Home Blog Page 272

Objavljene nove cene goriva

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo je nove najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 4. novembra 2022. godine do 10. novembra 2022. godine, i to za:

EVRO DIZEL, u iznosu 222,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 182,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Veliko interesovanje za subvencionisanu kupovinu eko-vozila

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Ministarstvo zaštite životne sredine treću godinu zaredom subvencionisalo je kupovinu novih vozila na električni ili hibridni pogon u cilju podsticanja korišćenja ekološki prihvatljivog vida transporta.

Subvencije su dodeljivane u skladu sa posebnom uredbom koju je Vlada Srbije donela, posebno za svaku godinu, u okviru sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i unapređenja stanja životne sredine, saopštilo je ministarstvo.

Pravo na subvenciju za kupovinu eko-vozila mogli su da ostvare građani, pravna lica i preduzetnici podnošenjem zahteva najkasnije do 31. oktobra tekuće godine, a iznos subvencije bio je od 250 do 5.000 evra, u zavisnosti od vrste vozila.

Iako je ove godine opredeljen najveći iznos za subvencije do sada, tražnja je uveliko premašila planiranih 150 miliona dinara, pa je resorno ministarstvo odvojilo i dodatna sredstva iz budžeta kako bi podržalo sve zainteresovane za kupovinu električnih i hibridnih vozila.

U 2020. godini subvencionisana je kupovina 112, a u 2021. godini 446 novih vozila. Ukupan broj subvencionisanih vozila u ovoj godini je 625, što predstavlja najveće interesovanje do sada za podsticaje za kupovinu eko-vozila, rečeno je iz ministarstva.

Broj elektro i hibridnih vozila je u stalnom porastu u našoj zemlji, čemu doprinose i podsticaji države, koji će biti nastavljeni i naredne godine usvajanjem nove Uredbe o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon).

Energetski portal

Izazovi priključenja prozjumera na mrežu i kako ih prevazići

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)
Foto: Promo

O “Solarizaciji Srbije” govorilo se na panelu tokom drugog dana Međunarodnih dana investicija i energetike koji je programski organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.

Mesto više tražilo se upravo za ovaj panel na kom su učestvovali Ivana Đorđević, direktorka Sektora za upravljanje kupcima-proizvođačima JP Elektroprivreda Srbije, Predrag Matić, direktor Direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucija Srbije, Vladimir Šijačić, građanin prozjumer, Nikola Grubor, inženjer u kompaniji MT-KOMEX, dok je moderator bila Nevena Đukić, direktorka CEEFOR-a. 

Okupljenima se u uvodnom izlaganju obratio prof. dr Saša Igić, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj koji je istakao da je donošenjem Uredbe o kupcima-proizvođačima otvoreno novo polje koje je izuzetno atraktivno i koje je privuklo pažnju. Prvi put se građanima pruža mogućnost da postanu proizvođači električne energije i viškove predaju u sistem, to se poklopilo sa trenutnom energetskom krizom, tako da ova inače veoma interesantna oblast dobija na značaju.

“Sekretarijat je ove godine raspisao konkurs za izradu Katastra solarnih elektrana preko jednog megavata. Nažalost nismo imali validnih ponuđača, te ćemo Javnu nabavku morati da ponovimo. Smatram da je ovo veoma bitno pošto bi na jednom mestu dobili sve lokacije pogodne za solarne elektrane, njihovu infrastrukturnu razvijenost kapaciteta i sve druge podatke koji su neophodni budućim investitorima”, objasnio je Igić.

Ivana Đorđević je istakla da je od marta meseca do sada zaključeno 556 ugovora sa kupcima-proizvođačima, od toga 478 sa domaćinstvima, a 78 sa ostalima. Od ukupnog broja, 437 se nalazi u Registru distribucije, ostali čekaju na priključenje. 

“Postoji veliko interesovanje proizvođača, svake nedelje imamo sve veći broj zahteva. Od prošle nedelje imamo 70 novih zahteva, što mislim da je sjajan podatak, jer je to pokazatelj da postoji potencijal i da svi treba da radimo na tome da što više motivišemo građane, jer je ovo veoma važna tema za sve nas”, kaže ona.

Predrag Matić se osvrnuo na donošenje seta Zakona 2021. godine, kao i na rad nad podzakonskim aktima.

Foto: Promo

“Rad na Uredbi o kupcima-proizvođačima je bio veoma mučan, na izradi se struka nije mnogo pitala, nametnuta su rešenja sa kojima se nismo slagali, ni sada se ne slažemo i tvrdim da je Uredba u suprotnosti i sa Zakonom o korišćenju OIE i sa krovnim zakonom o energetici, to je veoma bitno napomenuti. Nadam se da će novo Ministarstvo imati više sluha i već smo krenulu u nove priče i novi nacrt Uredbe”, objašnjava Matić.

Kako je rekao, očekivali su da će nakon usvajanja Uredbe stići mnogo zahteva, a u hodu su smišljali tehnička rešenja za priključenje, pošto je Ministarstvo insistiralo da se procedura pojednostavi.

“Očekivalo se da sve uradi za pet dana, ali u praksi to nije tako, zato što nisu prihvatili ni naš, ni EMS-ov predlog da se uvede sertifikacija izvođača radova. Svakodnevno se borimo sa tim i u to je sada u Mrežnim pravilima, koja su stupila na snagu 1.7.2022. Zadatak države je da sertifikuje izvođače radova za solarne elektrane tipa A (domaćinstva, mali potrošači). Onda smo mi morali da zaštitimo i buduće kupce-proizvođače i Distribuciju da ne bi posle snosili odgovornost za nešto što se desilo na unutrašnjoj instlaciji i za mesta razgraničenja”, objašnjava on.

Zatim je napomenuo da je u početku bilo jako teško izaći na kraj sa investitorima zbog dokumentacije koju su zahtevali, ali da je sad sve mnogo lakše i brže se obrađuju pristigli zahtevi.

“Moram da napomenem da mi ne radimo samo kupce-proizvođače, već da imamo i ozbiljnih proizvodnih objekata koji žele da se priključe na sistem. Mi smo jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj je industriji dozvoljen status kupac-proizvođač, nama je to nametnuto, znali smo da ćemo imati veliki problem sa tim, što se i desilo čim je cena električne energije otišla sa 45 na 75 evra, pa sada 95. Sada je cela naša industrija zainteresovana za ugradnju panela, a to su ozbiljne snage, ozbiljne elektrane koje zahtevaju izrade studija, dok u zakonu piše da to mora za pet dana da se uradi. To je nemoguće”, zaključuje Matić. 

Nikola Grubor, iz kompanije MT-KOMEX, istakao je da kompanija počela izgradnju solarnih elektrana 2012. godine. Tada su u Kladovu izgradili prvu solarnu elektranu u privatnom vlasništvu. Od tada do donošenja novog zakona nije bilo previše zahteva za izgradnju ovih elektrana.  

Kako kaže, niko nije mogao da očekuje trenutno stanje kada je reč o ceni električne energije ili energetskoj krizi, i niko nije bio spreman na trenutni obim posla.

“MT-Komex ima u izgradnji Toyo Tires, trenutno najveću solarnu elektranu, snage 8 megavata DC. Kada je reč o manjim elektranama, snage do 10 kilovata, veliko je interesovanje. Svi imaju želju da što pre sve završe, da izgrade i priključe na mrežu, ne uzimajući u obzir negativne posledice na sistem. Veliki je broj upita i sa njima se treba izboriti”, ističe Grubor.

Foto: Promo

Vladimir Šijačić je ispričao svoj put do priključenja solarne elektrane na sistem. Kaže da je bilo puno proceduralnih problema, ali da je sa ljudima iz Distribucije zajednički prolazio proceduru i da se na kraju sve dobro završilo.

Ulaganja u distributivnu mrežu

Prema rečima Predraga Matića Zakon o obnovljivim izvorima energije nije prepoznao potrebu ulaganja u distributivnu mrežu za potrebe priključenja OIE. 

“Samim tim i metodologija Agencije za određivanje naših prihoda nije to prihvatila i moram da napomenem da proizvođači ne plaćaju pristup sistemu, mrežarinu. Prenos energije iz distributivnog sistema u prenosni, njega sve više ima, to su milioni kilovat-sati koji iz distributivnog sistema odu u prenosni, nama stvaraju gubitke, povećavaju energiju, a nemamo ništa od toga. Elektrane se prave u područjima gde nemamo distributivnog konzuma i ta energija mora da šeta po mreži, to su nama gubici koje Agencija mora da uvidi i da nam poveća finansiranja koje ćemo uložiti u mrežu”, objašnjava Matić.

Ivana Đorđević detaljno je objasnila kako se radi obračun računa prozjumera

“Mi obračun radimo u skladu sa zakonom i po važećim propisima. Trenutno zakoni propisuju da se sve naknade i akcize utvrđuju na osnovu preuzete energije. I ako posmatramo da je kupac-proizvođač ustvari krajnji kupac, kao i svi ostali krajnji kupci za svu preuzetu energiju plaćaju kompletne naknade i to je ono što je propisano i u ovom momentu drugačije nije ni moguće. Tačno je da su kupci-proizvođači u tom delu nezadovoljni zato što je uredba definisala drugačiji način obračuna, odnosno utvrđeno je da će se sve te naknade obračunavati samo na utrošenu energiju, međutim kako su Zakoni viši pravni akt u odnosu na uredbu mi ne možemo drugačije da postupamo. Ono što je dobro jeste da je Ministarstvo više puta iniciralo sastanke na tu temu kako bi se pronašlo rešenje, nadamo se da će se to i nastaviti”, objašnjava Đorđević.

Učesnici ovog panela složili su se u tome da priključenja novih kapaciteta OIE na mrežu mogu da smanje potrebu za uvozom, da stabilizuju sistem, potrebni su, ali uz kontrolisano priključenje i uz ulaganja u mrežu.

Energetski portal

EIB izrazio podrsku zelenoj tranziciji regiona

Foto: EIB

Na samitu Berlinskog procesa o Zapadnom Balkanu 2022, potpredsednica Evropske investicione banke (EIB) Liljana Pavlova potvrdila je podršku banke Evropske unije zelenoj tranziciji i energetskoj sigurnosti regiona. U okviru svog novog, namenskog ogranka EIB Global, banka je povećala finansijsku i tehničku podršku kako bi pomogla napretku regiona u realizaciji Zelene agende, diversifikaciji energetskih izvora i povećanju otpornosti na klimatske promene. Pozivajući se na energetski paket za Zapadni Balkan koji je nedavno najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, potpredsednica Pavlova vidi ovu inicijativu kao jasnu demonstraciju solidarnosti EU sa regionom.

„Diversifikacija energetskog miksa i povećana otpornost regiona na klimatske promene doneće veliku korist ljudima iz regiona. Kao banka Evropske unije, EIB će biti uz vas na svakom koraku tog puta. Stavićemo na raspolaganje našu sveobuhvatnu podršku u vidu kreditiranja, kombinovanja sredstava i savetodavnih usluga.  Kao i uvek, radićemo zajedno sa svojim partnerima i u okviru Tima Evrope u cilju sprovođenja Ekonomsko-investicionog plana EU”, rekla je ona.

U bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom i drugim partnerima Tima Evropa, EIB Global aktivno radi na razvoju niza investicija u obnovljive izvore energije u regionu, kao što su vetroelektrana na Vlašiću i solarna elektrana u Obiliću. Istovremeno, Banka razvija inovativne finansijske instrumente za podsticanje čistije energije, prilagođavanja klimatskim promenama i zelenog tehnološkog razvoja u regionu, kao i za stimulisanje investicija privatnog sektora u zelenu i digitalnu tranziciju.

„Konkretno, radićemo zajedno na obnovljivim izvorima energije, kako bi se iskoristio znatan potencijal energije vetra i solarne energije u regionu. Pomoći ćemo da vaša ulaganja u elektroenergetske mreže i skladišnu infrastrukturu budu još delotvornija. Pored toga, EIB će integrisati energetsku efikasnost u sve svoje investicije u oblasti saobraćaja, urbanog razvoja, stanovanja, upravljanja otpadom ili razvoja privatnog sektora”, istakla je potpredsednica Pavlova.

EIB Global je 2022. godine obezbedio osam tehničkih grantova u iznosu od preko osam miliona evra u okviru svoje Inicijative za ekonomsku otpornost za projekte energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu, uključujući projekat socijalnog stanovanja u Tirani i sistem daljinskog grejanja u Prištini. Banka EU će nastaviti da podstiče energetsku sigurnost, regionalnu saradnju i povezivanje, koji čine srž Berlinskog procesa i deo obaveza koje su lideri Zapadnog Balkana podržali na samitu.

Foto-ilustracija: Pixabay (mrganso)

„Brzina i preciznost kojom će se sprovoditi sporazumi koje su postignuti na današnjem samitu o energetskoj i zelenoj tranziciji, kao i o većoj mobilnosti kako biste ojačali svoje zajedničko regionalno tržište, biće odlučujući za to koliko brzo će vaši građani osetiti pogodnosti”, zaključila je potpredsednica EIB.

EIB Global je od 2009. godine na Zapadnom Balkanu investirao 9,5 milijardi evra, doprinoseći razvoju vitalne infrastrukture, rastu privatnog sektora, kao i sigurnijoj i raznovrsnijoj energetskoj mreži.

Izvor: EIB

Sastanak Vujović-Žiofre: Srbija na putu zelene tranzicije

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, razgovarala je sa šefom delegacije Evropske unije u Srbiji Emenuleom Žiofreom, a zajednički je konstatovano da Srbija ostaje duboko posvećena članstvu u EU i da se naporno radi na postizanju napretka u okviru Poglavlja 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene.

„Ministarstvo zaštite životne sredine kao koordinator Zelene agende za Srbiju, postaraće se da proces Zelene agende bude blisko koordinisan sa procesom iz Poglavlja 27 i da ova sinergija doprinese napretku oba procesa. Nastavićemo i sa radom na Specifičnim planovima implementacije direktiva (DSIP) i višegodišnjem investicionom i finanijskom planu (MIFP). U skladu sa ovim, ažuriraćemo našu pregovaračku poziciju. To nam je bio prioritet u 2021. i ostaće i u 2023. godini“, rekla je ministarka Vujović.

Ona je dodala da je postignut značajan napredak u transponovanju i primeni zahteva Poglavlja 27 koji je postignut tokom proteklih godina.

„Uskoro sledi usvajanje novog seta zakonskih i strateških dokumenata“, objasnila je Vujović, navodi se u saopštenju.

Ambasador Žiofre je rekao da EU podržava Srbiju u razvoju novih izvora energije i prelasku na zeleniju energiju.

„U proteklih 20 godina smo obezbedili više od 800 miliona evra za energetski sektor u Srbiji. EU finansira veliki broj ekoloških projekata u zemlji, poput aktuelne izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu. EU je takođe izdvojila više od 40 miliona evra za izgradnju novog regiionalnog sistema za upravljanje otpadom za grad Novi Sad i još sedam opština“, zaključio je šef delegacije EU u Srbiji.

Energetski portal

Tri dana do konferencije COP27

Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)
Foto-Ilustracija: Pixabay (PIRO4D)

Konferencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama 2022. (COP27) počinje 6. novembra u 10 časova u Međunarodnom kongresnom centru Šarm El Šeiku, u Egiptu, i trajaće do 18. novembra.

Glavna tema Konferencije biće klimatske promene i smanjenje emisija CO2, koje dovode do toplotnih talasa, suše, šumskih požara i porasta nivoa mora. Osim ove teme, pažnja će biti posvećena i posledicama koje klimatske promene ostavljaju na siromašne i zemlje u razvoju, a koje ujedno u najmanjoj meri doprinose klimatskim promenama. U odnosu na to, razgovaraće se o tome na koji način će zemljama u razvoju pomoći usled nastalih šteta prouzrokovanih klimatskim promenama i na koji način te zemlje mogu da izgrade otpornost na iste.

Održavanje Konferencije u Egiptu, simbolično predstavlja veliki problem sa kojim se suočavaju ljudi koji žive u Africi, koju su tokom ove godine zadesile suše, toplotni talasi i poplave, a koja je kao kontinent odgovorna za samo oko 3 odsto globalnih emisija CO2.

Govoreći o problemu nerazvijenih država i potrebi da im se pomogne, osvrćemo se na prošlogodišnju Konferenciju Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama 2021. (COP26) održanu u Glazgovu, na kojoj je jedna od glavnih tema bila finansiranje siromašnih i zemalja u razvoju od strane razvijenih zemalja. Dogovor o obezbeđivanju 100 milijardi dolara godišnje kao pomoć ugroženim zemljama do 2020. godine, nije ostvaren, a nacije su na COP26 ponovo potvrdile tu svoju obavezu.

Podsećanja radi, na konferenciji COP26 preko stotinu vladinih lidera, finansijskih institucija i predstavnika nevladinog sektora obavezalo se da će zaustaviti krčenje šuma i degradaciju zemljišta do 2030. godine. Pored toga, više od 100 zemalja potpisalo je sporazum da će do 2030. godine smanjiti emisiju metana za 30 odsto u odnosu na 2020. godinu, a 45 zemalja potpisalo je dogovor da će do 2040. godine napustiti korišćenje uglja. Ipak, nakon što je 13. novembra postignut dogovor oko Klimatskog pakta iz Glazgova, termin ’’napuštanje uglja’’ zamenjen je terminom ’’smanjenje upotrebe uglja’’. Zemlje potpisnice dale su obećanje da će raditi na smanjenu emisija štetnih gasova kako bi se stvorila mogućnost da se zagrevanje ograniči na 1,5 oC.

Katarina Vuinac

CLS i Savez energetičara: Potrebna promena energetske politike

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (tookapic)

Na javnoj diskusiji koju su danas organizovali Centar za lokalnu samoupravu i Savez energetičara, zaključeno je da je Srbiji neophodna promena energetske politike koja podrazumeva stavljanje u funkciju obnovljivih resursa, povećanje energetske efikasnosti, kao i uvođenje tržišnih elementa na strani ponude i potražnje uz prethodnu izradu socijalnih karata stanovništva.

Direktor CLS-a Nikola Jovanović rekao je da je neophodno izvršiti decentralizaciju proizvodnje energije, gde bi opštine u Srbiji imale značajnu ulogu u razvijanju energetskih kapaciteta i tako direktno uticale na svoj ekonomski razvoj.

“Nema opštine u Srbiji koja ne poseduje određene neiskorišćene energetske resurse, dok se na pr. lignit nalazi na teritoriji samo pet opština”, dodao je Jovanović.

“Zašto stanovništvo koje ima preko 12 mlrd evra štednje u bankama ne investira makar deo toga u isplative projekte energetske efikasnosti, važno je pitanje za novu ministarku”, zaključio je Jovanović.

Predsednik Saveza energetičara prof. dr Nikola Rajaković je naglasio da je ulaganje u solarne elektrane neophodan naredni korak, ali da država mora imati ozbiljnu krovnu strategiju za celokupnu energetiku u 21. veku.

“Ne sme se desiti da zbog aktuelne krize zaboravimo na globalne trendove i da dozvolimo sebi da trajno tehnološki zaostanemo za razvijenim svetom. Zato je bitno da razvijamo proizvodnju blizu mesta potrošnje, mikro mreže, kao i da pratimo situaciju sa vodonikom kao izvorom energije u budućnosti”, kaže Rajaković.

O aktuelnim problemima i predlozima za budućnost govorili su i Milun Babić, potpredsednik Saveza energetičara, Ilija Batas Bjelić iz Instituta tehničkih nauka SANU i Dejan Stojčevski, tehnički direktor srpske berze električne energije SEEPEX.

Izvor: eKapija

Italija: Punjenje električnih automobila skuplje za 161 odsto u odnosu na prošlu godinu

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)
Foto-ilustracija: Pixabay

Punjenje električnog automobila u Italiji koštaće 161 odsto više nego pre godinu dana zbog rasta cena struje.

“Zbog rasta cena energije punjenje električnog automobila je, u nekim slučajevima, skuplje od tradicionalnog punjenja automobila gorivom. Ako električni auto ne punite kod kuće, već na javnoj stanici za brzo punjenje, to će vas koštati još više”, navodi se u izveštaju italijanskog portala Facile.it.

Stručnjaci su izračunali da je raniji trošak punjenja električnog automobila u Italiji bio 50-70 odsto niži nego za dopunjavanje benzinskih ili dizel modela. Sada, puna baterija ‘zelenog automobila’ može koštati više od punog rezervoara benzina, piše Politika pozivajući se na Russia Today.

U studiji je ističe da bi vlasnika malog automobila u B segmentu benzin za vožnju od 1.000 kilometara koštao 83 evra, taj trošak za dizel automobil bi bio 71 evro, a za auto s električnim motorom 85 evra za vožnju na istoj udaljenosti, dok je pre samo godinu dana iznosio samo 33 evra.

div class=“naslovi-box“>

Pročitajte još:

Prema italijanskom regulatornom organu za energiju, elektomreže i životnu sredinu (ARERA), u trećem kvartalu 2022. godine je takozvana jedinstvena nacionalna cena električne energije porasla skoro četiri puta u odnosu na prvi kvartal. Regulator je zbog toga preduzeo dodatne mere kako bi obuzdao dalji rast cena energije. Ukupno se očekuje da će prosečna italijanska porodica potrošiti godišnje u proseku 1.322 evra za struju, dok je 2021. prosečna potrošnja bila 632 evra.

Tarife za električnu energiju u Italiji zabeležile su rekordan rast prošlog meseca, premašivši 136 odsto na godišnjem nivou, prema studiji Nacionalne unije potrošača.

Italija, zajedno sa ostatkom Evrope, doživljava energetski šok neviđenih razmera, pošto su se cene struje višestruko povećale. Prema rečima stručnjaka Italijani treba da se pripreme za racionalizaciju tokom najhladnijih zimskih meseci.

Izvor: Biznis.rs

Na Svetski dan čistog vazduha Srbija u crvenom

Foto-ilustracija: Unsplash (Yaroslav Boshnakov)
Foto-ilustracija: Unsplash (Carolina Pimenta)

Širom sveta danas se obeležava Svetski dan čistog vazduha, kao podsetnik da je vazduh za nas uslov života i kao upozorenje na opasnosti usled svakodnevnog prekomernog emitovanja štetnih materija u atmosferu. I ovo zvuči zaista lepo, ako živite u gradovima i zemljama u kojima je vazduh i dalje “gas bez mirisa, ukusa i boje”, a ukoliko živite u Srbiji velike su šanse da ste vazduh jutros i videli i namirisali.

Prema podacima sajta World Air Quality Index, Srbija je danas u crvenom, nalazimo se na petom mestu najzagađenijih država na svetu. To nas dovodi do toga da je Beograd već danima jedan od najzagađenijih glavnih gradova na svetu. Ništa bolja situacija nije ni u Novom Sadu, Smederevu, Nišu, Čačku, Valjevu i gotovo svim ostalim gradovima u Srbiji.

Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine navodi se da je zagađenje  prouzrokovano povećanjem emisije PM10 i PM2.5 suspendovanih čestica i vremenskim prilikama, jer se polje visokog vazdušnog pritiska formiralo nad centralnom i južnom Evropom i time uslovilo stabilnost atmosfere, odsustvo vetrova i vertikalnih strujanja vazduha.

“Od ukupne emisije PM10 suspendovanih čestica, emisije poreklom od individualnih ložišta i toplana toplotne snage manje od 50 MW na godišnjem nivou doprinose udelom od 65 odsto, dok je udeo emisije PM2.5 suspendovanih čestica iz istih izvora 80 odsto, te apelujemo da građani obrate pažnju na energente koje koriste”, navodi se u saopštenju.

Prema ranije odbjavljenim podacima Svetske zdravstvene organizacije preko 90 odsto populacije udiše zagađeni vazduh i sve je više smrtnih slučajeva zbog komplikacija izazvanih zagađenjem vazduha.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ali Arif Soydaş)

Zbog veoma zagađenog vazduha, zdravstvene tegobe se mogu očekivati i kod zdravih osoba i u osetljivim grupama populacije kakve su stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća.

Tamo gde je vazduh jako zagađen, preporuka je za celokupu populaciju: izbegavati sve fizičke aktivnosti u spoljašnjoj sredini, skratiti boravak na otvorenom, preusmeriti obavljanje uobičajenih aktivnosti u zatvoren prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

Prema pisanju domaćih medija, vrtćima u Beogradu je stigao dopis da zbog zagađenog vazduha ne izvode decu napolje. 

Poboljšanje kvaliteta vazduha je prioritetni cilj Ministarstva zaštite životne sredine, a građani, sa svoje strane, korišćenjem čistijih energenata postaju saveznici u rešavanju dugogodišnjeg problema, na kojem država strateški radi, piše na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.

Milica Radičević

Otvoren poziv za dodelu bespovratnih sredstava inovatorima do 15. novembra

Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)
Foto ilustracija: Pexels

Inovativnim preduzećima i timovima na raspolaganju je novi javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava kroz programe finansiranja Fonda za inovacionu deltanost u periodu od 15. septembra do 15. novembra 2022. godine. Sredstva u visini od 3,2 miliona evra zajednički kroz IPA projekat ”Povećanje kapaciteta i tehnološke spremnosti malih i srednjih preduzeća” obezbeđuju Republika Srbija i Evropska unija, navodi se na sajtu Fonda za inovacionu delatnost.

Fond u trećem ciklusu prijavljivanja finansijski podsticaj za transformaciju inovativnih ideja u održive projekte, obezbeđuje kroz Program ranog razvoja i Program sufinansiranja inovacija. Program su, uz jasno definisane kriterijume, namenjeni za razvoj novih proizvoda, usluga ili tehnologija koji imaju snažan inovativni potencijal za kojima postoji potreba na tržištu.

Fond, u zavisnosti od programa, dodeljuje od 80.000 do 300.000 evra po pojedinačnom projektu, a preduzeća su za implemenatciju projekta u obavezi da obezbede i deo sredstava iz drugih privatnih izvora. Na taj način, Fond zajedno sa preduzećima učestvuje u istraživanjima i razvoju inovativnih rešenja, koja posledično imaju pozitivan uticaj na nacionalnu privredu.

Projektne prijave iz svih oblasti nauke i tehnologije i svih industrijskih sektora podnose se putem portala, a neophodna dokumenatcija za prijavu i detaljne informacije o javnom pozivu nalazi se na internet prezentaciji Fonda.

Tim Fonda svakodnevno će pružati podršku i jednom nedeljno održavati radionice pod nazivom „Otvorena vrata“, kako bi se svim zainteresovanim aplikantima predstavili uslovi i detalji za podnošenje prijava projekata. Pored toga, u saradnji sa lokalnim partnerima, kao i svim organizacijama koje rade sa malim i srednjim preduzećima i naučnoistraživačkim institucijama organizovaće informativne sesija.

Pozitivna iskustva iz niza prethodnih ciklusa finansijske i konsultativne podrške Fonda njihovom inovativnom sektoru bila su ključni faktor za kontinuirano ulaganje u portfolio Fonda koga čine održivi i pouzdani mehanizmi podrške.

Ugovorom o direktnom grantu – Povećanje inovacionih kapaciteta i tehnološke spremnosti MSP, koji je potpisan između Fonda za inovacionu delatnost i Ministarstva finansija (Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije) obezbeđuje sredstva za nastavak sprovođenja Programa ranog razvoja, Programa sufinansiranja inovacija i Programa saradnje nauke i privrede.

Ukupna vrednost Ugovora o Direktnom grantu iznosi 20 miliona evra, od čega 15 miliona evra iz Pretpristupnih fondova Evropske unije za 2018. godinu (IPA 2018) i 5 miliona evra iz budžeta Republike Srbije, sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Iznos opredeljen za finansiranje odobrenih projekata u okviru Programa ranog razvoja, Programa sufinansiranja inovacija i Programa saradnje nauke i privrede, finansiranih u okviru ovog Ugovora o Direktnom grantu iznosi 18 miliona evra.

Energetski portal

Kako se umanjuje račun za grejanje i koliko se uštedi ako se temperatura spusti za jedan stepen

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)
Foto-ilustracija: Pixabay (ri)

Grejna sezona je uspešno počela i ministarka energetike Dubravka Đedović kaže da je zahvaljujući lepom vremenu u oktobru i odlaganju početka grejanja zemlja na gasu uštedela više od 50 miliona evra. Daljinski sistemi se postepeno uhodavaju i savetuju građanima da se vreme do vikenda, za kada se najavljuje zahlađenje, iskoristi za otklanjanje eventualnih kvarova na instalacijama. Direktor „Udruženja toplana Srbije“ Dejan Stojanović kaže za RTS da se smanjenjem toplote od samo jednog stepena štedi 16 ili 17 miliona evra.

Dejan Stojanović je rekao gostujući u Dnevniku RTS-a da je situacija sa toplanama standardna, da se otklanjaju manji problemi, na podstanicama i čitavim objektima. U nekolicini gradova postoje nekakvi problemi, ekipe su na terenu i sve se otklanja u toku jednog dana, kaže Stojanović.

Grejni dan nije isti u svim opštinama. Na pitanje od čega on zavisi, Stojanović navodi da grejni dan traje od 6 do 21 ili 22 časa, u zavisnosti od lokalnih odluka.

,,Propisane temperature su na nivou 19 do 21 stepen, za preporučene temperature grejnog prostora. U ovom periodu, kada imamo rast temperature tokom dana, situacija je takva da se isporučuje toplotna energija u tim granicama, uključujući i prekide u isporuci toplotne energije“, navodi Stojanović.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, za jedan stepen smanjenja štedimo šest posto energenata, što je u slučaju Srbije 36 miliona standardnih kubnih metara gasa ili 16 ili 17 miliona evra.

,,Još krajem septembra su obezbeđene prilične zalihe tečnih energenata koje mogu da skladište sistemi daljinskog grejanja. Te zalihe su krajem oktobra nešto povećane, tako da za sada imamo stabilnu situaciju. Što se tiče prirodnog gasa, skladište u Banatskom dvoru, naš deo, napunjeno je skroz, kao i skladište u Mađarskoj“, dodaje Stojanović.

Foto-ilustracija: Pixabay (ri)

Toplane imaju i alternativu da u slučaju poremećaja u snabdevanju gasom mogu preći na grejanje na mazut. Međutim, od 60 toplana 16 nema tu mogućnost jer mogu da greju samo na gas. Na pitanje šta će se raditi ako dođe do nekih poremećaja, Stojanović podseća da smo sličnu situaciju imali tokom gasne krize 2009. godine.

,,Široka potrošnja i 16 ili 17 toplana koje nemaju mogućnost supstituisanja prirodnog gasa imaju prioritet u snabdevanju onim količinama raspoloživog gasa imamo koliko imamo“, napominje Stojanović.

Navodi da se do 1. septembra za naredni grejni period predaju zahtevi za korekciju cene.

„Rešeno je pozitivno 17 zahteva. Ta poskupljenja su od dva do 35 odsto. Mazut, koji određeni broj toplana koristi, poskupeo je, godina na godinu, 67 odsto. To je moralo da rezultira povećanjem tarifa za grejanje“, ukazuje Stojanović.

Prema njegovim rečima, naplata je veoma dobra poslednjih godina.

,,Opet, dolazimo do stalnog problema. Ako vam neko fakturiše 100 dinara, a vi platite 98, kada se to akumulira godinama dolazimo do ozbiljnog problema. Dugovanja privrede su na nivou od 10 milijardi, stanovništva na nivou 15 milijardi i budžetskih institucija oko 150 miliona. Da bismo imalu stabilnu sezonu, uslov svih uslova je da svi svoje obaveze izmire. Svi smo povezani u tom lancu, ne bi bilo zgodno da se ta dugovanja u narednom periodu povećavaju“, ističe Stojanović.

Opravdani troškova toplana određuju se, kaže, na godišnjem nivou.

,,Cene grejanja se mogu umanjivati ili uvećavati na godišnjem nivou tek sa sledećom promenom cene. Nadležnost je na lokalnim samoupravama, tako da će one sa toplanama odlučivati šta će se dalje činiti“, zaključuje Stojanović.

Izvor: RTS

Održivo poslovanje u vremenu krize

Energetski portal
Foto-ilustracija: Pixabay (anncapictures)

U okviru Focus on Business&Regulation Conference, koja je organizovana od strane Karanović & Partners, razgovaralo se o održivom poslovanju koje vodi računa o čoveku, ali i o životnoj sredini.

Karanović&Partners su regionalna advokatska kancelarija u jugoistočnoj Evropi, koja sarađuje sa kancelarijama u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Rade sa jednim od najuglednijih kompanija u svetu, bankama, vladama, državnim kompanijama ali i nevladinim organizacijama.

Jedna od tema o kojima se razgovaralo na Konferenciji jeste ESG, odnosno standardi koji usmeravaju korporativne politike prema konceptima održivog razvoja u oblasti zaštite životne sredine i društvene odgovornosti. Pitanje koje se postavlja jeste da li je ESG  prolazni period ili koncept koji će ostati. Postavlja se i pitanje da li će on u budućnosti biti jedan od ključnih faktora koji će razlikovati uspešne od neuspešnih kompanija.

Govornici Konferencije bili su predstavnici firmi koje uspešno primenjuju koncept održivog razvoja.

Nina Elezović direktorka sektora za korporativne poslove i održivo poslovanje, Coca-Cola HBC, govorila je o strategiji prema kojoj će Coca-Cola do 2040. godine biti ugljenično neutralna, ističući da se oni nisu obavezali da samo njihova kuća biće ugljenično neutralna, već da će pokušati da se i ugljenični otisak njihovih partnera smanji.

Prema njenim rečima, sve što je u njihovom domenu i proizvodnom procesu, prati se i meri na nedeljnom nivou, od utroška električne energije i vode, do svih drugih materijala koji ulaze u njihovu ambalažu. Takođe, na terenu rade sa svojim kupcima na način da vrše zamenu opreme koju koriste njihovi kupci, a najčešće je reč o rashladnim uređajima, koristeći pametnu tehnologiju. Kako direktorka navodi, njihovi frižideri sada koriste 50 odsto manje električne energije u odnosu na pre nekoliko godina.

Kada se govori o dobavljačima, Elezović kaže da svi dobavljači koji žele da sarađuju sa njima, moraju da prođu reviziju njihovih politika, a takođe imaju i edukacije za svoje dobavljače.

Svetlana Cerović direktorka Odeljenja za finansiranje i savetovanje u UniCredit banci navodi da još od 2007. i 2008. godine, održivost predstavlja jedan od osnovnih stubova u razvoju ciljeva. Neki od ciljeva koji su još tih godina bili zadati, jesu oni koji su i danas aktuelni, a to je smanjenje gasova sa efektom staklene bašte. Još jedan važan cilj koji je bio zadat jeste obustava finansiranja prema industriji uglja.

Prema njenim rečima, oni imaju set novih ciljeva koji se fokusiraju na okruženje, zelenu tranziciju, ali i na društveno dogovorno poslovanje.

U toku 2022. godine, prema njenim rečima, oni su kao banka u potpunosti napustili korišćenje plastične ambalaže, rade i na sortiranju otpada u njihovim prostorijama, a kao najvažniji poduhvat navodi da energiju za sopstvene potrebe koriste iz obnovljivih izvora.

Kada je reč o klijentima, odnosno malim i srednjim preduzećima, njihova banka trudi se da ne obezbedi samo povoljnije uslove finansiranja, već i tehničku podršku na način da svoje klijente usmeri kako da pripreme svoje projekte i da postignu maksimalnu efikasnost i isplativost svojih investicija.

,,Kao lizing kuća, UniCredit je u prošloj godini bio jedan od tržišnih lidera u implementaciji, pogotovo solarnih projekata… Mi smo samo u prošloj godini kroz lizing finansirali 7 megavata elektrana’’, rekla je direktorka.

Miloš Kostić direktor kompanije MT-KOMEX, osvrnuo se šta se dešavalo u prethodnih 10 godina i gde se sada nalazimo. On je istakao da je u ovom periodu izgrađen veoma mali broj solarnih elektrana, oko 130 na krovovima i samo šest na zemlji, te svega sedam vetroelektrana.

Foto: MT-KOMEX

Kostić je istakao da je 2013. godine izgrađena prva solarna elektrana u privatnom vlasništvu koja je dobila status povlašćenog proizvođača i nalazi se u Kladovu. Prema njegovim rečima ovo je trenutno najveća solarna elektrana na zemlji u Srbiji, ali neće biti još dugo jer se gradi još jedna, veća.

,,Bitno je istaći da elektrana u Kladovu prosečno proizvodi negde oko 2,8 miliona kilovat-sati godišnje, što značajno doprinosi smanjenju CO2. Kada smo gradili solarnu elektranu izgradnja jednog megavata koštala je 1.600 hiljada evra, sada je 750 hiljada evra”, objašnjava Kostić.

Prema njegovim rečima mnogo toga se promenilo i na polju tržišne utakmice. Postali smo članovi energetske zajednice, liberalizovali smo tržište, imamo 75 trgovaca električnom energijom. Međutim 2021. godine kriza je poremetila kompletan sektor, te nam je sada u fokusu energetska bezbednost i energetska nezavisnosti.

Kostić je istakao da u njegovoj kompaniji radi tim iskusnih inženjera koji rade na projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije, te da uz tim od 40 instalatera mogu da vode proces od početka do kraja – od projektovanja, izgradnje i puštanja u rad solarne elektrane.

,,Izgradnja solarne elektrane je ozbiljna investicija, koja se može u potpunosti isplatiti za nekoliko godina. Pomenuću dva primera, jedno industrijsko preduzeće koje koristi električnu energiju za sopstvenu potrošnju je u stvari investicijom u jednu solarnu elektranu uštedelo sredstva. Deo potrošnje koju kupujete sa otvorenog tržišta, po cenama od 95 evra, vi imate dodatno 21 evro u proseku – onih varijabilnih troškova – dolazite na 116 evra po megavat satu ukoliko samostalno proizvodite električnu energiju i koristite je u proizvodnom procesu. Ukoliko elektrana urađena na taj način da optimalnim kapacitetom snabdeva vašu potrošnju, vi ćete imati veoma malu količinu viška energije koju ćete predavati u sistem”, kaže Kostić.

Kako dodaje, zahvaljujući novom zakonu dobili smo novi koncept kupac-proizvođač koji vlasnicima solarnih elektrana omogućuje da višak proizvedene električne energije plasiraju u mrežu.

Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

Kostić se osvrnuo i na to kako je njegova kompanija uvidela da posebnu pažnju treba posvetiti elektromobilnosti, te je pre pet godina osnovao kompaniju Charge&GO koja je razvila prvu digitalnu platformu i aplikaciju koja omogućava brzo i jednostavno punjenje električnih vozila. Platforma pruža vozačima električnih vozila efikasnu uslugu punjenja i plaćanja korišćenja mesta za punjenje, kao i mogućnost kompanijama da daljinski upravljaju svojom mrežom punjača, što obuhvata brojne usluge kao što su kontrola punjenja, praćenje rada punjača, određivanje cena, ograničavanje upotrebe i pregled sesija punjenja. Do sada su na više od 44 lokacija na putevima i autoputevima Srbije postavili elektropunjače snage od 22 do 180 kW.

,,Uopšte nije trenutak da odustajemo od investicija kada pričamo o zelenoj energiji. Mislim da je trenutak da investiramo. Da li je to sopstveni kapital, ili kapital koji dolazi kroz zaduženje kod banke, trenutak je sada da mi na našem nivou učinimo nešto da sprečimo dalje inflacije električne energije, a ujedno ćemo napraviti nešto dobro i za našu životnu sredinu’’, zaključio je Miloš Kostić.

Energetski portal

Oporavak železničkog teretnog transporta – vraćen na pretpandemijski nivo

Foto-ilustracija: Unsplash (Balazs Busznyak)
Foto-ilustracija: Unsplash (Guilherme Stecanella)

Nakon dve duge i teške godine železnički teretni transport u Evropskoj uniji donekle se oporavio u 2021. godini. Prema podacima Zavoda za statistiku EU (Eurostat), nakon smanjenja od 2,2 odsto i 6,1 odsto u 2019. i 2020. tokom prošle godine je došlo do oporavka. 

Kako bi sprečile širenje koronavirusa članice Evropske unije su uvele restriktivne mere koje su imale veliki uticaj na železnički teretni saobraćaj. U 2021. godini, bilo je naznaka izvesnog oporavka, pri čemu je železnički teretni transport porastao za 8,7 odsto u odnosu na 2020. godinu, dostigavši skoro visok nivo iz 2018. godine, na 399 milijardi tonskih kilometara (tkm).

Prvi pokazatelji oporavka uočeni su u četvrtom kvartalu 2020. godine kada je došlo do povećanja od 5,1 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine. Ovaj trend se postepeno nastavio u svim kvartalima 2021.

Najveća stopa rasta u železničkom teretnom saobraćaju zabeležena je u drugom kvartalu 2021. godine, uz rast od 20,5 odsto, a zatim u trećem kvartalu (+8,0 osto). Prvi i četvrti kvartal povećani su za po 3,4 odsto u poređenju sa istim kvartalom 2020.godine.

Kako se navodi u izveštaju Eurostata železnički teretni saobraćaj opada u sedam država članica, a raste u ostalim.

U sedam država članica EU, železnički teretni transport je smanjen između 2020. i 2021.: Danska (-18,9 odsto), Portugal (-18,3 odsto), Litvanija (-8,2 odsto), Letonija (-7,7 odsto), Irska (-5,2 odsto), Hrvatska (-3,3 odsto) i Mađarska (-2,1 odsto).

U preostalim državama članicama, učinak železničkog saobraćaja je porastao u istom periodu. Najveći rast zabeležen je u Estoniji (+22,9 odsto), a slede Španija (+20,3 odsto), Slovačka (+18,6 odsto), Italija (+15 odsto), Nemačka (+13,5 odsto), Francuska (+13,3 osto) i Rumunija (+10,9 odsto).

U apsolutnom iznosu u Nemačkoj je zabeležen najveći rast i to od 14,7 milijardi tkm u 2021. u odnosu na 2020. godinu. Zatim sledi Francuska sa rastom od 4,2 milijarde tkm u istom periodu.

Kada je reč o Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj prevezenih putnika u železničkom saobraćaju u 2021. godini beleži rast od 6,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a ostvareni rad, iskazan u putničkim kilometrima, veći je za 21,7 odsto. Količina izvezene i uvezene robe je porasla, pa je ukupna prevezena roba u železničkom saobraćaju veća za 2,7 odsto. Obim rada u tonskim kilometrima, u železničkom saobraćaju porastao je za 6,5 odsto. 

U našoj zemlji se radi i na razvoju i širenju mreže, elektrifikaciji određenih deonica u Srbiji, ali i na kupovini novih brzih i hibridnih vozova.

Milica Radičević

Bambi kao primer i inspiracija u očuvanju životne sredine

Foto: Bambi
Foto: Bambi

Nakon što je 2019. godine Bambi postao deo Coca-Cola HBC porodice, ambicije kompanije u domenu održivog poslovanja značajno su osnažene. Sinergija sa kompanijom međunarodne reputacije donela je novo iskustvo u sagledavanju tema koje se tiču ekologije i još suptilniji pristup rešenjima. 

Kako bi se strateški pristupilo održivosti, Bambi je kreirao dokument pod nazivom „Misija održivosti do 2030. godine” u kom su definisali konkretne ciljeve u ovoj oblasti. Zatim su formirali međusektorski tim sa primarnim zadatkom da se podrži implementacija zelenih rešenja i radi na odgovornom odnosu prema prirodnim resursima

U julu 2020. godine Bambi je u potpunosti prešao na upotrebu obnovljivih izvora energije, a dve trećine voznog parka zamenili su vozilima sa pogonom na tečni naftni gas. Veliku pažnju su posvetili smanjenju potrošnje vode, a ostvarena ušteda u periodu od 2010. do 2021. godine iznosi neverovatnih 55 odsto. Pridružujući se inicijativi Svet bez otpada, Bambi je odredio i dostizanje nultog otpada 2025. godine. Za postizanje ovog cilja pokrenut je set aktivnosti kako kroz infrastrukturna ulaganja, tako i kroz stalnu edukaciju zaposlenih o upravljanju otpadom

U skladu sa planovima kompanije za povećanje kapaciteta proizvodnje, Bambi je u 2022. godini realizovao i projekat izgradnje reciklažnog dvorišta površine 500m², koji omogućava privremeno pakovanje svih vrsta otpada koji se generiše na lokaciji fabrike. Iako su cene materijala za gradnju naglo i neočekivano porasle gotovo dvostruko, te je i sama investicija značajno premašila planirani budžet, kompanija je bila odlučna da istraje u izgradnji ovakvog objekta. Prilikom projektovanja, odabrani su materijali koji će imati funkciju poboljšanja energetskih svojstava samog objekta, a reciklažno dvorište zamišljeno tako da može prihvatiti čak 30 različitih vrsta otpada. 

Foto: Bambi

Nataša Jovanović, specijalista za sistem zaštite životne sredine, navodi da novo reciklažno dvorište omogućava i sortiranje komunalnog otpada i njegovo preusmeravanje na dalju preradu  ili tretman takozvanog kooprocesuiranja, odnosno spaljivanje i dobijanje energije za neki drugitehnološki proces. Ona dodaje da su koristi reciklažnog dvorišta vidljive ne samo kroz činjenicu upravljanja različitim vrstama otpada , već i u tome što kompanija dobija energetski efikasan prostor, standardizovan i po pitanju bezbednosti na radu, protivpožarne zaštite i zaštite životne sredine.

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM

Što je magla čudnije boje, to je zagađenje veće

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)
Foto-ilustracija: Unsplash (Ali Arif Soydaş)

Proteklih dana, jedno od najčešćih pitanja bilo je da li je veliki deo Srbije prekriven maglom ili smogom? Beograd je danima u crvenoj zoni, odnosno među najzagađenijim gradovima sveta. Klimatolog, profesor Vladimir Đurđević kaže za RTS da je smog sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, snežno bela. Magla, prema njegovim rečima, ne može da bude posledica zagađenja, ali je, dodaje, trik u tome što odgovarajući meteorološki uslovi koji dovode do značajnog porasta zagađenja, ujedno dovode i do magle.

On dodaje da magla i zagađenje idu zajedno jer postoji u atmosferi najniži sloj vazduha čija je visina u proseku oko jedan kilometar.

„U određenim meteorološkim uslovima on može da se spusti, da bude tanji. Kada se taj sloj stanji, poraste i koncentracija zagađenja. I kada se pomešaju magla i zagađenje, napravi se smog. Smog je sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, snežno bela. U gradovima ne možemo u principu da vidimo pravu maglu, već kombinaciju magle i zagađenja. Mi, nažalost, kad smo u gradu živimo u smogu, a ne u magli“, naglašava Đurđević.

Magla, prema njegovim rečima, ne može da bude posledica zagađenja, ali je, dodaje, trik u tome što odgovarajući meteorološki uslovi koji dovode do značajnog porasta zagađenja, ujedno dovode i do magle.

„Isti uslovi koji dovode do skakanja zagađenja, dovedu i do pojave magle. Kad se te dve stvari pomešaju, dobijemo smog“, objašnjava Đurđević.

Navodi da je glavni faktor za zadržavanje magle slab vetar.

„Pojačavanje temperaturne inverzije bude potpomognuto time da je vetar slab. Kada imamo pristojnu temperaturnu inverziju, postoje pogodni uslovi da se taj niži sloj atmosfere stanji i da dođe do porasta koncentracija zagađujućih materija i pojave magle“, napominje Đurđević.

U magli, ističe, ne može da pada kiša, ili su to neke kiše slabog intenziteta.

„Kada imamo pravu kišu, ona ispira zagađenja iz vazduha, a najbolji čistač u Beogradu je košava. Taj jak vetar omogućava da se prizemni vazduh meša sa vazduhom na visini koji je čist i tako se smanjuje koncentracija zagađenja u prizemlju“, kaže klimatolog.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Jones)

Zagađenje je, naglašava, vidljivije zbog magle.

„Prepoznavanje zagađenja u magli je njena boja. Što je čudnije boje – žućkastija, zelenkastija, sivkastija – ima više zagađenja u magli“, ukazuje Đurđević.

Dodaje da ne bi trebalo da očekujemo neke značajnije promene sa temperaturnim inverzijama. To je fenomen koji će ostati manje-više u okvirima koje danas imamo.

Kada se može očekivati sneg 

Đurđević kaže i da će u narednih nekoliko dana malo pasti temperatura.

„Imaćemo nešto hladnije vreme, ali to će biti u granicama normale za ovo doba godine. Prema trenutnim prognozama, prve dve nedelje novembra temperature će biti u proseku za ovo doba godine, možda tek u drugoj polovini novembra možemo očekivati neko značajnije zahlađenje koje će malo podsećati na zimu“, kaže Đurđević.

Ističe da u naredne dve nedelje ne bi trebalo da imamo značajnih padavina, posebno ne sneg.

„Snega će možda biti tek krajem novembra, ali prema prognozama se ne vidi da je to izvesno“, zaključio je Đurđević.

Izvor: RTS

Panel diskusija „Srbija i svet uoči COP 27“

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Promo

Centar za međunarodnu javnu politiku će u petak, 4. novembra, sa početkom u 18 časova, na Fakultetu političkih nauka organizovati panel diskusiju „Srbija i svet uoči COP 27“ posvećenu aktuelnoj situaciji u oblasti borbe protiv klimatskih promena u Srbiji i svetu, očekivanjima od predstojećeg COP 27 u Šarm el Šeiku, kao i sudbini Pariskog sporazuma iz 2015. godine.

Učesnici panela su: Prof. dr Vladimir Đurđević, Institut za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Ana Vuković Vimić, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Ivanka Stojnić, menadžer za održivi razvoj kompanije Nestlé za jugoistočno evropsko tržište, dok je moderator panela Radomir Jovanović, osnivač i član Upravnog odbora Centra za međunarodnu javnu politiku.

Koliku štetu klimatske promene svakodnevno nanose Srbiji i svetu? Šta je naša zemlja preduzela po ovom pitanju i kakve su njene međunarodne obaveze? Šta je to regenerativna poljoprivreda i kako ona doprinosi borbi protiv klimatskih promena? Kakva su očekivanja nauke, a kakva biznis sektora od predstojećeg COP 27 u Egiptu? Ima li nade za Pariski sporazum? Ovo su samo neka od pitanja na koja će eminentni učesnici pokušati da pruže odgovore.

Centar je do sada uspešno organizovao tri panel diskusije posvećene klimatskim promenama – 2016, 2018. i 2019. godine, a na njima su učestvovali ambasadori, državni zvaničnici, predstavnici nauke i biznis sektora.

Izvor: Centar za međunarodnu javnu politiku