NAGRADA EUPD-A SOLARPROSUMERAWARD© 2022/23 ZA LUXOR SOLAR

17.03.2023

Na osnovu istraživanja EuPD Resarch-a među nemačkim prozjumerima u oblastima: svesti o brendu, rasprostranjenost proizvoda i preporuke, Luxor Solar se svrstava među najbolje brendove u Nemačkoj.

U nezavisnoj anketi koju je sprovela kompanija za istraživanje tržišta i mišljenja EuPD Research iz Bona, nemački prozjumeri dali su proizvođaču modula Luxor Solar-u najviše ocene u kategorijama svesti o brendu, preporuke i kvalitet proizvoda. Zbog svog posebnog učinka Luxor Solar je dobio nagradu EuPD Research-a SolarProsumerAward©.

U tom smislu, Luxor Solar spada u grupu vrhunskih svetskih brendova koji imaju pravo da nose ovu oznaku.

„Posebno smo ponosni na ovu nagradu jer smo suštinski orijentisani na potrebe naših potrošača na svim tržištima. Činjenica da nas sada i oni sami prepoznaju kao vrhunski brend u Nemačkoj pokazuje nam da smo na dobrom putu sa našom strategijom. Njihovo zadovoljstvo je i potvrda i podsticaj za nas,“ kaže Nino Sijerić, menadžer razvoja poslovanja u kompaniji Luxor Solar GmbH.

Pročitajte još:

LUXOR SOLAR – KLIJENTIMA NUDIMO SAMO NAJBOLJE I NAJFLEKSIBILNIJE REŠENJE

EuPD – SolarProsumerAward©: Nagrada zasnovana na anketi među prozjumerima u Nemačkoj sa preko 22.000 ocene proizvoda.

Izvor: Luxor Solar

Vlada usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije

17.03.2023

photovoltaic-system-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Karsten Würth)

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), kojim će biti omogućen dalji razvoj sektora OIE, uključujući i sprovođenje aukcija za nove kapacitete iz obnovljivih izvora.

„Izmenama zakona postiže se balans između dva podjednako važna cilja – veće integracije OIE u nas energetski sistem i obezbeđenja sigurnog rada elektroenergetskog sistema u Republici Srbiji. Izmenama zakona omogućiće se sprovođenje aukcija na način koji će investitore brže integrisati na tržište i omogućiti im preko potrebnu predvidljivost u pogledu troškova i podsticaja, a sa minimalnim troškovima po građane i državu, ali i podsticanje privatnih investicija u OIE, uz veću dostupnost proizvodnih kapaciteta za naše građane i privredu iz zelenih, čistih izvora” rekla je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike, navodi se u saopštenju.

Ona je podsetila da Srbija trenutno oko dve trećine električne energije dobija iz uglja i da je povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora ključno za uspešno sprovođenje energetske tranzicije i smanjenje negativnog uticaja energetskog sektora na životnu sredinu.

„Da bismo to postigli potrebno je bolje definisanje uloge i odgovornosti svih učesnika, kako bismo imali i veću proizvodnju zelene energije i stabilnost elektroenergetskog sistema i to je ono što želimo da postignemo kroz izmene ovog zakona“, navela je Đedović.

Izmene zakona dopreće i rešavanju pitanja velikog broja zahteva za priključenje vetroelektrana i solarnih elektrana na elektroenergetski sistem koji izazivaju zabrinutost kod operatora sistema, između ostalog, kroz adekvatnije regulisanje odgovornosti prema elektroenergetskom sistemu komercijalnih projekata.

Pročitajte još:

Jedna od promena u predloženim izmena i dopunama Zakona o korišćenju OIE odnosi se i na ograničenje instalisane snage kupaca-proizvođača, u skladu sa sličnom praksom u EU i Energetskoj zajednici.

Predloženo rešenje ima za cilj da postojeći model kupca-proizvođača, koji uključuje značajne povoljnosti i izuzeća u odnosu na obaveze ostalih učesnika na tržištu prema operatorima sistema, funkcioniše u jasno definisanim granicama kapaciteta koji su prihvatljivi sa aspekta sigurnosti rada elektroenergetskog sistema, ali i da omogući veće učešće građana i male privrede u energetskoj tranziciji, podstičući bolju uravnoteženost proizvodnje i potrošnje kupaca-proizvođača tokom godine.

Energetski portal

Zašto Srbija uvozi rano povrće, računice i kalkulacije

17.03.2023

poljoprivreda , hrana , povrće — Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Foto-ilustracija: Unsplash (Chantal Garnier)

Na osnovu statističkih podataka u strukturi prodaje na pijacama povrće učestvuje sa 32,4 odsto i ovaj pokazatelj stagnira u prethodnim godinama. Razlog za to je što se povrtari umesto razvoja plasteničke proizvodnje i prodaje ranog povrća na pijaci okreću gajenju na otvorenom. Veće površine im obezbeđuju saradnju sa marketima.

Porodica Sarvak iz Mužlje na 50 hektara gaji luk, šargarepu i krompir koje prodaje isključivo velikim trgovinskim lancima. Prednost je siguran plasman, a sa druge strane je zahtevno jer kupci traže velike količine.

,,Po nekom mom mišljenju minimum je šleper nedeljno. Meni je to unapređenje zato što imamo stalnu prodaju, možemo da napravimo neki plan i onda to radimo. Imamo bukvalno za svu robu tržište,“ rekao je povrtar iz Mužlje Oskar Sarvak.

Pročitajte još:

Oni koji proizvode povrće na njivi, moraju da razmišljaju i o čuvanju, klasiranju i pakovanje povrća i da grade hladnjače i skladišta.

,,Koristimno i neke druge tehnologije u skladištima za manipulaciju vazduhom, čuvanje, strujanje vazduha, kontrolu temperature, vlažnosti vazduha. Mi posedujemo sertifikat Global gap, to velike robne kuće traže od nas i uspevamo to da osvojimo, a idemo i na tržište EU u prvom redu su to Rumunija i Mađarska,“ kaže Ištvan Vereš iz „Agrosoja“ Neuzina.

Ono čemu srpski proizvođači povrća treba da teže je da procentualno i srazmerno našoj površini sustignu pokazatelje u Evropsku uniju.

,,Na četiri posto ukupnih obradivih površina proizvede se preko 450 miliona tona povrća za pola milijarde ljudi. E ove trendove i mi moramo pratiti,“ rekao je Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Povrtarska proizvodnja u Srbiji u okviru biljne proizvodnje učestvuje sa 3,5 odsto. Godišnje se zaseje 130.000 hektara što je dovoljno povrća za domaće potrebe, ali je 5.400 hektara stalnih i povremenih plastenika nedovoljno, zbog čega smo uvoznici ranog povrća.

Izvor: RTS

Evropski Parlament Novom uredbnom smanjenje emisija do 2030. povećao sa 30 na 40 odsto

16.03.2023

pollution-zagađenje-vazduha-co2 — Foto ilustracija: Pexels

Foto-ilustracija: Unsplash (Kristen Morith)

Evropski parlament usvojio je reviziju Uredbe o raspodeli tereta, kojom je određeno obavezujući godišnje smanjenje emisija staklene bašte iz drumskog saobraćaja, grejanja zgrada, poljoprivrede, malih industrijskih postrojenja i upravljanja otpadom u svim državama članicama.

Revizijom je cilj od 30 odsto smanjenja emisija do 2030. u odnosu na nivo iz 2005. godine, povećan na 40 odsto. Ovo je prvi put da sve države članice moraju da smanje emisije u rasponu od 10 do 50 odsto.

Potrebno je da se zatvore rupe u zakonima, kojima će se omogućiti smanjenje emisija, ali da se ipak osigura pravedna i društveno pravična zelena tranzicija. Kao jedna od mera smanjenja jeste da se ograniči broj emisionih jedinica koje države članice mogu da zadrže iz prethodnih godina ili pozajme iz narednih, kao i da se organiči mogućnost trgovine njima sa drugim članicama.

Kako bi se osigurala veća odgovornost država članica, Komisija će informacije o preduzetim merama na nacionalnom niovu objavljivati u skladu sa uputstvima Parlamenta.

Pročitajte još:

Nakon što tekst formalno bude odobren, biće objavljen u Službenom listu EU i 20 dana nakon toga stupiće na snagu.

Takođe, Evropski Parlament podržao je plan za klimatski neutralan sektor zgrada do 2050. godine u cilju smanjenja potrošnje energije i emisija staklene bašte.

Od 2028. godine, sve nove zgrade bi trebalo da imaju nulte emisije, dok je rok za nove zgrade u vlasništvu i posedu javnih organa 2026. godina.

Za postojeće objekte su drugačiji rokovi. Na energetskoj skali od A do G, zgrade koje spadaju u klasu G morale bi da do 2030. godine dostignu najmanje klasu E, a do 2033. glasu D. Rok za kancelarijske i javne zgrade je do 2027, odnosno do 2030. godine. To se postiže postavljanjem izolacije ili poboljšanja sistema grejanja.

Za najsiromašniji deo stanoviništva trebalo bi da se radi na bespovratnim sredstvima i subvencijama.

Prema podacima Evropske komisije, u EU zgrade uzrokuju oko 40 odsto potrošnje energije i 36 odsto emisija staklene bašte.

Energetski portal

Okrugli sto „Otpadno ulje – sirovina ili otpad“

16.03.2023

20230316_101052_resized — Foto: Privredna komora Vojvodine

U Privrednoj komori Vojvodine održan je Okrugli sto „ Otpadno ulje – sirovina ili otpad “ u organizaciji Saveta za cirkularnu ekonomiju PKV-a i Inženjera za zaštitu životne sredine.

Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević istakao je da je važno da se o ovoj temi govori.

,,Privredna komora Vojvodine preko Saveta za cirkularnu ekonomiju daje punu podršku organizaciji skupova koji imaju za cilj edukaciju i kreiranje inicijativa prema donosiocima odluka. Procenti ulja koji se kod nas prerađuju su na minimalnom nivou, gotovo 10 odsto i to se mora poboljšati’, istakao je Vučurević.

Pročitajte još:

Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i urbanizam Nemanja Erceg zahvalio je Privrednoj komori Vojvodine na tome što okuplja zainteresovane činioce koji mogu da utiču na razne procese u zaštiti životne sredine. U današnje vreme otpadna ulja, kao velika količina generisanog opasnog otpada predstavljaju problem u čitavoj zemlji. Postoji tek mala količina zbrinutog otpada takve vrste. Pokrajinski sekretarijat će u narednom periodu pokrenuti projekta koji će imati za cilj da ovu vrstu otpada približi sakupljačima. Životna sredina se posle zagađenja teško vraća u prvobitno stanje. Privredna komora Vojvodine svakako treba da da pun doprinos aktivnom doprinosu privrede, jer je ona generator industrijskog otpada, kako bi se dobili adekvatni podaci.

Igor Jezdimirović, predsednik UO Inženjera za zaštitu životne sredine istakao je da je cilj današnjeg skupa da se ukaže na ozbiljan problem prikupljanja i tretmana otpadnih ulja. Svega 10 odsto otpadnih ulja se prikupi u Republici Srbiji, sve ostalo završi tako što se najčešće spaljuju u ložištima, što negativno utiče na zdravlje ljudi. Smatramo da je neophodno povećati inspekcijski nadzor i promeniti zakonsku regulativu.

Izvor: Privredna komora Vojvodine

Dan džinovskih panda

16.03.2023

životinje , panda — Foto-ilustracija: Pixabay (wal_172619)

Današnji dan posvećen je pufnastim crno-belim bićima, čija slatkoća mnogima izmamljuje smešak na lice, a koji može da bude još veći ukoliko se malo bolje upoznamo ovim medvedićem. Iako opstanak vrste i dalje nije siguran, razlog za osmeh može da bude podatak da je od 2019. godine izbrisan sa liste ,,ugroženih’’ i upisan u listu ,,ranjivih’’. Mali korak prema porastu populacije je napravljen.

Ne samo da je džinovska panda simbol i ponos Kine, već predstavlja zaštitni znak jedne od najpoznatijih organizacija – Svetske fondacije za prirodu WWF.

Kada pomislim na pandu, neodvojivo se stvori slika bambusa. I nije slučajno tako. Pande imaju važnu ulogu u održavanju ekosistema kinskih bambusovih šuma, širenjem semena. Interesantan podatak, govoreći o širenju semena, jeste da pande veliku nuždu vrše i do 40 puta dnevno.

Bambusove šume predstavljaju dom drugih životinja, važne su za ljude, ali i za ekologiju. Proizvodi od bambusa postaju sve zastupljeniji na tržištu, kao alternativa plastici i drvetu. Ovakvi proizvodi su biorazgradivi, a biljka bambus ima sposobnost da apsorbuje veće količine ugljen-dioksida i da oslobađa veće količine kiseonika od drveća. Za sve ovo, veliku zahvalnost dugujemo crno-belom biću.

Čak 99 odsto ishrane džinovske pande predstavlja bambus, dok u jedan odsto spadaju male životinje ili jaja. Koliko je bambus važan za pandu, pokazuje nam podatak da ove životinje čak oko 12 sati dnevno provedu hraneći se.

Uništavanje staništa jedno je od glavnih razloga zbog čega je drastično opala populacija ove vrste. Ipak, zahvaljujući istraživanjima Smitsonijana, pronađeni su načini kako da se razmnožavanje poveća. U toku godine, ženke su plodne svega tri dana, a istraživanjima je omogućeno da se ti dani predvide i tako se poveća šansa za oplođenje. Četvrtina preostale populacije pandi umesto u divljini, živi u posebnim zoološkim vrtovima i centrima za razmnožavanje. Sve ovo dovelo je do povećanja broja populacije u poslednjih nekoliko godina.

Ovakvi zoološki vrtovi, redak su primer ‘zatočeništva’ životinja, koji treba da dobija podršku i pohvale svih nas.

Dok se sa jedne strane u strogo kontrolisam uslovima radi na povećanju populacije, naučnici Smitsonija uporedo rade i na obnovi bambusovih šuma, kao prirodnog staništa pandi.

Iako preferiram da uz Svetske dane napišem – obeležavamo ih, zato što se iza njihovog ozvaničenja nalaze ne tako lepe priče, za ovaj dan mogu da napišem – proslavljamo. Danas proslavljamo volju, napore i postignut uspeh dobrih ljudi, ali danas im pružamo i podršku da se u tekstu nekog narednog Dana džinovskih panda nađe rečenica – ,,izbrisani su iz liste ranjivih i upisani u listu sigurnih“.

Katarina Vuinac

Nizijsko šumarstvo kao izazov – kako pošumiti Vojvodinu

16.03.2023

šuma_drveće_drvo — Foto Ilustracija: Pexels

Vojvodina je najmanje pošumljeno područje u Evropi, ispod sedam odsto. Iako joj nedostaje duplo više šuma – da bi dostigla evropski prosek, u pokrajini se godinama beleži pad pošumljavanja.

Atar Opštine Temerin ima pošumljenost ispod jedan odsto, a slično je u još njih 14 u Vojvodini, ali samo jedna – Srbobran, ima Plan pošumljavanja. Više od 20 organizacija prikuplja potpise sa ciljem da se izmenama nekoliko zakona opštine obavežu da sade šume.

„Do 2000 godine je u Srbiji pošumljavano 2.500 godišnje hektara znači za jednu godinu. Sada evo vidite u Vojvodini, koja je najmanje pošumljena za ovih osam godina je podignuto 1.500 novih šuma“, rekla je Dragana Arsić iz Mreže organizacija „Pošumimo Vojvodinu“.

Opštine zemljište izdaju poljoprivrednicima, jer šume prve prinose daju tek za 15 godina, ali stručnjaci upozoravaju da njihov nedostatak nanosi štetu poljoprivredi, godišnje i do nekoliko miliona dinara, ali i povećava zagađenje u gradovima.

„Poljoprivreda kao delatnost ne može opstati i bez drveća, mislim na šumsko drveće, konkretno na pojaseve. Poznato je da smo izloženi dejstvu vetra. Vetar isušuje površinski sloj zemljišta. Nekada, kada duva jako i odnosi deo zemljišta. Štetno utiče na biljke, isušuje ih i biljke su fiziološki slabe“, kaže prof. dr Saša Orlović sa Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu.

Pročitajte još:

„Tada dolazi do pokretanja ogromnih količina čestica zemljišnog materijala i premeštanja na neka neželjena mesta, kao što su gradovi, sistem kanala Dunav – Tisa – Dunav, i da se sa tim česticama kreće i ogromna količina polutanata“, ovjasnio je prof. dr Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta.

Šume smanjuju i efekte klimatskih promena, temperature u gradovima ali i atarima. Da bi dostigla donji minimum pošumljenosti od 14 posto, Vojvodini nedostaje čak 180.000 hektara novih šuma.

„To bi na nivou za 1,5 do dva procenta smanjilo obradive površine, tamo gde se to podiže, ali bi za 15 do 20 procenata povećalo prinose“, dodao je prof. Ristić.

Predlaže se podizanje pojaseva uz reke, kanale i puteve, što je još od 60 tih godina bila praksa u Vojvodini, a sadili su ih gorani. Devedestih mnogi su isečeni i nisu obnovljeni.

„Od kada je to dodeljeno javnim preduzećima „Srbijašume“ i „Vojvodinašume“, gorani mogu da budu partneri u zajedničkim akcijama i mi se trudimo da u tome učestvujemo, ali to više nije na onom nivuou kako je bilo nekada“, izjavila je Dušica Milenković ispred Pokreta gorana.

Plan pošumljavanja pokrajne istekao je prošle godine i nije ispunjen, a novi već tri godine nije izrađen. Pokrajinska vlada godišnje iz budzeta izdvaja 60 miliona dinara za nove šume, ali je za 10 godina utrošeno manje od polovine ovih sredstava.

Izvor: RTS

Energetska kriza traži inovativne pristupe rešavanja problema visokih cena električne energije

16.03.2023

solarna-elektrana-paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Vasco Figueira)

Maja Pokrovac, direktorka OIE Hrvatska za Energetski portal govori o energetskoj krizi, cenama električne energije, obnovljivim izvorima energije i RE-Source Croatia konferenciji – prvoj u regionu na temu kupovine zelene energije direktno od proizvođača, koja će se održati 17.3.2023. godine u hotelu Šeraton u Zagrebu

EP: Zadnjih godinu dana suočavamo se s velikim rastom cene električne energije, a Vi ste na čelu privrednog udruženja koje okuplja kompanije iz sektora obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj. Koje promene uočavate uzrokovane energetskom krizom?

Maja Pokrovac: Nagli porast cena električne energije doveo je mnoge u tešku poziciju. Ne samo u Hrvatskoj nego i u svim zemljama regiona, svi se suočavaju s višim iznosima na računima za električnu energiju. To najviše osete kompanije iz sektora energetski intenzivne industrije. Njima je iznos koji plaćaju za električnu energiju izrazito velik udeo troškova poslovanja. Energetska kriza je svima podigla svest o važnosti sigurnog snabdevanja energijom i predvidivosti troškova za tu energiju jer bez toga nema održivog poslovanja. Vidljiv je povećan interes za obnovljive izvore energije i kod građana i u privredi. Sve više kompanija se odlučuje na ulaganje u vlastitu proizvodnju električne energije kroz postavljanje krovnih solarnih elektrana, sve s ciljem da pokriju deo svojih energetskih potreba i manje zavise o tržišnim promenama cene. Ipak, onima koji imaju veliku potrošnju energije ni krovni solari nisu dovoljni.

EP: Na koji način njima pomoći, postoji li neka mogućnost u sektoru obnovljivih izvora energije koja nije isključivo ulaganje u sopstvenu elektranu?

Maja Pokrovac: Postoji rešenje koje kompanije u svetu i EU već godinama primenjuju, ta praksa je poznata i pre nego što je nastupila energetska kriza. Potpisuju ugovore o direktnoj kupovini električne energije direktno od proizvođača iz obnovljivih izvora (PPA – Power Purchase Agreement). Time postižu sigurno dugoročno snabdevanje energijom koju plaćaju po fiksno ugovorenoj ceni. Na ovaj način mnogi pokrivaju i do 100 odsto svojih energetskih potreba. Ugovori se potpisuju na period od pet do dvadeset godina, a mnogi se odlučuju na duže razdoblje jer time dobijaju mnogo veću sigurnost i ne zavise od kupovine energije po promenjivim tržišnim cenama. Korporacije koje ugovaraju PPA ugovore dolaze iz različitih sektora jer svi žele da kupuju 100 odsto zelenu energiju i ujedno osiguraju stabilan iznos mesečnih ili godišnjih davanja za energiju koja dolazi iz obnovljivih izvora te lakše planiranje godišnjih troškova. Ovi ugovori pružaju neograničene mogućnosti primene, a najvažnije je da se njima se obe strane štite od volatilnosti tržišta.

EP: Čini se kao dobro rešenje, ali na našem tržištu dosad nepoznato. Kako se sklapaju takvi PPA ugovori?

Maja Pokrovac: Više je oblika i načina na koje ovakva saradnja može biti ostvarena. Proizvođač nergije iz obnovljivih izvora može biti u blizini onoga ko će tu energiju da koristi, ali može biti i u susednoj županiji ili pak mnogo dalje. Sve je popularniji virtualni PPA kod kojeg nema fizičkih isporuka električne energije od proizvođača OIE prema kupcu. Postoje i prekogranični PPA ugovori kada na primer elektrana iz Hrvatske želi da potpiše ugovor o isporuci električne energije kroz dugogodišnje razdoblje s kupcem iz druge zemlje. Naravno, može i obrnuto. Mnogo je modela PPA ugovora na tržištu i uvek se bira onaj koji je najbolji i za proizvođača zelene energije i za njenog potrošača. Fokus je na sigurnoj isporuci energije po dogovorenoj ceni koja kupcu omogućava lakše planiranje troškova. S obzirom na to da je reč o novoj temi, o kojoj se malo zna ne samo u Hrvatskoj nego i regionu, odlučili smo da organizujemo RE-Source Croatia konferenciju, na kojoj će 17.3.2023. u hotelu Šeraton u Zagrebu, stručnjaci koji sprovode ovakve ugovore u evropskim zemljama preneti svoje znanje i iskustvo. Čućemo i primere kompanija koje kupuju zelenu energiju putem PPA ugovora unutar svoje zemlje ili iz inostranstva. OIEH je postao deo velike evropske RE-Source platforme posvećene razvoju PPA ugovora u EU, koja je osnovana 2017. u Bruxellesu, a bavi se promovisanjem boljeg okvira za korporativno korišćenje obnovljivih izvora energije na EU i nacionalnom nivou i pomaganjem u realizaciji punog potencijala obnovljivih izvora energije u Evropi. Mi smo, kao nacionalni predstavnik evropske RE-Source platforme, postali središte informacija i znanja o ovoj temu za Hrvatsku, ali po upitima koji nam stižu iz susednih zemalja, rekla bih i za region.

EP: Kome je sve ova tema važna?

Maja Pokrovac: Prema dosad iskazanom interesovanju predstavnika nacionalnih i međunarodnih institucija, konsultanata, pravnih i finansijskih stručnjaka, advokatskih društava, banaka, industrije, preduzetnika, proizvođača obnovljive energije, ali i predstavnika građanskih i evropskih inicijativa – ova je tema važna svima. To zapravo ne čudi jer svi traže najbolje rešenje, a to znači sigurno i cenovno predvidivo. Energetska kriza traži inovativne pristupe rešavanja problema visokih cena električne energije. Takvo rešenje je moguće naći u razvoju zelene energije iz obnovljivih izvora koje imate u sopstvenoj zemlji jer to omogućava sigurnost snabdevanja i vodi ka energetskoj nezavisnosti. Ujedno, to je održivo rešenje za energetski intenzivnu industriju, ali i sve one kojima je važna predvidivost troškova za električnu energiju. To je celo domaćinstvo – veliki, srednji, mali preduzetnici – bez obzira na svoju veličinu, imaju potrebu za energijom. Evropska platforma RE-Source prepoznala je delovanje OIEH u ohrabrenju razvoja obnovljivih izvora energije i sinergijskom radu na traženju kvalitetnih rešenja i veoma mi je drago što će njihovi stručnjaci svoja iskustva i znanja podeliti na našoj konferenciji.

Dodatne informacije i prijave za konferenciju na: info@oie.hr.

Menja se plan za Moravski koridor – Još jedan most i nadvožnjak, nova raskrsnica i rekonstrukcija stare kod Pojata

16.03.2023

auto-put — Foto-ilustracija: Unsplash (kimi lee)

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je tender za izmene i dopune Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate – Preljina.

Rekonstrukcija raskrsnice Pojate

Prema specifikaciji tendera, u planu je da se postojeća denivelisana raskrsnica Pojate, tipa „truba“, rekonstruiše kako bi se omogućilo povezivanje auto-puta E-75 i planiranog Moravskog koridora.

Reviziona komisija za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije je, u izveštaju konstatovala da denivelisana raskrsnica, po svom funkcionalnom nivou, ne odgovara tipu raskrsnice koji je moguće primeniti za ukrštaj dva autoputa i da je, pre realizacije projekta, potrebno još jednom preispitati mogućnost za izmenu planskog dokumenta čime bi se efikasnije rešio tip raskrsnice.

Takođe, dodaje se, državni put II reda br.158 se ukršta sa autoputem E-761 (Moravski koridor), tako da će i on biti obuhvaćen novim tehničkim rešenjem denivelisane raskrsnice Pojate.

Nova denivelisana raskrsnica „Pojate“ će obuhvatiti nove katastarske parcele, na teritoriji Opštine Ćićevac (KO Pojate), i na teritoriji Opštine Paraćin (KO Drenovac).

Pročitajte još:

Nova denivelisana raskrsnica Koševi

Nadalje, konstatuje se da se u skladu sa Prostornim planom i Idejnim projektom, veza budućeg autoputa sa Kruševcem se ostvaruje preko dve denivelisane raskrsnice – „Kruševac Istok“ i „Kruševac Zapad“, dok se u pravcu rasta stacionaže budućeg autoputa nalazi denivelisana raskrsnica „Velika Drenova“, koja omogućava povezivanje Moravskog koridora sa državnim putem IIA reda br.187 i naseljima na levoj obali reke Zapadne Morave.

,,Međutim, naseljima na desnoj obali reke, kao i opštinama Aleksandrovac i Brus, onemogućeno je da koriste predmetu raskrsnicu, imajući u vidu da ne postoji most preko reke Zapadna Morava. Pristup tranzitnog saobraćaja iz ove prigradske zone budućem autoputu je moguće isključivo preko denivelisanih raskrsnica „Kruševac istok“ i „Kruševac zapad“, prolaskom kroz gradsku zonu Kruševca, što će izazvati probleme u odvijanju saobraćaja u Kruševcu“, navodi se u tehničkoj specifikaciji posla.

Dodaje se da je radi rešavanja ovog problema potrebna izgradnja nove denivelisane raskrsnice na km 29+000 autoputa E-761, u zoni naselja Koševi, a pre prelaska autoputa na levu obalu reke Zapadna Morava.

Nova denivelisana raskrsnica u Koševima će biti projektovana na autoputu E-761 i povezana sa državnim putem IB-23.

Pešački viseći most Maskare

U tender use navodi i da je zbog radova na hidrotehničkom uređenju reke Zapadna Morava, neophodno rušenje postojećeg pešačkog visećeg mosta koji se nalazi na teritoriji opštine Ćićevac, koji povezuje selo Maskare i Grad Stalać.

Kako lokalno stanovništvo ne bi bilo uskraćeno za prelazak preko reke Zapadne Morave, potrebno je, izmenom planskog dokumenta, predvideti mogućnost izgradnje novog pešačkog mosta.

Denivelisana raskrsnica Kamidžora – Nadvožnjak Sirča

Postojećom planskom dokumentacijom planirana je izgradnja mosta preko Zapadne Morave, ali ne i nadvožnjak preko autoputa na stacionaži km 77+400, kojim bi se ostvarila veza meštana naselja Sirča sa Kraljevom.

Predlog projektanta i Koridora Srbije je da se izmeni rešenje pristupa naselju Sirča, u zoni denivelisane raskrsnice „Kamidžora“, što podrazumeva produženje planiranog mosta preko budućeg rečnog korita Zapadne Morave, tako da se ujedno premosti i budući autoput, te da se na taj način ostvari direktna veza lokalnog puta za naselje Sirča sa prilaznim putem budućoj denivelisanoj raskrsnici „Kamidžora“.

Takođe, u planu su i dodatni kanali za sistem drenažnih ispusta autoputa.

Tender je otvoren do 13. aprila.

Inače, Putevi Srbije su u novembru prošle godine raspisali tender za izradu urbanističko-tehničke dokumentacije za izgradnju petlje Koševi, ali posao nije dodeljen sa obrazloženjem da je „prestala potreba naručioca za predmetnom nabavkom, zbog čega se neće ponavljati u toku iste budžetske godine, odnosno u narednih šest meseci“.

Izgradnja Moravskog koridora, prvog digitalnog auto-puta u Srbiji, počela je krajem 2019, a prošlog meseca je resorni ministar Goran Vesić najavio da će deo Moravskog koridora od Pojata do Makrešana (prva deonica), biti završen do 31. marta.

Izvor: eKapija

Evropska komisija predložila reformu tržišta električne energije

15.03.2023

vetar_vetroelektrane — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska komisija predložila je reformu tržišta električne energije u Evropskoj uniji, koja ima nekoliko ciljeva.

Energetska kriza podstaknuta dešavanjima u Ukrajini, dovela je do potrebe za brzim prilagođavanjem tržišta električne energije kako bi se bolje podržala zelena tranzicija, a potrošačima energije ponudila pristupačna obnovljiva i nefosilna električna energija.

Reformom bi trebalo da se ubrza porast obnovljivih izvora energije i postepeno ukida gasa, a sve to kako bi računi potrošača bili manje zavisni od promenljivih cena fosilnih goriva i kako bi se zaštitili od budućih skokova cena i potencijalne tržišne manipulacije. Na kraju, cilj je da se industrija EU učini čistom i konkurentnijom.

Potrošačima će reforma dati širok izbor ugovora i jasnije informacije pre potpisivanja ugovora, kako bi imali opciju da zaključe sigurne, dugoročne cene. Istovremeno, oni će i dalje moći da biraju da imaju dinamičke ugovore o cenama kako bi iskoristili varijabilnost cena za korišćenje električne energije kada je jeftinija.

Pročitajte još:

Takođe, reforma bi trebalo da pruži veću zaštitu ugroženim potrošačima i da državama članicama omogući da prošire regulirane maloprodajne cene na domaćinstva i mala i srednja preduzeća u slučaju krize.

Potrošači će moći i da investiraju u vetroparkove ili solarne parkove, ali i da prodaju višak solarne energije na krovovima komšijama, a ne samo svom dobavljaču.

Detaljnije informacije o promenama koje donosi reforma, nalaze se na zvaničnom sajtu Evropske komisije.

Pre nego što stupi na snagu, predložena reforma mora da bude odobrena od strane Evropskog parlamenta i Saveta.

Energetski portal

EBRD kreditira reformisanje EPS-a sa 300 miliona evra

15.03.2023

euro-evro-money-novac-pare — Foto ilustracija: Pexels

Ugovore o kreditu u vrednosti od 300 miliona evra, namenjenih za reformisanje EPS-a potpisali su Siniša Mali, ministar finansija, Mateo Kolanđeli, direktor EBRD-a za Zapadni Balkan, Miroslav Tomašević, direktor EPS-a Miroslav Tomašević i direktor EBRD-a za energetski sektor Jugoistočne Evrope Gregori Zielinski.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović takođe je prisustvovala potpisivanju ugovora, kojima će finansiranje biti obezbeđeno u dve tranše, uz garanciju Ministarstva finansija u ime države Srbije.

Sredstva će koristiti „Elektroprivreda Srbije” (EPS), koja se tokom zimske sezone suočila sa značajnim smanjenjem likvidnosti zbog uvoza značajnih količina električne energije, navodi se na sajtu Vlade.

Mali je tom prilikom istakao da je ovo podrška međunarodnih finansijskih institucija vladinoj strategiji za dekarbonizaciju sektora električne energije, sa ciljem postepenog ukidanja uglja do 2050. godine.

Kako je objasnio to će pomoći u razvoju regulatornog okvira za veće korišćenje obnovljivih izvora energije i osigurati održivost snabdevanja energijom.

“Ulaganja u energetiku smo definisali kao prioritet Vlade jer je energetska kriza dodatno istakla izazove u ovom sektoru. Potrebna su ulaganja, modernizacija, podizanje kapaciteta i spremnosti na krizne situacije u ovom sektoru i time se bavimo”, poručio je ministar finansija.

Pročitajte još:

Pored toga, kako je dodao, radiće se na reformisanju EPS-a, koji mora imati jače korporativno upravljanje i bolje menadžerske kapacitete, naglasivši da je profesionalizacija ovog preduzeća strateški važan korak za celokupan energetski sektor Srbije.

Kolanđeli je istakao da Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ima bogato međunarodno iskustvo u pružanju pomoći u reformisanju državnih preduzeća, te najavio i tehničku pomoć u ovom procesu.

“Radujemo se saradnji sa EPS-om i srpskim vlastima na ambicioznom reformskom programu koji donosi ovaj kredit. U koordinaciji sa MMF-om i drugim međunarodnim finansijskim institucijama i donatorima, posvećeni smo tome da doprinesemo transformaciji energetskog sektora Srbije”, poručio je on.

Na sastanku je podvučena činjenica da velike hidroelektrane u Srbiji obezbeđuju približno 30 odsto proizvodnje energije, dok obnovljivi izvori energije, kao što su vetar i solarna energija, čine manje od tri odsto proizvodnje i imaju potencijal da značajno pomognu zemlji u razvoju čistog novog, domaćeg snabdevanja energijom.

Ovo je drugi najveći zajam Evropske banke za obnovu i razvoj Srbiji, koja je do danas uložila u našu zemlju ukupno 7,9 milijardi evra. Ova finansijska institucija je u 2022. obezbedila ukupno 650 miliona evra Srbiji, od čega je više od tri četvrtine otišlo na projekte u privatnom sektoru.

Energetski portal

NOVI SOLARNI MEGAVAT U POŽAREVCU

15.03.2023

paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (StockSnap)

Obnovljivi izvori energije nisu više samo faktor očuvanja životne sredine, već i energetske bezbednosti. Kriza koja je obeležila godinu za nama, samo je potvrdila neophodnost prelaska na obnovljive izvore. Energija sunca je pristupačna i solarne elektrane igraju značajnu ulogu u energetskoj stabilnosti Srbije, omogućavajući da se smanji pritisak na Elektroprivredu. Broj izgrađenih solarnih elektrana povećava se na nedeljnom nivou i to ne samo onih velikih, od nekoliko megavata, već ih i onih za sopstvene potrebe koje sve češće postavljaju manje firme i domaćinstva.

Prateći pozitivne trendove, kompanija MT-KOMEX nedavno je započela izgradnju solarne elektrane na krovu jednog od popularnih tržnih centara u Srbiji. Važno je istaći da je vrednost ovakvih projekata prepoznata, te je na svakom od ukupno 14 objekata u različitim gradovima, koje ovaj šoping centar ima u svom sastavu, planirana izgradnja solarnih elektrana. Projekti za svih 14 elektrana već su završeni.

Za izgradnju prve fotonaponske elektrane izabran je objekat u Požarevcu, koji pod svojim krovom ima veći broj manjih lokala, a specifičnost ovog projekta predstavlja činjenica da će se proizvedena električna energija raspoređivati procentualno po lokalima srazmerno njihovoj potrošnji, dok će se višak energije predavati u mrežu. Ovaj objekat se napaja iz dve trafostanice, te će i sama elektrana biti podeljena u skladu s tim. Ukupna snaga elektrane će iznositi 1 MWp.

U FOKUSU:

U izgradnji elektrane koriste se fotonaponski paneli snage 410 Wp. Biće postavljeno tačno 2.414 monokristalnih solarnih panela marke Luxor Solar LX410M/182-108+(410W), zatim razvodni AC ormani, Fronius sistem za monitoring i pametni merači koji su neizostavna dodatna oprema kako bi solarna elektrana bila maksimalno efikasna. Biće postavljeno 46 invertora različite snage, ali istog proizvođača – Fronius, koji spadaju u najkvalitetnije na svetu. S obzirom na to da je reč o kompleksnom objektu, invertori će biti postavljeni na otvorenom te će za njih biti napravljena posebna konstrukcija koja će ih štititi od direktnog uticaja spoljnih vremenskih uslova.

Krovna površina na koju se postavljaju paneli napravljena je od sintetičke membrane, što zahteva korišćenje konstrukcije tipa D-Dome, proizvođača K2 Systems. Predviđeno je da paneli budu orijentisani severoistok-jugozapad pod uglom od 10 stepeni, da bi iskorišćenost sunčevog zračenja bila najefikasnija. Da je, primera radi, krovna površina u vidu trapeznog lima, projektom bi bila predviđena drugačija vrsta konstrukcija koja prati sam nagib krova.

Gradnja solarne elektrane na objektu u Požarevcu počela je početkom decembra, a planirani rok završetka radova je krajem januara, nakon čega sledi priključenje na mrežu.

Očekivana proizvodnja elektrane na godišnjem nivou je 1140 MWh/god, povrat investicije od 925 hiljada evra se očekuje za 6 i po godina, a mi bismo posebno istakli uštedu CO2 koja iznosi 535.600 kg na godišnjem nivou.

Prethodno realizovani projekti kompanije MT-KOMEX, koja je u januaru 2023. godine obeležila 30 godina poslovanja, potvrđuju pouzdanost poslovanja kompanije i sigurnost da će svaki projekat biti urađen na najbolji mogući način. Među elektranama koje je izgradila kompanija MT-KOMEX, a do sada se u portfoliju nalazi više od 60 MW solarnih elektrana, uskoro će se naći i najveća bifacijalna solarna elektrana na zemlji. Za lokaciju izgradnje određeno je Lapovo, a ova elektrana biće najveća ne samo po veličini, već i po snazi koja će iznositi 10 MW.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Moguća saradnja Srbije i Portugala u oblasti energetike

15.03.2023

O saradnji Portugala i Srbije u oblasti energetike, sa posebnim akcentom na proces energetske tranzicije, razgovarale su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i ambasadorka Republike Portugal u Beogradu Marija Viržinija Mendes de Silva Pina.

Ministarka Đedović je upoznala ambasadorku sa prioritetima Ministarstva rudarstva i energetike i radu na strateškim dokumentima kojima će biti određen pravac razvoja energetskog sistema.

,,Postavili smo ambiciozne planove, ali verujem da smo na dobro putu da ih ostvarimo. Vreme krize je vreme za odlučno delovanje i zahteva maksimalan napor kako bismo uspešno sproveli proces dekarbonizacije što brže, a bezbedno integrisali značajnije kapacitete iz obnovljivih izvora energije u naš elektroenergetski sistem. Uz to moramo i da ubrzamo rad na reformi energetskih preduzeća, jer ona moraju da budu siguran i profitabilan temelj srpske privrede“, izjavila je ministarka.

Pročitajte još:

Naglasila je da bi Republici Srbiji na putu ostvarenja ciljeva Zelene agende bilo dragoceno iskustvo Portugala, države koja je praktično šampion u brzini procesa dekarbonizacije.

„Portugal je prošle godine zatvorio poslednje elektroenergetsko postrojenje na ugalj i značajno podigao nivo hidro i vetro kapaciteta. U tom smislu otvoreni smo za saradnju sa Srbijom u pravcu razmene stručnjaka i iskustva“, rekla je ambasadorka. Ona je podsetila da su portugalske kompanije uključene u projekte zelene energije u Republici Srbiji i izrazila uverenje da će ih u budućnosti biti još više.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Western Balkans-Spain Multilateral Opportunities Days

15.03.2023

solarni paneli - solar panels — Foto-ilustracija: Pixabay

Španska agencija za izvoz i investicije ICEX i Trgovinsko odeljenje Ambasade Španije organizuju poslovni forum „Western Balkans-Spain Multilateral Opportunities Days“ koji će se održati 20. i 21. marta u hotelu Hyatt Regency Belgrade.

Kao nastavak jačanja bilateralnih odnosa između Španije i Srbije, započetog 2022. godine, posetom predsednika Vlade Pedra Sanćesa i održavanjem Poslovnog foruma Španija-Srbija u novembru prošle godine, Španska agencija za izvoz i investicije ICEX i Trgovinsko odeljenje Ambasade Španije organizuju poslovni forum „Western Balkans-Spain Multilateral Opportunities Days“ koji će 20. i 21. marta u hotelu Hyatt Regency Belgrade okupiti španske kompanije i kompanije sa Zapadnog Balkana, sa glavnim fokusom na Srbiju. Forum će se sastojati od četiri panela i imaće za cilj, s jedne strane, da predstavi prioritetne projekte za razvoj Republike Srbije u oblasti železničke, ekološke i energetske infrastrukture, kao i podršku međunarodnih finansijskih institucija i Delegacije EU ovim sektorima u Srbiji, a sa druge, da olakša kontakt i upoznavanje sa španskim kompanijama koje posluju u ovim sektorima. Prisutni će imati priliku da se upoznaju i sa projektima razvoja železničke mreže u Albaniji, čiji će predstavnik učestvovati na panelu posvećenom železničkoj infrastrukturi.

Među učesnicima poslovnog foruma nalaze se neke od vodećih konsultantskih i građevinskih kompanija u Španiji, kao i kompanije iz oblasti obnovljive energije. Kompletnu listu španskih kompanija, kao i agendu konferencijskog dela foruma možete pronaći ovde.

Molimo sve koji su zainteresovani da prisustvuju forumu da se prijave putem ovog formulara, najkasnije do 16. marta.

Pročitajte još:

Pozitivni trend bilateralnih ekonomskih odnosa

Srbija je glavni ekonomski partner Španije na Zapadnom Balkanu, koja je u 2022. zaslužna za 47 odsto ukupnog španskog izvoza ka regionu, dok ujedno sa 58 odsto doprinosi ukupnom izvozu zemalja Zapadnog Balkana ka Španiji. Sledi Albanija sa 30 odsto uvoza i 13 odsto španskog izvoza u ovaj region. Robna razmena između Srbije i Španije u 2022. godini, prvi put u istoriji bilateralnih odnosa, premašila je milijardu evra, što predstavlja rast od 46 odsto u odnosu na već odličnu 2021. godinu. Španski izvoz u Srbiju povećan je za 33,2 odsto dok je srpski izvoz ka Španiji porastao za 60,7 odsto, što govori o dobro konsolidovanim trgovinskim odnosima, koji svakako i dalje imaju visok potencijal rasta.

Španske kompanije su učestvovale u realizaciji različitih kapitalnih projekata u Srbiji, finansiranih iz evropskih ili međunarodnih fondova, kako u građevinarstvu, tako i kroz konsultantske usluge, obuku i stručno usavršavanje. Takođe, španske kompanije sve učestalije iskazuju interesovanje za ulaganje u razvoj obnovljive energije u Srbiji, sektoru u kome je Španija lider u svetu.

Sektori moguće saradnje srpskih i španskih kompanija su višestruki: od poljoprivrede, prehrambene industrije, sektora kapitalnih dobara do obnovljivih izvora energije, životne sredine i IT. Ne treba zaboraviti ni turizam kao sektor koji doprinosi međusobnom upoznavanju. Direktni letovi Beograda sa Madridom, Barselonom, Malagom, Valensijom i Palma de Majorkom koji su otvoreni poslednjih godina svakako olakšavaju takvu interakciju.

Španija u svetu

Poznato je da je Španija četvrta po veličini ekonomija u EU i jedna od turistički najposećenijih zemalja na svetu. Međutim, ređe se pominje da je Španija druga zemlja na svetu po veličini železničke mreže brzih pruga na svetu, da ima najdužu interoperabilnu železničku liniju u Evropi, (između Barselone i Malage), kao i da prednjači po razvijenosti mreže gradskog saobraćaja, imajući u vidu da osam španskih gradova ima metro, a još 11 tramvaj.

Španija je takođe svetski lider i po razvijenosti infrastrukture u oblasti životne sredine. Njene kompanije snabdevaju kvalitetnom vodom 47 miliona stanovnika i više od 80 miliona turista godišnje. Takođe Španija je najveći izvoznik svežeg voća i povrća na svetu i prva zemlju u Evropi po površini navodnjavanih useva. Španija ima više od 1.200 brana i rezervoara, preko 1.300 postrojenja za prečišćavanje vode i 2.300 pogona za prečišćavanje, među kojima se ističu napredni tercijarni sistemi u kojima se kontroliše koncentracija jedinjenja azota i fosfora.

U sektoru obnovljive energije, Španija je jedan od svetskih lidera. To je peta zemlja u svetu po instalisanoj snazi energije vetra i sedma u oblasti instalisanih solarnih elektrana. Sa 50 termoelektrana u funkciji, Španija je i tržište sa najvećim operativnim kapacitetom na svetu u pogledu solarnih termoelektrana. S druge strane, Španija je jedna od zemalja u kojima obnovljivi izvori energije najviše doprinose proizvodnji električne energije. U 2021. godini ovaj doprinos je premašio 47 odsto, čime se Španija našla na četvrtom mestu u Evropi u pogledu udela proizvodnje električne energije iz vetra i sunca. Pored toga, Španija je lider u proizvodnji zelenog vodonika u Evropi, sa 72 GV kapaciteta elektrolizatora planiranih za 2030. godinu, odnosno čak 52 odsto projektovanog kapaciteta u Evropi.

Dostignuća koja je Španija ostvarila u svim ovim sektorima ne bi bila moguća bez dinamičnog i konkurentnog poslovnog okruženja, velikog iskustva i najsavremenije tehnologije. Radi se o kompanijama koje su učestvovale u realizaciji nekih od najzahtevnijih infrastrukturnih projekata u svetu i, u tom kontekstu, verujemo da će jačanje prisustva španskih kompanija u Srbiji rezultirati unapređenjem infrastrukture, čime će doprineti postizanju viših standarda, u skladu sa normama Evropske unije i, na kraju, ujedno i boljim kvalitetom života.

Izvor: eKapija

1...187188189...1.529 Page 188 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM