Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue Udruženja OIE SRBIJA sa ciljem da podstaknemo mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Jedna od pionirki u oblasti vetroindustrije u Srbije, Maja Maćić, ima više od 20 godina radnog iskustva u energetskom sektoru, a najviše u oblasti obnovljivih izvora energije. Poslednje tri godine radi kao direktor RP Global Srbija, koja se bavi ulaganjem i razvojem projekata vetroelektrana, solarnih elektrana i projekata skladištenja električne energije pomoću baterija. Zajedno sa svojim timom razvija brojne projekte širom zemlje i vredno radi da u skorije vreme proizvede i prve zelene MWh i doprinese povećanju udela OIE u ukupnim proizvodnim kapacitetima Republike Srbije.

U intervjuu za naš portal Maja Maćić otkriva kako se našla u oblasti vetroenergije, koja je razlika u razvoju vetroelektrana i solarnih elektrana i kako usklađuje privatne i poslovne obaveze, s obzirom na činjenicu da je i majka troje dece.

Pročitajte još:

• NEMA RAZLIKE U SPOSOBNOSTIMA MUŠKARACA I ŽENA INŽENJERA
• RADIMO NA IZGRADNJI I NADZORU VE KOSTOLAC, VE PUPIN I SE SARAORCI
• RADUJEM SE KADA UPOZNAM SNAŽNE ŽENE KOJE RAZBIJAJU PREDRASUDE

Kako ste se opredelili za studije mašinstva?

– Moj otac je studirao Mašinski fakultet i radio u energetici. U jednom trenutku je čak pokušao da me preusmeri na studije Ekonomskog fakulteta tako što me je poslao na razgovor sa par poznatih ekonomista, ali sam ja ostala dosledna ideji da studiram termoenergetiku na Mašinskom fakultetu. To se pokazalo kao veoma korisno u sadašnjem poslu jer mi je dalo dobru osnovu o energetici, o tome kako se proizvodi električna energija u jednoj termoelektrani sa svim njenim elementima koje čine proces proizvodnje električne energije, od iskopa i pripreme uglja, pa sve do plasiranja u elektroenergetski sistem.

Da li ste na Mašinskom fakultetu ikada osećali diskriminaciju zbog polne pripadnosti?

– Nikada nisam osećala polnu diskriminaciju. Štaviše, mislim da sam imala punu podršku svih kolega, a i nastavnog osoblja Mašinskog fakulteta da uspešno završim studije, pa da se bavim i neko vreme istraživačkim radom na Katedri za termoenergetiku kod čuvenog profesora Milana Petrovića.

Jedan ste od pionira vetroindustrije u Srbije, skoro 15 godina ste u poslu. Otkud u energetici, pa još i vetroenergiji koja nekad nije bila popularna tako kao sada?

– Kako sam studirala termoenergetiku, nakon par godina rada na Mašinskom fakultetu počela sam da radim u privatnoj konsultantskoj kompaniji SEEC. Početkom 2007. godine nam se obratio italijanski investitor, kome se kasnije pridružila i MK grupa, koji je želeo da razmotri mogućnost ulaganja u razvoj i realizaciju projekata vetroelektrana. Tada sam bila najmlađa u kompaniji, pored brojnih iskusnih kolega koji su većinom bili došli iz kompanije Entel. Vlasnik konsultantske firme mi je ukazao poverenje da ja vodim taj deo kompanije, s obzirom na to da skoro da nije bilo ljudi koji su nešto znali o energiji vetra. Tako sam ja i započela, a nakon nekog vremena smo i započeli razvoj projekata vetroelektrana Košava, La Piccolina i Kula, koje su sada sve tri u pogonu.

Kakav je položaj žena u tom sektoru? Možete li napraviti poređenje kroz poslednjih 15 godina – kakvi su trendovi, ima li napretka?

– Osetno sve više žena ima u sektoru OIE, što mi je i veoma drago. Sama činjenica da radite na projektima koji za cilj imaju proizvodnju kWh zelene, čiste energije stvara neki dodatan podstrek i daje dobar vetar u leđa.

Poslednjih godina ste na poziciji direktora za Srbiju kompanije RP Global. Žena na takvim pozicijama je vrlo malo. Šta za Vas to lično znači i koliko je teško voditi dominantno muški tim inženjera i saradnika?

– S obzirom na to da sam u ovom poslu relativno dugo, za mene nema neke razlike da li su mi kolege muškog ili ženskog pola. Ono što je najvažnije je da se razvija zdrava i motivišuća atmosfera za rad u kojoj kolege razmenjuju svoje znanje i iskustvo, a i vremenom sebe unapređuju.

Nedavno je objavljena vest o napretku u razvoju velike solarne elektrane kod Sremske Mitrovice za šta ste Vi i Vaš tim zaslužni. Koliki je izazov baviti se razvojem solarnih elektrana posle više od decenije posla u vetru?

– Razvoj jedne solarne elektrane u odnosu na vetroelektranu je u principu jednostavnije. Svakako da razvoj jedne solarne elektrane ima neke svoj izazove, a to su prevashodno imovinsko-pravni odnosi i kako rešiti imovinu za tako velike površine u slučaju većih projekata. Srbija za sada ima više proizvodnih kapaciteta iz energije vetra, ali kako je tehnologija fotonaponskih ćelija toliko napredovala i pojeftinila, logično je očekivati i puštanje u rad većih projekata koji koriste Sunčevu energiju za proizvodnju električne energije.

Majka ste troje dece, kako uspevate da uskladite privatne i direktorske obaveze?

– Iskreno, u nekim situacijama nije lako. Ljubav i strast prema poslu dovode do toga da privatan život u značajnoj meri trpi. Jako se ponosim svojom decom, kao i drugi roditelji, i trudim se da ih vaspitam da budu dobri ljudi, na prvom mestu, i u što većoj meri da budu samostalni.

Da li savetujete mladim devojkama da upišu neki od tehničkih fakulteta i poslove potraže u sektoru OIE?

– Apsolutno da! Ima toliko pozitivnih primera koji potvrđuju da žene mogu biti dobri inženjeri koji posluju uspešno i značajno doprinose u sektoru OIE.

Izvor: OIE Srbija