonu moglo da fali oko polovine količine za ponovno punjenje skladišta do 95 odsto, što je oko 30 milijardi kubnih metara.

„Kada pogledamo najnovije trendove i verovatna dešavanja na globalnim i evropskim tržištima gasa, vidimo da će se Evropa sledeće zime suočiti sa još težim izazovom. Zbog toga vlade treba da preduzmu hitne mere kako bi ubrzale poboljšanje energetske efikasnosti i ubrzale primenu obnovljivih izvora energije i toplotnih pumpi“, navedeno je u izveštaju IEA, objavljenom na njenom zvaničnom sajtu.

Izvor: Biznis.rs

OIE, energetska efikasnost i finansiranje u fokusu Međunarodnih dana energetike i investicija

Photo: Pixabay
Foto: Promo

Međunarodni dani energetike i investicija, jedanaesti po redu, održani su 2. i 3. novembra, na Novosadskom sajmu, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, u saradnji sa Udruženjem Obnovlji izvori energije. Grad partner Međunarodnih dana energetike i investicija bio je Grad Novi Sad.

Organizovano je deset stručnih skupova, panel diskusuja i radionica, na kojima se moglo čuti da 85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti, što je pokazalo istraživanje, kao i da trenutno stanje stambenog fonda govori u prilog tome da Srbija najveće uštede energije može ostvariti u sektoru zgradarstva, navodi se u saopštenju.

Tokom prvog dana, u organizaciji USAID projekta u Srbiji – “Bolja energija”, govorilo se o unapređenju energetske efikasnosti javnih zgrada u Vojvodini, retrofitu, obnovljivoj energiji u daljinskom grejanju u Srbiji, energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama – finansiranju.

U fokusu drugog dana, koji je programski uredilo Udruženje Obnovljivi izvori energije, bili su traženje odgovora na pitanja kako do novih zelenih kilovata iz energije vetra i solara, kao i razgovori o izazovima finansiranja OIE projekata i solarizaciji Srbije (prozjumeri iz ugla građana i kompanija, mali i veliki solari). 

Prvi panel “Kako do novih zelenih kilovata iz energije vetra i solara” privukao je puno pažnje svih učesnika. Ovaj panel je moderirao je Nenad Jovanović iz kompanije LDK Konsultanti, a govornici su bili Miloš Mladenović, SEEPEX-a, Dušan Opačić, Elicio, Aca Marković, član Saveta Agencije za energetiku RS i Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj Elektromreža Srbije.

Drugi panel bio je posvećen “Izazovima finansiranja OIE projekata” na kom su govorili Pavle Milekić, EBRD, Vladimir Milanović, Masdar Taaleri Generation, Aleksandar Savić, Direkcija za poslove sa javnim sektorom i specijalizovana finansiranja Erste banke Srbija i Stefan Jevremović, ACB osiguranja.

Foto: Promo

Treći panel o “Solarizaciji Srbije”, za koji se tražilo mesto više, doneo je odgovore na mnoga pitanja u vezi sa jednom od trenutno najaktuelnijih tema – prozjumeri. Učesnici paneli Ivana Đorđević, direktorka Sektora za upravljanje kupcima proizvođačima JP Elektroprivreda Srbije, Predrag Matić, direktor Direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucije Srbije, Vladimir Šijačić, građanin prozjumer i Nikola Grubor, inženjer u kompaniji MT-KOMEX razgovarli su o svemu sa čime se sreću kako investitori u solarne elektrane, tako i predstavnici nadležnih javnih preduzeća. Moderator ovog panela bila je Nevena Đukić, direktorka CEEFOR-a, a okupljenima se u uvodnom izlaganju obratio prof.dr Saša Igić, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. 

Tokom drugog dana posebna pažnja je posvećena studentima i učenicima završnih godina srednjih škola kojima je omogućeno da se iz prve ruke informišu o elementima rada u sektoru obnovljivih izvora energije (OIE). Organizovane su radionice sa primerima iz prakse o tome kako se razvija, gradi i operativno radi vetropark, kao i uvid u pogled iz ugla elektroenergetske kompanije ELNOS Group.

U izložbenom delu 11. međunarodnih dana energetike i investicija predstavile su se firme, institucije, lokalne samouprave i obrazovne institucije sa projektima u oblasti energetike.

Energetski portal

Početak saradnje sa Amazonom

Foto-ilustracija: Pixabay (josemiguels)
Foto-ilustracija: Unsplash (RoseBox رز باکس )

Poslovodstvo „Pošte Srbije“ održalo je sastanak sa predstavnicima kompanije Amazon u Privrednoj komori Srbije. Zoran Đorđević, v.d. direktora JP „Pošta Srbije”, izvršni direktor Nebojša Marković, direktorka Funkcije usluga Bojana Nikolić i zamenik direktora Funkcije poštanske mreže Viktor Kostić, razgovarali su sa predstavnicima ove globalno poznate kompanije o potencijalnoj saradnji i predstavili poslovanje „Pošte Srbije“.

Na sastanku je razgovarano o tome da cene poštarina za ovaj region budu pristupačnije i duplo niže od dosadašnjih, tako da proizvodi poručeni preko Amazon platforme budu povoljniji krajnjim kupcima, navodi se na sajtu Pošte.

Predstavnici Amazona su upoznati i sa zakonom po kojem su pošiljke vrednosti manje od 50 evra oslobođene od carine, uz plaćanje PDV-a. Između ostalog, na sastanku je razgovarano o budućnosti elektronske trgovine i saradnji Amazona i Pošte Srbije u ovom segmentu, budući da je ova američka multinacionalna tehnološka kompanija fokusirana upravo na elektronsku trgovinu.

Predstavnici Amazona borave u Beogradu na regionalnom skupu Western Balkan Regional Commercial Conference and Business-to-Business Event, koji organizuje Privredna komora Srbije u partnerstvu sa Ambasadom SAD u Srbiji i Američkom privrednom komorom, uz podršku Komorskog investicionog foruma. Konferencija se održava u okviru posete Srbiji i Crnoj Gori Trgovinske misije Vlade SAD, koja okuplja i 27 američkih kompanija sa fokusom poslovanja na informaciono-komunikacionim tehnologijama, energetici i čistoj tehnologiji. Više od 160 regionalnih kompanija danas je bilo u prilici da održe B2B sastanke sa istaknutim američkim kompanijama.

Energetski portal

Iskustva Španije u oblasti energetike dragocena za Srbiju

Photo-illustration: Pixabay (makunin)
Foto: Vlada Republike Srbije

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je, u okviru Poslovnog foruma Srbija–Španija, sa delegacijom Privredne komore te zemlje i španskim kompanijama o saradnji u oblasti energetike i rudarstva, obnovljivih izvora i energetske tranzicije.

Đedović je španskim privrednicima prenela da postoji veliki potencijal za saradnju, s obzirom na to da je Srbija započela proces energetske tranzicije i dekarbonizacije, kao i da su nam potrebni novi energetski kapaciteti kako bismo obezbedili potrebe za energijom u narednim godinama, u skladu sa principima zaštite životne sredine.

Ona je izrazila zadovoljstvo time što sa predstavnicima španskih energetskih kompanija možemo da razgovaramo o njihovoj ekspertizi i iskustvima kako bismo podstakli veću saradnju dveju zemalja i u ovom sektoru, navodi se u saopštenju.

Srbija je promenila zakodonavni okvir kako bi podstakla investicije i povećala udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu, podsetila je ministarka i najavila da pripremamo strateške dokumente i razmatramo različite scenarije razvoja energetskog sektora u narednim godinama.

Prema njenim rečima, potrebni su nam novi energetski kapaciteti, velike hidroelektrane, nova gasna skladišta i interkonekcije sa susednim državama, kao i digitalizacija energetskog sektora i primena novih tehnologija.

“Španske kompanije imaju veliko iskustvo u ovim oblastima koje nam može značiti u procesu energetske tranzicije”, poručila je Đedović.

Predstavnici španskih kompanija predstavili su svoja iskustva i ekspertize u izgradnji vetroelektrana, upotrebe zelenog vodonika, balansiranja energijom i digitalnih rešenja.

Sastanku je prisustvovao i ambasador Kraljevine Španije u Srbiji Raul Bartolome Molina, koji je podsetio na to da je juče potpisan Memorandum o razumevanju kojim se Srbiji stavljaju na raspolaganje bespovratna sredstva za dalje jačanje privrednog ambijenta, posebno infrastrukturnih i energetskih projekata.

Energetski portal

Ekomobilnost – održiva mobilnost za bolju budućnost

Foto: Promo
Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Ekomobilnost je manifestacija koja se po drugi put održava u Beogradu, 8., 9. i 10. novembra u MTS dvorani u centru Beograda.  

Manifestaciju je podržala Srpska Asocijacija uvoznika vozila i delova, čiji članovi će predstaviti najnovija vozila na električni i hibridni pogonPored teme o uticaju motornih vozila na životnu sredinu, manifestacija je posvećena podizanju svesti o neophodnosti širenja infrastrukture koja će podržati nova električna vozila, kao i novim rešenjima mobilnosti, finansijskim i drugim podsticajima za razvoj ekomobilnosti – održive mobilnosti za budućnost.

Ove godine će se prvi put u okviru manifestacije održati paneli o „zelenom finansiranju“, sa učešćem vodećih banaka i finansijkih kuća, zatim aplikacijama i tehnološkim rešenjima koja se primenjuju u mobilnosti, kao i avio saobraćaju kao jednom segmentu saobraćaja koji utiče na zagađenje.

Učesnici panela o ulozi medija i društvenih mreža u širenju svesti i edukaciji na ovu temu biće između ostalih i Rambo Amadeus i Andrej Josifovski @Pijanista, kao poznati eko aktivisti.

Ekomobilnost je pokrenula inicijativu o prenameni i uređenju starog železničkog mosta u Beogradu u most za pešake i bicikliste. Ova inicijativa je imala veliki odjek u javnosti, ukazujuća na brojne mogućnosti za unapređenje mikromobilnosti u cilju manjeg zagađenja..

Ulaz na trodnevnu manifestaciju i konferenciju je besplatan.

Program i više o samoj manifestaciji pogledajte ovde.

Izvor: Ekomobilnost.rs

Sada je poslednji trenutak za sprečavanje klimatske katastrofe

Foto-ilustracija: Unsplash (Callum Shaw)
Foto-ilustracija: Pixabay

U godini koja će ostati zapamćena po najvećim sušama u istoriji, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF poziva na jasan i odlučan prelaz s apstraktnih obećanja na dela uoči otvaranja Konferencije Ujedinjenih naroda o klimatskim promenama COP27, koja u nedelju počinje u egipatskom Sharm El-Sheikhu. WWF upozorava globalne čelnike da se klimatska kriza kreće brže od našeg odgovora, a da ljudi i predeli širom sveta ispaštaju zbog katastrofalnih posledica nečinjenja.

„Opseg klimatske katastrofe već je jasan širom sveta, uništava živote i sredstva za život, a ubrzano gubimo i biološku raznolikost. Skrenuli smo s kursa da zadržimo zagrevanje planete na 1,5°C i ističe nam vreme za preduzimanje transformativnih radnji kako bismo izbegli najstrašnije i nepopravljive štete za društvo i ekosisteme“, ističe Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

Prošla godina bila je godina nezapamćenih poplava u Pakistanu koje su ostavile trećinu zemlje pod vodom, dok su ostali delovi sveta opustošeni toplotnim talasima, sušama, požarima i sve jačim tropskim olujama i zato WWF poziva čelnike da osiguraju napredne sporazume o prilagođavanju i finansiranju gubitaka i šteta. Ranjivim zajednicama i zemljama je hitno potrebna pomoć, stoga je ključno da se međunarodna zajednica ujedini kako bi im pomogla u procesu prilagođavanja, izgradnji otpornosti i rešavanju nepravednih troškova klimatske krize.

„Ostaje veliki jaz između onoga što je potrebno, što su zemlje obećale i onoga što se zapravo događa u smislu smanjenja emisija, izgradnje otpornosti i pružanja podrške zemljama s niskim prihodima. Klimatsko finansiranje ostaje u procepu. Čak i kad potražnja za finansijskom podrškom, koja bi omogućila zemljama da se prilagode klimatskim katastrofama raste, sredstva zapravo stižu „na kašičicu““, kaže Kalauz.

Svedoci smo brojnih požara, nestašica vode i uopšte najvećih suša i u našem regionu. Katastrofalni prizori rečnih korita, a s druge strane neviđenih poplava, isticali su se među vestima proteklog leta. Nezapamćeni su i prizori skoro sasvim presušenog Gružanskog jezera od pre par dana. A četiri najvažnije reke na evropskom kontinentu – Dunav, Po, Rajna i Visla – suočile su se s rekordno niskim vodostajima, preteći poslovanju, industriji, poljoprivredi, pa čak i snabdevanju pijaćom vodom.

“Nemamo više vremena za odugovlačenja i izgovore! Prema rečima predstavnika nadležnih institucija, Republika Srbija „beleži značajni napredak“ u ispunjavanju zahteva iz Poglavlja 27, a građani očekuju brže ispunjavanje istih i snažniji zamah Zelene agende u Srbiji. Ako želimo da zaustavimo klimatsku krizu, države moraju da ispune data obećanja i da povećaju svoje ambicije i učinak. Svaka izgubljena godina dovodi sve više ranjivih ljudi u opasnost,” naglašava Kalauz.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nazrin B Va)

Klimatska kriza uzrok je gubitka prirode, a uništavanje prirodnih ekosistema zauzvrat podstiče klimatsku krizu. Priroda, međutim, treba da bude deo rešenja. Rešenja koja su zasnovana na prirodi moraju biti ugrađena u klimatske akcije. To će biti najbolji iskorak uoči UN-ove konferencije o bioraznolikosti (COP15) koja se održava u decembru u Montrealu. To će ujedno biti poslednja prilika za čovečanstvo da ponovno uspostavi svoj narušeni odnos s prirodom. 

„U situaciji kada se svet suočava sa najozbiljnijom energetskom klimom u skorijoj istoriji, potrebno je da urgiramo, svako u svojoj zemlji, da se preusmerimo na obnovljive izvore energije i smanjimo emisije štetnih gasova. Tako ćemo sebi osigurati dodatno vreme da se bavimo suštinskim pitanjima za opstanak planete Zemlje – očuvanje biodiverziteta i život u skladu sa prirodom“, dodaje Kalauz.

Za snažan ishod na COP27, WWF poziva Konferenciju Ujedinjenih naroda o klimatskim promenama da osigura da organizacije civilnog društva mogu u potpunosti da učestvuju na konferenciji. Sve rasprave bi trebalo da uzmu u obzir i iskoriste stručnost koju su razvile ove organizacije i autohtoni narodi širom sveta prilikom suočavanja sa izazovima koje donosi klimatska kriza.

Budući da se konferencija održava u kontekstu geopolitičkih tenzija i povećanog fokusa na energetsku sigurnost širom sveta, WWF poziva zemlje da se udruže kako bi postigle snažne rezultate koji će osigurati rešenja za sigurnu budućnost. Bez brze transformacije naših energetskih, prehrambenih, transportnih i sektora za korišćenje zemljišta kao i prestanak zavisnosti od fosilnih goriva, geopolitičke tenzije samo će se pogoršati.

Izvor: WWF Adria

Objavljene nove cene goriva

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo je nove najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 4. novembra 2022. godine do 10. novembra 2022. godine, i to za:

EVRO DIZEL, u iznosu 222,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 182,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija