Novi izum za čistu vodu – Solarni sunđer filtrira zagađivače iz vode

17.02.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (mrjn Photography)

Više od dve milijarde ljudi nema pouzdan i svakodnevni pristup čistoj pijaćoj vodi. Zato su naučnici rešili da naprave uređaj koji bi upijao čistu vodu i ostavljao zagađivače.

Istraživači sa Univerziteta Prinston razvili su solarni apsorber gel, uređaj koji bi mogao da bude ključ za pristup čistoj vodi za ljude širom sveta. Gel nalik sunđeru je jeftin, jednostavan za upotrebu i zahteva samo sunčevu svetlost da filtrira zagađivače kao što su teški metali, ulja, mikroplastika i pojedine bakterije iz vode.

Ovaj apsorber gel pokazuje skoro četvorostruko povećanje brzine filtracije u odnosu na tehnologiju prve generacije, koja je razvijena 2021. Kvadratni metar materijala debljine jedan centimetar može da proizvede više od galona vode za samo 10 minuta i može da obezbedi dovoljno čiste vode da zadovolji dnevne potrebe u mnogim delovima sveta.

Istraživači ističu da ova tehnologija zapravo dovodi čovečanstvo još jedan korak bliže tome da imamo tehnologiju koju pokreće solarna energija, koja zapravo može proizvesti dovoljno čiste vode da zadovolji dnevnu potražnju.

Pročitajte još:

Ispod 33 stepena Celzijusa (91 stepen Farenhajta), ovaj gel deluje kao sunđer da apsorbuje vodu iz izvora, poput jezera. Ali kada se ukloni iz vode i zagreje sunčevom svetlošću do temperature iznad 33 stepena, on počinje da oslobađa vodu. Uz dodavanje polimera kao što je polidopamin (PDA) na površinu gela, uređaj može da filtrira zagađivače kao što su ulja, teški metali, mikroplastika i neke vrste bakterija iz vode.

Kako istraživači objašnjavaju ovaj uređaj funkcioniše na sledeći način – korisnici bacaju uređaj nalik sunđeru u izvor vode dok se ne zasiti. Zatim ga vade iz vode, stavljaju na sunčevu svetlost i čekaju da pusti filtriranu vodu. Pod podnevnim suncem, gel može da oslobodi oko 70 odsto vode koju apsorbuje za samo deset minuta.

Oni veruju da bi ovaj solarni apsorber gel mogao da se poveća kako bi postao i uređaj koji bi se koristio za prečišćavanje vode na nivou domaćinstva i da bi mogao da obezbedi pristup čistoj vodi bez potrebe da se oslanja na energiju iz mreže.

Za sada rade na stvaranju prototipova kako bi pokazali da se uređaj može prilagoditi za upotrebu u domaćinstvu, ali isto tako pokušavaju da omoguće da se koristi u kriznim situacijama.

Energetski portal

Spremni za 55 odsto: od 2035. novi automobili i kombiji bez emisija CO2

17.02.2023

auto-put — Foto-ilustracija: Unsplash (G R Mottez)

Parlament je odobrio nove ciljane vrednosti za smanjenje emisija CO2 iz novih automobila i kombija u okviru paketa „Spremni za 55 odsto”.

Sa 340 glasova za, 279 protiv i 21 suzdržanih, poslanici su usvojili dogovor sa Većem o revidiranim standardnim vrednostima emisija CO2 za nove automobile i kombije u skladu s povećanim klimatskim ambicijama Evropske unije.

Novom uredbom udaraju se temelji za nulte emisije CO2 iz novih automobila i kombija od 2035. (odnosno smanjenje emisija CO2 iz svih novih automobila i kombija u EU-u za 100 odsto u poređenju sa 2021.). Prelazni ciljevi smanjenja emisija za 2030. iznose 55 odsto za automobile i 50 odsto za kombije.

Pročitajte još:

Uredba obuhvata i druge ključne mere:

Komisija će najkasnije 2025. predložiti metodologiju za procenu emisija CO2 tokom celog životnog ciklusa automobila i kombija prodatih na tržištu EU-a i izveštavanje o njima, prema potrebi popraćenu zakonodavnim predlozima
do decembra 2026. Komisija će pratiti razliku između graničnih vrednosti emisija i stvarne potrošnje goriva i energije, podneti izveštaj o metodologiji za prilagođavanje specifičnih emisija CO2 proizvođača i predložiti primerene dalje mere
proizvođačima koji tokom kalendarske godine proizvedu malo vozila (od 1000 do 10 000 novih automobila ili od 1000 do 22 000 novih kombija) može se odobriti izuzeće do kraja 2035, dok oni koji registruju manje od 1000 novih vozila godišnje imaju trajno izuzeće
postojeći mehanizam za promovisanje vozila s nultim i niskim emisijama, koji nagrađuje proizvođače koji prodaju više takvih vozila (s emisijama od nula do 50 g CO2/km, npr. električna vozila i efikasna hibridna vozila na punjenje) nižim ciljanim vrednostima smanjenja emisija CO2, biće prilagođen očekivanim trendovima prodaje. Za period od 2025. do 2029. referentna vrednost za vozila sa nultim i niskim emisijama iznosiće 25 odsto za nove automobile i 17 odsto za nove kombije, ali 2030. godine podsticaj se ukida
počevši od 2025, Komisija će svake dve godine objavljivati izveštaje o proceni napretka u postizanju drumskog saobraćaja s nultim emisijama.

Nakon konačnog glasanja na plenarnoj sednici, Evropsko veće treba formalno da odobri tekst pre nego što se on objavi u Službenom listu Evropske unije.

Komisija je 14. jula 2021. u okviru paketa „Spremni za 55 odsto” predstavila zakonodavni predlog revizije standardnih vrednosti emisija CO2 iz novih putničkih automobila i novih lakih komercijalnih vozila. Cilj je da se doprinese klimatskim ciljevima Unije za 2030. i 2050, kao i da se ostvari korist za građane i podstaknu inovacije u području tehnologija s nultim emisijama.

Izvor: Evropski parlament

Mogu li Amerikanci da pobede Ruse na polju energetike – stižu mali nuklearni reaktori

17.02.2023

environment-nuklearna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Madsen)

Između Mađarske i Nemačke nove varnice, ovog puta „nuklearne“. Budimpešta optužuje Nemčku da blokira izvoz opreme za nuklearku „Pakš“ koju grade Rusi. Berlin se još ne oglašava. Na svetskom tržištu sve je veće rivalstvo i u razvoju nuklearnih tehnologija, kako bi potisnuli rusku.

Nuklearka Pakš ima četiri reaktora i Mađarskoj obezbeđuje gotovo polovinu struje. Sa ruskom kompanijom „Rosatom“ 2014. sklopljen je sporazum za gradnju još dva reaktora, a radovi su počeli prošle godine.

Deo opreme ugovoren je sa francuskim i nemačkim komanijama – „Simens Enerdži“ i „Framatom“. I dok je Vlada Francuske svojoj kompaniji dala izvozne dozvole, Nemačka nije, pa Budimpešta oštro reaguje.

„Nemačka vlada blokira ‘Simens Enerdži’ da isporuči ugovoreni kontrolni sistem za nuklearnu elektranu Pakš. Ovo bi se moglo okarakterisati kao napad na suverenitet naše zemlje, jer je sigurnost snabdevanja energijom stvar nacionalnog suvereniteta. Nemaju nikakve pravne nadležnosti da blokiraju isporuku opreme i time ugroze sigurnost snabdevanja Mađarske energijom u budućnosti“, rekao je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

Ruska nuklearna energija ne podleže sankcijama i prošlog meseca Ukrajina je pozvala Brisel da je novim embargom obuhvati. Mađarska je odmah reagovala – ako do toga dođe, staviće veto.

Ruska nuklearna tehnologija je među vodećim u svetu i velike sile takmiče se u razvoju naprednijih rešenja.

Pročitajte još:

SAD napravile „male nuklearne reaktore“

Iz Sjedinjenih Američkih Država tvrde da imaju pronalazak – „male nuklearne reaktore“ koji mogu da se prevoze i kamionom, pogodne da obezbede struju za pojedinačne objekte.

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

„Vaša slika nuklearne energije su džinovski, cilindrični betonski rashladni tornjevi koji izbacuju paru na lokaciju koja zauzima stotine hektara zemlje. Uskoro će postojati alternativa“, poručuje direktor za nove reaktore u Institutu za nuklernu energiju SAD Mark Nikol.

Bret Kugelmas, osnivač „Last Eenerdžija“ kaže da bi cena isporučene energije mogla biti značajno manja.

„‘Mikroreaktor’ koji smo razvili je ista osnovna tehnologija, isti materijali koje vidite kako napajaju 300 elektrana širom sveta i doprinose skoro 10 odsto globalne proizvodnje električne energije. Proces izgradnje je radikalno pojednostavljen i drastično ćemo smanjiti cenu isporučene energije“, kaže Kugelmas.

Nemačka produžila rad nuklearki

Nemačka je nedavno srušila tornjeve nuklerke Biblis. Ona je ugašena 2011. posle katastrofe u Fukušimi kada je Nemačka odlučila da zatvori svih 17 nuklearki.

Energetska kriza poremetila je planove – preostala tri reaktora trebalo je zatvoriti u decembru, ali im je rad produžen, za sada do aprila.

I dok Nemačka tvrdi da može bez nuklearne energije, iz Francuske ocenjuju – električna energija iz njihovih nuklearki u narednoj deceniji biće ključna i za evropsku energetsku sigurnost.

Izvor: RTS

Pirot uz pomoć USAID-a dobija katastar individualnih ložišta

17.02.2023

vazduh — Foto-ilustracija: Pixabay (shogun)

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Grad Pirot odabran je da se u njemu sprovede pilot-projekat izrade katastra individualnih ložišta svih objekata sa teritorije grada, a koji bi trebao da pomogne da se jasnije stekne slika o izvorima zagađenja vazduha na lokalnom nivou.

Pirotska Toplana za grejanje koristi komprimovani gas, ali veliki broj individualnih lozišta u gradu i okolini, uz industriju i druge faktore, tokom zimskog perioda čine da je zagađenje vazduha veliko.

Kako bi videli koliki je tačan broj individualnih ložišta, projekat “Bolja energija” u Pirotu će sprovoditi američka agencija za međunarodni razvoj USAID.

Pročitajte još:

S obzirom da individualna ložišta ostaju dominantan izvor zagađenja vazduha suspendovanim česticama na lokalnom nivou, jedna od aktivnosti koju realizuje projekat „Bolja energija“, koji podržava USAID u Srbiji, je i priprema i pilotiranje metodologije za izradu lokalnog katastra (evidencije) individualnih ložišta u domaćinstvima – saopštavaju iz Grada.

Ta metodologija treba da pomogne u sticanju jasne slike o izvorima zagađenja vazduha na lokalnom nivou, kao i da pruži osnov za usmereno, strateško i dugoročno rešavanje ovog problema, a kada bude razvijena, metodologija će biti na raspolaganju i ostalim lokalnim samoupravama.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić kaže da je Pirot prepoznat kao poželjan partner na realizaciji tog projekta, da je veliki uticaj zagađenja vazduha na kvalitet života i da su potrebne značajne mere čijim bi se sprovođenjem ono smanjilo.

Izvor: Južne vesti

PROBLEM SA VODONIKOM KOČI ZAKON EU O OBNOVLJIVIM IZVORIMA ENERGIJE

16.02.2023

hydrogen-g3a91240b7_1920 — Foto-Ilustracija (akitada31)

Zakonodavac zadužen za upravljanje pregovorima o revidiranoj direktivi EU o obnovljivoj energiji otkazao je novu rundu pregovora, svaljujući krivicu na Evropsku komisiju jer nije predstavila ključni deo srodnog zakonodavstva.

Revidirana direktiva ima za cilj da udvostruči količinu obnovljivih izvora energije u Evropi, sa ciljem da se udeo vetra, sunca i biomase poveća od 40-45 odsto u odnosu na trenutnih 22 odsto do 2030. godine.

U razgovorima, poznatim kao „trijalozi“, učestvuju predstavnici Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Saveta Evropske unije koji pregovaraju o predloženom zakonu.

„Želim da vas obavestim da planiram da otkažem naš sledeći razgovor jer do sada nismo dobili ažuriranu verziju “delegiranog akta“, navodi se u e-poruci Markusa Piepera, poslanika desnog centra Nemačke, koja vodi pregovore u ime parlamenta.

„Delegirani akt“ definiše koliko je „dodatne“ obnovljive električne energije potrebno da bi se sintetički vodonik kvalifikovao kao „zeleni“ prema revidiranoj direktivi.

Direktiva definiše udeo obnovljive energije koji se mora postići u sektoru transporta, a koji uključuje vodonik među takozvanim obnovljivim gorivima nebiološkog porekla (RFNBO).

Otkazivanjem pregovora, nemački poslanik vrši pritisak na Evropsku komisiju kako bi predstavila svoj skup pravila o dodatnosti, za koji se očekivalo da će biti poznat u decembru 2021.

Ipak, nisu svi u parlamentu pozdravili Pieperov potez.

„Ovo otkazivanje nije dogovoreno sa drugim političkim grupama“, naglasio je Nikolas Gonzales Kasares, predstavnik socijalista za pregovaračkim stolom, koji je osudio Piperovu „jednostranu akciju“ i nazvao je „neprihvatljivom“.

Kristof Grudler, koji predstavlja grupu centris Renev u parlamentu, takođe je reagovao.

„Da li je ovo demokratija? Odbijam da dozvolim da obnovljivi izvori budu taoci hirova!“ napisao je na Tviteru.

Pročitajte još:

Istorija intervencija

Evropska komisija je još 2018. godine dobila zadatak da izradi pravilnik kojim bi se osiguralo da elektrolizatori koji proizvode zeleni vodonik koriste samo „dodatnu“ energiju vetra ili sunca i da ne uskraćuju druge sektore oskudnoj obnovljivoj električnoj energiji.

Zakon je, međutim, nekoliko puta odlagan zbog intervencija zemalja EU, poslanika u Parlamentu i komesara uključenih u proces.

U decembru 2021. nova nemačka vlada je izvršila pritisak na Komisiju da odloži pravila i oblikuje ih više po nemačkom ukusu, kako je otkrio EURACTIV.

Francuska je, sa svoje strane, bila zauzeta pojačavanjem pritiska da se nuklearna energija sa niskim sadržajem ugljenika prizna u zakonu.

Sam Pieper pokušao je da interveniše. U septembru 2022. on je predložio amandman na Direktivu o obnovljivoj energiji koji bi otvorio vrata širokoj proizvodnji vodonika, bez obzira na izvor električne energije.

Ovo bi, zauzvrat, umanjilo sposobnost Komisije da reguliše vodonik putem pravila dodatnosti. U to vreme, Poverenik je čak sugerisao da delegirani akt o dodatnosti vodonika možda više nije potreban.

Piperov potez izazvao je ljutnju industrije vodonika, a nemački poslanik je na kraju odustao od svoje inicijative.

Jorgo Chatzimarkakis, izvršni direktor industrijskog lobističkog tela Hidrogen Europe, rekao je za EURACTIV da industriji „hitno treba“ delegirani akt. Dok bi direktiva mogla potrajati godinama da se implementira, delegirani akt bi stupio na snagu skoro odmah, tvrdi on.

U decembru je izvršna vlast EU konačno predstavila dokument sa kojim se većina zainteresovanih strana slaže. Pritisak je na kraju smanjen, pre svega zbog zabrinutosti unutar same Komisije.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen od tada je preuzela vođstvo po tom pitanju. Kako bi pravila o vodoniku postavila kao prioritet, kako je poznato EURACTIVU, želi da uskladi politiku sa sopstvenim industrijskim planom Green Deal-a i predstojećim Zakonom o neto-nultoj industriji za koji se očekuje da će biti predstavljen sredinom marta.

„Delegirani akt i Direktiva o obnovljivoj energiji su usko povezani“, rekao je Chatzimarkakis za EURACTIV, rekavši da su „oboje kritični za sektor vodonika“ i ključni deo industrijskog plana EU “Zeleni dogovor”, koji je Komisija nedavno predstavila.

Dok se EU bori sa pravilima o „dodatnosti“ vodonika, SAD nastavljaju sa svojim sopstvenim Zakonom o smanjenju inflacije, koji stvara povoljne uslove investitorima u proizvodnji vodonika.

Izvor: EURACTIV.rs

Kompostiranje kao deo skalirane cirkularne ekonomije

16.02.2023

Šoping centri i poslovne zgrade su generatori velikih količina organskog otpada, zbog čega je primena efikasnih strategija upravljanja i ovom vrstom otpada od velike važnosti. Podizanje svesti i edukovanje javnosti i društva na ovu temu je krucijalno.

Biorazgradivi, organski otpad ima veliki uticaj na životnu sredinu, jer se njegovim deponovanjem opterećuju sve tri komponente – vazduh, voda i zemljište. Upravo imajući to u vidu, važno je uticati na to da se organski otpad u što većoj meri ukloni sa deponija, da se na adekvatan način tretira i pretvori u vredan resurs.

Jedan od načina tretmana otpada organskog porekla je i kompostiranje. Zbog toga smo posebno ponosni na projekat nabavke kompost mašine, koja se nalazi na objektu UŠĆE Shopping Center koji je deo UŠĆE komercijalnog kompleksa, a čijom je nabavkom, pored reciklaže, kompostiranje uvedeno kao dodatna strategija upravljanja otpadom.

UŠĆE kompleks poseduje oko 16.000m2 zelenih površina iz kojih se godišnje generiše oko 96m3 organskog otpada. Takođe, kompleks generiše i organski otpad iz kuhinja restorana koji se nalaze u UŠĆE Shopping Centeru. Ova kompost mašina, proizvođača ECOCREATION iz Holandije, poseduje kapacitet 274 kg/dan, a odlikuje je ubrzana metoda kompostiranja u roku od 24 časa, što je čini veoma pogodnom i primenljivom za urbano okruženje.

Korišćenje komposta unapeđuje plodnost zemljista, pomaže da se zadrži njegova vlažnost, čime se pospešuje rast i razvoj biljaka. Primenom komposta smanjuje se potreba za korišćenjem hemijskog đubriva, utiče se na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i produžava se vek korišćenja deponija. Sam proces kompostiranja, pored toga što doprinosi dekarbonizaciji i smanjenju uticaja na životnu sredinu, paralelno podstiče dodatnu edukaciju postojećeg poslovnog kadra i otvara prilike za kreiranje novih radnih mesta.

Kompostiranje zapravo donosi inovaciju koja se ogleda u novom poslovnom modelu, a koji podrazumeva tretman otpada na mestu gde se i generiše. Važno je istaći da se proces odvija bez emisije metana, zapremina otpada se smanjuje za oko 85 odsto, kao i emisija štetnih gasova prouzrokovana transportom i logistikom. Zahvaljujući kompost mašini koju smo nabavili, organski otpad generisan u UŠĆE Shopping centru i UŠĆE Towers poslovnim zgradama pretvaramo u vredan kompost.

Nabavku kompost mašine na UŠĆE komercijalnom kompleksu podržao je projekat “Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji” koji finansira Vlada Japana, a sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije. U okviru ovog projekta ostvareno je i strateško partnerstvo sa Privrednom komorom Srbije, sa kojom smo održali i serijal edukativnih radionica, kako za zakupce i saradnike koji posluju u okviru MPC Properties poslovne mreže, tako i za posetioce UŠĆE Shopping Centera, a sve u ciju da im približimo sve prednosti procesa kompostiranja i odgovornog upravljanja otpadom.

Za nas kao sistem, projekat kompostiranja je veoma značajan jer kao odgovoran član lokalne zajednice želimo da spovodimo zelene incijative koje promovišu održivu poslovnu praksu, ali i edukuju širu zajednicu.

Pored kompostiranja, a u sklopu sprovođenja ESG strategije, MPC Properties je razvio i planira dalji razvoj niza projekata od solarnih panela na krovovima poslovnih i retail objekata, preko promocije alternativnih vidova transporta, reciklaže, implementacije zelenih krovnih bašti do urbanog pčelarstva.

Sanja Rubesa, Operations Project Manager, MPC Properties

BOFFETTI – SVETSKI PRIZNATI KVALITET SA ALPA

16.02.2023

I talijanska kompanija Boffetti posluje od 1982. godine, a dugogodišnje iskustvo omogućava joj da danas bude angažovana u svakoj fazi energetskih projekta. Sa Eduardom Bofetijem, inženjerom prodaje u ovoj kompaniji, razgovarali smo o putu koji su prošli od proizvodnje razvodnih tabli i drugih aparata do projektovanja i puštanja u rad raznih postrojenja na kopnu ili moru, uz korišćenje obnovljivih izvora energije i pametnih mreža.

EP: Nudite sve što je potrebno za realizaciju jednog projekta. Šta to tačno obuhvata?

Eduardo Bofeti: Možemo da ponudimo izradu tehničkih rešenja, dizajna, a zatim da izvršimo isporuku opreme, postavljanje instalacija, puštanje postrojenja u rad i njegovog daljeg održavanja. Vidite, kad imate poverenje u jednu kompaniju koja će preuzeti sve ove poslove, to znači da ćete značajno skratiti put do završetka projekta i željeni ishod učiniti izvesnim.

EP: U sektoru proizvodnje, takođe imate razvijen asortiman.

Eduardo Bofeti: Da. Od 2007. godine primenjujemo stečeno znanje i u proizvodnji artikala kao što su razvodne table, aparati, komponente za električnu distribuciju i brojni drugi. Razvili smo različite asortimane proizvoda tako da pokriju sve funkcije koje zahtevaju savremeni električni i industrijski sistemi. Proizvodi su takođe sertifikovani od nezavisnih lica (CESI, ACAE, SGS) koji su u skladu sa standardima IEC.

U fokusu:

EP: Na koji način poštujete principe cirkularne proizvodnje?

Eduardo Bofeti: Najveća prednost naših proizvoda je to što su dizajnirani tako da se lako rasklapaju na kraju njihovog korisnog radnog veka, nakon čega se njihove pojedinačne komponente mogu u potpunosti reciklirati. Svi materijali su katalogirani shodno njihovom ekološkom uticaju kako bi se olakšalo sakupljanje, reciklaža, dekontaminacija i transfer specijalizovanim i sertifikovanim kompanijama. Najzad, moram da istaknem i to da su svi naši proizvodi u potpunosti dizajnirani i napravljeni u našoj proizvodnoj fabrici u Italiji, a kroz našu prodajnu i servisnu mrežu prisutni smo na tržištima Evrope, Bliskog istoka, Azije, Afrike i Južne Amerike.

EP: Kako izgleda taj put od ideje do implementacije nekog projekta?

Eduardo Bofeti: Mi svakako nudimo prvo tehničko savetovanje, zatim radimo na izradi najboljeg rešenja, uz ekonomsku procenu nabavke. Nakon toga pristupamo integraciji proizvoda i opreme, dajemo analizu razvoja i toka rada projekta, i tek na kraju sledi puštanje postrojenja u rad i njegova sertifikacija. Za brojne klijente smo radili projektovanje velikih, složenih postrojenja, izgradnju elektro i instrumentalnih postrojenja, logističku podršku, organizaciju sa timovima stručnjaka i specijalizovanih tehničara, nabavku glavnog materijala i opreme, integraciju tehnologija i obuku operatera. Naročito smo ponosni na to da možemo da ponudimo specifične projekte na kopnu i moru, kao i u potencijalno eksplozivnim sredinama, zahvaljujući našem kvalifikovanom i sertifikovanom osoblju. Osim toga, mi pružamo i globalni servis koji je klijentima na raspolaganju 24 časa. To uključuje održavanje postrojenja i aktivnosti u hitnim slučajevima, kao i podršku tokom faze instalacije, puštanja sistema u rad, ili smanjenja zastoja i ponovnog aktiviranja postrojenja.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Belancima protiv plastičnog zagađenja okeana

16.02.2023

eggs-jaja-hrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Da li ste znali da jaja, osim kao ukusni doručak, mogu da se koriste za uklanjanje soli i mikroplastike iz morskih voda? Istraživači sa Prinstona pronašli su način da koriste belanca kako bi napravili aerogel, lagan i prozirni materijal koji se može koristiti, između ostalog, za filtraciju vode, skladištenje energije, kao i zvučnu i toplotnu izolaciju.

Vršeni su raznorazni testovi dok nije dobijena struktura aerogela koja je istraživačima bila neophodna.

Upravo su proteini u belancima doveli do strukture koja je istraživačima bila potrebna, a rezultati su pokazali da ovaj materijal može ukloniti so i mikroplastiku iz morske vode sa efikasnošću od 98 odsto, odnosno 99 odsto.

Dok su u početnim testovima korišćena obična belanca jaja kupljenih u prodavnici, u studiji se navodi da su i drugi slični komercijalno dostupni proteini dali iste rezultate.

Pročitajte još:

Sledeći korak za istraživače je rafiniranje procesa proizvodnje kako bi se mogao koristiti u prečišćavanju vode u većem obimu. Ukoliko se ovaj izazov može prevazići, onda ovaj materijal ima značajne prednosti jer je jeftin za proizvodnju, energetski efikasan za upotrebu.

U studiji se ističe da je aktivni ugalj jedan od najjeftinijih materijala koji se koriste za prečišćavanje vode. Međutim, naučnici su uporedili njihove rezultate sa aktivnim ugljem i bili su mnogo bolji.

Energetski portal

Koliko je opasan otpad opasan za Srbiju

16.02.2023

otpad , deponija — Foto-ilustracija: Pixabay (vkingxl)

Srbija nema pouzdane podatke o tome ko i koliko opasnog otpada proizvodi, niti sisteme za njegovo tretiranje i skladištenje – utvrdila je Državna revizorska instiucija. U opasan otpad spadaju rudarski, medicinski, farmaceutski, elektronski, a stučnjaci upozoravaju: sam po sebi nije bauk, ali jeste ako se njime nepravilno rukuje.

Koliko je opasan otpad opasan za Srbiju? Kako se tretira, a kako bi trebalo? Na poslednja dva pitanja odgovorilo je nekoliko bolničkih centara, tvrde da medicinski otpad pravilno tretiraju ali i da uvek može bolje.

„Ceo postupak uklanjanja medicinskog otpada ide u nekoliko faza: prikupljanje, sortiranje, razvdajanje, pakovanje, skladištenje, ukoliko ustanova to sama ne vrši, i na kraju, nakon transporta, sledi tretman medicinskog otpada koji se na našem Kliničkom centru vrši za infektivni materijal“, navodi dr Vladan Ćosić iz UKC u Nišu.

„Posle sterilizacije taj opasan otpad postaje neopasan i skladišti se u džakovima i kontejnerima i preuzima ga odgovarajuća firma koja vrši trajno skladištenje. Imamo četiri autoklava koji rade, ali su to stari autoklavi, 12,13 godina, uvek možete bolje, ali za to su nam potrebna odgovarajuća sredstva i odgovarajuće pomoći’’, kaže Dr Ljiljana Jovanović iz UKC u Kragujevcu.

Pročitajte još:

To potvrđuju i revizori – 35 odsto drobilica nije u upotrebi zbog zastarelosti, kvarova, preopterećenosti. Većina ustanova nema planove za upravljanje otpadom, izostaju i koordinacija i nadzor nadležnih.

Još veću štetu prave industrijski i komunalni otpadi koji su najveći zagađivači voda. EPS su revizori ponovo označili kao jednog od najvećih generatora industrijskih otpadnih voda u Srbiji.

„Fokus revizije je bio upravo na TENT-u A i B i nalaz njihov kaže da 70 odsto industrijskih otpadnih voda EPS-a su generisana u okviru ovih ogranaka’’, navodi revizor Goran Čabarkapa.

Reviziju su bazirali na podacima Agencije za zaštitu životne sredine iz 2020. godine, kada je od ispuštenih 3,6 milijardi kubika industrijskih otpadnih voda, iz EPS-a stiglo više od 95 odsto. Ta kompanija tvrdi suprotno: „Sve analize ukazuju da rad TENT B ne utiče na kvalitet reke Save i da je kvalitet reke uzvodno i nizvodno od termoelektrane u dobrom ekološkom statusu“.

Posle Estonije, najviše opasnog otpada generiše se u Srbiji, čak 30 odsto. Otuda preporuka revizora i nadležnim ministarstvima i preduzećima da unaprede upravljanje otpadom uz bolju kontrolu.

„Nemamo u ovom trenutku infrastrukturu za opasan otpad, skladište, centar za tretman, Srbija posle 20 godina u ovom delu Evrope nema Centar za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. Ako pogledamo rast stranih, direktnih investicija, rast domaćih će biti ozbiljno zaustavljen ukoliko brzo ne rešimo pitanja skladištenja i tretmana opasnog, industrijskog otpada. Otpornost jedne ekonomije, na klimatske promene, na havarije koje dolaze od zemljotresa, od svih prirodnih nepogoda je takav da morate jačati otpornost infrastrukture“, naglasio je Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Od 2012. do 2020. godine na deponije je odloženo gotovo 150.000 tona opasnog otpada, odnosno petina njegove ukupne količine. Nešto manje od petine izvezeno je u inostranstvo, na dalju preradu.

Izvor: RTS

Naučnici upozoravaju – Ako počne rudarenje u dubokom moru, vodeni ekostistem će biti ugrožen

15.02.2023

humpback-ocean-kit — Foto-ilustracija: Pixabay (ArtTower)

Foto-ilustracija: Unsplash (Yannick Menard)

Komercijalno iskopavanje dubokog morskog dna koje bi uskoro moglo da počne, nanelo bi nepopravljivu štetu plavim kitovima i drugim retkim morskim životinjama, upozorili su naučnici.

U novoj studiji, istraživači i naučnici sa Univerziteta Ekseter i Grinpisa kažu da bi eksploatacija dubokog morskog dna mogla imati „značajan rizik za ekosisteme okeana“, sa „dugotrajnim i nepovratnim“ posledicama. Ova studija se fokusirala na sisare (sisare, delfine, pliskavice) i upozoravaju da su neophodna hitna istraživanja kako bi se procenila potencijalna šteta.

Istraživači dalje navode da kao i mnoge druge životinje i kitovi se suočavaju sa raznim stresorima uključujući klimatske promene, i vrlo malo istraživanja je zapravo radilo na ispitivanju uticaja eksploatacije minerala iz dubokog mora na morski svet.

Pročitajte još:

Oni objašnjavaju da su ovi sisari itekako osetljivi na zvukove, pa bi buka od rudarenja mogla imati veliki uticaj na njih. Zvuci koji će se proizvoditi rudarskim operacijama, prema terorijama naučnika verovatno će se preklapati sa frekvencijama na kojima kitovi komuniciraju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Paola Ocaranza)

Istraživači se žale da do sada nije objavljeno nijedno istraživanje na tu temu, a uskoro bi moglo da počne rudaranje u Tihom okeanu, koje je stanište oko 25 vrsta kitova, uključujući i delfine.

Pored toga, rudarske kompanije, navodno, ciljaju i mineralne resurse morskog dna u oblastima oko podmorskih planina i dubokih morskih hidrotermalnih izvora. Ova područja i vode oko podmorskih planina su poznati kao važna staništa za neke populacije kitova koji se hrane ili se pregrupišu oko njih.

Kompanije za rudarstvo još nisu dobile dozvole da počnu komercijalno rudarenje, ali postoje neke informacije da će uskoro podneti zahteve.

Naučnici upozoravaju da ako im se to dozvoli, mašine bi mogle da rade 24 sata dnevno, proizvodeći zvukove na različitim dubinama. Ukoliko iskopavanja počnu, mnogi su ubeđeni da će ih tada teško zaustaviti, zato sada traže hitne reakcije.

Energetski portal

ODGOVORNOST PREMA PRIRODNIM RESURSIMA I ZAJEDNICI

15.02.2023

U javnosti su sve češći pozivi da se aktivno radi na zaustavljanju ili usporavanju klimatskih promena. Ujedinjene nacije usvojile su 17 Ciljeva održivog razvoja koji su svojevrsni poziv na akciju za stvaranje prosperitetnijeg sveta gde će se svim stanovnicima omogućiti dostojanstven život, ekonomski napredak, pristup prirodnim resursima i mir. Među tim Ciljevima, značajan broj se odnosi na odgovoran odnos prema prirodnim resursima, dostupnost energetskih izvora i industrijske inovacije koje pomažu zaštitu životne sredine. U skladu sa tim, kompanije iz energetskog sektora sve češće su u fokusu kao predstavnici industrije koja treba da pruži značajan doprinos dekarbonizaciji i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, te odlučno doprinese očuvanju životne sredine i ekonomskom napretku, uz podršku razvoju zajednice u kojoj posluju.

Za kompaniju NIS, kao jednu od vodećih energetskih korporacija u jugoistočnoj Evropi, ova dilema ne postoji, jer su principi održivog razvoja u temelju svih biznis procesa kompanije. Sprovodeći svoju energetsku tranziciju, NIS već godinama doprinosi ostvarenju Ciljeva održivog razvoja UN. Osim toga, ova kompanija je pionir u našoj zemlji kada je reč o izveštavanju o održivom razvoju. Prvi verifikovani Izveštaj u skladu sa standardima Global Reporting Initiative (GRI), vodeće organizacije u svetu u oblasti održivog poslovanja, NIS je objavio još 2011. godine. Od tada svake godine kompanija na transparentan način obaveštava najširu javnost o svojim poslovnim aktivnostima i društveno odgovornim programima. U izveštajima o održivom razvoju NIS prepoznaje 12 od 17 Ciljeva održivog razvoja UN čijem ostvarenju doprinosi svojim poslovanjem. Reč je o sledećim ciljevima: dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, industrija, inovacije i infrastruktura, održivi gradovi i zajednice, odgovorna potrošnja i proizvodnja, akcija za klimu, život na Zemlji i mir, pravda i snažne institucije.

U FOKUSU:

Kako bi doprinela procesu dekarbonizacije, kompanija NIS već godinama posvećeno sprovodi svoju zelenu agendu. Za NIS održivi razvoj podrazumeva ekonomski napredak uz održivo korišćenje prirodnih resursa, te aktivnosti koje pored pozitivnih biznis efekata daju i značajne rezultate po pitanju zaštite životne sredine. Tako je NIS od 2009. godine u ekološke projekte i projekte koji imaju značajne efekte na unapređenje zaštite prirode uložio oko 900 miliona evra. Jedan od primera jeste i postrojenje za Duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo, vredno više od 300 miliona evra. Ovaj kompleks omogućio je proizvodnju većih količina tržišno najvrednijih goriva i značajno je smanjio emisije sumpor-dioksida, azotnih jedinjena i praškastih materija. Zahvaljujući ovom, i nizu drugih ekoloških ulaganja, Rafinerija u Pančevu postala je prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo integrisanu IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima.

Ciljevima održivog razvoja UN kompanija NIS doprinosi i inovativnim tehnologijama. Tako je nedavno u komercijalni rad puštena TE-TO Pančevo, gasna elektrana u kojoj će se istovremeno proizvoditi toplotna i električna energija. Električna energija se distribuira u energetski sistem Srbije čime NIS dodatno doprinosi energetskoj sigurnosti države, dok se energija proizvodi iz gasa koji je ekološki prihvatljiviji energent.

Zaposleni u NIS-u takođe aktivno učestvuju u brojnim ekološkim akcijama i inicijativama. Tako su krajem 2021. godine članovi Kluba volontera NIS-a učestvovali u sadnji 500 sadnica platana i javora u okolini Rafinerije nafte u Pančevu, a ekološke akcije bile su u fokusu Kluba volontera tokom čitave 2022. godine. Iz NIS-a navode da će i u narednom periodu biti spremni da daju puni doprinos ostvarenju Ciljeva održivog razvoja UN, svesni da na taj način doprinose i unapređenju ekološke slike naše zemlje.

Priredila: Nevena Đukić

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Danas se obeležava svetski dan nilskih konja

15.02.2023

hippo-gd33e9378e_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (dapple1)

Današnji dan obeležava se kao Svetski dan nilskih konja, stanovnika naše planete koji zaslužuje da njegovoj veličanstvenosti poklonimo makar malo pažnje i probudimo svest o njihovoj ugroženosti. Ove životinje u svom imenu nose veliku simboliku koja se odnosi na opstanak čitavog biodiverziteta.

Iako ova životinja datira na planeti milionima godina i zauzima treće mesto na spisku najvećih kopnenih životinja, njen opstanak je ugrožen ljudskim faktorom. Ilegalan lov i gubitak staništa sveli su ovu vrstu na nešto više od 100.000 jedinki, koje sada žive u zaštićenim područjima. Nilski konji dele se u dve vrste i postoje mali i veliki. Male nazivaju i patuljasti nilski konj, a njihova vrsta broji svega dve do tri hiljade jedinki i one žive u Africi.

Pročitajte još:

Prošle godine bilo je i predloga da se ova vrsta doda na listu ugroženih, ali strane Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune CITES, odbile su predlog. Da je odluka bila drugačija, ove životinje mogle bi da dobiju dodatnu zaštitu kada je reč o ilegalnoj trgovini njima. Međutim, neke zemlje Afrike pobunile su se, iznoseći stav da populacija nilskih konja nije ugrožena. Nilski konji često se ubijaju pod izgovorom da se njihovo meso koristi za ishranu, ali iza toga krije se činjenica da njihovi očnjaci od slonovače imaju veliku vrednost.

Ne samo da su ugroženi usled izlovljavanja, već im veliku opasnost predstava globalno zagrevanje i klimatske promene. Nilski konji veliki deo života provode u vodi, zbog čega sve češće suše mogu da ugroze njihova staništa.

Na ovaj dan ne slavimo samo život nilskih konja, već i čitavog biodiverziteta. Na engleskom jeziku ove životinje nazivaju se HIPPO, a njihov naziv ujedno predstavlja važan akronim koji je izveden iz pet reči na engleskom jeziku. Akronim simbolično predstavlja pet osnovnih faktora zbog kojih je biodiverzitet čitave planete ugrožen.

H (Habitat alteration) označava izmenu staništa, I (Invasive species) označava invanzivne vrste, P (Pollution) označava zagađenje, P (Population growth) porast ljudske populacije i O (Overexploitation) prekomernu eksploataciju.

Katarina Vuinac

Deponija u Vinči počela sa spaljivanjem otpada i proizvodnjom energije

15.02.2023

Kompanija Beo Čista Energija, firma koja upravlja sanacijom stare i izgradnjom nove deponije u Beogradu koja se nalazi u naselju Vinča, počela je da spaljuje otpad i da proizvodi električnu i toplotnu energiju.

Ovako dobijena struja biće dovoljna za snabdevanje pet odsto beogradskih domaćinstava i toplotnu energiju za zagrevanje deset odsto stanova u Beogradu.

Prvo spaljivanje otpada predstavlja poslednju fazu probnog rada postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije i planirano je da traje do juna.

Aktiviranje postrojenja za energetsko iskorišćavanje komunalnog otpada, snage 103 MW (mega-vata), predstavlja jedan od najvažnijih delova javno-privatnog partnerstva za sanaciju divlje deponije Vinča i novi sistem odlaganja otpada na toj lokaciji.

Pročitajte još:

Video o početku rada postrojenja dostupan je na kanalu Beo Čiste Energije.

Godišnji kapacitet za spaljivanje otpada je 340.000 tona i od toga se može dobiti 30,24 MWh struje i 56,5 MWh toplotne energije.

Ukoliko budu pribavljenje sve neophodne dozvole nadležnih institucija, postrojenje bi pun kapacitet trebalo da dostigne u junu.

Energetski portal

Amazon prodaje zelenu salatu uzgajanu uz pomoć robotike

14.02.2023

zelena_salata — Foto-ilustracija: Unsplash (Agence Producteurs Locaux Damien Kühn)

Amazon ulaže u održivu poljoprivredu – tehnološki gigant sada prodaje zelenu salatu koja je uzgajana korišćenjem 92 odsto manje vode i 55 odsto manje đubriva od konvencionalnog načina. Salata bez pesticida dostupna je onlajn korisnicima Amazon Fresh programa u odabranim prodavnicama u San Francisku.

U ovom poduhvatu Amazon se udružio sa klimatskim startapom Hippo Harvest koji uzgaja salatu korišćenjem robotike. Taj način je dizajniran da smanji upotrebu vode i đubriva, otpad od hrane i upotrebu zemljišta. Startap koristi mašinsko učenje da izračuna optimalnu količinu vode, svetla i đubriva koji su potrebni za uzgoj salate.

Biljka se gaji u kontrolisanom okruženju, što znači da nisu potrebni pesticidi, a umesto njih se koristi prirodne alternative, poput ulja nane i korisnih insekata. Takođe, bašte su locirane u blizini pijaca kako bi se smanjile emisije izazvane transportom, a mogu biti čak i u oblastima sa malo vode i zemlje.

Pročitajte još:

Hippo Harvest je nedavno potpisao Climate Pledge, inicijativu koju je Amazon podržao, a koja poziva biznise da postave ciljeve da dostignu nula emisija do 2040. godine.

Potpredsednica programa za održivost u Amazonu Kara Herst rekla je da je neophodna brza akcija kako bi poljoprivreda postala otpornija na rastuće klimatske uticaje.

,,Kako imamo sve manje vode, potrebno je da poljoprivrednicima damo rešenja koja im omogućavaju da upotrebe prirodne resurse na najbolji način čime se osigurava da svako ima pristup svežim proizvodima“, kaže Herst.

Izvor: eKapija

Volvo Trucks obeležava svetski dan očuvanja energije

14.02.2023

Značaj korišćenja energije, potrošnje i uticaja energije na održivost globalnog ekosistema, života i razvoja je pitanje koje je važno za sve nas.

Želeli bismo da zajedno utičemo, prvo svojim ličnim primerom, na podizanje i buđenje svesti o značaju očuvanja energije.

Volvo Trucks kao društveno odgovorna kompanija u svemu što radi primenjuje princip održivosti.

Kao lider u polju elektromobilnosti, medju prvima je dala svoj doprinos smanjenju uticaja na klimatske promene, počevši sa proizvodnjom cele game električnih komercijalnih vozila. Da bi se ubrzao prelazak na održiviji transport, cilj kompanije Volvo Trucks je da ceo asortiman proizvoda bude bez upotrebe fosilnih goriva do 2040. Električni kamioni će igrati ključnu ulogu u postizanju tog cilja.

Pročitajte još:

Naš cilj je da edukujemo naše kupce, javnost i zajedno uradimo nešto dobro za našu planetu.

Svako od nas može da da svoj doprinos i da u svakodnevnom životu shvati važnost okretanja održivim neiscrpnim izvorima ili alternativnim vidovima energije kako bi energetski sistem bio izvestan.

Ukoliko ste vlasnik kompanije unapredite energetske efikasnosti u industrijskim postrojenjima, halama, pogonima, korišćenjem obnovljivih izvora energije u cilju stvaranja samoodrživih sistema, korišćenjem savremene pametne štedljive tehnologije. Ukoliko ste pojedinac unapređenjem energetske efikasnosti kuća i stanova postavljanjem dobre izolacije, zamenom stolarije, racionalnim korišćenjem električne i toplotne energije u domu, zamenom klasičnih sijalica LED i štedljivim sijalicama, korišćenjem dnevnog svetla svugde gde je moguće, isključivanjem većine električnih uređaja dok ih ne koristimo i vođenjem računa o načinu gradnje objekata dajte svoj doprinos.

Štedljivo korišćenje energije ne podrazumeva narušavanje kvaliteta života, već niz konkretnih mera i aktivnosti koje će dovesti do promene načina ponašanja i odgovornijeg odnosa svih članova društva.

Pozivamo vas da date svoj doprinos i zajedno stvorimo svet u kome želimo da živimo.

Izvor: Volvo Trucks

1...197198199...1.529 Page 198 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM