Ugalj ostaje energent broj jedan za proizvodnju struje u Nemačkoj

11.03.2023

power-plant-elektrane-ugalj — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Nemačka je imala velike planove kada je reč o prestanku upotrebe uglja i nuklearne energije. Međutim svetska energetska kriza i plan da se smanji zavisnost od ruskog gasa dovodi do toga da je posla potražnja za ugljem. Tako je tokom prošle godine ugalj u Nemačkoj ponovo postao jedan od najvažnijih energenata za proizvodnju električne energije.

Prema saopštenju njihovog Zavoda za statistiku udeo struje iz termoelektrana porastao je u odnosu na 2021. za 8,4 odsto, odnosno na jednu trećinu (33,3 odsto).

Porast potrošnje doprineo je i da se amortizuje oštar pad proizvodnje struje u elektranama na gas zbog rata u Ukrajini, kao i pad proizvodnje u nuklearkama pošto Nemačka planira u potpunosti da se odrekne nuklearne energije, prenosi agencija dpa.

Druga po značaju bila je energija vetra, čiji je udeo, posle 2021. u kojoj je bilo relativno malo vetrovitih dana, porastao za 9,4 odsto na nešto manje od jedne četvrtine (24,1 odsto).

Prema objavljenim podacima u prošloj godini više od polovine struje u mreži (53,7 odsto) proizvedeno je pomoću konvencionalnih energenata kao što su ugalj, gas i nuklearna energija.

Ipak, zbog smanjene proizvodnje i nuklearnim i gasnim elektranama, udeo konvencionalnih energenata je bio 8,7 odsto manji nego 2021.

Pročitajte još:

Učešće obnovljivih energija poput vetra, solarne energije i biogasa poraslo je, s druge strane, za 7,3 odsto na ukupno 46,3 odsto. Tome je doprineo i značajan porast udela solarne energije.

Nemačka je prinuđena da prirodni gas za proizvodnju struje nabavlja skoro isključivo iz uvoza, dok je, kad je reč o uglju, manje zavisna.

Nuklearna energija je zbog odluke Berlina da potpuno napusti tu tehnologiju bila zaslužna za samo još 6,4 odsto proizvedene struje, a još je 2021. taj udeo bio 12,6 odsto.

Ukupno je u Nemačkoj prošle godine proizvedeno i u mrežu pušteno 509 milijardi kilovatsati struje, što je 1,9 odsto manje nego 2021.

Nemačka je 2020. godine donela zakon kojim je planirano da to 2038. prestane sa radom poslednja termoelektrana na ugalj u ovoj zemlji. Tada je odlučeno da će ulagati u energetsku tranziciju i da će se fokusirati na obnovljive izvore energije.

Energetski portal

Olakšana procedura za dobijanje statusa energetski ugroženog kupca

10.03.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (AJS1)

Foto-ilustracija: Pixabay (markusspiske)

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izrazila je očekivanje da će, nakon donošenja nove Uredbe o energetski ugroženom kupcu, biti utrostručen broj onih koji zbog olakšane procedure i proširenih listi mogu da ostvare taj status.

“Ranije je u proseku približno 68.000 najsiromašnijih građana koristilo olakšice za struju i gas, a očekuje se da će taj broj biti tri puta veći pošto je procedura pojednostavljena, uključeno je daljinsko grejanje i proširena lista onih koji mogu da ostvare olakšice”, rekla je ministarka gostujući na RTS-u.

Prema njenim rečima za ovu godinu je izdvojeno četiri milijarde dinara za ovu namenu, u januaru je povlastice dobilo 55.000 najugroženijih građana, a u februar je za 7.000 bio veći broj korisnika u odnosu na prethodni mesec, navodi se u saopštenju.

Ministarka je istakla da je to i dalje nedovoljan broj s obzirom na to da je obezbeđen novac koji bi pokrio 190.000 korisnika, pri čemu je uputila apel lokalnim samoupravama da pomognu građanima da ostvare pomenuti status jer je procedura jednostavna.

Pročitajte još:

“Proširen je kriterijum za ostvarivanje statusa ugroženog kupca, tako da mogu da se prijave i građani sa većim primanjima i seoska domaćinstva. U Beogradu je podneto približno 2.000 zahteva, a iz lokalnih samouprava najviše ih je iz Novog Pazara, Sombora, Užica, Vranja, Leskovca i Loznice”, dodaje ona.

Đedović je naglasila da Ministarstvo, u saradnji sa lokalnim samoupravama, nastavlja sa subvencijama za energetsku efikasnost, kao i da je do sada taj program sproveden na 20.000 domaćinstava, gde je uloženo približno 2,6 milijardi dinara.

Ministarka je ukazala na to da je obezbeđeno dodatnih 70 miliona evra i da će novi javni poziv biti objavljen pre kraja leta.

Energetski portal

EU postigla dogovor o smanjenju potrošnje energije za 11,7 odsto do 2030.

10.03.2023

Predsedništvo Evropskog saveta i pregovarači Evropskog parlamenta postigli su preliminarni politički sporazum o smanjenju finalne potrošnje energije na nivou EU za 11,7 odsto do 2030. godine, navodi se na sajtu Evropskog saveta.

To znači da države članice moraju zajedno da obezbede smanjenje finalne potrošnje energije od najmanje 11,7 odsto u 2030. godini, u poređenju sa prognozama potrošnje energije za 2030. koje su napravljene 2020. godine.

Granja granica finalne potrošnje energije u EU iznosiće 763 miliona tona ekvivalentne nafte i 993 miliona tona ekvivalenta nafte za primarnu potrošnju.

Pročitajte još:

Ograničenje za finalnu potrošnju biće obavezujuće za države članice zajedno, dok će cilj potrošnje primarne energije biti indikativan. Finalna potrošnja energije predstavlja energiju koju troše krajnji korisnici, dok potrošnja primarne energije uključuje i ono što se koristi za proizvodnju i snabdevanje energijom.

Formula za obračun nacionalnih doprinosa prema cilju biće indikativna, sa mogućim odstupanjima od nje za 2,5 odsto.

Energetski portal

Šta je DanuP-2-Gas i zbog čega je značajan

10.03.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Dunavski region ima veliki potencijal za proizvodnju koja je održiva, kao i za skladištenje energije dobijene iz obnovljivih izvora, ali je ipak u velikoj meri i dalje zavisan od uvoza energije. Pored toga, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije nisu dovoljno zastupljeni.

Govoreći o Srbiji, ona ima veliki potencijal za obnovljive izvore energije i to koristeći biomasu, hidroenergiju, zatim solarnu i geotermalnu i na kraju energiju vetra.

Ideja projekta ,,DanuP-2-Gas’’- Inovativni model za pokretanje energetske sigurnosti i raznovrsnosti u Dunavskom regionu, jeste da se višak električne energije koja se dobije iz obnovljivih izvora pretvara u gasovita goriva – takozvani Power to Gas sistem (P2G).

Ovaj sistem elektrolizom pretvara višak energije dobijene iz obnovljivih izvora u vodonik, koji ne emituje ugljen-dioksid prilikom sagorevanja. Vodonik može odmah da se koristi ili da se skladišti za kasnije.

Pročitajte još:

Tako dobijeni vodonik kasnije može da se pušta direktno u gasnu mrežu ili da se njegovom daljom obradom, kroz proces metanacije, pretvori u metan. Direktnim puštanjem u gasnu mrežu, vodonik može da istisne deo prirodnog gasa čime se smanjuje proizvodnja emisija sa efektom staklene bašte. Ukoliko se preradi u metan, on može da se koristi kao sirovina ili da se skladišti, a zatim kada je potrebno, ponovo pretvori u električnu energiju.

Takođe, P2G sistemom podržava i razlaganje mikroorganizama, kroz process anaerobne digestije, do organiskih materija u kojima nema kiseonika, a koji dodavanjem vodonika mogu da se pretvore bio gorivo.

OIE su nesigurni izvori, koji zavise od prirodnih uslova, a skladištenje dobijene električne energije ne može da bude dugo. P2G sistem upravo omogućava da se višak električne energije, pretvaranjem u gas, skladišti duže vreme, čime se osigurava energetska bezbednost i čistija energija.

Sistem podstiče i saradnju među državama ovog regiona, zbog čega je otvorena Dunavska energetska platforma. Ona pruža mogućnost da se preko nje okupe energetske agencije, javni organi i drugi zainteresovani akteri, kako bi se povezali, sarađivali i razmenjivali znanja i iskustva, što će obezbediti bolju energetsku bezbednost i energetsku efikasnost.

Energetski portal

Dodeljene koncesije za izgradnju četiri solarne elektrane ukupne snage od 2.400 kW

10.03.2023

solar-solarna-elektrana — Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Na području opštine Fojnica biće izgrađene četiri solarne elektrane. Koncesije o izgradnji potpisali su ministar privrede Unsko-sanskog kantona Nisvet Hrnjić i Amir Školjić, zastupnik preduzeća Eko-energy iz Tešnja i direktor preduzeća Saračević Osmo Saračević.

Prema planu biće izgrađeno Eko-Energy jedan i dva, i Saračević jedan i dva ukupne snage od 2.400 kW, ili četiri po 600 kW, navodi se na Fejsbuk stranici ovog Ministarstva.

Koncesija se daje na period od 30 godina, a rok za izgradnju fotonaponskih elektrana je 30 meseci od dobijanja pravosnažne urbanističke saglasnosti.

Pročitajte još:

Kako se dalje navodi realizacija ovih projekata predstavlja nastavak niz projekata u oblasti izdavanja koncesija iz oblasti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Do sada su izdate koncesije za solarne elektrane, vetropark “Vlašić”, mini hidroelektrane, nakon realizacije ovih projekata Kanton je na dobrom putu da postane energetski nezavistan.

Energetski portal

U niškom Fondu za zaštitu životne sredine duplo manje para za kvalitet vazduha

10.03.2023

kuće-naselje-dim-vazduh-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Budžetski Fond za zaštitu životne sredine u Nišu za ovu godinu je oko 43 miliona dinara, što je skoro pet miliona manje nego što je bilo u toj kasi prošle godine. Manje je para za praćenje kvaliteta vazduha, za šta je prošle godine bilo odobreno 5,6 miliona dinara, dok je sada taj iznos i više od duplo manji i opredeljeno je svega 2,4 miliona za merenje zagađenja, izveštavanje i mere za njegovo unapređenje. Ipak, iznos za dezinsekciju je ostao 20 miliona dinara, dok će uz elaborat biti i veći za 600.000 dinara.

Gradsko veće Niša je nedavno usvojilo Program korišćenja sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine za 2023. godinu, za koji kažu da su dobili saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine.

Tim programom planirano je 43.060.000 dinara za programe koji treba da utiču na zaštitu životne sredine u Nišu ove godine, dok je 2022. bilo odobreno za takve projekte ukupno 47.800.000 dinara.

Iako građani prvo na šta pomisle kada je reč o zaštiti životne sredine u Nišu zbog ozbiljnosti problema koji godinama traje, posebno tokom zime, jeste zagađenje vazduha, iz gradske kase je ove godine planirano i više nego duplo manje para za kontrolu i zaštitu vazduha. U programu nema objašnjenja nadležnih za ovakvu odluku.

Praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji grada Niša – Praćenje će biti realizovano u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji grada Niša u 2023. godini – Merenje koncentracije zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhuna u Lokalnoj mreži, izveštavanje, koncipiranje mera za unapređenje kvaliteta vazduha i praćenje efekata preduzetih mera. Finansijska sredstva potrebna za realizaciju predviđene aktivnosti – 2.400.000,00 dinara / Iznos odobrenih sredstava za ovu aktivnost u prethodnoj godini – 5.600.000,00 dinara – piše u odluci.

I za praćenje alergenog polena, koje je u domenu zaštite vazduha, takođe je umesto 400.000, sada planirano 240.000 dinara.

Pročitajte još:

Za dezinsekciju najviše para, budžet za to povećan

Osim što je ukupan iznos Fonda za zaštitu životne sredine u Nišu smanjen za 4.740.000 dinara, za šta takođe nema obrazloženja Gradskog veća, prema dostupnoj tabeli najviše para će, kao i prošle godine, biti potrošeno za dezinsekciju.

Dezinsekcija će biti realizovana u skladu sa Programom sprovođenja mera smanjenja populacije štetnih insekata i organizama merama dezinsekcije na javnim površinama na teritoriji grada Niša. Preventivno delovanje radi suzbijanja pojave zaraznih bolesti stanovništva smanjenjem populacije insekata kao prenosioca uzročnika zaraznih bolesti. Finansijska sredstva potrebna za realizaciju predviđene aktivnosti – 20.000.000,00 dinara – piše u dokumentu.

Dok je budžet opredeljen za zaštitu vazduha smanjen, za dezinsekciju koja će i ove godine građane koštati 20 miliona dinara, nadležni su uz druge projekte dodatno povećali ovu stavku.

Planiran je i nadzor nad sprovođenjem dezinsekcije, monitoring komaraca i krpelja i za te poslove dodatnih 1.800.000 dinara.

Monitoring bi obuhvatio determinaciju vrsta, njihovu zaraženost, i evaluaciju, stanje brojnosti pre i nakon dezinsekcije. Obezbeđivanje nadzora na terenu radi kontrole realizacije svih aktivnosti dezinsekcije. Utvrđivanje prisustva zaraženik komaraca i krpelja, kao i kvalitet sprovedene dezinsekcije – navode u obrazloženju.

Ono što prošle godine nije bilo u programu je izrada elaborata o dezinsekciji, čiji je cilj da se dobije plan i način dezinsekcije Niša, a 600.000 dinara su nadležni za to namenili i time uvećali ovaj deo Fonda, pa će za dezinsekciju skoro polovina ukupnog iznosa biti potrošena.

500.000 manje za upravljanje otpadom, isto novca za ozelenjavanje

Upravljanje otpadom je takođe u planu, ali je i za to iznos smanjen – za čišćenje i saniranje javnih površina na teritoriji Niša dostupno je tri miliona, što je 500.000 dinara manje nego 2022. godine.

Aktivnost će biti realizovana u skladu sa Programom čišćenja i saniranja javnih površina na teritoriji grada Niša, što uključuje uklanjanje divljih deponija i sanaciju degradiranih javnih površina, kao i sakupljanje i uklanjanje rasutog otpada – navode u odluci.

U ovoj kasi ostalo je isto para, devet miliona dinara, za očuvanje i unapređenje zelenila na javnim površinama u Nišu, kao i za održavanje zaštićenih stabala, 300.000 dinara i tri miliona dinara za ozelenjavanje dvorišta školskih i predškolskih ustanova.

Za kontrolu i zaštitu zemljišta umesto 600.000 biće 240.000 dinara, a smanjen je i iznos koji se daje za kontrolu i zaštitu od buke – od 500.000 na 240.000 dinara, a toliko je opredeljeno i za kontrolu i zaštitu od nejonizujućeg zračenja, umesto prošlogodišnjih 600.000 dinara. Kontrola i zaštita površinskih i podzemnih voda će prema planu koštati 1,4 miliona dinara, 200.000 više nego prošle godine.

U Fondu je za informisanje, edukaciju, promociju i popularizaciju zaštite životne sredine ostalo isto novca kao i ranije, 100.000 dinara.

Izvor: Južne vesti

Zrenjanin važan ekonomski pokretač razvoja Banatskog regiona

09.03.2023

Begej_Zrenjanin — Foto: Wikipedia/Alexzr88

Zrenjanin je centar Banatskog regiona i važan ekonomski pokretač njegovog budućeg razvoja, rekao je tokom posete ovom gradu ministar bez portfelja Edin Đerlek, koji je zadužen za ravnomerni regionalni razvoj Edin Đerlek.

Ministar Đerlek je tom prilikom pohvalio saradnju Regionalnog centra za društveno-ekonomski razvoj – Banat sa Gradskom upravom, dodavši da je bavljenje regionalnim razvojem na više nivoa i kroz intenzivnu međuresornu saradnju, objedinjavanjem svih potencijala opština, gradova, okruga i regiona, jedini način da se postignu dugoročni rezultati.

,,Projekati poput „pametnih zgrada”, izgrađenih po najsavremenijim standardima, kao što je zgrada Regionalnog centra za društveno-ekonomski razvoj – Banat, u kojoj se danas nalazimo, svakako su projekti budućnosti i dobar primer i za sve druge opštine“, ocenio je ministar.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, ovakvi projekti prate ideju strategije regionalnog razvoja, koja će odgovoriti na izazove zelene tranzicije u Srbiji.

Objekat je primer dobre prakse prekogranične saradnje u okviru IPA projekta Srbija–Rumunija, koja daje pozitivne i dugoročne rezultate, objasnili su predstavnici Centra.

Takođe, kako su naveli, u partnerstvu sa devet institucija i uz finansijsku podršku IPA programa EU i Austrijske razvojne agencije, realizovan je i projekat „Obrazovanjem do lakšeg zapošljavanja”, kako bi se poboljšala mogućnost zapošljavanja i prilagodljivost radnog kadra, a veštine i znanja uskladili sa potrebama tržišta rada.

Predstavnici Centra su, govoreći o saradnji na međunarodnom nivou, predstavili su i projekat „DanuP-2-Gas” – inovativni model za pokretanje energetske sigurnosti i raznovrsnosti u Dunavskom regionu, realizovan u saradnji sa 14 partnera iz deset zemalja tog regiona.

Ministar Đerlek je pohvalio izuzetne rezultate ovog Regionalnog centra i energiju koju njegovi predstavnici ulažu u razvoj opština i gradova u Banatskom regionu.

Energetski portal

Slab odziv za solarne panele, ugradnje nema do jeseni

09.03.2023

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (MariaGodfrida)

Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) u junu prošle godine ambiciozno je krenula sa idejom da do 2024. godine na krovove 50.000 domaćinstava u Srpskoj postavi solarne panele i građanima omogući da po povoljnim uslovima proizvode struju za svoje potrebe.

Međutim, odziv na poziv za program energetske održivosti koji je objavljen u junu prošle godine bio je jako skroman, a broj prijavljenih i dalje je ispod 5.000.

Oni koji su se prijavili do danas nisu dobili nikakvu povratnu informaciju. O tome svedoči banjalučanin Danijel Bojić koji je među prvima aplicirao.

„Službenica ‘Elektrokrajine’ je uzela detaljne podatke o mojoj kući, nagibu krova i njegovoj orjentaciji, čak me je pitala i da li je na krovu lim ili crep. Dobio sam potvrdu o prijemu zahteva na kojem piše da imam 48 bodova. Kazala mi je da će mi se neko uskoro javiti, ali od tada nikakvih poziva nije bilo“, priča Bojić.

Kaže da je tom prilikom na uvid dao i građevinsku dozvolu, kućnu listu, potvrdu o primanjima o domaćinstvu te svu ostalu dokumentaciju predviđenu javnim pozivom za čije je prikupljanje potrošio dosta slobodnog vremena.

„Iskreno, očekivao sam se da će sve ići puno brže. Struja je značajno poskupela tako da je prilika za postavljanje panela bila idealna“, zaključio je Bojić.

Pročitajte još:

Inače, kada su shvatili da se malo ljudi prijavljuje, u ERS-u su spustili kriterijume.

„Odlučili smo da svi zahtevi koji ispunjavaju osnovne tehničke uslove budu prihvaćeni. Međutim, odziv je veoma loš, čekamo da se prijavi makar 5.000 ljudi pa da krenemo u realizaciju projekta“, kaže za CAPITAL direktor preduzeća Luka Petrović.

Prema njegovim rečima, svi koji su podneli zahtev u maju mogu očekivati da ih neko iz službe ERS-a poseti kako bi se proverile i tehničke mogućnosti za postavljanje panela.

„Po mojoj proceni realizacija projekta bi mogla početi tek na jesen“, rekao je Petrović.

Podsećamo, ERS se obavezao da će finansirati izgradnju i puštanje u rad elektrana, koje će domaćinstva otplaćivati u ratama. Krajni kupac će svoju elektranu plaćati u jednakim mesečnim ratama u visini prosečne mesečne potrošnje umanjene za 10 odsto.

Nakon što je isplati, ostatak njenog radnog veka imaće besplatnu struju.

U slučaju da elektrana manje proizvodi struje nego što je to potrebno domaćinstvu, vlasnik objekta uvek može kupovati struju po važećim cenama koje je zaključio sa snabdevačem.

U slučaju da se pojavi višak, on će se isporučivati u elektromrežu, a razlika između utrošenog i proizvedenog će se obračunavati na kraju godine.

Ekonomista iz Centra za održivu energetsku tranziciju – RESET, Damir Miljević ocenjuje da je od samog početka plan bio previše ambiciozan, ne samo za ERS nego i za veće zemlje i elektrosisteme.

Dodaje da se na promociji i edukaciji stanovništva jako malo radilo.

„Očigledno je da se za jedan ovakav koncept mora uraditi više na promociji, ne da se samo ponude paneli domaćinstvima, nego treba uopšteno pojasniti koncept energetske tranzicije i toga šta nudi“, rekao je Miljević.

Izvor: Capital

Kada ćemo dobiti avione koji ne ostavljaju ugljenični otisak

09.03.2023

aircraft-avion — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Blake Guidry)

Pre osam godina švajcarski avion „Solar impuls 2“, koji leti isključivo na solarni pogon, poleteo je iz Abu Dabija na put oko sveta bez ijedne kapi goriva. Svet je obišao u 16 etapa i ponovo sleteo u Abu Dabi 26. jula 2016. godine.

To je jedna od prvih letelica koja je po svojoj konstrukciji i pogonu potpuno drugačija od konvencionalnih letelica, naglašava Petar Vojinović urednik portala „Tango siks“.

„Poput nekadanjih pionira koji su leteli oko sveta balonom, pokušali su da to izvedu, kako tehničko-tehnološki, dakle u projektovanju same letelice, tako i da provedu u vazduhu između 11 i 16 dana iz etapa. U drugoj verziji ove letelice odjednom“, objašnjava Vojinović.

Namera konstruktora ovih letelica je bila da se pokaže da je moguće potpuno zanemariti način pogona koji je u istoriji avijacije postoji od njenog nastanka, a to su motori sa unutrašnjim sagorevanjem i mlazni motori koji imaju rezerve snage i mogu da omoguće prevoz tereta i putnika, ali njihova mana je da emituju CO2 i njihov pogon je relativno skup i zavisi od cene nafte na tržištu.

Pročitajte još:

„Ove letelice su bazirane na fotoelektričnim ćelijama koje prikupljaju sunčeve zrake i akumuliraju ih u baterije. Iz ugla konstrukcije, te letelice su veoma lagane kako bi bile što efikasnije u toj jednačini lebdenja iznad atmosfere, na visinama od dvadesetak kilometara, pa i više, kako bi se izbegao uticaj vetrova i vremenskih prilika u atmosferi. Oni, kada se izdignu iznad tih visina, imaju manji otpor vazduha, vazduh je ekstremno ređi, ali one moraju biti ekstremno lake’’, dodaje urednik sajta Tango siks.

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Barbalis)

Njihova najveća mana je upravo to što ne mogu da prevoze bilo kakav teret. Međutim, dokazuju da postoje mogućnosti da te tehnologije i sama fizika letenja postanu uobičajene.

Ovo su još uvek eksperimentalni letovi, a tehničko-tehnološki ovo su rizičniji materijali i strukture namenjeni isključivo za ovu upotrebu. Lete jako visoko, imaju neke bezbednosne mere, ali je rizik u tim pionirskim letovima bio uračunat. Napravljene su i bespilotne letelice koje lete iznad 20 kilometara koje mogu da ostanu u vazduhu, i ostajale su, 15 do 20 dana bez sletanja.

Ove letelice bez posade, navodi Vojinović, nazivaju i pseudosatelitima. Pri malim brzinama mogu biti neka vrsta stacionarnijih objekata koji podsećaju na satelite i mogu da nose repetitore za mobilnu telefoniju ili internet.

„Dakle, letelice sa krilom koje nemaju posadu a imaju fotoelektrične ćelije mogu da se iznad jedne tačke ili rejona zadrže danima. U pojedinim slučajevima mogu da emituju internet, telefoniju i da vrše nadzor’’, ističe gost Jutarnjeg programa.

Avio-kompanije još ne razmatraju ovu problematiku, jer su svesne da baterije nisu opcija za komercijalne letove najmanje za još jednu deceniju, s obzirom na to da je njihov korisni i plaćeni teret prevelik za let na baterije.

„Ali su proizvođači motora za putničke avione adaptirali svoju tehnologiju da ti motori koriste bio goriva i ekološka goriva koja se dobijaju iz biomaterijala’’, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, Petar Vojinović, urednik portala Tango siks.

Izvor: RTS

Cene energenata i žitarica otežavaju proizvodnju hrane za životinje

09.03.2023

farma, krave — Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

Više od 1,3 miliona tona industrijske hrane za životinje proizvedeno je u Srbiji prošle godine, od čega smo izvan granica zemlje plasirali više od 244.204 tone, što je u poređenju sa 2021. godinom povećanje izvoza za 21,4 odsto. S druge strane, beleži se i rast uvoza ove hrane – 13 procenata.

O problemima u sektoru stočarstva i na tržištu hrane za životinje bilo je reči, između ostalog, na sednici Sekcije proizvođača hrane za životinje Moravičkog i Raškog upravnog okruga, Grupacije proizvođača hrane za životinje Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.

„Povećanje proizvodnje u 2022. godini, koju prati smanjenje zaliha i veća realizacija zabeležena je kod proizvodnji potpunih smeša za ishranu goveda, svinja i živine, dok se smanjenje proizvodnje, nivoa zaliha i realizacije beleži kod dopunskih smeša i predsmeša za ove vrste životinja’’, navela je Jasna Stevanović iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.

Pročitajte još:

Objašnjava da od ukupne količine industrijski proizvedene hrane za životinje, oko 34 odsto je hrana za svinje, 34,7 posto za živinu, dok hrana za goveda uzima učešće od oko 22 procenta.

Na sednici je ukazano da stočarstvo u Srbiji posluje u otežanim uslovima zbog smanjenog broja životinja, rasta cene energenata i žitarica, što je direktno uticalo i na sektor hrane za životinje.

Smatra se da je razlog smanjenja broja životinja, pored uticaja poskupljenja osnovnih proteinskih hraniva, bio i nesiguran plasman proizvoda, zbog čega su se mnogi farmeri odlučili za izlazak iz stočarske proizvodnje, istaknuto je na sednici.

Stočarstvo kao ruralni sektor obuhvata sve ekonomske aktivnosti oko uzgoja životinja, te se pored proizvodnje hrane za životinje na regionu razvija i proizvodnja prirodnog đubriva (preradom komposta sa farmi životinja), koje je kao domaći resurs značajno za organsku proizvodnju.

O „Primeni organskih formi mikroelemenata u ishrani svinja“ u RPK Kraljevo, govorila je prof. dr Radmila Marković, sa Katedre za ishranu i botaniku Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.

Izvor: PKS

Zajedničkom akcijom građana i stručnjaka zbrinut je riđi mišar – strogo zaštićena vrsta

09.03.2023

buzzard-ptica- orao — Foto-ilustracija: Pixabay (zoosnow)

Na osnovu obaveštenja dobijenih od građana stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije su pronašli povređenu pticu grabljivicu u blizini mesta Besni Fok, uz zrenjaninski put, u opštini Palilula (Beograd).

Stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode pregledali su pticu koja ima povredu na krilu i jednoj nozi, te su je zbrinuli u prihvatilištu Zoo vrta u Beogradu. Nakon zajedničkog pregleda sa veterinarima i biolozima Zoo vrta, konstatovano je da je ptica stradala elektrokucijom, odnosno električnim udarom na strujnom vodu, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu prirode.

Povređena ptica je riđi mišar (Buteo rufinus), strogo zaštićena divlja vrsta u skladu sa Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.

Pročitajte još:

Riđi mišar je predstavnik grupe dnevnih grabljivica, srednje veličine, dužine tela 50-61 cm i raspona krila 130-155 cm. Rasprostranjen je u jugoistočnoj Evropi, Maloj Aziji, većem delu srednje Azije i na Bliskom istoku, kao i u delovima severne Afrike. Nastanjuje stepe, polupustinje, klisure, planinske pašnjake i poljoprivredna područja od nizija do visokih planina. Ugrožava ga gubitak staništa, širenje poljoprivrednih površina i trovanje pesticidima.

U Srbiji je redovna gnezdarica, čija se populacija procenjuje na svega 22-33 gnezdeća para sa brojnošću koja fluktuira usled različitih faktora poput uništavanja staništa i zauzimanja istog širenjem infrastrukture, poljoprivredne prakse i stradanja od elektrokucije i na turbinama vetroelektrana. Populacija riđeg mišara u Srbiji je ocenjena kao ranjiva (VU – Vulnerable), u skladu sa IUCN kriterijumima, a podaci su dostupni u Crvenoj knjizi faune Srbije III – Ptice.

Energetski portal

Pred Srbijom period intenzivnog ulaganja u energetski sektor

09.03.2023

vetroelektrane_vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)

Sa predstavnicima Saudijskog fonda za razvoj, koji su u poseti Beogradu, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je o dugoročnim strategijama u oblasti rudarstva i energetike.

Tom prilikom, ministarka je istakla da je pred Srbijom period intenzivnog ulaganja u energetski sektor, s obzirom na to da se nalazimo u procesu energetske tranzicije kojom ćemo menjati naš energetski miks, vodeći računa o tome da obezbedimo sigurnost snabdevanja.

Prema njenim rečima, u narednih pet godina, u planu je niz strateških projekata za koje su neophodne investicije od nekoliko milijardi evra, pre svega u proizvodne kapacitete, ali i za jačanje prenosne i distributivne mreže, koja će nam omogućiti više OIE na mreži.

Pročitajte još:

U toku je izrada strateških dokumenata, integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i nove strategije razvoja energetike, koji će utvrditi dugoročne ciljeve i prioritete kako bi se smanjili negativni uticaji energetike na životnu sredinu, vodeći računa o održivosti i stabilnosti energetskog sistema, navela je ministarka.

Saudijski fond za razvoj je vladina agencija Saudijske Arabije osnovana 1974. godine i od tada finansira projekte iz oblasti transporta, energetike, poljoprivrede, vodosnabdevanja i zdravstvene zaštite.

Energetski portal

1...189190191...1.529 Page 190 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM