Za novac iz budžeta države i lokalnih samouprava u cilju unapređenja energetske efikasnosti, osim privatnih domaćinstava mogu da konkurišu i stambene zajednice tj. zgrade kolektivnog stanovanja. Ipak, interesovanje vlasnika stanova za postavljanje fasade na višespratnicama je daleko manje nego na porodičnim kućama. Računica pokazuje da izolacija postavljanjem stiropora debljine 10 centimetara može da smanji upotrebu energenata za zagrevanje stanova i do 28 odsto. Jedan od prvih gradova u kojem je nekoliko zgrada već “ušuškano” na ovaj način je Valjevo.

Izolacija objekata i te kako može da smanji račune. I zimi i leti. Međutim, kako je postavljanje fasade na zgradama kolektivnog stanovanja skupo, većina takvih objekata u Srbiji i dalje nije energetski efikasna. Pre dve godine država je pokrenula projekat koji podrazumeva da deo troškova zamene dotrajale stolarije i kotlova, kao i postavljanja fasade na objektima preuzmu ona i lokalne samouprave. Stanari nekoliko zgrada u Valjevu iskoristili su tu mogućnost.

“Velika većina stanara zgrade u kojoj živim je bila za postavljanje fasade, dok je manji broj stanara koji su slabije materijalne situacije bio rezervisan, ali ipak saglasan da nam je izolacija potrebna. Na ovaj korak smo se odlučili zbog toplotnog i životnog komfora, uštede energije, smanjenja zagađenja budući da će onima koji lože u stanovima biti potrebno manje ogreva”, kaže Danijela Filipović, stanarka zgrade u Valjevu na kojoj je nedavno postavljena nova fasada.

“Inicijalno, mi kao stanari smo učestvovali sa 50 odsto od ukupne vrednosti investicije. Kasnije je to sufinansirano usled pomeranja cena i situacije u građevinskom sektoru. Plaćeno je jednokratno i više nemamo dodatnih troškova, samo benefit u vidu manje potrošnje energije”, dodaje ona.

Kolike su zaista uštede u ovoj zgradi zahvaljujući novoj fasadi za sada je, objašnjava, rano zaključiti, budući da je projekat tek završen.

“Ono što je odmah jasno jeste da je komfor neuporediv, kao i potrošnja energije. Investicija će za nekoliko godina sama sebe isplatiti. Mislim da bi svi trebalo da urade istu ili sličnu stvar, kako bi svima kao i njima samima bilo bolje”, kaže Filipović. 

Pročitajte još:

• ŠTA JE ENERGETSKA EFIKASNOST?
• ENERGETSKA EFIKASNOST I NOVI KAPACITETI OIE NACIONALNI CILJEVI SRBIJE
• OIE, ENERGETSKA EFIKASNOST I ZELENA GRADNJA – RAZVOJNI POTENCIJAL BEOGRADA

Postavljanje fasade na zgradi trajalo mesec i po dana

U valjevskoj zgradi koja je “ušuškana” inicijativa za postavljanje fasade krenula je od upravnika.

“Za projekat unapređenja energetske efikasnosti sam saznao iz medija i sa sajta grada. Od starta sam imao veliku podršku stanara. Aplicirali smo za izradu termičkog fasadnog omotača. Dobili smo 50 odsto sredstava prvobinog predračuna, dok smo drugu polovinu sami finansirali. Zbog povećanja cene materijala i radova do momenta potpisivanja ugovora, priključen je projekat „Bolja energija“ koji je sufinansirao nastalu razliku u ceni”, kaže Marko Filipović, upravnik stambene zajednice.

“Procedura je vrlo jednostavna, jasna i precizna. Bilo je potrebno nekoliko nedelja da prikupimo sve papire i predamo dokumenta. Odgovor je stigao jako brzo, ali smo realizaciju morali da pričekamo zbog, kao što sam već rekao, velikih turbulencija sa cenama građevinskog materijala i uopšte inflacije usled globalnih dešavanja na koje niko ovde nije imao uticaja. Samo izvođenje radova je trajalo oko mesec i po dana i to tokom zime kada su vremenski uslovi daleko od idealnih”, objašnjava naš sagovornik.

Iako je posao relativno brzo završen nije sve teklo baš glatko. Problema je, kaže, bilo kao i na svakom gradilištu, pogotovo kada je u pitanju rekonstrukcija.

“Najviše problema je bilo zbog dodatnih radova koji su neophodni da bi se osnovni ugovoreni radovi obavili, a taj deo nije uključen od strane sufinansijera u startu, pa je morao biti dogovaran i realizovan u hodu. Primer su demontaža određenih elemenata na fasadi kao što su nepotrebne ograde ili čelični nosači, demontaža i ponovna montaža klima uređaja, limarski radovi, solbanci, oluci, koji su komplet morali da budu zamenjeni zbog povećanja debljine fasadnog omotača. Sve troškove je snosila stambena zajednica”, navodi upravnik zgrade. 

U Valjevu pet zgrada ispunilo uslove konkursa za unapređenje energetske efikasnosti

U lokalnoj samoupravi kažu da je interesovanje građana za merama povećanja energetske efikasnosti veliko, pogotovo onih koji žive u kućama.

“Što se tiče zgrada kolektivnog stanovanja, u početku nije bilo veliko interesovanje i prijavilo se samo osam stambenih zajednica, od kojih je pet ispunilo uslove konkursa. Tri prijave su odbačene jer nije dostavljena uredna dokumentacija. Stambene zajednice koje su ispunile sve uslove su zaključile ugovore. Radovi su već izvedeni na tri zgrade, a do kraja aprila biće završeni i na ostale dve”, kaže Violeta Pavlović, članica Komisije za realizaciju mera energetske sanacije.

“Interesovanje stambenih zajednica se naglo povećalo kada su izvedeni radovi na prve tri zgrade, kada su građani videli da je projekat realizovan i da uz minimaln trud i sredstva mogu mnogo da dobiju. Investicija za jednu zgradu za izolaciju fasadom je u proseku oko dva miliona dinara. Tu mislim na ukupno učešće i građana i grada i ministarstva”, dodaje naša sagovornica.

Osim postavljanja fasade, u saradnji sa USAID-om kao partnerom na ovom projektu, na zgradama su zamenjena ulazna vrata i stolarija na ostalim otvorima koji su na zajedničkim prostorijama kao što su podrum, hodnik…

“Grad Valjevo se uključio u ovaj projekat da bi se smanjilo aerozagađenje, imajući u vidu da je vazduh u gradu vrlo zagađen i da se veći broj dana u godini beleži prekoračenje graničnih vrednosti PM čestica u vazduhu. Stoga, grad planira da svake godine izdvaja sredstva kako bi što veći broj građana živeo u energetski efikasnim objektima, a što će direktno dovesti do smanjenja aerozagađnja”, objašnjava Pavlović.

Za mere energetske sanacije u zgradama biće usmereno oko 20 miliona evra

U resornom ministarstvu kažu da postoji veliko interesovanje građana i jedinica lokalne samouprave za postavljanje fasada na zgradama.

“U saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama i donatorima biće usmereno oko 20 miliona evra koje će se odnositi isključivo na mere energetske sanacije u zgradama koje su priključene na sistem daljinskog grejanja. Jedinice lokalne samouprave su prijavile veliki broj zgrada i u toku je priprema modela javnog poziva za stambene objekte, koje će jedinice lokalne samouprave raspisati ka građanima”, navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.

U pilot projektu iz 2021. godine za ovu meru utrošeno je oko 15 miliona dinara od 224 miliona dinara subvencija opredeljenih za unapređenje energetske efikasnosti. Prijave po javnom pozivu iz prošle godine su u toku, pa u resornom ministarstvu još nemaju precizne podatke koliko novca će iz tog poziva biti potrošeno za postavljanje fasada na zgradama u Srbiji.

Stanari zgrada treba da znaju da kao fizička lica mogu da konkurišu i za zamenu stolarije u svojim stanovima, dok ujedno njihova stambena zajednica učestvuje na konkursu za fasadu.

Izvor: RTS