Povoljniji obračun PDV-a za kupce-proizvođače

23.02.2023

solar-panels-solarna-energija-krov-kuća-zgrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Računi kupaca-proizvođača koji su domaćinstva, iz januara 2023. godine pokazuju da se izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost započelo sa povoljnijim obračunom poreza, čime je delimično unapređena primena ovog instituta koji omogućava proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe kroz upotrebu obnovljivih izvora energije. Osim što će troškovi kupaca-proizvođača biti umanjeni i period povraćaja investicije u solarne elektrane biti skraćen, došlo je do boljeg usklađivanja zakona iz oblasti energetike i finansija.

Porez na dodatu vrednost je, pre promene Zakona o PDV-u, bio obračunavan na ukupno preuzetu električnu energiju, bez obzira na proizvedene viškove, dok je novim zakonskim rešenjem osnovica za obračun postala utrošena električna energija, odnosno razlika između preuzete i proizvedene energije, ali i naknada za pristup distributivnom sistemu za razliku preuzete i utrošene električne energije. Ovom promenom je delimično uklonjena jedna od barijera na putu pune primene instituta kupac-proizvođač sa neto merenjem.

Ovo je važan korak za pospešivanje učešća građana u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji. Promena ovako važnog zakona u korist kupaca-proizvođača je dobar signal države da želi da izgradi adekvatan regulatorni okvir koji je podsticajan za građane da se uključe u proizvodnju električne energije.

Postoji još prostora za dalje unapređenje zakonodavstva i statusa kupaca-proizvođača, a isti princip promene obračuna kroz Zakon o PDV-u bi mogao biti primenjen i na Zakona o akcizama. Pored toga, bilo bi poželjno kupce-proizvođače osloboditi i Naknade za podsticaje povlašćenih proizvođača električne energije.

Pročitajte još:

Od početka aktivne primene u aprilu 2022. godine, više od 730 domaćinstava u Srbiji je ostvarilo status kupac-proizvođač i sada je već instalirano nešto preko 6 MW solarnih elektrana na krovovima porodičnih kuća.

Veoma je važno da se, i na ovaj način, nastavi sa dekarbonizacijom sektora energetike, kao i omogući građanima da daju svoj doprinos energetskoj tranziciji.

Podsećamo da se Republika Srbija, kao članica Energetske zajednice i potpisnica Sofijske deklaracije o Zelenoj Agendi za Zapadni Balkan, obavezala da do 2030. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40.3 odsto u odnosu na 1990. godinu, i poveća udeo obnovljivih izvora na 40.7 odsto u ukupnoj finalnoj potrošnji električne energije. U svrhu ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza i dostizanja navedenih ciljeva, u toku je priprema Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine. Ovaj dokument će odrediti pravac energetske i klimatske politike i formiraće okvir za proces pravedne energetske tranzicije u Republici Srbiji.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Drveće u borbi protiv klimatskih promena

23.02.2023

drvo, drveće — Foto-ilustracija: Pixabay (Tama66)

Ulaganje u prirodu biće glavni bedem u borbi protiv klimatskih promena, navodi se u poslednjem izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama. Naučnici i istraživači kažu da je pošumljavanje trenutno jedno od najefikasnijih rešenja. Tvrde da na Zemlji ima dovoljno prostora da se zasadi šuma površine Sjedinjenih Američkih Država, odnosno oko milijardu hektara. Time bi se smanjio ugljen-dioksid u atmosferi za oko 25 odsto do nivoa s početka 20. veka

„Drveće, kao što znamo, ima mogućnost apsorpcije ugljen-dioksida i jedno drvo tokom godine može da apsorbuje između 10 i 40 kg ugljen-dioksida. To je jedan aspekt važnosti drveća u borbi protiv klimatskih promena, ta, kako je mi zovemo, mitigacija – apsorbovanje ugljen-dioksida i smanjenje efekta staklene bašte“, kaže Goran Sekulić iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF).

Osim što je prirodni regulator ugljen-dioksida u atmosferi, poznato je da drveće hladi gradove, pa je njegova uloga u urbanim zonama veoma važna.

Prof. dr Milka Glavendekić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu kaže da je drveće, kao i ostale biljke koje gajimo na zelenim površinama, izuzetno važno u gradskim sredinama, jer ublažava mnoge ekstreme koji se zbog klimatskih promena sve češće javljaju.

Pročitajte još:

„Temperatura na zelenim površinama može da bude umanjena i nekoliko stepeni. Brojna istraživanja pokazuju da to varira od dva do čak osam stepeni, zavisno od klimatskih uslova, od doba dana kada se meri. Takođe, fiziološko stanje same biljke mnogo određuje koliko će nam taj koristan efekat u smislu smanjenja temperature biti efikasan“.

Strateška sadnja drveća oko kuća i zgrada donosi mnogo koristi i za životnu sredinu i za ljude, jer snižava temperaturu i smanjuje potrebu za klima uređajima u letnjim mesecima.

„Šta nam to jedno drvo pruža u gradu, mislim da to vrlo dobro svi znamo, pogotovu kad upeče tokom leta. Koliko jedan park, koliko i jedno drvo znači – od kiseonika, zaštite biodiverziteta, do stvaranja mikroklimatskih uslova koji su veoma važni generalno“, kaže Goran Sekulić.

Osim toga, same biljke emituju fitocide. To su materije koje imaju antibakterijska dejstva. Emituju negativne jone kiseonika, takođe.

„Jonizacija vazduha u zelenim površinama je isto veliki benefit za same korisnike tih prostora“, ističe profesorka Glavendekić.

Prema nekim procenama, jedno drvo proizvede oko 260 kg kiseonika svake godine, a dva zrela stabla mogu obezbediti dovoljno kiseonika za četvoročlanu porodicu. To je samo još jedan od razloga zašto je sadnja drveta uvek dobra ideja, naročito u borbi protiv klimatskih promena.

Izvor: RTS

Užice – Potvrđen projekat izgradnje obilaznice

23.02.2023

Ministrstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе potvrdilo je urbanistički projеkat gradnjе obilaznicе oko Užica, dugе skoro pеt kilomеtara, koja ćе značajno rastеrеtiti saobraćaj kroz cеntar tog grada.

Planirano je da početak obilaznice bude kod mesta Surduk na spoju sa Zlatiborskim putеm, iza kojеg jе prеdviđеna gradnja mosta prеko Đеtinjе u dužini oko 260 mеtara.

“Projеktom jе prеdviđеno da most čini lučna konstrukcija sa rasponom od oko 180 mеtara i grеdom koja jе monolitno spojеna sa lukom u srеdišnjеm dеlu, čimе ćе sе Đеtinja prеmostiti bеz narušavanja korita i bližе okolinе. Osim tog mosta, prеdviđеna gradnja sеdam mostovskih konstrukcija, raspona od 20 do 130 mеtara”, rekao je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukturе.

Na dužini trasе od približno 250 mеtara prеdviđеna jе sanacija nеstabilnih padina i klizišta.

Ministar jе napomеnuo da jе ugovor o projеktovanju i izgradnji sa kinеskim partnеrom potpisan u martu prošlе godinе, kada su počеli priprеmni radovi, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Nakon potvrdе urbanističkog projеkta, izradе Idеjnog projеkta i završеtka procеdura u Rеvizionoj komisiji očеkujе sе do kraja lеta izdavanjе prvе građеvinskе dozvolе na osnovu kojе ćе sе stvoriti uslovi za počеtak radova.

Vesić je istakao da je ovo vеoma važan projеkat, koji ćе u značajnoj mеri rastеrеtiti saobraćaj kroz grad, a na koji stanovnici Užica čеkaju vеć dеcеnijama.

Energetski portal

Regionalno energetsko povezivanje ključno za privredu

23.02.2023

solar — Photo-illustration: Pexels (Kelly)

Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Za privredu Srbije je prioritet regionalno energetsko povezivanje i ulaganje u nove infrastrukturne kapacitete kako bi se obezbedila dugoročna energetska stabilnost industrije i ostvario neophodan preduslov energetske tranzicije na obnovljive izvore energije u zemlji i regionu, rečeno je na sastanku Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije i Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike.

„Izgradnja novih magistralnih gasovoda je od izuzetnog značaja, posebno za kompanije koje proizvode strateški bitne proizvode, poput proizvođače etanola, cementa, i drugih proizvoda. Važno je ispitati prioritete u vezi sa alternativnim pravcima gasifikacije Srbije, poput povezivanja na LNG terminal na Krku izgadnjom nedostajućeg dela gasovoda Slavonski Brod – Bačko Novo Selo, kao i gasno povezivanje sa Rumunijom“, ukazao je Čadež.

Pročitajte još:

Na sastanku je bilo reči i o mogućnostima obezbeđivanja podsticaja za nabaku opreme za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije za sopstvene potrebe u privredi i prelazak na izvore energije na bazi OIE, poput solarne i geotermalne energije kao značajnog potencijala za proizvodnju struje i toplotne energije.

„Važno je omogućiti da privreda brže pređe na korišćenje obnovljivih izvora energije, poput solarne energije, jer je interesovanje među kompanijama i industrijskim parkovima izuzetno veliko“, rekao je Čadež.

Prema rečima predsednika PKS, postoji značajan prostor u primeni korišćenja geotermalne energije tako što bi se pre izgradnje velikih objekata ispitalo tlo ispod objekta i mogućnost korišćenja tog energetskog potencijala u sistemu grejanja i hlađenja.

Zajednički zadatak sa Privrednom komorom Srbije jeste da slušamo potrebe privrede i olakšamo poslovanje kompanija u ovim izazovnim vremenima, rekla je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

Ministarka je istakla da su ulaganja u energetsku infrastrukturu i nove energetske kapacitete neophodna kako bi se osigurala energetska bezbednost i obezbedile rastuće potrebe privrede za energijom.

Izvor: PKS

Kada arhitektura otvori vrata ekologiji nastaju Vertikalne šume

22.02.2023

balconies-balkon-terasa-zgrada-zelenilo — Foto ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Victor Garcia)

Ozelenjavanje zgrada kroz zelene fasade, kao i postavljanje sadnica na terase i krovove, trend je koji postaje sve zastupljeniji u arhitekturi i građevini. Osim zadivljujućeg izgleda, ovako projektovane zgrade pozitivno doprinose na različite načine životnoj sredini.

Sadnice doprinose obnovi biodiverziteta, odnosno povratku većeg broja ptica, slepih miševa, pčela ali i drugih insekata u gradove. Urbane sredine, usled nedostatka zelenih površina suočavaju se sa višim temperaturama i to ne samo zagrevanjem asfalta već i građevinskih objekata. Postavljanjem zelenila na zgrade smanjuje se temperatura vazduha, ali i samih zgrada. Na taj način, zelenilo na prirodan način doprinosi energetskoj efikasnosti zgrada, zahtevajući da se manje koriste rashladni uređaji. Ne treba zaboraviti i na preveliku zagađenost vazduha, a upravo povećanjem sadnica u urbanim sredinama doprinosi se smanjenju ugljenika.

Ovako projektovanom zgradom Barselona može i te kako da se pohvali, s obzirom na to da je upravo jedna ovakva zgrada izgrađena još 1987. godine.

Pročitajte još:

Jedno od značajnih imena ove oblasti jeste Stefano Boeri, arhitekta koji je veliku pažnju i važnost dobio nakon što je u Milanu izgrađena zgrada prema njegovom projektu. Ovaj objekat kojeg čine dve kule, poneo je naziv Vertikalna šuma (Bosco verticale) i opravdao ga je činjenicom da se na ovoj zgradi nalazi čak oko 100 različitih biljnih vrsta. Za svoj projekat dobio je i priznanje International Highrise Award za 2014. godinu.

Nakon ovog, usledili su i naredni projekti, a zanimljivo je da je Stefano Boeri na prošlogodišnjoj Konferenciji stranaka (COP27), predstavio i novi projekat Vertikalne šume koji se planira za Dubai, grad u kojem će se održati COP 2023. godine.

Nove dve kule biće visoke 190 i 150 metara, a na njihovim fasadama biće postavljeno preko 2.500 stabala i preko 27.000 žbunova. Uz to, na objektu će biti postavljeni solarni paneli i durgi ekološki projekti.

Katarina Vuinac

Rešenja za umreženu i klimatski neutralnu industriju

22.02.2023

HM22_Al_4_1577896.original — Foto: HANNOVER MESSE

Spisak izazova sa kojima se industrija suočava je dugačak: klimatske promene, nedostatak energetskih resursa, poremećaji u lancima snabdevanja, nedostatak kvalifikovane radne snage. Rešenje leži u doslednoj upotrebi tehnologije. Uz to je potrebno da ekonomsko-politički okviri bude postavljeni na pravi način. HANNOVER MESSE 2023 pruža i jedno i drugo: tehnologije za umreženu i klimatski neutralnu industriju, kao i svetsku pozornicu za diskurs između industrije, politike, nauke i društva.

„Ugljenično neutralna proizvodnja, veštačka inteligencija, tehnologije vodonika, upravljanje energijom i industrija 4.0 – ovo su ključne teme sajma HANNOVER MESSE 2023“, kaže dr. Johen Kekler, izvršni direktor Deutsche Messe AG. „Jedino u interakciji ovih tehnologija možemo da obezbedimo prosperitet na duge staze i istovremeno unapredimo zaštitu okoline.“ Na vodećem svetskom sajmu industrijskih tehnologija će oko 4.000 kompanija iz oblasti mašinstva, elektro i digitalne industrije i energetike prikazati najsavremenija rešenja za proizvodnju i snabdevanje energijom u budućnosti.

Od digitalizacije i automatizacije složenih proizvodnih procesa do upotrebe vodonika za snabdevanje fabrika energijom, do upotrebe softvera za beleženje i smanjenje CO2 otiska, HANNOVER MESSE nudi holističku sliku. Kekler dodaje: „Rešenja za svaki od trenutnih globalnih izazova biće predstavljena na HANNOVER MESSE.“

U kompanije koje će nastupiti kao izlagači ubrajaju se globalni tehnološki giganti kao što su Amazon Web Services, Microsoft, Google, SAP, Siemens, Bosch, NOKIA, ServiceNov i Schneider Electric, kao i lideri srednje veličine poput Beckhoff, Festo, Harting, ifm, Pepperl+Fuchs i Phoenik Contact, Rittal ili SEV. Poznati istraživački instituti kao Fraunhofer i KIT (Institut za tehnologiju Karlsruhe) kao i više od 300 startap kompanija obećavaju vrhunske tehnologije i potpuno nove poslovne modele.

HANNOVER MESSE će otvoriti nemački kancelar Olaf Šolc i Džoko Vidodo, predsednik Indonezije, koja je ovogodišnja zemlja partner sajma. Indonezija je najveća privredna sila jugoistočne Azije, a prognoze su da će do 2030. biti jedna od deset najvećih ekonomija sveta.

ChatGPT za industriju?

Veštačka inteligencija (AI) igra sve važniju ulogu u industriji. Pored optimizacije procesa, prerađivačka industrija se sve više oslanja na AI u simulaciji i razvoju proizvoda. Takozvana generativna AI će takođe pronaći svoj put u industriji. Sistemi kao što su ChatGPT ili DALL-E već daju značajnu podršku u sastavljanju tekstova, programiranju i dizajnu. „U budućnosti je sasvim realno da će veštačka inteligencija dizajnirati mašinu, a onda će čovek proveriti koja su podešavanja neophodna za stvarni rad. Ovo štedi vreme i nudi značajan potencijal s obzirom na sve veći nedostatak kvalifikovanih radnika“, kaže Kekler. Na temu AI, široka ponuda HANNOVER MESSE obuhvata vođene ture za posetioce, forume, prezentacije AI alata, kao i slučajeve upotrebe koje će predstaviti izlagači.

Tokove i potrošnju energije učiniti vidljivim

Interakcija softvera i mašina otkriva veliki potencijal za uštedu energije. Izlagači na HANNOVER MESSE će predstaviti „Smart Energy Monitoring“ rešenja koja pomažu u određivanju i optimizaciji potrošnje energije na nivou mašine i na taj način smanjuju emisiju štetnih gasova. „Većina industrijskih korisnika još uvek nije svesna mnogih skrivenih utrošaka energije“, kaže Kekler. Neregulisani motori u pumpama, ventilatorima, kompresorima ili mašinama i dalje su svakodnevica u mnogim fabrikama. Bez inteligentnih tehnologija za upravljanje i interakciju elektrotehnike i IT-a, teško se može povećati energetska efikasnosti. Kekler dodaje: „Industrija troši oko 45 posto električne energije u Nemačkoj. Rešenja kompanija izlagača mogu značajno doprineti da proizvodnja bude energetski efikasnija.”

Vodonik kao izvor energije i nade za budućnost

Zeleni vodonik je trenutno vrlo aktuelna tema. Industrija želi da se oslobodi zavisnosti od fosilne energije i smanji emisiju ugljen-dioksida. Nemačko ministarstvo ekonomije i zaštite životne sredine vidi vodonik kao ključni faktor neophodan za dugoročni uspeh energetske tranzicije i zaštitu okoline. Ipak, u ovoj oblasti postoje brojni izazovi. Proces proizvodnje vodonika je složen i skup. Pitanja dostupnosti, transporta, i skladištenja velikih količina tek treba da budu rešena. „Više od 500 kompanija na HANNOVER MESSE će predstaviti rešenja za upotrebu vodonika u industriji. To Hanover čini najvažnijom i najvećom svetskom platformom za temu vodoničnih tehnologija“, kaže Kekler.

Srbija na HANNOVER MESSE

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije će i ove godine organizovati nacionalni štand u hali 3 hanoverskog sajma, koja nosi tematski naziv „Engineered Parts & Solutions“. Na štandu od 100 m² će se predstaviti dobavljači komponenti i rešenja za industriju, prvenstveno iz metaloprerađivačkog sektora. U halama 12 odnosno 13, čiji je fokus na energetici, sada već tradicionalno će sa samostalnim štandovima nastupiti FMT iz Zaječara i Comel iz Beograda. Obe firme će predstaviti industrijske transformatore. Prijave izlagača su moguće i u poslednjim nedeljama pred sajam, pa nije isključeno da bude još izlagača iz Srbije.

O sajmu HANNOVER MESSE

HANNOVER MESSE je vodeći svetski sajam industrijskih tehnologija. Glavna tema sajma glasi „Industrijska transformacija – stvaranje razlike“ i povezuje izložbene oblasti: Automation, Motion & Drives, Digital Ecosystems, Energy Solutions, Engineered Parts & Solutions, Future Hub, Compressed Air & Vacuum, Global Business & Markets. Ostale ključne teme uključuju klimatski neutralnu proizvodnju, industriju 4.0, IT bezbednost, veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, cirkularnu ekonomiju, logistiku 4.0, kao i tehnologije vodonika i gorivnih ćelija. Konferencije, forumi i stručna predavanja upotpunjuju izložbeni program sajma. Naredno izdanje će se održati u Hanoveru, Nemačka od 17. do 21. aprila 2023, a zemlja partner će biti Indonezija.

Izvor: HANNOVER MESSE

NOVI ŽIVOT ZA STARE TERMOELEKTRANE

22.02.2023

Foto-ilustracija: : Unsplash (Albert Hyseni)

Činjenica je da se Elektroprivreda Srbije još uvek u najvećoj meri oslanja na ugalj, ali ideja da se pojedine termoelektrane ugase, a da se na njihovim pepelištima izgrade solarne elektrane, sve je bliža realizaciji.

Prošlogodišnji tender za izradu studije na osnovu koje će se na pepelištima TE „Morava”, Svilajnac i TE „Kolubara A”, Veliki Crljeni, izgraditi solarne elektrane poveren je renomiranoj domaćoj kompaniji CEEFOR koja se više od 10 godina bavi projektovanjem solarnih elektrana.

Isidora Mladenović, jedna od 11 inženjera kompanije CEEFOR koji su bili angažovani na izradi studije, sprovela nas je kroz ovaj proces neposredno nakon što je studija uručena EPS-u.

Prema njenim rečima, projekat je trajao tačno godinu dana i sastojao se od četiri faze. Inicijalni plan EPS-a bio je da pomenute dve elektrane ugasi, te da na njihovim pepelištima izgradi solarne elektrane.

Nakon analize lokacija i potencijala dostupnih površina, solarne radijacije i temperature u prvoj fazi studije, CEEFOR-ov tim je procenio da pun kapacitet površine za TE „Morava” iznosi 45 MW, dok za TE „Kolubara A” 71 MW.

U obzir su uzete i slične solarne elektrane u svetu, pa se tako studija osvrće na solarnu elektranu izgrađenu 2015. godine na deponiji pepela u Visonti u Mađarskoj. Postrojenje od 16 MW predstavljalo je najveću solarnu elektranu u Mađarskoj u tom periodu i najveći koncept u centralnoj Evropi koji se oslanja na obnovljive izvore energije.

Solarna farma snage 4 MW izgrađena je na površini nekadašnjeg rudnika uglja u Saru, Nemačka. Projekat je razvila nemačka kompanija BayWa r.e 2012. godine, kako bi iskoristila iscrpljeni rudnik uglja za proizvodnju energije.

Ovakav proces donosi brojne benefite vlasnicima elektrana, ali i rudnika, s obzirom na to da se procenjuje da su troškovi pretvaranja ovakvih lokacija u solarne parkove mnogo niži nego u slučaju drugih namena kao što su razvoj poljoprivrede ili turizma.

Slični projekti mogu se naći u Belgiji, Poljskoj, Engleskoj, SAD, Francuskoj, Kini i drugim zemljama što dokazuje da domaća elektroprivreda ide u korak sa svetom.

Plan EPS-a je da za početak izgradi dve solarne elektrane, pojedinačne snage od 10 MW, pa su se druga i treća faza studije usmerile na ovaj pilot projekat.

U FOKUSU:

Najbolja rešenja stižu iz CEEFOR-a

Druge dve faze studije obuhvatile su kompletno tehničko, građevinsko i elektro rešenje za dve potencijalne solarne elektrane, a uključena je i ekonomsko-finansijska analiza isplativosti pomenutih 10 MW.

Kako nam je Isidora Mladenović objasnila, u slučaju solarne elektrane na pepelištu TE „Morava”, očekivana godišnja proizvodnja iznosiće 13.850.589 kWh, dok se period isplativosti investicije procenjuje na osam godina i 11 meseci.

Smanjenje emisije ugljen-dioksida iznosiće 270.094 tona godišnje, a zarada na uštedi emisije biće oko 22,6 miliona evra.

Govoreći o TE „Kolubara A”, Mladenovićeva iznosi slične brojke: očekivana godišnja proizvodnja elektrane će iznositi 13.627.597 kWh, dok je period isplativosti investicije oko devet godina. Smanjenje emisije procenjeno je na 265.745 tona CO2 godišnje što će omogućiti uštedu od oko 22,3 miliona evra.

CEEFOR-ov tim predložio je EPS-u izbor fiksnog fotonaponskog sistema imajući u vidu da se takav tip sistema pokazao kao optimalno rešenje sa aspekta proizvodnje, te da odgovara solarnom potencijalu na ovom podneblju. Takođe, ovakav sistem odlikuje jednostavan način korišćenja i održavanja, ali i prihodovanja na osnovu proizvodnje elektrane.

S obzirom na to da je usvojen fiksni položaj fotonaponskih panela, postoji međusobni uticaj senki redova panela. Kako bi se smanjio uticaj senki i time izbegli gubici u proizvodnji elektrane, usvojen je razmak između svih redova panela od 4 m, sa minimalno dozvoljenim uticajem zasenčenja.

Predloženo je da se koriste savremeni fotonaponski paneli maksimalne snage od 640-665 W pri čemu će dvadeset panela formirati jedan lanac (string). Na jedan invertor snage 100 kW priključiće se devet lanaca, odnosno 180 panela. Ukupan broj invertora je 100, te je ukupan broj panela 18.000, kaže Mladenovićeva.

„Celokupna studija zapravo predstavlja inovativni projekat, prvi ovakve vrste u Srbiji, gde bi se dostupne i neupotrebljene površine pepelišta iskoristile za izgradnju solarnih elektrana i proizvodnju zelene energije. Od velikog značaja bili su primeri sličnih projekata realizovani u regionu”, rekla je naša sagovornica.

Ona dodaje da je ovom studijom portfolio CEEFOR-a, pored velikog broja realizovanih solarnih elektrana na krovnim površinama i zemlji, obogaćen još jednim posebnim iskustvom koje donosi mogućnost izrade solarne elektrane na dosad nepoznatom tipu zemljišta.

„Posebnu zahvalnost dugujemo i kolegama iz EPS-a, sa kojima smo imali odličnu saradnju kroz ceo postupak izrade studije, kao i njihovim kolegama iz ostalih službi koji su doprineli uspešnom završetku studije i svih pratećih procedura”, zaključila je Mladenovićeva za Energetski portal.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Energentika kao sistem spojenih sudova – prelivanje cena i strah od sledeće zime

22.02.2023

električna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Rat u Ukrajini korenito je promenio svetsko energetsko tržište. Analize upozoravaju – 2023. biće teža od prošle. Lider za energetiku u Dilojtu Željko Marković kaže da moramo biti spremni za najgori scenario, a neka bude kao i ove zime, nemamo ništa protiv.

Direktna posledica rusko-ukrajinskog sukoba je – svetska energetska kriza. Najviše trpi evropsko energetsko tržište jer je zavisilo od ruskog gasa i nafte. 2022. ostaće ubeležena i po rekordnim cenama svih energenta. Dugoročno gledano – stručne analize ukazuju na neizvesnost snabdevanja gasom i strujom i to, pre svega, evropskih potrošača.

Lider za energetiku u Dilojtu Željko Marković rekao je da su procene pre zimske sezone pokazivale da će biti problema sa snabdevanjem električnom energijom u zemljama poput Francuiske, ali je taj scenario izbegnuto zbog toplog vremena.

Evropska unija tvrdi da je zavisnost od ruskog gasa uspela sa 40 posto da smanji na devet posto.

Pročitajte još:

Marković kaže da je neki deo isporuka iz Rusije nadomešten tečnim gasom iz Amerike, ali da i dalje postoji veliki rizik od nestašica.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

,,Napravljene su uštede tokom zime zahvaljajući toploj zimi. Napravljene su uštede. Finska je uštedela čak 48 odsto, to je bilo i zbog visokih cena ali i zbog toplog vremena“, kaže Marković.

Brisel je uveo oštre energetske sankcije – prvo embargo na ruski ugalj, zatim naftu i derivate i ograničio cene. Ipak, još nema embarga na ruski gas, samo je ograničena cena i prošle nedelje se odustalo od embarga na nuklernu rusku energiju.

Marković kaže da se sankcije uvode gde mogu da se zamene drugim izvorima, a i dalje nisu uvedene sankcije na gas.

,,Cene svih energenata prošle godine dostigle su istorijske maksimume. Povećanje cena se preliva i sa jednih na druge energente. Električna energija se koristi u proizvodnji peleta pa je logično da ako poskupi struja da će poskupeti i pelet„, napomenuo je lider za energetiku u Dilojtu.

Prema njegovim rečima, kada smo izašli iz prošle zime imali smo nezapamćenu sušu, cena je na visokom nivou i tokom leta, došlo je do značajnog smanjenja potrošnje i to je oborilo cenu električne energiju.

Ipak „Međunarodna agencija za energetiku“ pre neki dan je upozorila na nestašice energenata sledeće zime.

,,Ovo je dato pod pretpostavkom da neće biti isporuka gasa iz Rusije i da će biti hladnija zima od ove. Sada se gleda kako bi se to nadomestilo. Ali teška je situcija. Mi moramo biti spremni za najgori scenario, a neka bude kao i ove zime, nemamo ništa protiv“, kaže Marković.

Kada je reč o Srbiji, kaže da je priprema rađena, imali smo pored skladišta u Banatskom dvoru i skladište u Mađarskoj, a bilo je ušteda i električne energije, a pored toga i vreme je doprinelo.

Izvor: RTS

„Elektroprivreda RS“ gradi mrežu stanica za punjenje električnih automobila

22.02.2023

plug-in-električni-automobil — Foto-ilustracija: Pixabay

„Elektroprivreda Republike Srpske’’ kreće u izgradnju mreže za punjenje električnih vozila u koju će uložiti 2,4 miliona maraka. Ako se plan ispuni, svaki četvrti punjač u Bosni i Hercegovini biće njihov.

Planom javnih nabavki ovog preduzeća, predviđena je izrada studije izvodljivosti za 50 stanica na koju će biti utrošeno 400.000 KM, a zatim i njihovo postavljanje koje će prema procenama koštati dva miliona maraka.

Finansije su obezbeđene iz vlastitih sredstava, a za sada ostaje nejasno hoće li se korišćenje punjača naplaćivati ili će biti besplatno kao što je sada slučaj na većini stanica. Na upit CAPITAL-a, do objave ovog teksta odgovor nije stigao.

Generalno, u Bosni i Hercegovini je postavljeno 180 punjača sa 216 konektora. Veći deo istih je dostupan svima, dok je određeni broj rezervisan, primera radi za goste hotela i prodavnica koji su ih kupili.

Pročitajte još:

Iako je broj električnih automobila u BiH i dalje beznačajan, u Udruženju za elektromobilnost kažu da je potrebno raditi na infrastrukturi.

„Potrebno nam je još stanica, pogotovo sa brzim DC punjačima kojih imamo desetak u celoj zemlji. Većina postojećih su spori, a znamo koliko nam je vreme svima bitno kada negde idemo’’, rekli su oni.

Inače, na njihovoj internet stranici chargerbih.ba nalazi se mapa sa svim punjačima u BiH, a tu su i informacije o tome koja je njihova snaga kao i kome je sve dostupan te da li se plaća.

Električni automobili u Bosni i Hercegovini su na nivou statističke greške.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH u prošloj godini uvezeno ih je 70, a godinu ranije 48.

Na uvoz novih električnih automobila u BiH u narednoj godini se neće plaćati carina kako bi se stimulisao ovaj vid transporta.

Za automobile na hibridni pogon carina će biti spuštena sa 15 na pet odsto.

Uvoznici smatraju da će to biti dobar podsticaj za razvoj e – mobilnosti.

Izvor: CAPITAL

Donet set važnih odluka iz oblasti energetike i zaštite životne sredine

22.02.2023

Setom odluka iz oblasti energetike i zaštite životne sredine, koje su donete na sednici gradske skupštine, Grad Beograd nastavlja veliku posvećenost ovim oblastima.

Doneta je Odluka o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta i usvojen Plan za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada i reciklažu na opštini Zvezdara, što je deo desetogodišnjeg programa koji se realizuje na gradskim opštinama. Precizirano je da na teritoriji opštine Zvezdara postoji više od dve stotine lokacija za tu namenu, navodi se na sajtu grada.

Energetska efikasnost i racionalna upotreba energije je u javnom interesu Beograda i od posebnog je značaja za Grad. Nosioci sistema energetskog menadžmenta Grada Beograda su: gradonačelnik, Odbor za energetsku efikasnost Grada Beograda, energetski menadžeri i korisnici javne svojine i javnih sredstava koji nisu samostalni obveznici sistema energetskog menadžmenta. Gradonačelnik imenuje energetskog menadžera Grada Beograda na period od dve godine, navedeno je u pomenutoj odluci.

Predstavnici Gradske uprave podneli su Izveštaj o realizaciji lokalnog plana upravljanja otpadom za prethodnu godinu, zatim Izveštaj o realizovanim aktivnostima za smanjenje zagađenosti vazduha i Izveštaj o realizaciji aktivnosti iz Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti.

Pročitajte još:

Gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević istakla je značaj transparentnosti svih informacija, koje su iz ove oblasti stalno dostupne građanima. Ona je podvukla da će se 2024. godine, nakon izrade fizibiliti studije, u potpunosti znati kako će se Grad baviti viškom otpada, koji nastaje kao posledica razvoja grada, i kako će se on nadalje koristiti.

“Otpad je resurs i koristiće se u interesu građana, a samim tim uticaće ne samo na bolju životnu sredinu već i na standard građana”, rekla je Ivana Vilotijević.

Na kraju sednice odbornici su usvojili i Odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, kao i Odluku o obrazovanju jedinica civilne zaštite opšte namene i specijalizovanih jedinica civilne zaštite za uzbunjivanje na teritoriji Beograda, te Izveštaj o radu Službe za centralizovane javne nabavke i kontrolu javnih nabavki za prošlu godinu.

Energetski portal

Proizvodnja stevije ima manji negativan uticaj na životnu sredinu od proizvodnje šećera?

21.02.2023

stevia-flowers-against-rose-leaves-g7afe122c7_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (leoleobobeo)

Različita istraživanja pokazuju da proizvodnja prirodnog zaslađivača stevije u značajno manjem procentu negativno utiče na životnu sredinu, u odnosu na šećer dobijen iz šećerne repe ili na primer kukuruznog skroba.

Naime, steviol glikozidi koji se nalaze u listu biljke stevije mogu da budu 200 do 400 puta slađi od šećera, zbog čega sleduje da je za isti intenzitet slatkoće potrebna manja količina biljke stevije u odnosu na druge biljke iz kojih se dobija šećer. Uzgajanje ove biljke ne zahteva veliku količinu zemljišta, a takođe tokom njihove prerade koristi se manja količina vode. Prema nekim podacima, vodeni otisak je u slučaju stevije bio manji za oko 90 odsto u odnosu na šećernu repu i šećernu trsku. Ukoliko se za ekvivalent uzme slatkoća, takođe se tokom proizvodnje zaslađivača stevije emituje smanjena količina ugljenika. Količina varira od 30 do čak 80 odsto u zavrisnosti od toga o kojem izvoru šećera je reč.

Pročitajte još:

Ipak, ovo je potrebno uzeti sa rezervom. Najveća količina stevije uzgaja se u Kini, u državi u kojoj se mnoge održive poljoprivrede dovode u pitanje. Drugo, u listu stevije nalaze se različiti molekuli kao što su Reb M i Reb A. Zbog čega je ovo važno?

Reb A poseduje sladak ukus, ali sa blagom gorčinom, za razliku od Reb M koji ne sadrži gorčinu u ukusu, ali on čini samo jedan odsto lista stevije. Zbog svog ukusa, novija tržišta sve više potražuju Reb M. Međutim, zbog njegove zastupljenosti u listu od svega jedan odsto, farmeri moraju da uzgajaju biljku stevije na velikim površinama zemljišta, čime se poništava njen manji negativan uticaj na životnu sredinu.

Kako bi se zadovoljila potražnja tržišta, a ujedno obezbedilo da proizvodnja stevije i dalje ima manji negativan uticaj na životnu sredinu, pojavljuju se nove sorte koje sadrže i do 20 odsto više Reb M od obične stevije.

Katarina Vuinac

U Federaciji BiH na mrežu priključena 731 solarna elektrana

21.02.2023

solarna-elektrana-paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Mark Merner)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Na distributivnu mrežu Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) priključena je 731 solarna elektrana, navodi se u saopštenju Regulatorne komisije za energiju u Federaciji BiH.

Prema statističkim podacima do kraja 2021. godine na mrežu su priključene 453 solarne elektrane, te da je primećen značajan porast priključenih elektrana jer ih sada ima 731.

Kako je u toku prikupljanje podataka iz 2022. godine još uvek nema tačnih podataka kada je reč o proizvodnji električne energije iz solarnih elektrana za prošlu godinu.

„FERK vodi registar izdatih dozvola za rad i prethodnih saglasnosti za Federaciju BiH (za izgradnju direktnog voda), kao i zbirni registar u elektronskoj formi“, dalje se navodi.

Pročitajte još:

Almir Mujaković, predsednik Udruženja Green energy, kaže da je zainteresovanost za izgradnju solarnih elektrana u FBiH ogromna.

„Trenutno je to isplativo, iako je cena električne energije od januara ove godine opala za nekih 20 odsto. Međutim, i pored navedenog solarne elektrane su i dalje isplativa investicija. Očekivani povrat investicije je otprilike za pet do šest godina“, kaže Mujaković, prenosi Nova Ekonomija.

Energetski portal

Počela prijava za akciju „Uredimo zajedno”

21.02.2023

JKP „Zelenilo – Beograd” i ove godine, deveti put zaredom, organizuje „Uredimo zajedno”, akciju uređenja i ozelenjavanja međublokovskih zelenih površina, saopštavaju iz ovog gradskog preduzeća.

Stambene zajednice mogu prijaviti predloge za ozelenjavanje i uređenje zelene površine u okviru svog stambenog naselja „Zelenilu”, koje će obezbediti sav potreban biljni i dendro materijal, parkovski mobilijar, lopate, farbu, četke i ostala sredstva potrebna da se posao obavi kvalitetno, na zadovoljstvo učesnika u akciji.

Prijava za akciju vrši se pisanim putem, a obrazac za prijavu može se preuzeti na sajtu preduzeća (www.zelenilo.rs).

Popunjenu prijavu potrebno je poslati na mejl adresu: info@zelenilo.rs ili na adresu JKP „Zelenilo – Beograd”, Centar za informisanje, Mali Kalemegdan broj 8, 11000 Beograd, sa naznakom – za akciju „Uredimo zajedno”. Prijavljivanje traje do 28. februara, navodi se u saopštenju.

O tome koliko je interesovanje građana da se aktivno uključe u uređenje svog okruženja govori podatak da je u prethodnim godinama na ovaj način uređeno više od 1.800 lokacija na teritoriji deset gradskih opština. Broj lokacija koje stambene zajednice prijavljuju za ovu akciju je iz godine u godinu sve veći.

Pročitajte još:

Realizacija akcije obuhvata nekoliko faza: prvo, stambene zajednice prijavljuju vrstu i sadržinu radova u pogledu uređenja i ozelenjavanja, kao i površinu na kojoj će ti radovi biti izvedeni. U okviru akcije moguće je izvoditi zemljane i biološke radove, kao što su sadnja ukrasnih biljaka, travnjaka, i postavljanje parkovskog mobilijara (klupa i đubrijera). Građevinski radovi kao što su izgradnja staza, platoa, dečjih igrališta, ugradnja fitnes rekvizita i slično, ne mogu biti predmet prijave za akciju „Uredimo zajedno”.

Po isteku roka za prijavljivanje, stručnjaci iz „Zelenila” obići će sve prijavljene lokacije i proceniti opravdanost i tehničku mogućnost realizacije zahteva, nakon čega će uslediti uređenje predmetne površine. Stambena zajednica i JKP „Zelenilo – Beograd” potpisuju protokol o saradnji na realizaciji akcije „Uredimo zajedno”.

Cilj akcije je uključivanje građana u uređenje njihove neposredne životne okoline. Iz „Zelenila” pozivaju stambene zajednice da se prijave za učešće i time svoje okruženje učine još kvalitetnijim, zdravijim i lepšim za život.

Energetski portal

FRANCUSKA JE 42 GODINE IZVOZILA STRUJU, SADA JE UVOZI: Posledice vidljive i na računima za potrošače

21.02.2023

struja — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Francuska je 2022. godine, kao i svaka evropska država, bila suočena sa posledicama rata u Ukrajini na cene energenata, izazvanih padom isporuka gasa iz Rusije.

Situaciju u Francuskoj dodatno su pogoršala dva dodatna faktora: nedostupnost nuklearne flote zemlje skoro pola godine i ograničenja proizvodnje hidroenergije izazvana letnjom sušom.

Kao rezultat toga, Francuska je morala masovno da uvozi od evropskih suseda kako bi nadoknadila svoju opadajuću proizvodnju. To je bilo dovoljno da se preokrene francuski uvozno-izvozni bilans, rekao je Tomas Vejrenc, šef strategije u RTE-u, na konferenciji za novinare.

Situacija je gotovo bez presedana, to je prvi put od 1980. godine.

Negativan bilans električne energije

U 2022, ukupna proizvodnja električne energije u Francuskoj iznosila je 445,2 teravat-sati (TVh), što je smanjenje od 15 odsto u poređenju sa prosekom 2014-2021. i najniža proizvodnja od 1992. godine.

Nekoliko problema je uticalo na snabdevanje Francuske električnom energijom. Pre svega, francuska nuklearna flota nije funkcionisala kako bi trebalo prošle godine, a ona inače čini 50 do 70 odsto miksa električne energije. Pandemija je odložila raspored održavanja reaktora, a neki od njih, uključujući i one najmoćnije, patili su od problema sa korozionim stresom, što ih čini manje dostupnim nego prethodnih godina.

Pročitajte još:

Stopa nedostupnosti je tako u proseku tokom godine premašila 46 odsto, oborivši sve rekorde. Danas je flota ponovo dostigla značajnu stopu proizvodnje, znatno iznad 2022. godine, sa 43 naša od 56 reaktora koji su radili od sredine februara.

„Povratak reaktora na servisni kolosek je u potpunosti u skladu sa našim prognozama“, rekao je Tomas Vejrenc.

Međutim, 2023. proizvodnja će ostati ispod proseka 2015-2021. godine.

U međuvremenu, hidroelektrična proizvodnja dostigla je najniži nivo od 49,6 TVh, što nije bilo od 1976. godine, zbog jedne od najtoplijih godina u istoriji, što je dovelo do izuzetne suše tokom leta. Proizvodnja energije vetra i sunca donekle je to kompenzovala, ali je uvoz uglavnom uticao na balans.

Komšije i podrška tržišta

Da bi stabilizovala svoju mrežu i izbegla nestašice, Francuska se oslanjala na podršku svojih evropskih suseda. Uvoz je tako iznosio 16,5 TVh, što je preokrenulo uvozno-izvozni saldo, koji je obično pozitivan za Francusku. Poređenja radi, Francuska je 2021. izvezla više od 43 TVh, ističe RTE.

Najveći deo uvoza, koji čini 60 odsto negativnog bilansa bio je koncentrisan u julu, avgustu i septembru, na vrhuncu problema nuklearne flote i kada napori za uštedu energije još nisu počeli da daju plodove. Od tada, RTE je primetio da je potrošnja električne energije tokom godine bila 4,2 odsto niža od proseka 2014-2019, dostižući nivo blizak onom iz perioda kovida.

Osim toga, Vejrenc je istakao značaj evropskog tržišta električne energije u periodu previranja zbog rastuće cene električne energije. On je istakao da, kao i mnoge zainteresovane strane, kao što su zemlje članice i sama Komisija EU, RTE podržava reviziju svog funkcionisanja kako bi se „stabilizovala cena električne energije“.

Kao rezultat toga, očekuje se da će račun za energiju u Francuskoj porasti na 115 milijardi evra, vođen prosečnom kratkoročnom spot cenom od 276 evra po megavat satu u 2022. godini, u poređenju sa 109 evra u 2022.i 2021.godine.

Ovako visok račun je prvenstveno uslovljen uvozom fosilnih goriva, posebno tečnog prirodnog gasa, a ne uvozom električne energije, koji je bio znatno veći nego prethodnih godina, ali je i dalje iznosio samo sedam milijardi evra.

Izvor: Euractiv

Izmene propisa za rast i inovacije u građevinskom sektoru

21.02.2023

gradnja — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

U Privrednoj komori Srbije održana je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, a predložene novine, kako je istaknuto, treba da omoguće nastavak trenda rasta u građevinarstvu i unapređenje ovog sektora.

Predložene izmene i dopune pozitivno će uticati na unapređenje elektronskog sistema (CEOP), uvođenje novih elemenata “zelene agende“, povećanje odgovornosti ovlašćenih lica u postupcima izdavanja akta za izgradnju, ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, ukidanje lex specialis-a za linijske infrastrukturne objekte, kao i na pojačanu zaštitu zaštićenih kulturnih i prirodnih područja, ocenila je Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju PKS.

Državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović rekla je da je cilj izmena i dopuna da se dodatno unapredi što se može i zadrži trend rasta u građevini u Srbiji.

Pročitajte još:

Ona je navela da je sada aktivno 120 000 gradilišta u Srbiji, a da je rekordna bila 2019. godina po izdatim građevinskim dozvolama, i dodala da posledično građevinarstvo direktno vuče rast još 22 privredne grane.

Dodala je da su ciljevi izmene zakona praćenje svetskih trendova u materijalima i načinu rada, otklanjanje kolizionih odredbi sa drugim propisima, stvaranje uslova za zakonitu gradnju, preventivno delovanje na novu bespravnu gradnju, praćenje promena u prostoru i blagovremeno reagovanje, te dalja decentralizacija uprave.

Ona je rekla da će promene ovog sistemskog zakona imati za posledicu promenu i drugih zakona, a da će svi podzakonski akti biti doneti u roku od 60 dana.

Ovo je 11. izmena zakona iz 2019, a Damnjanović je istakla da se predloženim rešenjima na savremeni način uređuje odnos gradnje prema zaštićenim kulturnim i prirodnim dobrima. Ove izmene podrazumevju i ukidanje konverzije građevinskog zemljišta, kao i zakona o linijskoj infrastrukturi.

Ona je objasnila da ukidanje konverzije neće obuhvatiti zemljoradničke i stambene zadruge, društvena preduzeća, sportska društva i udruženja kao i sve ono što se odnosi na sporazume o sukcesiji. Dodala je da konverzija neće biti ukidana ni na zemljištu koje je planski predviđeno za uređenje javne namene ili objekte javne namene.

Zakon o planiranju i izgradnji stupio je na snagu 11. septembra 2009.

Izvor: PKS

Mleko, sirevi i prelevmani – ko će i kako biti zaštićen

21.02.2023

hrana-sir-namirnice — Foto-ilustracija: Pixabay (Alex Klen)

Vlada Srbije je odlučila: za uvoz mleka plaćaće se taksa 15 dinara po litru, a za tvrde sireve 30 dinara za kilogram. Cilj je stabilizacija tržišta i zaštita domaćih proizvođača, kaže resorna ministarka. Na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu ocena da je taksa na sir preniska i da bi mogla da povuče kontramere Evropske unije.

Dok proizvođači čekaju obećano povećanje subvencija i premija za mleko, Vlada je odlučila: uvoznici mleka plaćaće dodatnih 15 dinara državi, a uvoznici ementalera, čedara, edama, tilsitera, kačkavalja, masdama i gaude – dodatnih 30 dinara, po kilogramu.

„Mislim da je ta odluka jako važna za naše proizvođače kako bi zaustavili pad cena otkupnog mleka na tržištu i na taj način zaštitili srpskog proizvođača“, rekla je Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede.

„Što se tiče proizvodnje mleka, bila je apsolutna ugroženost, mi smo naveli da je prioritet svih prioriteta zaštita domaće proizvodnje. Ova odluka o prelevmanima je najbolja odluka i apsolutno ispravna i s naše strane kao udruženja, Ministarstvo poljoprivrede i Vlada imaju punu podršku“, kaže Goran Vasić iz Udruženja proizvođača mleka iz Mačve.

Pročitajte još:

ZAŠTO DOMAĆEG MLEKA NEMA U PRODAVNICAMA – PRAZNE ŠTALE, PRAZNI I RAFOVI

Prelevman je zaštitna taksa. Nadoknađuje razliku između nerealno niske cene uvozne robe i skupljeg, domaćeg proizvoda. Stručnjaci kažu da se mora izračunati u cent, te da mera ima smisla samo ako se prihod sliva u ugroženu proizvodnju, a ne u državni budžet.

„Kada uporedite cenu mleka u EU i u Srbiji, 15 dinara je realna cena. Međutim, kada je reč o vrstama sira koji su u ovoj uredbi pomenuti, mislim da je to malo i da vam je potrebno za proizvodnju kilograma edamera ili gaude od 9 do 10 litara mleka, onda vidite da je to stvarno malo jer nemoguće je da ta razlika od 30 dinara pokriva troškove koje naši poljoprivrednici imaju“, kaže prof. dr Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Da je 30 dinara malo, smatra i predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu pa kaže da takve uvozne prelevmane na sir nije ni trebalo uvoditi.

Prelevmani na sireve već postoje, pre povećanja bili su 12 dinara po kilogramu. Uvozna taksa na mleko poslednji put uvedena je 2015. i važila je godinu i po.

Izvor: RTS

1...195196197...1.529 Page 196 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM