Salon automobila na Sajmu od 22. do 28. marta

11.02.2023

sajam automobila — Foto: Beogradski sajam

Intenzivne pripreme za 55. Međunarodni salon automobila, najstariji i najreprezentativniji regionalni događaj u sektoru automobilske industrije, koji će na „Beogradskom sajmu” biti održan od 22. do 28. marta, u toku su i obećavaju još jedan uspešan auto-moto hepening svetskog formata. Već tradicionalni pratilac automobilskih priredbi na sajmu, 15. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme „Motopešn” održava se u isto vreme i na istom mestu, što garantuje atraktivan sajamski događaj.

Pred posetiocima će se naći reprezentativna ponuda svih vidova drumskog saobraćaja, automobilske i prateće industrije, lakih dostavnih vozila i garažno-servisne opreme, ali i ponuda banaka, lizing kompanija i osiguravajućih društava, koji će potencijalnim kupcima pomoći da svoje dileme u vezi sa izborom i kupovinom novog vozila ili neke od dodatnih usluga razreše na najbolji mogući način.

Reagujući na interesovanje posetilaca, izlagači u sektoru prateće automobilske industrije, garažno-servisne opreme i rezervnih delova, takođe najavljuju posebne i atraktivne promocije kako standardne i univerzalne opreme tako i kompatibilne i prateće opreme za ekološki napredna vozila, značajan izbor punjača za električna vozila, te solarnih modula za primenu u auto-industriji i druge odgovarajuće infrastrukture.

Zaljubljenicima u automobile i motocikle, ali i onom stručnijem delu gostiju i javnosti, već je poznato da ih tokom ove jedinstvene auto-moto manifestacije na „Beogradskom sajmu” očekuje i širok spektar dodatnih informativnih, edukativno-obrazovnih, zabavnih, takmičarskih i nagradnih sadržaja, među kojima je izbor „automobila godine” u različitim kategorijama.

Strateški partneri manifestacije su Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, Udruženje proizvođača drumskih vozila Srbije i generalni sponzor kompanija DDOR osiguranje Novi Sad.

Radno vreme Sajma automobila i sajma „Motopešn” biće od 10 do 20 časova. Cena pojedinačne ulaznice 450 dinara, grupne 350, a za organizovane posete studenata i đaka 250 dinara. Cena parkinga u krugu Sajma je 150 dinara po satu, maksimalno 750 dinara po danu.

Izvor: Beogradski sajam

Iskoristiti solarni potencijal na jugu Srbije

11.02.2023

small_solar_power_plant_mala_solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović obišla je domaćinstvo porodice Stevanović u Lebanu, koje je, uz podršku države, postavilo solarni panel kojim će proizvoditi električnu energiju za sopstvene potrebe.

Snaga ove elektrane je 6 kW, a ukupna vrednost investicije iznosi 990.000 dinara. Resorno ministarstvo, odnosno Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, i Opština Lebane zajedno su obezbedili 420.000 dinara, od čega je 70 odsto obezbedila Uprava, jer je reč o manje razvijenoj opštini.

Ona je najavila da će u ovoj opštini u 22 domaćinstva biti zamenjena stolarija, a pet će ugraditi solarne panele, za šta će država i opština dati približno pet miliona dinara subvencija.

“Solarni potencijal Srbije, posebno na jugu, značajno je veći od potencijala, na primer, Nemačke, ali je daleko manje iskorišćen za gradnju solarnih elektrana. Želimo da to promenimo i da pokažemo da je ulaganje u solarne panele vrlo isplativo i ekonomično, a uz to doprinosi i većoj energetskoj efikasnosti”, poručila je ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ona je dodala da domaćinstvo koje je kupac-proizvođač energije iz solarnih panela ostvaruje uštedu od 30 do 40 odsto na računu, navodeći da uz korišćenje subvencija koje pokrivaju do 50 odsto troškova investicije, građani ovu investiciju mogu da otplate za četiri do pet godina.

Procedura za dobijanje subvencija za postavljanje solarnih panela, kako je istakla, uređena je tako da bude što efikasnija za građane, pa od momenta raspisivanja javnog poziva za građane do potpisivanja ugovora i određivanja termina za izvođenje radova, u proseku prođe mesec do mesec i po dana.

U prethodnom periodu Ministarstvo je radilo sa drugim institucijama da se smanje poreska opterećenja i naknade koje plaćaju kupci-proizvođači, što će doprineti dodatnom smanjenju računa za električnu energiju kupaca-proizvođača.

Ona je naglasila da se kroz nove izmene zakona radi na tome da se unapredi položaj kupaca-proizvođača tako da se podstaknu građani da sami proizvode zelenu električnu energiju.

Energetski portal

Na proleće počinje izgradnja centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda u Nišu

10.02.2023

WhatsApp Image 2023-02-10 at 11.29.41 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Nišu će početi izgradnja centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, koje predstavlja jedan od najznačajnijih projekata i jedan od najvećih investicija u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji.

Ukupna vrednost projekta je 87 miliona evra. Značajan deo sredstava obezbeđen je kroz pretpristupna sredstva Evropske unije, dok je drugi deo sredstava izdvojen iz budžeta Ministarstva zaštite životne sredine.

Projekat obuhvata izgradnju 46,6 kilometara kanalizacione mreže, koja uključuje izgradnju i šest kolektora koji će dopremati otpadnu vodu do postrojenja za njenu preradu.

Pročitajte još:

Prema rečima ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović, već urađeno približno pet kilometara kanalizacione mreže, a izgradnja postrojenja počeće na proleće. Kapacitet ovog postrojenja biće 286.000 ekvivalent stanovnika.

,,Nastavljamo dalje sa izgradnjom modernih regionalnih reciklažnih centara, ali i postrojenja za preradu otpadnih voda i izgradnjom kanalizacione mreže u opštinama koje je nemaju. Naš cilj je da pokrivenost kanalizacionom mrežom u opštinama Srbije bude u skladu sa standardima Evropske unije“, zaključila je ministarka Vujović.

Energetski portal

Mikroplastika u okeanima se može pratiti iz svemira?

10.02.2023

satellite-g60eb89ade_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (SpaceX-Imagery)

U svakom segmentu ljudskog života pojavljuje se mikroplastika. Osim što sve više zagađuje vodeni sistem, naučnici godinama unazad upozoravaju da je otkrivena i u ljudskoj krvi. Kako bi se tome stalo na put, istraživači sa Univerziteta u Mičigenu otkrili su nove informacije o tehnici koja bi mogla da „prati i primeti“ mikroplastiku iz svemira.

Za mikroplastiku se govori da su to sitne „mrlje“ koje se kreću u okeanima i značajno mogu da naštete vodenom ekosistemu, jer ih je teško pratiti, a time i očistiti okeane od iste. Međutim, otkriće iz 2021. godine donelo je nadu da bi sateliti mogli da daju okvire gde ona ulazi u vodu, kako se kreće i gde se skuplja, što bi dalje pomoglo da se vodene površine čiste, a čak bi moglo da služi kao prevencija kako ne bi završila u vodenom ekosistemu.

Pročitajte još:

Tim istraživača otkrio je na osnovu podataka koji su snimljeni preko satelita „Ciclone Global Navigation Satellite Sistem (CIGNSS)“, da se na istom prikazuju manje hrapave površine, odnosno mesta gde ima manje talasa, i da se pretpostavlja da se tu sakuplja mikroplastika. Međutim, te 2021. godine, istraživači nisu bili sigurni da li su tamo gde ima manje talasa, zapravo mesta u kojima ima mikroplastike.

S druge strane, novo objavljeno istraživanje pokazalo je da ipak talasne aktivnosti nisu uzrokovane samo plastikom, već površinski aktivnim materijama — sapunastim ili uljnim jedinjenjima koja se često oslobađaju zajedno sa mikroplastikom i koja putuju i skupljaju se na slične načine kada se nalaze u vodi.

Istraživači sa Univerziteta u Mičigenu tvrde da bi ovaj način praćenja pomoću satelita bio veliko poboljšanje u odnosu na trenutne metode praćenja. Oni ističu da svakako treba razumeti i ograničenja koja postoje kada su u pitanju sateliti, ali da je ovo otkriće važan korak prema cilju da se unapredi alat kojim bi se sprečilo širenje plastike u vodama. Zato istraživači trenutno sprovode eksperimente, kako bi bolje razumeli odnos mikroplastike i okeana.

Energetski portal

U Zrenjaninu zasađeno više od 75 stabala

10.02.2023

Zrenjanin je drugi grad u kojem je, u Karađorđevom parku, zasađeno više od 75 stabala nabavljenih u akciji DDOR osiguranja „Za šumu u tvom kraju’’ najavljenu i započetu povodom prošlogodišnjeg Beogradskog sajma automobila.

Ovim je obogaćena životna sredina u dva od deset gradova odabranih na osnovu nekoliko hiljada glasova pristiglih iz više od 188 gradova Srbije, a pored Zrenjanina i Novog Sada, urbano pošumljavanje će se realizovati i u Beogradu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Smederevu, Užicu, Novom Pazaru i Tutinu u toku februara i marta 2023.

Prepoznavši značaj ovakve akcije, usklađene sa dugoročnom strategijom DDOR osiguranja i Unipol grupe čiji je član, kompanija je u ovoj godini akciju produžila na svih 12 meseci i time planira da prikupi još više sredstava za još zelenije gradove u Srbiji.

Pročitajte još:

Gradonačelnik Simo Salapura naglasio je da teritorija Grada Zrenjanina spada u teritorije koje su procentualno najmanje pošumljene i da svaka akcija i svako zasađeno drvo doprinose da Zrenjanin bude zeleniji grad sa boljim kvalitetom života u njemu.

Paralelno sa ovom inicijativom ozelenjavanja parka, podnosi se projekat Ministarstvu za zaštitu životne sredine, od koga je grad Zrenjanin prošle godine dobio značajna sredstva. To znači da se zajedno sa pošumljavanjem i ozelenjavanjem rade i projekti za trim stazu, mobilijar, toalet, kao i za ostale sadržaje koji treba da prate suštinu parka naslonjenog na stadion i sportske resurse.

,,U tom kontekstu, Grad Zrenjanin će sa stručnjacima iz oblasti ekologije, kao i sa ljudima koji su eminentni kada je u pitanju ta oblast, u toku februara osnovati „Zeleni savet’’ sa idejom da svojim iskustvom i radom i svojim predlozima zajednički unapredimo naš grad u ovoj veoma važnoj oblasti koja je visoko u agendi Vlade Republike Srbije, a to je Zelena agenda, zelena politika i obnovljivi izvori energije’’, rekao je još gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura.

Kao što je najavljeno, projekat „Za šumu u tvom kraju’’ započeo je svoj novi ciklus u 2023. godini i podrazumeva, pored završetka akcije započete u 2022. godini i odvajanje sredstava od svake ugovorene DDOR eko-polise za sadnju stabala u narednoj godini. Ugovaranjem eko-kasko ili eko-Moja kućica osiguranja, kao i godišnjeg eko-Paketa putnog osiguranja, klijenti će direktno doprineti tome koliko će stabala obogatiti različite gradove Srbije.

Energetski portal

Podrška Švajcarske za projekte u oblasti energetske efikasnosti

10.02.2023

glass-work-prozor — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Saradnja Srbije i Švajcarske u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije (OIE) glavna je tema sastanka Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike i ambasadora Švajcarske u Srbiji Ursa Šmida.

Đedović je podsetila na to da je Švajcarska godinama jedan od najvećih donatora Srbiji, uz ocenu da možemo biti zadovoljni i napretkom naše ekonomske saradnje.

“Za nas je posebno značajna podrška Švajcarske za projekte u oblasti energetske efikasnosti jer doprinosi našoj energetskoj sigurnosti i nezavisnosti”, naglasila je ministarka, navodi se u saopštenju.

Ona je podsetila na to da je prošle godine uspešno završen projekat u okviru kojeg je urađena energetska sanacija deset osnovnih škola i četiri predškolske ustanove u Užicu, Paraćinu, Vrbasu i Kruševcu u kojima su poboljšani uslovi rada za više od 5.600 korisnika.

Pročitajte još:

Takođe, kako je navela, uz podršku Švajcarske izgrađene su nove toplane u Priboju, Malom Zvorniku i Novom Pazaru, dok će radovi na novoj toplani u Majdanpeku početi sredinom ove godine.

U razgovoru je istaknuto da Švajcarska donira više od osam miliona evra za projekat korišćenja OIE u sistemima daljinskog grejanja u nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji u kojima će se koristiti toplotne pumpe, solarna i geotermalna tehnologija.

Šmid je konstatovao da dve zemlje imaju dobre bilateralne odnose i da Švajcarska opredeljuje značajna sredstva za projekte podsticanja energetske efikasnosti, koji doprinose naporima Srbije u borbi protiv klimatskih promena.

“Švajcarska je veoma važan trgovinski partner Srbije u okviru mehanizma EFTA i poslednjih godina je jedna od pet zemalja sa najvećim neto ulaganjima u Srbiju”, ukazao je ambasador.

Posebno je značajno to što švajcarske kompanije u Srbiji danas zapošljavaju više od 12.000 radnika, precizirao je on i objasnio da su novim programom saradnje sa Srbijom do 2025. definisani ključni segmenti među kojima su, između ostalog, klimatske promene i održivi urbani razvoj.

Energetski portal

Solarno drveće – po čemu se razlikuje od uobičajenih solarnih panela?

09.02.2023

alternative-gcfe333789_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Solarna energija pokazala se kao veoma dragocen izvor zelene energije, koju dobijamo preko solarnih panela postavljenih na krovovima kuća, ili kroz solarne elektrane na zemlji. Za razliku od ovako postavljenih solarnih panela, o solarnom drveću govori se ređe, iako je njihov značaj veliki.

Interesantna struktura, koja imitira oblik drveta, funkcioniše na isti način kao uobičajene solarne elektrane, stvarajući energiju pomoću fotonaponskih panela. Ipak, postoji nekoliko činioca zbog kojih se razlikuju.

Solarno drveće ima slabiji kapacitet kada je reč o mogućoj količini proizvodnje energije, u odnosu na solarne elektrane, a takođe i dalje predstavljaju izbor za koji je potrebno da se izdvoji više novca. Iz tog razloga, solarno drveće koristi se samo kao dopunski izvor energije i nije toliko ustaljena praksa.

Ipak, njegove prednosti proizilaze iz drugih ideja.

Pročitajte još:

Biomimikrija i podizanje svesti

Sva živa i neživa priroda na planeti savršeno je usklađena, a sve što poseduje u sebi, od izgleda do instikta, ima svoj razlog. Koristeći se principima biomimikrije, koja postaje sve zastupljenija u različitim tehnološkim inovacijama ali i širim oblastima, solarno drvo ima određene funkcije pravog drveta.

Foto-ilustracija: Pixabay (LoggaWiggler)

Solarni paneli koji se nalaze na vrhovima grana solarnog drveta, raspoređeni su na različitim visinama, i pod različitim uglovima, tako da imitiraju krošnju. Na taj način, omogućeno je da u svako doba dana, kako se sunce pomera, upijaju sunčevu energiju jačim intenzitetom. Neko solarno drveće ima mogućnost i da okreće, poput suncokreta, panele prema kretanju sunca.

Kao što je prethodno navedeno, solarno drveće ima slabiji kapacitet proizvodnje energije, zbog čega se i postavlja na drugačijim mestama sa drugačijom svrhom. Njegov najjači adut jeste izgled. Teško je da prolaznicima ne privuče pažnju, a kreacijom kojom je spojeno drveće i zelena energija ostavlja snažnu poruku za buđenje ekološke svesti.

Neke vrste solarnog drveća imaju mogućnost da se na njega prispoje telefoni, laptopovi i električni bicikli kako bi im se napunile baterije. Takođe, oko drveća neretko su postavljene klupe, zbog čega njegova krošnja proizvodeći hlad, može da posluži kao mesto za odmor, štiteći ljude od sunca, ali i od kiše.

Drvo jagode

Osvrtanjem na mogućnost punjenja telefona preko solarnih punjača, treba pomenuti srpsku kompaniju ,,Strawberry energy’’. Naime, naša kompanija proizvođač je prvog solarnog punjača mobilnih telefona na svetu. Solarni punjač koji je poneo naziv ,,Strawberry Tree’’ (drvo jagode), takođe dizajnom podseća na drvo. Iako nema grane, nekoliko postavljenih solarnih panela daju izgled krošnje, koja i u ovom slučaju može da bude sklonište od kiše i sunca.

Katarina Vuinac

Klimatski rizici pojačavaju uticaj tradicionalnih kategorija rizika

09.02.2023

nature-priroda-Moldavija — Photo-illustration: Pixabay

Sve češća materijalizacija klimatskih rizika, kako fizičkih tako i tranzicionih, navela je kompanije širom sveta da u svoje sisteme upravljanja rizicima uključe i klimatske rizike. Klimatski rizici mogu intenzivirati dejstvo takozvanih „tradicionalnih“ kategorija rizika i time izazvati poremećaje u poslovanju kompanija, u lokalnim i globalnim lancima snabdevanja, ali i poremećaje na finansijskim tržištima, dok se sve češće razmatra uticaj klimatskih rizika na sveukupnu finansijsku stabilnost.

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije broj vremenskih nepogoda povećan je čak pet puta u periodu od 1970. do 2010. godine, dok su ekonomski gubici nastali usled vremenskih nepogoda dostigli 1.38 biliona dolara u periodu od 2010. do 2019. godine. Sa druge strane, kompanije razvijaju strategije održivog poslovanja koje podrazumevaju analizu izloženosti klimatskim rizicima, obelodanjivanja o izloženosti ovim rizicima, upotrebu scenario analize za ocenu uticaja različitih klimatskih scenarija na poslovanje, kao i razvoj strategija upravljanja identifikovanim materijalnim klimatskim rizicima.

Analiza rejting agencije S&P pokazuje da će preko 90 odsto najvećih svetskih kompanija imati barem jedan deo imovine koja je značajno izložena fizičkim klimatskim rizicima do 2050. godine, dok bi u slučaju ograničenja rasta prosečne globalne temperature u skladu sa Pariskim sporazumom broj kompanija koje su izložene fizičkim klimatskim rizicima bio značajno manji i iznosio 39 odsto.

Klimatski rizici prelivaju se u „tradicionalne“ kategorije rizika i mogu delovati kao multiplikator ovih rizika, sto može imati značajne finansijske posledice kako na nivou pojedinačnih preduzeća tako i da nivou čitavih ekonomija.

Klimatski i operativni rizici

Na operativne rizike, kao rizike inherentne poslovanju kompanija, klimatski rizici utiču pre svega na mikro nivou odnosno na nivou pojedinačnih preduzeća. Sve češće i ekstremnije vremenske nepogode mogu oštetiti i/ili uništiti imovinu preduzeća izazivajući materijalnu štetu usled gubitka imovine, ali i potencijalno značajno veću štetu kroz prekide u poslovanju. Prekidi u poslovanju izazivaju gubitke ne samo kompanijama izloženim fizičkim rizicima nego i kompanijama u njihovom lancu snabdevanja koje će posledično imati određene prekide ili zastoje u poslovanju. Dodatni kanal uticaja fizičkih klimatskih rizika na operativno poslovanje kompanija je kroz smanjenje produktivnosti radnika. Sve više temperature u letnjim mesecima smanjuju produktivnost radnika u građevinarstvu, poljoprivredi ali i drugim industrijama čije poslovanje zahteva boravak radnika na otvorenom. Tranzicioni klimatski rizici će kao multiplikator operativnih rizika delovati najčešće u slučaju nagle promene regulatornih zahteva koji će rezultirati potrebom za zatvaranjem dela postrojenja ili čitavog postrojenja. Recimo, direktiva koja zahteva smanjenje emisije štetnih gasova u vazduh može dovesti do gašenja čitavih postrojenja ukoliko se oceni da je njihova adaptacija novim regulatornim zahtevima nerentabilna za kompaniju.

Takođe, transmisija klimatskih rizika u operativni rizik uglavnom se završava na mikro nivou, dok će implikacije na makroekonomsko okruženje postojati jedno u situaciji velike geografske koncentracije kompanija iz istog sektora, te su recimo poplave na Tajlandu 2011. godine značajno ugrozile globalnu ponudu poluprovodnika, jer se veliki broj komponenti poluprovodnika proizvodio na Tajlandu.

Klimatski i kreditni rizici

Klimatski rizici mogu biti značajan multiplikator kreditnog rizika kompanija. Imovinska šteta i/ili prekid poslovanja usled materijalizacije fizičkih klimatskih rizika mogu rezultirati gubitkom prihoda i profita kompanije i ugroziti njenu sposobnost servisiranja dugova. U takvim situacijama verovatnoća difolta kompanija se povećava. Slično, regulatorne promene ili promene očekivanja potrošača kao vid tranzicionih rizika mogu dovesti do preranog otpisa delova imovine preduzeća, te time niže vrednosti kolaterala ili nesposobnosti kompanije da servisira svoje obaveze. Transmisija klimatskih rizika u kreditni rizik može imati značajne implikacije na makroekonomskom nivou i predstavlja jedan od glavnih razloga sve veće uključenosti regulatora finansijskog sektora u upravljanje klimatskim rizicima od strane finansijskih institucija. Banke bi trebalo da ocene stepen izloženosti svojih portfolija uticaju kako fizičkih tako i tranzicionih rizika.

Klimatski i rizik likvidnosti

Suše, poplave, ekstremno visoke temperature i drugi oblici klimatskih fizički rizika, kao i tehnološki napredak, promena regulative, promena očekivanja klijenata i drugi oblici tranzicionih rizika mogu značajno uticati na likvidnosnu poziciju kompanija. Materijalizacija klimatskih rizika može dovesti do značajnih i naglih promena vrednosti kompanija listiranih na berzi. Materijalizacija klimatskih rizika mogu dovesti do značajnog pritiska na bankarski sektor jer u isto vreme može doći do značajnog povlačenja depozita i visoke tražnje za likvidnim sredstvima sa jedne strane, te do veće tražnje kompanija za kreditima sa druge strane. Ovakva situacija može dovesti do svojevrsnog likvidnosnog šoka koji može imati šire makroekonomske implikacije u slučaju da obuhvati čitave sektore ili regione. Ipak, veća je verovatnoća da će klimatski rizici na pojedinačne kompanije uticati kroz kanal kreditnog rizika nego rizika likvidnosti.

Klimatski i rizik osiguranja

Kada je reč o rizicima osiguranja, veća izloženost fizičkim i tranzicionim rizicima može dovesti do značajnog rasta premija osiguranja za određene sektore ili do smanjenje spremnosti osiguravajućih kompanija da pruže osiguranje visokorizičnim sektorima. Visoke premije osiguranje mogu značajno povećati troškove i time smanjiti profitabilnost kompanija, dok ograničen pristup osiguranju može ozbiljno ugroziti poslovanje kompanije. Ukoliko kompanija nije osigurana svako oštećenje imovine ili troškove i kazne sudskog spora kompanija mora samostalno da plati što može ugroziti njenu likvidnost, profitabilnost ali i sposobnost nastavka poslovanja.

Klimatski i tržišni rizik

Tranzicioni i fizički klimatski rizici mogu postati značajna komponenta cene akcija i obveznica kompanija listiranih na berzi čime bi došlo do takozvanog prajsinga klimatskih rizika, odnosno postepenog prilagođavanja cena finansijskih instrumenta za klimatske rizike kojima je kompanija izložena. To bi značilo da pored recimo premije za rizik zemlje, koja je sastavni deo cena finansijskih instrumenata kompanija iz zemalja u razvoju u odnosu na kompanije sa tržišta razvijenih zemalja, u cenu finansijskih instrumenata biva inkorporirana i određena premija koja odražava veću izloženost kompanija sa određenih tržišta i/ili iz određenih sektora klimatskim rizicima. Prilagođavanje cena finansijskih instrumenata za efekte klimatskih rizika može izazvati značajne promene vrednosti portfolija, posebno kod kompanija čija portfolija čine dominantno „braon“ kompanije (karbonski intenzivne).

Tendencija investitora da vrednuju klimatske rizike vidljiva je kroz stope prinosa na zelene i druge vrste održivih obveznica. Investitori su spremni da prihvate manji prinos za zelenu obveznicu nego za konvencionalnu obveznicu pa tako imamo pojavu takozvanog greenium-a. Greenium nastaje kada obveznica na primarnom tržištu ima višu cenu i nižu stopu prinosa u odnosu na postojeći dug istog izdavaoca na sekundarnom tržištu što ukazuje na to da su investitori spremni da prihvate niži prinos za zelene obveznice koje doprinose ostvarenju ciljeva održivosti i imaju nisku izloženost klimatskim rizicima, dok je sa druge strane izdavaocima jeftinije da prikupe sredstva emisijom zelenih u odnosu na konvencionalne obveznice.

Klimatski rizici i rizik zemlje

Klimatski rizici mogu dovesti i do značajnog rasta rizika čitave zemlje u situaciji kada je zemlja dosta izložena materijalizaciji rizika poput na primer poplava koje pored uništenja fizičke imovine i značajnih javnih rashoda rezultiraju i slabijim rastom BDP-a i skupljim zaduživanjem države na međunarodnom tržištu. Takođe, zemlje čiji energetski miks u velikoj meri zavisi od fosilnih goriva svakako imaju veliku izloženost tranzicionim rizicima (pre svega regulatornim i tehnološkim rizicima) što dodatno može povećati cenu njihovog zaduživanja na međunarodnom tržištu zbog potencijalno ograničene sposobnosti servisiranja dugova u narednim periodu.

Materijalizacija klimatskih rizika će se najpre odraziti na kompanije iz realnog sektora, a preko njihove sposobnosti servisiranja dugova i na finansijski sektor. Shvatajući da klimatski rizici mogu imati značajnog uticaja na čitave sektore, regione, pa čak i na šire makroekonomsko okruženje u narednim godinama, te da više ne predstavljaju zanemarljivu kategoriju rizika, na globalnom nivou regulatori sve više pažnje poklanjaju klimatskim i rizicima životne sredine. Adekvatna identifikacija, ocena i mehanizmi upravljanja klimatskim rizicima kao i transparentno izveštavanje o ovim procesima predstavljaće osnovu konkurentske prednosti kompanija u godinama koje dolaze. Sa druge strane transparentno izveštavanje realnog sektora o klimatskim i rizicima životne sredine omogući će bankama dovoljno veliku bazu podataka za inkorporiranje ove kategorije rizika u upravljanje rizicima i donošenja poslovnih odluka.

Izvor: ESG tim EY Srbija

Ananas u ulozi zaštitara životne sredine i prava životinja

09.02.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (senjakelabu29)

Ananas je samo osvežavajuće voće, ukusan napitak ili više od toga? Bogat vitaminima C, B i A, uz prisutnost kalijuma zaslužuje da bude više od toga. No, vratiću se na ovu voćku kasnije.

Da li podržavate veštačku kožu kao alternativu koži životinjskog porekla? Ja sam je podržavala dok me tekst na koji sam naišla nije uverio u suprotno. Ne zato što treba da ne volim životinje, nego zato što treba da volim i životnu sredinu. Obrni okreni, dođe mu na isto, jer sve je u prirodi povezano.

Pre nego što se vratim na ovu čarobnu voćku, moram još nešto da vam napišem.

Veštačka koža uglavnom je PU i PVC koža i naziva se veganskom kožom. Njen naziv navodi nas na misao da je reč ujedno o ekološki prihvatljivoj koži, kako je njeni prodavci neretko i predstavljaju. PVC je sintetički polimer za čiju su proizvodnju potrebne toksične hemikalije, a kada završi u životnoj sredini ostaje hiljadama godina. Jedan je od najštetnijih materijala. Iako za PU kožu može da se kaže da je bolja alternativa, treba istaći da je PU skraćenica za poliuretan – vrstu plastike. Uz to, 100 odsto sintetička koža je sintetički polimer, odnosno plastika, koji se kroz istoriju dobijao od nafte. Dobra vest jeste da je primenom novih metoda omogućeno da umesto nafte, bude na bazi vode.

Bilo kako bilo, veganska koža ne može da se smatra apsolutno neutralnom kada je reč o životnoj sredini.

Konačno se vraćam našoj voćki i objašnjenju njenog mesta u ovoj priči.

Foto-ilustracija: Pixabay (matthiasboeckel)

Možete li da zamislite da ćemo u budućnosti sve češće u radnjama moći da kupimo odeću, obuću, modne dodatke, nameštaj i druge ‘kožne’ predmete napravljenje od ananasa?

Da, reč je o piñatex inovativnom prirodnom materijalu, koji je napravljen od listova ananasa. Tokom berbe, ovi listovi se odbacuju, ali zahvaljujući svojoj izdržljivosti pogodni su da ponovo budu upotrebljeni, umesto da završe na deponiji kao organski otpad.

Obradom listova ananasa, izdvajaju se njegova vlakna koja se zatim peru, suše, prečišćavaju i konačno preradom pretvaraju u pinafelt – netkanu mrežu. Ovako prerađen, pinafelt se transportuje u Italiju ili Španiju gde se boji i dobija izgled nalik materijalima od prave kože. Boje koje se koriste moraju da podležu GOTS sertifikatu, što znači da su ekološki prihvatljive.

Pomenula sam da se od listova ananasa, za proizvodnju materijala, izdvajaju i koriste samo njegova vlakna, ali šta se dešava sa ostatkom lista?

Ostatak ne mora da završi na deponiji! Njegovom preradom može da se dobije biođubrivo i biogorivo. Ovo je veoma važno, a evo i zbog čega. Kada biootpad završi na deponiji, onaj deo otpada do kojeg ne dopire kiseonik počinje da emituje metan, gas staklene bašte koji je štetniji čak i od ugljen-dioksida.

Ovde stavljam tačku na jednu divnu zelenu priču.

Katarina Vuinac

Predviđa se povećanje globalne potražnje za električnom energijom za tri odsto u naredne tri godine

09.02.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew T Rader)

U novom izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), predviđa se da će potražnja za električnom energijom u naredne tri godine porasti u proseku za tri odsto. U godinama pre pandemije prosečan rast bio je 2,4 odsto.

Očekuje se da će više od 70 odsto povećanja globalne potražnje za električnom energijom u navedenom periodu doći iz Kine, Indije i jugoistočne Azije.

Ipak, ostaju značajne neizvesnosti oko trendova u Kini jer njena ekonomija izlazi iz strogih ograničenja koja su bila na snazi zbog pandemije. Trenutno se predviđa da će udeo Kine u globalnoj potrošnji električne energije dostići novi rekord od jedne trećine do 2025. godine, u odnosu na jednu četvrtinu u 2015. U isto vreme, napredne ekonomije nastoje da prošire upotrebu električne energije kako bi zamenile fosilna goriva u sektorima kao što su transport, grejanje i industrija.

Dobra vest jeste da obnovljivi izvori energije i nuklearna energija rastu dovoljno brzo, te da će moći da zadovolje gotovo svu povećanu potražnju za električnom energijom.

Pročitajte još:

Porast učešća obnovljivih izvora znači da će njihov udeo u globalnoj proizvodnji električne energije porasti sa 29 odsto u 2022. na 35 odsto u 2025. godini, uz pad udela proizvodnje na ugalj i gas. Sve ovo trebalo bi da rezultira i smanjenjem emisija ugljen-dioksida.

Evropa prošle godine nije pratila ovaj globalni trend, s obzirom na to da je povećala upotrebu uglja i gasa. Razlog tome jesu, primera radi, suše zbog kojih je bila smanjena proizvodnja iz hidroelektrana. Međutim, ovo bi trebalo da bude privremeno i očekuje se da će se emisije iz proizvodnje električne energije u Evropi smanjivati u proseku za oko 10 odsto godišnje do 2025.

U izveštaju se takođe navodi da će potražnja i snabdevanje električnom energijom širom sveta sve više zavisiti od vremenskih uslova, što se pokazalo i tokom godine za nama. Primera radi, u Indiji je kao posledica toplotnih talasa, zabeležena najveća potražnja do sada za električnom energijom. S druge strane, Sjedinjene Države doživele su jake zimske oluje, što je izazvalo velike nestanke struje.

Zbog toga, u izveštaju se naglašava potreba za bržom dekarbonizacijom i ubrzanom primenom čiste energije.

Energetski portal

Najnovija studija – 15 miliona ljudi je u opasnosti od katastrofalnih izliva glacijalnih jezera

09.02.2023

iceland-gedf5c5aa1_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay

Glečeri širom sveta se tope velikom brzinom i usled toga ostaje ogromna voda iza njih, koja se formira u jezera, što bi moglo da dovede oko 15 miliona ljudi u opasnost od poplava, navodi se u najnovijoj studiji Univerziteta u Kenterberiju. Istraživači su tačno identifikovali regione u kojima su ljudi najugroženiji od poplava, pa se nadaju da bi ova studija mogla da pomogne u sprečavanju velikih katastrofa.

Istraživači objašnjavaju da se poplave prilikom “pucanja” glacijalnih jezera mogu dogoditi bez ikakvog upozorenja, što predstavlja opasnost koja zahteva hitnu pažnju celog sveta.

Ova studija po prvi put identifikuje regione i populacije koje žive nizvodno od ovih jezera kao ugrožene, s obzirom na to da je od 1990. godine broj i veličina glacijalnih jezera samo rasla. Takođe, navedeno je da se više od polovine izložene svetske populacije nalazi u samo četiri zemlje: Indiji, Pakistanu, Peruu i Kini.

Pročitajte još:

Dok Visoke planine Azije imaju najveći potencijal u slučaju “pucanja” glacijalnih jezera za narod u Indiji, Pakistanu i Kini, s druge strane tu su Andi, koji mogu da utiču na ljude sa prostora Perua i Bolivije.

Iako su Himalaji bili popularna tema istraživanja, stručnjaci navode da Andi nose sličan nivo opasnosti, a da su daleko manje proučavani. Nasuprot tome, Novi Zeland je ocenjen kao najmanje ugrožen.

Istraživači navode da im je cilj da blisko sarađuju sa ovim izloženim zajednicama kako bi se sprečile velike katastrofe.

Energetski portal

Izgradnjom naftovoda između Srbije i Mađarske do sigurnog snabdevanja naftom

09.02.2023

pipe-ulje=-nafta — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa v.d. direktora Transnafte a.d. Pančevo Bogdanom Kuzmanovićem o pripremi izgradnje novog naftovoda između Srbije i Mađarske kojim će se diverzifikovati snabdevanje naftom.

Ministarka Đedović podsetila je na to da je tokom susreta sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom iskazana podrška realizaciji ovog projekta, kao i da će Transnafta početi razgovore sa mađarskom kompanijom o tehničkim detaljima.

Realizacijom ovog projekta obezbedila bi se diverzifikacija snabdevanja sirovom naftom, objašnjava ministarka i dodaje da bi se time povećala i sigurnost snabdevanja Rafinerije nafte Pančevo.

Pročitajte još:

Kako navodi, smanjili bi se i ukupni troškovi transporta sirove nafte u odnosu na transport do Omišlja, a zatim naftovodom do granice sa Srbijom.

Trasa novog naftovoda od Alđe do Novog Sada bila bi duga 128 kilometara, pri čemu je procenjena vrednost investicije izgradnje naftovoda na teritoriji Srbije 100 miliona evra, a investitor sa srpske strane bila bi Transnafta.

Energetski portal

Međunarodna konferencija Balkans Go Circular doprinela dodatnom jačanju regionalne saradnje u oblasti cirkularne ekonomije

09.02.2023

1_JDR08705_BalkansGoCircular_2 — Foto: CirEkon

Centar za cirkularnu ekonomiju CirEkon je, u saradnji sa svojim partnerima na regionalnom projektu Circular Economy Balkan Beacons, sredinom decembra organizovao dvodnevnu međunarodnu konferenciju hibridnog formata Balkans Go Circular, koja je okupila više od 40 evropskih eksperata iz oblasti cirkularne ekonomije i preko 500 posetilaca na jednom mestu.

Tokom dva konferencijska dana, realizovano je sedam nastupa keynote govornika, četiri tematske panel diskusije i ekskluzivne radionice za sve koji su uživo prisustvovali programu. Konferencija Balkans Go Circular uspešno je realizovana uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj EBRD, UNDP Srbija i EIT Climate-KIC-a.

O najvažnijim temama i svom višegodišnjem poslovnom iskustvu govorili su dr Kirsten Dunlop, izvršna direktorka EIT Climate KIC-a, Aleksandra Miladinović, regionalna koordinatorka EBRD-a, Harald Fridl, istaknuti svetski aktivista, Ismar Ćeremida, projektni koordinator iz UNDP-a Bosna i Hercegovina, dr Fibi Kounduri, jedna od najboljih profesorki ekonomije životne sredine, Valentin Nikolov, izvršni direktor Bugarske građevinske komore, Elena Simina-Lakatos, osnivačka predsednica Instituta za cirkularnu ekonomiju i životnu sredinu Ernest Lupan i drugi.

Balkans Go Circular rezultat zajedničke regionalne saradnje u oblasti cirkularne ekonomije

“Nas cilj je da kroz projekat Circular Economy Balkan Beacons i završni događaj “Balkans Go Circular” istaknemo važnost cirkularne ekonomije na Balkanu i regionalne saradnje koja je u ovoj oblasti neophodna. Više od 40 govornika i 500 učesnika tokom dva dana programa dokaz su da smo na pravom putu ka cirkularnosti i da imamo razloge da budemo zadovoljni dosadašnjim rezultatima. Ovo je druga konferencija Balkans Go Circular, za 2023. godinu uveliko planiramo organizovanje i naredne, sa željom da ovaj skup najvećih eksperata iz oblasti cirkularne ekonomije iz regiona i šire postane tradicionalan”, izjavio je osnivač i direktor CirEkon-a Milan Veselinov.

Uspostavljena mreža budućih saradnika iz čitavog regiona

Konferencija Balkans Go Circular osmišljena je sa idejom da se glavne poruke ne zadrže samo u izlaganjima govornika, već da se kroz interaktivni program sa posetiocima formira mreža saradnika i budućih partnera, uspostave novi poslovni kontakti, i povežu predstavnici poslovnog sektora sa predstavnicima univerziteta, medija i nadležnih institucija iz čitavog regiona. Korak dalje postignut je i uključivanjem studenata sa različitih univerziteta, koji su kroz specijalno organizovane radionice tokom konferencije stekli detaljniji uvid u oblast cirkularne ekonomije. U planu je da se do naredne konferencije Balkans Go Circular zainteresovani studenti dodatno uključe u edukacije i radionice.

Na četiri panela analizirane su trenutna situacija u regionu u oblasti cirkularne ekonomije, sistemski pristup kroz saradnju između relevantnih sektora: univerziteta, poslovnog sektora, medija i nadležnih institucija, rešavanje kompleksnih izazova i važnost međunarodne saradnje.

Prilikom diskusija panelista, keynote govornika, i u sesijama otvorenih za razgovor sa publikom istakli su se sledeći najvažniji zaključci ovogodišnje međunarodne konferencije Balkans Go Circular:

obrazovanje i treninzi o sistemskom razmišljanju su neophodni kada je u pitanju cirkularnost, jer nam je potrebna promena načina razmišljanja;
potrebno je obezbediti i shvatiti kako da koristimo podatke da bi cirkularan prelaz bio efektivan i efikasan;
upravljanje otpadom je i dalje važan faktor u ovom regionu. Ne možemo to zaboraviti dok težimo novim cirkularnim rešenjima;
brzina promena se značajno povećava. Ulazimo u fazu „sa reči na dela”;
cirkularne inovacije ne prepoznaju teritorijalne granice, zato je saradnja na međunarodnom nivou od velikog značaja za cirkularnost;
interdisciplinarnost je ključna – povezivanje kulture, umetnosti, društvenih potreba, komunikacija, tehničkog znanja je važno za stvaranje održivog i cirkularnog društva.

Kako bismo i ove godine realizovali događaj koji sveobuhvatno predstavlja sliku cirkularne ekonomije u regionu, pozivamo sve zainteresovane koji bi želeli da budu učesnici naredne međunarodne konferencije Balkans Go Circular i prepoznaju kapacitet za dalju saradnju da pišu na mejl writeus@cirekon.rs.

Izvor: CirEkon

1...199200201...1.529 Page 200 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM