Meštani beranskog prigradskog naselja Beranselo zatražili su da se utvrdi individualna odgovornost za štetu koja je nastala projektovanjem regionalne deponije na Vasovim vodama, koja se, kako tvrde, meri u milionima evra.

Oni su upozorili da ne treba tek tako prepustiti zaboravu one koji su potrošili veliki novac na projektovanje, odlaganje, i posle njihove dugogodišnje borbe i građanskog bunta, konačne sanacije te crne ekološke tačke na severu Crne Gore.

Građanski bunt zbog plana da se na Vasovim vodama, nadomak Beransela, gradi regionalna deponija, trajao je više godina, i okončan je pobedom početkom 2014. godine, nakon čega je morala biti rađena sanacija te divlje deponije, koja se pretvorila u planinu najgoreg i najopasnijeg otpada.

Predsednik Mesne zajednice Beranselo, Slobo Lončar, kaže da meštani sada mogu biti mirni, ali da se ne sme zaboraviti na štetu koja je pričinjena.

“Ogroman novac je potrošen i to se ne sme tek tako zaboraviti. Dok smo mi dugo godina vodili bitku za zdravu sredinu, neko se gostio po restoranima i rasipao. Iz svoga džepa nije, nego od novca poreskih obveznika, i mi mislimo da to ne bi trebalo tek tako da se prepusti zaboravu”, rekao je Lončar za Portal RTCG.

On smatra da nesaglediva ekološka i veoma velika ekonomska šteta koju dodatno povećavaju sredstva bačena za neupotrebljivu projektnu dokumentaciju, revizije i druga prateća dokumenta, poput kontraverznog elaborata ekspretize, obavezuju da svi oni koji su dopineli tome, snose odgovornost.

„Iako je od samog početka projekat bio potpuno neizvestan, aktivnosti na realizaciji priprema za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Beranama, počevši od 2007. godine, kada je napravljena prva studija prema kojoj se, kako se kasnije ispostavilo, falsifikovanjem dokumenata i činjenica došlo do lokacije na Vasovim vodama kao drugorangirane, lokalnu upravu u ovom gradu, ili poreske obveznike, koštalo je najmanje milion evra“, kaže Lončar. 

Prema raspoloživim podacima samo za pravljenje elaborata desetoočlanom ekspertskom timu je plaćeno trideset i pet hiljada evra.  

„Pri tome treba znati da su od deset članova ekspertskog tima dvojica bila iz Slovenije i još dvojica iz Srbije. Podrazumeva se da je njima plaćen svaki dolazak u Crnu Goru, kao i šetnje po Crnoj Gori“, podseća Lončar.

Za potrebe ekspertize urađena su i dva geodetska merenja, koja su koštala po dve hiljade evra, najmanje. Tako se bez „relaksacije“ u elitnim restoranima, dolazi do grube cifre od 35 hiljada potrošenih na izradu elaborata o opravdanosti izgradnje regionalne sanitarne deponije na Vasovim vodama, čije rezultate meštani Beransela od početka nisu priznavali.

„Nešto manje, oko dvadeset hiljada, Opština Berane je, sada daleke 2007. godine, platila izradu studije izbora lokacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije“, kaže predsednik MZ Beranselo. 

On objašnjava da je kasnija izrada projekta „Regionalna sanitarna deponija sa reciklažnim centrom Vasov do“, što je bio posao beogradskog instituta „Kirilo Savić“, koštala trista hiljada evra. Ovaj institut uradio je i reviziju projekta. 

„Nema preciznog podatka o tome koliko je revizija koštala, ali se veruje da to nije moglo biti manje od sto drideset hiljada evra niti više od sto osamdeset, što čini uobičajenih 1,2 do dva odsto od ukupne vrednosti projekta, koji je procenjen na 9,3 miliona evra“, kaže Lončar.

Da bi se prišlo izradi projekta, Opština je otkupila zemljište na kojem nalazilo divlje smetliše, i gde je prema planovima trebalo da se gradi regionalna deponija i reciklažni centar. Precizne računice nema, ali se veruje da to nije bilo ispod sedamdeset do sto hiljada evra. 

Uslov da se dobije saglasnost na elaborat o proceni uticaja na životnu sredinu, bio je da se formira i desetočlana komisija, čiji rad opet nije bio besplatan i koštao je oko pet hiljada evra. 

„Ostalo je nepoznato koliko je svoje usluge naplaćivala konsultantska kuća „ICF“, koja je za potrebe tadašnje DPS lokalne uprave obavljala konsultantske poslove za pronalaženje partnera za realizaciju projekta izgradnje regionalne sanitarne deponije i reciklažnog centra „Vasov do“. Takođe se ne zna ni koliko su koštala studijska putovanja opštinskih činovnika, menadžera projekta i tadašnjih odbornika lokalnog parlamenta, koji su obilazili deponije po Austriji, Norveškoj i celom belom svetu. Očigledno je da se nije pitalo pošto, kada narod plaća“, kaže Lončar.

On podseća i na to da su sudski sporovi zbog blokada deponije, koje je Opština Berane vodila i izgubila protiv Mesne zajednice Beranselo i meštana ovog prigradskog naselja, koštali preko trideset hiljada evra. 

„Sve je to plaćeno iz budžeta Opštine. Ovaj novac, naravno, nisu dobili meštani, već advokat koji nas je branio“, kaže Lončar.

Uprkos tom bačenom novcu, posle dugogodišnjeg građanskog bunta, 2014. godine odsutalo od izgradnje regionalne deponije na Vasovim vodama u Berasnelu, a dve godine kasnije pristupilo se sanaciji tog mesta gde je napravljen ekocid.

„Ta sanacija je državu Crnu Goru koštala još dodatnih miliona evra. Da li se to sve može i sme tako lako zaboraviti. Mi mislimo da ne sme, i da bi tadašnji glavni akteri te priče morali biti krivično procesuirani. S jedne strane su napravili veliku ekološku štetu, a sa druge strane je bačeno makar dva miliona evra poreskih obveznika“, kaže Lončar.

Meštani beranskog prigradskog naselja Beranselo poručuju da bi nečija krivična odgovornost za sve to, mogla biti delimična satisfakcija za svu njihovu golgotu, hapšenja i policijiska maltretiranja koja su prošli kroz višegodišnju građansku borbu. 

Oni su, kažu, svesni da su otvorene mnogo krupnije korupcijske afere, ali smatraju da ni ova ne sme da se prepusti zaboravu.

Izvor: RTCG