O “Solarizaciji Srbije” govorilo se na panelu tokom drugog dana Međunarodnih dana investicija i energetike koji je programski organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.

Mesto više tražilo se upravo za ovaj panel na kom su učestvovali Ivana Đorđević, direktorka Sektora za upravljanje kupcima-proizvođačima JP Elektroprivreda Srbije, Predrag Matić, direktor Direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucija Srbije, Vladimir Šijačić, građanin prozjumer, Nikola Grubor, inženjer u kompaniji MT-KOMEX, dok je moderator bila Nevena Đukić, direktorka CEEFOR-a. 

Okupljenima se u uvodnom izlaganju obratio prof. dr Saša Igić, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj koji je istakao da je donošenjem Uredbe o kupcima-proizvođačima otvoreno novo polje koje je izuzetno atraktivno i koje je privuklo pažnju. Prvi put se građanima pruža mogućnost da postanu proizvođači električne energije i viškove predaju u sistem, to se poklopilo sa trenutnom energetskom krizom, tako da ova inače veoma interesantna oblast dobija na značaju.

“Sekretarijat je ove godine raspisao konkurs za izradu Katastra solarnih elektrana preko jednog megavata. Nažalost nismo imali validnih ponuđača, te ćemo Javnu nabavku morati da ponovimo. Smatram da je ovo veoma bitno pošto bi na jednom mestu dobili sve lokacije pogodne za solarne elektrane, njihovu infrastrukturnu razvijenost kapaciteta i sve druge podatke koji su neophodni budućim investitorima”, objasnio je Igić.

Ivana Đorđević je istakla da je od marta meseca do sada zaključeno 556 ugovora sa kupcima-proizvođačima, od toga 478 sa domaćinstvima, a 78 sa ostalima. Od ukupnog broja, 437 se nalazi u Registru distribucije, ostali čekaju na priključenje. 

“Postoji veliko interesovanje proizvođača, svake nedelje imamo sve veći broj zahteva. Od prošle nedelje imamo 70 novih zahteva, što mislim da je sjajan podatak, jer je to pokazatelj da postoji potencijal i da svi treba da radimo na tome da što više motivišemo građane, jer je ovo veoma važna tema za sve nas”, kaže ona.

Predrag Matić se osvrnuo na donošenje seta Zakona 2021. godine, kao i na rad nad podzakonskim aktima.

“Rad na Uredbi o kupcima-proizvođačima je bio veoma mučan, na izradi se struka nije mnogo pitala, nametnuta su rešenja sa kojima se nismo slagali, ni sada se ne slažemo i tvrdim da je Uredba u suprotnosti i sa Zakonom o korišćenju OIE i sa krovnim zakonom o energetici, to je veoma bitno napomenuti. Nadam se da će novo Ministarstvo imati više sluha i već smo krenulu u nove priče i novi nacrt Uredbe”, objašnjava Matić.

Kako je rekao, očekivali su da će nakon usvajanja Uredbe stići mnogo zahteva, a u hodu su smišljali tehnička rešenja za priključenje, pošto je Ministarstvo insistiralo da se procedura pojednostavi.

“Očekivalo se da sve uradi za pet dana, ali u praksi to nije tako, zato što nisu prihvatili ni naš, ni EMS-ov predlog da se uvede sertifikacija izvođača radova. Svakodnevno se borimo sa tim i u to je sada u Mrežnim pravilima, koja su stupila na snagu 1.7.2022. Zadatak države je da sertifikuje izvođače radova za solarne elektrane tipa A (domaćinstva, mali potrošači). Onda smo mi morali da zaštitimo i buduće kupce-proizvođače i Distribuciju da ne bi posle snosili odgovornost za nešto što se desilo na unutrašnjoj instlaciji i za mesta razgraničenja”, objašnjava on.

Zatim je napomenuo da je u početku bilo jako teško izaći na kraj sa investitorima zbog dokumentacije koju su zahtevali, ali da je sad sve mnogo lakše i brže se obrađuju pristigli zahtevi.

“Moram da napomenem da mi ne radimo samo kupce-proizvođače, već da imamo i ozbiljnih proizvodnih objekata koji žele da se priključe na sistem. Mi smo jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj je industriji dozvoljen status kupac-proizvođač, nama je to nametnuto, znali smo da ćemo imati veliki problem sa tim, što se i desilo čim je cena električne energije otišla sa 45 na 75 evra, pa sada 95. Sada je cela naša industrija zainteresovana za ugradnju panela, a to su ozbiljne snage, ozbiljne elektrane koje zahtevaju izrade studija, dok u zakonu piše da to mora za pet dana da se uradi. To je nemoguće”, zaključuje Matić. 

Nikola Grubor, iz kompanije MT-KOMEX, istakao je da kompanija počela izgradnju solarnih elektrana 2012. godine. Tada su u Kladovu izgradili prvu solarnu elektranu u privatnom vlasništvu. Od tada do donošenja novog zakona nije bilo previše zahteva za izgradnju ovih elektrana.  

Kako kaže, niko nije mogao da očekuje trenutno stanje kada je reč o ceni električne energije ili energetskoj krizi, i niko nije bio spreman na trenutni obim posla.

“MT-Komex ima u izgradnji Toyo Tires, trenutno najveću solarnu elektranu, snage 8 megavata DC. Kada je reč o manjim elektranama, snage do 10 kilovata, veliko je interesovanje. Svi imaju želju da što pre sve završe, da izgrade i priključe na mrežu, ne uzimajući u obzir negativne posledice na sistem. Veliki je broj upita i sa njima se treba izboriti”, ističe Grubor.

Vladimir Šijačić je ispričao svoj put do priključenja solarne elektrane na sistem. Kaže da je bilo puno proceduralnih problema, ali da je sa ljudima iz Distribucije zajednički prolazio proceduru i da se na kraju sve dobro završilo.

Ulaganja u distributivnu mrežu

Prema rečima Predraga Matića Zakon o obnovljivim izvorima energije nije prepoznao potrebu ulaganja u distributivnu mrežu za potrebe priključenja OIE. 

“Samim tim i metodologija Agencije za određivanje naših prihoda nije to prihvatila i moram da napomenem da proizvođači ne plaćaju pristup sistemu, mrežarinu. Prenos energije iz distributivnog sistema u prenosni, njega sve više ima, to su milioni kilovat-sati koji iz distributivnog sistema odu u prenosni, nama stvaraju gubitke, povećavaju energiju, a nemamo ništa od toga. Elektrane se prave u područjima gde nemamo distributivnog konzuma i ta energija mora da šeta po mreži, to su nama gubici koje Agencija mora da uvidi i da nam poveća finansiranja koje ćemo uložiti u mrežu”, objašnjava Matić.

Ivana Đorđević detaljno je objasnila kako se radi obračun računa prozjumera. 

“Mi obračun radimo u skladu sa zakonom i po važećim propisima. Trenutno zakoni propisuju da se sve naknade i akcize utvrđuju na osnovu preuzete energije. I ako posmatramo da je kupac-proizvođač ustvari krajnji kupac, kao i svi ostali krajnji kupci za svu preuzetu energiju plaćaju kompletne naknade i to je ono što je propisano i u ovom momentu drugačije nije ni moguće. Tačno je da su kupci-proizvođači u tom delu nezadovoljni zato što je uredba definisala drugačiji način obračuna, odnosno utvrđeno je da će se sve te naknade obračunavati samo na utrošenu energiju, međutim kako su Zakoni viši pravni akt u odnosu na uredbu mi ne možemo drugačije da postupamo. Ono što je dobro jeste da je Ministarstvo više puta iniciralo sastanke na tu temu kako bi se pronašlo rešenje, nadamo se da će se to i nastaviti”, objašnjava Đorđević.

Učesnici ovog panela složili su se u tome da priključenja novih kapaciteta OIE na mrežu mogu da smanje potrebu za uvozom, da stabilizuju sistem, potrebni su, ali uz kontrolisano priključenje i uz ulaganja u mrežu.

Energetski portal