Home Blog Page 1659

Javni poziv lokalnim samoupravama za dodelu sredstava iz Fonda za unapređenje energetske efikasnosti

ministarstvo energetikeMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine objavilo je u subotu, 1. februara 2014. godine prvi Javni poziv za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2014. godini u jedinicama lokalne samouprave.

Pravo za prijavu na ovaj Javni poziv imaju samo jedinice lokalne samouprave, a ukupna raspoloživa sredstva koja se dodeljuju iznose 180 miliona dinara.

Ovim Javnim pozivom biće obuhvaćeni projekti unapeđenja termičkog omotača i termotehničkog sistema u objektima, modernizacija sistema unutrašnjeg osvetljenja, instalacija solarnih kolektora za grejanje potrošne tople vode.

Jedinica lokalne samouprave može konkurisati samo sa jednim projektom, a prednost pri dodeljivanju sredstava će imati projekti jedinica lokalnih samouprava iz devastiranih područja. Maksimalan iznos sredstava koje može dobiti lokalna samouprava koja se nalazi u devastiranom području je 18 miliona dinara (100%), odnosno 15 miliona dinara (70%) za projekte u ostalim lokalnim samoupravama.

Neki od kriterijuma za izbor projekta su očekivana ušteda energije u kWh na godišnjem nivou, vrsta objekta od javnog značaja, udeo sopstvenog učešća jedinice lokalne samouprave u ukupnoj investiciji.

Jedinice lokalne samouprave čiji projekti budu izabrani na Javnom pozivu imaće rok od 30 dana za objavu javne nabavke za odabir izvođača radova od dana potpisivanja ugovora sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine, navodi se na sajtu ovog ministarstva.

Prijave se mogu dostaviti do 20. februara ove godine, a odluka o izboru biće objavljena do 10. marta 2014. godine.

S.J.

Dokumenta:
Javni poziv
Prilog 1 Prijavni obrazac
Prilog 2 Potvrda o postojanju projektne dokumentacije
Prilog 3 OPG upitnici
Prilog 4 izjava o usklađenosti tehnoekonomske analize
Prilog 5 izjava o načinu finansiranja
Prilog 6 Izjava o primeni kriterijuma prednosti domaćih proivođača
Prilog 7 Kriterijumi
Prilog 8 Uputstvo

 

Energetska politika Srbije više okrenuta energetskim izvorima nego korisniku

prof. dr Jovan PetrovićNaš sagovornik je vanredni profesor termoenergetike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, prof. dr Jovan Petrović, mašinski inženjer termoenergetske struke. Autor je monografija od nacionalnog značaja, između ostalih, monografije o toplifikacionom sistemu Novog Sada  (Novi Sad District Heating System-50 Years, 2011., J. Petrovic, D. Gvozdenac, B. Gvozdenac Urošević), (Pedeset godina toplifikacije u Subotici, 2013, J. Petrović, D. Gvozdenac, M. Kljajić) i monografije o geotermalnim potencijalima (Mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u Vojvodini, Prometej, Novi Sad, 2009., J. Petrović, S. Đ. Bašić i drugi).  Diplomirao je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 1978. godine, magistrirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 2002. godine, a doktorirao je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 2007. godine.

Njegovi naučni radovi objavljivani su u domaćim i međunarodnim časopisima. Učesnik je mnogih međunarodnih i regionalnih konferencija, internacionalnih simpozijuma, naučnih skupova i tribina posvećenih energetici, energetskoj efikasnosti, održivom razvoju, obnovljivim izvorima energije.

EP: Koje su prednosti i nedostaci ulaganja i izgradnje proizvodnih kapaciteta za korišćenje obnovljivih izvora energije?

JP: Generalno govoreći, izgradnja proizvodnih kapaciteta za korišćenje obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji je jedan mučan i dugotrajan proces, koji je mnoge investitore obeshrabrio i odvratio od namera da ulažu u ovu oblast. Bio bih slobodan da istaknem dve grupe problema, koji se nalaze na putu realizacije ovakvih projekata. To je najpre: presložena, preduga i preglomazna pripremna administrativna procedura kroz obezbeđenje desetine različitih uslova, saglasnosti i drugih dokumenta do ostvarivanja prava na gradnju. Zatim, to su specifične lokalne, uglavnom personalne poteškoće u razrešavanju mnogih bitnih pitanja. Krajnji je rok da se ovo promeni, jer u protivnom zainteresovanih investitora će biti sve manje.

EP: Kakva je današnja situacija sa eksploatacijom raspoloživih kapaciteta geotermalnih potencijala u Vojvodini u kojoj ste i ranije istraživali geotermalne potencijale kao i postojeće geotermalne bušotine koje se ne koriste?

JP: Današnja situacija u vezi korišćenja geotermalnog potecijala Srbije je lošija nego pre 5, čak i 25 godina. Pre raspada Jugoslavije, samo u Vojvodini, hidrotermalna energija se koristila u oblasti poljoprivredne proizvodnje na svinjogojskim farmama, u staklenicima i plastenicima, zatim u industriji, u banjama za balneološke svrhe, ali i zagrevanje objekata, u sportskim i rekreacionim centrima i drugde. Danas se korišćenje hidrotermalne energije svodi na zagrevanje objekata i bazena u par banja i rekreacionih centara.

EP: Koji su razlozi tome?

JP: Rekao bih da su razlozi brojni. Među najvažnijim su nerešen vlasničko-korisnički status bušotina, a samim tim i nesigurnost ulaganja u iskorišćenje ovog potencijala.
Nekada je država investirala u istraživačke radove i opremanje bušotina. Pravo korišćenja i upravljanja ovim potencijalom preneto je na tadašnju naftnu industriju, koja je ovim dobrom gazdovala po sopstvenim pravilima. Nije postojalo sistemsko, dugoročno, regulatorno uređeno rešenje, koje bi potencijalnim korisnicima ove energije dugoročno garantovalo ekonomski opravdano korišćenje.
To važi i danas. Nova vlasnička struktura NIS-a ne pokazuje izražen interes za promenu zatečenog stanja, a država je, osim deklarativno, ležerna u razrešenju ovog problema.

EP: Kako biste ocenili interesovanje i informisanost o raspoloživim resursima biomase za energetske namene?

JP: Biomasa je u Srbiji najznačajniji energetski potencijal, ako izuzmemo energiju sunca koja je i suštinski generator nastanka biomase. U predelima intenzivne ratarske proizvodnje postoje znatni ostaci biomase, koja se između ostalog mora sanirati radi nastavka ratarske proizvodnje. Voćarski i vinogradarski krajevi raspolažu znatnim količinama biljnih orezotina. Higijenom travnatih, parkovskih i rekreacionih površina i drvoreda u gradovima stvaraju se sezonske količine raznolike biomase. Higijena šuma je neophodna radi povećanja njihove proizvodnje, a na taj način se prikupljaju i znatne količine otpadne šumske biomase. Drvno-prerađivačka industrija proizvodi drvni otpad, koji takođe mora da se sanira. Sve ovo, uz eventualnu plansku proizvodnju biomase za energetske namene, predstavlja znatan i široko disperzovan energetski potencijal. Nažalost ovaj potencijal se sistematski ne koristi.

EP: Zbog čega?

JP: Politika planiranja ne sadrži pokretačke instrumente orijentacije za korišćenje biomase i nedostaju informacije i informacioni materijali (primeri dobre prakse, iskustava i sl.).
Visoka cena opreme za korišćenje biomase, u odnosu na opremu za druge energente, recimo prirodni gas, ukazuje da je investiciona podrška za realizaciju projekata za korišćenje biomase u energetske svrhe neophodna.
Nedostatak svesti, promocije, iskustava i veština i edukacije o projektima korišćenja biomase se prepoznaje kao velik rizik za graditelje, projektante i inženjere u korišćenju biomase u energetske svrhe.
Finasiranje novih tehnologija je uvek teško, a generalno uloga banaka nije dovoljno podsticajna i afirmativna pri obezbeđenju i odobravanju sredstava za oblast korišćenja biomase u energetske svrhe.

EP: Šta Srbija može učiniti kako bi se povećala iskorišćenost ovog resursa?

JP: Država mora da ima jasnu generalnu strategiju i viziju korišćenja biomase, odnosno opredeljen stav o obimu i načinu korišćenja biomase u energetske svrhe: u proizvodnji tečnih goriva ili direktno, u velikoj razmeri ili u manjem obimu, sporadično ili planski, u kogeneraciji i/ili za proizvodnju samo toplotne energije, u velikim postrojenjima i/ili na celoj teritoriji, u sušarama, etažnim sistemima grejanja, pećima za zagrevanje pojedinačnih prostorija i sl.
Nužna je i strateška odluka o kompleksnom ili selektovanom pristupu podsticajima.

EP: Kako povećati energetsku efikasnost prilikom gradnje objekata? Šta je moguće primeniti u našim uslovima? 

JP: Poslednjih par godina je tematika energetske efikasnosti u zgradarstvu dobila zasluženo zapaženo mesto. Regulatorno su učinjeni znatni pomaci, ali u praktičnoj primeni se još uvek zaostaje. Razlozi za to su pre svega ekonomske prirode, ali i nedostatak ličnih i drugih sredstava za investiranje u ovu oblast. Investicioni fondovi, a pre svih banke, još uvek nemaju dovoljno afirmativne finansijske podsticaje za ove namene. Situacija nije bitno drugačija ni u celom regionu. Međutim, zaostajanje za zemljama EU je više nego evidentno. Naši specifični utrošci energije su i po nekoliko puta lošiji od istih pokazatelja u zemljama EU. Nažalost u ovoj oblasti nema značajnih pomaka bez istinske liderske uloge države. Kad kažem „istinske“ mislim ne samo na deklarativnu političku podršku, već na praktičnu i efikasnu realizaciju deklarisane politike, verifikaciju ostvarenih rezultata i sve neophodne korektivne mere u cilju njihovog poboljšanja.

EP: Napreduje li tehnologija za potrebe izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana i termalnih solarnih elektrana i kakav je učinak nove tehnologije?

JP: Tehnologije za gradnju postrojenja za iskorišćenje energije sunca su u izuzetnoj ekspanziji. Postaju sve dostupnije, pouzdanije i konkurencija ponude na ovom tržištu čini da je primena gotovo svih rešenja dostupnija sve većem broju korisnika. Pred nama je ozbiljan zadatak da učinimo napredak u najjednostavnijoj primeni solarne energije, a to je priprema sanitarne tople vode i eventulana podrška sistemima grejanja. U toj oblasti treba puno da se radi na afirmaciji, edukaciji i stvaranju uslova za omasovljenje primene.

EP: Kakve su okolnosti za ulaganja u kogenerativna postrojenja u odnosu na raniji period?

JP: Prema mojim saznanjima nema mnogo promena u pogledu izvesnosti ulaganja u kogenerativna postrojenja. Naša energetska politika i dalje ima dilemu u vezi primene kogeneracije, osim afirmativno u generalnom političkom opredeljenju.
Recimo, Nacrt Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. i sa projekcijom do 2030. godine se ne opredeljuje u vezi distribuirane kogeneracije, koja je sa druge strane znatan potencijal za osveženje i povećanje energetskih kapaciteta na način najbolje valorizacije energetske vrednosti prirodnog gasa uz zamenu velikog broja dotrajalih energetskih kapaciteta na najširem prostoru. Još uvek se, čak i u stručnoj javnosti mnogo više pažnje generalno posvećuje tzv. velikim energetskim kapacitetima pa i kada je reč o kogenerativnim jedinicama. Dok se država na odredi jasno, kroz planske dokumente, prema pitanju mesta i uloge takozvane velike i distribuirane kogeneracije u energetici ne mogu se očekivati značajni pomaci u pravcu intenziviranja primene kogenerativnih jedinica.

 

Primer dobre prakse – solarna elektrana u Kladovu i samoodrživa zgrada fabrike u Čačku

EP: Možete li izdvojiti neke projekte OIE i EE značajne po energetskoj uštedi, tehnološkoj inovativnosti i dobrim projektovanim rezultatima, a koji su realizovani na teritoriji Srbije?

JP: Posebno bih istakao agilnost, istrajnost i odličnu organizovanost vlasnika solarne elektrane od 1MW, preduzeća „Solaris Energy d.o.o.“ iz Kladova, na izgradnji visokokvalitetnog savremenog objekta, a koji treba uskoro da bude proširen za najpre 1MW, a potom i još 2MW. Time će region Kladova postati regionalni lider u primeni solarne energije za proizvodnju električne energije primenom tehnologije fotonaponskih ćelija.
U oblasti zgradarstva istakao bih objekat fabrike „SNE Energy“ kompanije „Elektrovat“ iz Čačka, koji je ne samo energetski samoodrživ, već i plasira viškove proizvedene energije.

EP: Kakav doprinos razvoju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije daju fakulteti? Da li se u nastavnim planovima fakulteta obrađuju teme iz OIE i EE i kakvi su rezultati i interesovanje studenata?

JP: Pretpostavljam da su i drugi fakulteti u Republici Srbiji iz oblastih tehničkih nauka u svoje programe uvrstili predmete koji se bave pitanjima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. To je neminovno. Tako je i na Fakultetu tehničkih nauku Univerziteta u Novom Sadu gde je, pored uključenja pojedinačnih predmeta u studijske grupe raznih izlaznih profila, organizovan i poseban studijski program Energetski menadžment kao kompilacija energetskih i ekonomskih disciplina, čime se postiže izučavanje ove problematike iz svih relevantnih aspekata, a polaznici stiču zaokružena i celovita znanja iz ove oblasti.
Generalno su studenti vrlo zainteresovani za oblast energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije. To je posebno vidljivo kroz veiliki broj zahteva za izradu završnih radova baš iz ovih disciplina. U tome vide svoja potencijalna buduća radna opredeljenja i vrlo radoznalo žele da proniknu što dublje u ovu tematiku.

 

Primena sistema energetskog menadžmenta za smanjenje uvoza energenata

EP: Kakav je Vaš stav o energetskoj politici Republike Srbije, energetskoj nezavisnosti i energetskoj bezbednosti?

JP: Moj stav je da je energetska politika Republike Srbije previše okrenuta energetskim izvorima, što se nažalost potvđuje iz godine u godinu. Pitanja i problemi korisnika energije gotovo su marginalizovani i svode se na diskusije o cenama i koketiranje sa trenutno prihvatljivim i mogućim rešenjima, koja po pravilu ništa ne rešavaju na duži rok. Nažalost, suština nije u tome i to treba shvatiti što pre, to bolje za sve.
Država treba da učini sve što je u njenoj moći i da svoje kapacitete prevashodno stavi u funkciju smanjenja potreba za finalnim vidovima energije u svim sektorima. Time korisnik energije (građanin, preduzeće, institucija i drugi) postaje ključni subjekt u energetskoj politici i na pravi način prepoznaje napore države da poboljša njegov status u ukupnoj energetskoj politici, uključujući i neposredne troškove za energiju. To je ostvarivo samo primenom i praksom sistema energetskog menadžmenta i u sklopu toga stalnom potrebom i radom na povećavanju energetske efikasnosti u svim sektorima korišćenja energije i što intenzivnijom održivom primenom obnovljivih izvora energije.

Biljana Radović

Softver za efikasnije solarne parkove

Kompanija „Siemens“ razvila je 2012. godine specijalni softver koji omogućava dizajniranje visoko efikasnih solarnih parkova za samo nekoliko trenutaka, a nedavno je objavila da radi na tome da ovaj softver bude dostupan svima.

Pomoću ovog softvera koji je dobio ime „PVplanet“, moguće je izračunati najbolje mesto i raspored za solarnu elektranu, zatim vreme koje će biti potrebno za njenu izgradnju, ali i koliko će sve to koštati.

Softver takođe može da izračuna kolika bi trebalo da bude udaljenost između svakog panela kako bi se izbegle senke, ali i pod kojim uglom ga je najbolje postaviti radi veće efikasnosti.

Kompanija „Siemens“ radila je na unapređivanju ovog softvera zajedno sa Fraunhofer Institutom za industrijsku matematiku.

Ova kompanija smatra da će ovaj program pomoći izgradnju efikasnih solarnih parkova od kojih će najveću korist imati investitori.

S.J.

Projekat energetske efikasnosti škotskog ostrva Eigg

ostrvo EiggŠkotsko ostrvo Eigg može uskoro postati prvo ostrvo na svetu koje se u potpunosti napaja električnom energijom iz obnovljivih izvora.

Stanovnici ovog ostrva odlučili su da smanje korišćenje fosilnih goriva, što je 2008. godine rezultiralo postavljanjem energetske mreže koja se napaja energijom koja je proizvedena iz obnovljivih izvora. Vrednost ove mreže je 2,64 miliona evra, a kako bi ovaj sistem bio uspešan svi stanovnici ostrva moraju da se pridržavaju ograničenja potrošnje električne energije do 5kWh istovremeno, dok je za firme ovo ograničenje 10kWh.

Ostrvo je na dobrom položaju, tako da može maksimalno da iskoristi obilje vetra i solarne energije. Solarni paneli, vetrogeneratori i hidroelektrane nalaze se na svakom koraku, a čak je postavljeno i besplatno grejanje u javnim prostorima kao što su crkve i društveni centri.

Inače, stanovnici ovog ostrva (koji su i njegovi vlasnici) u januaru 2010. godine osvojili su prvo mesto i 300 hiljada funti u konkurenciji pronalaska novih i efikasnijih načina za borbu protiv klimatskih promena koje dodeljuje Nacionalna zadužbina za nauku, tehnologiju i umetnost (NESTA).

S.J.

Povećanje EE u FBiH projektom „Green Partnership“

sarajevoU Federaciji Bosne i Hercegovine sprovodi se projekat „Green Partnership“ (Lokalna partnerstva za zelenije gradove i regije) u sklopu Mediteranskog programa transnacionalne saradnje, koji uključuje još 11 zemalja. Ovaj projekat implementira Institut za hidrotehniku građevinskog fakulteta iz Sarajeva, a vodeći partner je Slovenska komora za poljoprivredu i šumarstvo.

Pilot projekti se sprovode u Sarajevu, u saradnji sa Uredom za energetsku efikasnost grada Sarajeva, a obuhvataju povećanje energetske efikasnosti u eko-školama i objektima javne administracije i izradu studije izvodljivosti o mogućnostima osnivanja fonda za poboljšanje energetski efikasne gradnje.
U sklopu ovog projekta će se održavati i radionice o energetskoj efikasnosti za zaposlene u javnom sektoru, ali i za učenike, a sve u cilju razvijanja svesti o energetskoj efikasnosti.

Implementacijom projekta „Green Partnership“ bi trebalo osnovati lokalna partnerstva između potencijalnih investitora, snabdevača energentima i korisnika kako bi se postigli unapred definisani ciljevi (povećanje EE i smanjenje emisije ugljen dioksida), a koja će i nakon završetka ovog projekta funkcionisati.

Ovaj projekat će trajati do maja 2014. godine, a sa njegovom implementacijom započelo se u januaru 2013. godine.

MED program transnacionalne saradnje osnovala je Evropska unija kao instrument svoje regionalne politike, a osim zemalja članica EU mogu da učestvuju i zemlje koje su konkurisale za ulazak u EU.

U okviru ovog programa do sada je realizovano 144 projekta koji su finansirani od strane Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF).

S.J.

Isplativi solarni sistemi za grejanje hotela „Mona“ na Zlatiboru

zlatibor monaNa krovu parkinga hotela „Mona“ na Zlatiboru postavljeno je 45 solarnih sistema za grejanje kojima se ostvaruje znatna ušteda energije.

Predstavnik ovog zlatiborskog hotela, gospodin Petar Platiša, za Energetski Portal izjavio je da se energija koju proizvode solarni sistemi hotela koristi za grejanje sanitarne vode, grejanje bazena, a višak proizvedene energije preusmerava se za zagrevanje prostorija.

Vrednost projekta je oko 30 hiljada evra, a polovina investicije se isplatila za manje od godinu dana od kako su solarni sistemi „Vajshaupt“ (Weishaupt) pušteni u rad u martu 2013. godine, što i ne čudi s obzirom na to da se solarnim sistemima postiže ušteda energije od oko 20 odsto, a sam Zlatibor ima preko 200 sunčanih sati godišnje.

S.J.

Čeka se eksproprijacija za vetropark kod Nikšića

vetroparkIako je ugovor o zakupu zemljišta od države na kojem će se graditi vetropark „Krnovo“ potpisan još 2010. godine između Crne Gore i kompanije „Krnovo Green Energy“, investitor još uvek nije došao u posed eksproprijacije što onemogućava početak izgradnje ovog vetroparka.

U decembru 2013. godine napravljen je predlog dopune odluke o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti, ali je nedavno Ministarstvo ekonomije Crne Gore zatražilo dopunu elaborata na osnovu kojeg je ovaj predlog napravljen, što je dovelo do dodatnog odlaganja izgradnje vetroparka „Krnovo“.

Uskoro bi Vlada Crne Gore trebalo da utvrdi javni interes, a nakon objavljivanja ove odluke u Službenom listu pokrenuće se postupak kako bi investitor došao u posed eksproprijacije, a samim tim će se omogućiti i početak radova na izgradnji ove elektrane.

Inače, vlada Republike Crne Gore je u avgustu 2010. godine potpisala ugovor o izgradnji vetroparka „Krnovo“ kod Nikšića sa kompanijom „Krnovo Green Energy“ koju su osnovale japanska kompanija „Mitsubishi Heavy Industries“ i austrijska kompanija „Ivicom Consulting“.

Ovaj vetropark će imati instalisanu snagu od 50MW, s tim da se ona može proširiti na 72MW.

S.J.

Planira se izgradnja četiri MHE u Priboju

mhePreduzeće za izvođenje građevinskih radova i projektovanje „Ozon gradnja“ iz Novog Sada odabrani je potencijalni investitor za izgradnju četiri male hidroelektrane u opštini Priboj.

Na Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana iz februara prošle godine, a koje je raspisalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ovaj investitor dobio je lokacije „Krajčinovići“, „Borak“, „Mumikole“ i „Ravna kosa“, dok je za MHE „Sastavci“ drugi odabrani investitor na listi.

Memorandum o razumevanju potpisan je u julu prošle godine između ovog investitora, opštine Priboj i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a njime se investitor obavezao da će u roku od 6 meseci ispitati mogućnost realizacije projekta, podneti generalni projekat i zahteve za sve potrebne dozvole resornom ministarstvu.

Predstavnik preduzeća „Ozon gradnja“, gospodin Nebojša Čađenović, u razgovoru za Energetski portal izjavio je da je projektna dokumentacija sa generalnim projektom za ove male hidroelektrane predata Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine pre oko mesec dana, kao i da je moguće realizovati sva četiri projekta. Izvođač radova će biti preduzeće „Ozon gradnja“, dok se početak radova očekuje na jesen ove godine, dodao je gospodin Čađenović.

Ove male hidroelektrane će se nalaziti na reci Lim u Priboju, a njihova instalisana snaga će biti 190kW za MHE „Mumikole“, 95kW za MHE „Ravna kosa“, 225kW za MHE „Borak“ i 160kW za MHE „Krajčinovići“, potvrdio je za Energetski Portal predstavnik ovog preduzeća, gospodin Čađenović.

Predviđeno je da MHE „Krajčinoviči“ godišnje proizvede 699MWh električne energije, MHE „Mumikole“ 853MWh električne energije, MHE „Ravna kosa“ 409MWh električne energije, a MHE „Borak“ 988MWh.

Sve MHE će imati po dve turbine tipa Pelton, osim MHE „Krajčinovići čiji će tip turbine biti Francis.

Od izgradnje MHE „Sastavci“ snage 240kW za koju je ovo preduzeće drugi odabrani investitor se odustalo, izjavio je gospodin Čađenović.

S.J.

Odustajanje od ciljeva u oblasti OIE dovešće do gašenja radnih mesta u Australiji

solarni paneliPrema studiji koju je uradila austrlijska agencija za trgovinu zelenim sertifikatima (REC Agents Association), a čiji je naručilac Greenbank Environmental, ako vlada Australije donese odluku da odustane od ciljeva u oblasti OIE odmah će doći do gašenja oko 2000 radnh mesta u solarnoj industriji, dok bi u budućnosti posao moglo da izgubi čak 6750 radnika.

Međutim, ako bi australijska vlada zadržala isti cilj u ovoj oblasti, do 2018. godine bi ova industrija bila u ekspanziji što bi dovelo do otvaranja 8000 novih radnih mesta, navodi se u ovoj studiji australijske agencije.

U 2012. godini je bilo zaposleno 23500 radnika u solarnoj industriji, ali uklanjanjem državnih posticaja došlo je do smanjenja postavljanja solarnih panela za 22 odsto, a solarnih kolektora za 20 odsto.

Prošle godine je u solarnoj industriji bilo zaposleno čak 17000 radnika i preko 4300 preduzeća. Više od 5 miliona Australijanaca poseduje neki od solarnih sistema na svojim domovima.

Prema procenama, budućnost solarne industrije u Australiji je trojaka: ukidanje ciljeva će imati veliki uticaj na ovu industriju i sve zaposlene, smanjenje ciljeva bi dovelo do smanjenja solarnih sistema na objektima, a ako bi vlada zadržala svoju politiku ne bi došlo do znatnih promena u solarnoj industriji ove zemlje.

S.J.

Pušten u rad prototip najsnažnijeg vetrogeneratora na svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

Predstavnici danske kompanije „Vestas“ objavili su 30. januara 2014. godine da je prototip najsnažnijeg vetrogeneratora na svetu V164 pušten u rad.

Ovaj prototip priobalnog (offshore) vetrogeneratora visok je 137 metara i ima prečnik od 166 metara. Njegova snaga je 8MW i može da proizvede električnu energiju koja je dovoljna za 7500 domaćinstava.

Projekat predstavlja zajedničko ulaganje danske kompanije „Vestas“ i japanske kompanije „Mitsubishi Heavy Industries“.
Prototip je instaliran na kopnu, na teritoriji danskog Nacionalnog test centra za velike vetrogeneratore u Oesterildu, a iz kompanije „Vestas“ izjavili su da bi serijska proizvodnja ovog vetrogeneratora mogla da počne 2015. godine ako bude bilo zainteresovanih.

Trenutno najsnažniji vetrogenerator namenjen za kopno (onshore) proizvod je nemačke kompanije „Emercon“, a ima snagu od 7,5MW.
Najsnažniji priobalni (offshore) vetrogenerator ima snagu od 6MW, a njegovi proizvođači su nemački „Siemens“ i francuski „Alstom“.

S.J.

MHE na reci Spreči dobila ekološku dozvolu

Foto-ilustracija: Unsplash (Ezra Jeffrey-Comeau)

Ministarstvo prostornog uređenja i zaštite okoline Tuzlanskog kantona izdalo je ekološku dozvolu firmi „EEH-Hidroenergija“ za izgradnju mini hidroelektrane na reci Spreči koja deli Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu.

Kada bude završena projektna dokumentacija, u opštinama Petrovo (Republika Srpska) i Gračanica (Federacija Bosne i Hercegovine) biće organizovana javna rasprava gde će meštani i predstavnici vlasti moći da iznesu svoje mišljenje, predloge i sugestije u vezi ove mini hidroelektrane.

Podsetimo, firma „EEH-Hidroenergija“ uložiće više od 2 miliona evra u izgradnju ove hidroelektrane, a o svom trošku će i očistiti preko 700 metara korita reke Spreče.

Opštine Petrovo i Gračanica nemaju ništa protiv izgradnje ovog objekta, a ugovorom sa investitorom predviđeno je da dobiju i koncesionu naknadu. Takođe bi trebalo i da se popravi oštećeni most koji se nalazi na putu Petrovac-Orahovo.

S.J.

Uspešna saradnja Slovačke i Srbije u oblasti OIE

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođa Zorana Mihajlović sastala se 29. januara sa ministrom privrede Republike Slovačke gospodinom Tomašom Malatinskim. Na sastanku koji se održao u prostorijama Privredne Komore Srbije, a kome je prisustvovao i ambasador Slovačke u Srbiji gospodin Jan Varšo, između ostalog govorilo se i o dosadašnjoj saradnji ove dve zemlje u oblasti energetike, kao i o realizaciji projekata u oblasti obnovljivih izvora energije.

Slovački investitori do sada su pokrenuli realizaciju nekoliko projekata u ovoj oblasti.

Slovačka kompanija „Prima Energy“ uložila je oko 1,8 miliona evra u izgradnju prvog solarnog parka u Vojvodini. Ovaj solarni park čija će snaga biti 1MW nalazi se u Beočinu, a završetak njegove izgradnje planiran je za maj ove godine.

U oktobru prošle godine počela je izgradnja 4 biogasne stanice u vojvođanskom mestu Bač, a investitor je slovačka kompanija „Agro-Energy“. Projekat je vredan oko 15 miliona evra, a njegovo puštanje u rad očekuje se sredinom ove godine.

Slovačka kompanija „Imao“ ima u planu da uloži oko 5 miliona evra u Industrijsku zonu opštine Ada i to u reciklažu otpada i biogas. U toku su pregovori između predstavnika ove opštine i investitora.

Takođe, investitori iz Slovačke započeli su izgradnju fabrike peleta „Biopel“ u Bačkom Petrovcu, kao i izgradnju fabrike „Anti-terming“ u Kuli koja će se baviti proizvodnjom kotlova na čvrsta goriva i biomasu.

Da je interesovanje ove zemlje za obnovljive izvore u Srbiji veliko pokazuju i slovačke kompanije koje su konkurisale na Javnom pozivu za dodelu lokacija za MHE iz februara prošle godine. Tako je slovačka kompanija „Credo Invest“ odabrani potencijalni investitor za MHE u Prokuplju (MHE „Bejašnica“), Kosjeriću (MHE „Godečevo“) i Rašci (MHE „Pavlica“); kompanija „Lubocons Chemicals“ drugi je odabrani potencijalni investitor za MHE „Vučja Rupa“, odnosno treći za MHE „Jašice“ koje se nalaze u Kruševcu, dok je kompanija „Euroframe“ odabrani potencijalni investitor za MHE „Plana“ u Tutinu, kao i drugi odabrani potencijalni investitor za MHE „Orlujak“, MHE „Drenovo“ i MHE „Krona“ koje se takođe nalaze u opštini Tutin.

Na sastanku je zaključeno i da je saradnja između Republike Slovačke i Republike Srbije do sada bila vrlo uspešna, a izražene su i želje za dalje unapređenje ove saradnje.

S.J.

Regionalna sanitarna deponija „Srem-Mačva“ dobila probnu dozvolu za rad

Foto: JKP Regionalna deponija Srem-Mačva

Regionalna sanitarna deponija „Srem-Mačva“ dobila je 30. januara ove godine dozvolu za probni rad. Ovu dozvolu izdao je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a tim povodom je održana i konferencija za medije u Vladi Vojvodine. Konferenciji su prisustvovali i pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine gospodin dr Slobodan Puzović, gradonačelnik opštine Šabac gospodin Miloš Milošević, zamenik gradonačelnika opštine Sremska Mitrovica gospodin Zoran Miščević i direktor Regionalne deponije „Srem-Mačva“ gospodin Srđan Klićković.

Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine gospodin dr Slobodan Puzović na ovoj konferenciji izjavio je da će ova deponija obezbediti ekološko odlaganje otpada za više od 200 hiljada građana i to po standardima Evropske unije. Prema njegovim rečima, izgradnjom ove regionalne deponije sprečava se zagađenje vazduha, vode i zemljišta, a pruža i mogućnost korišćenja sekundarnih sirovina, razvoja „zelene“ ekonomije, kao i otvaranja novih radnih mesta. Takođe je dodao da će Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine podržati i drugu fazu projekta u kojoj će biti izgrađeno postrojenje za separaciju.

U novembru 2006. godine opštine Sremska Mitrovica i Šabac zaključile su Sporazum o saradnji na formiranju Regiona za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, a u martu 2011. godine potpisan je Sporazum o izgradnji, upravljanju i korišćenju regionalnog sistema za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom na teritorijama ovih opština. Projektom je predviđeno da u prvoj fazi bude izgrađena sanitarna deponija „Jarak“ sa pratećom infrastrukturom i transfer stanicom, dok će u drugoj fazi biti izgrađeno postrojenje za separaciju otpada.

Vrednost investicije u prvoj fazi je oko 6,3 miliona evra, a najveći deo sredstava (oko 5 miliona evra) obezbeđen je kroz Program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave Evropske unije (MISP). Opštine Sremska Mitrovica i Šabac učestvovale su sa milion evra, dok je 300 hiljada evra obezbeđeno iz nekadašnjeg Fonda za zaštitu životne sredine.

Posle isteka jednogodišnje probne dozvole za rad, ova regionalna sanitarna deponija trebalo bi da dobije integrisanu dozvolu za trajni rad.

Inače, u toku su radovi na još nekoliko regionalnih deponija u Vojvodini. Lokalna vlast u Subotici je sa nekoliko okolnih opština potpisala ugovor o izgradnji regionalne sanitarne deponije koja će se nalaziti na Bikovačkom putu. Krajem prošle godine objavljen je tender za izgradnju ove deponije po evropskim standardima koji je otvoren do 4. februara 2014. godine. Usvojeni su i planovi za izgradnju deponija u Somboru i Zrenjaninu, a u Pančevu su potrebne dorade na postojećoj deponiji kako bi stekla status regionalne.

S.J.

Projekat uvođenja geotermalnog grejanja u bugarskom gradu Zlatogradu

Foto-ilustracija: Unsplash (Tommy Kwak)

Gradonačelnik Zlatograda (Bugarska) potpisao je ugovor početkom januara ove godine sa kompanijom „Geops-Minstroy“ o izgradnji geotermalnog grejanja u ovom gradu. Ova kompanija će biti zadužena za prvu fazu radova u kojoj će se geotermalno grejanje uvesti u osam javnih ustanova. Kompanija će izvesti bušenje i postavljanje konstrukcije za geotermalno grejanje, a rok za završetak radova je sedam meseci.

Ovo je jedinstven projekat jer će se bušenje izvesti na dužini od 860 metara u prečniku od 4 kilometra, a konstrukcija će moći da podnese visoke temperature vode, blizu 100 stepeni Celzijusa.

Sredstva u iznosu od 1,3 miliona evra obezbeđena su iz Fonda za zaštitu životne sredine.

Inače, ovo je drugi pokušaj uvođenja geotermalnog grejanja u Zlatograd. Prvi ovakav projekat započet je još 2009. godine, ali je zbog nedostatka sredstava stopiran.

S.J.

Solarni krov za niški „Čair“

Foto-ilustracija: Unsplash (milica spasojevic)

Gradonačelnik Niša, gospodin Zoran Pešić, povodom rekonstrukcije stadiona „Čair“ najavio je da će raspisati tender za postavljanje krova na ovom stadionu, a uslov za dobijanje tendera će biti postavljanje solarne elektrane koja bi trebalo da ima snagu od 1MW.

Za završetak rekonstrukcije niškog stadiona „Čair“ biće podignut kredit od 450 miliona dinara.

U okolnim zemljama još uvek ne postoji ni jedan stadion koji poseduje solarni krov, mada bi situacija u Hrvatskoj uskoro mogla da se promeni.

Nemačka firma „Global Solar“ nedavno je objavila da je zainteresovana za postavljanje solarnog krova na hrvatskom stadionu „Velika Gorica“. Dobit bi bila obostrana; ovaj stadion bi dobio krov nad obe tribine dok bi nemačka firma dobila koncesiju koja bi joj omogućila da prodaje električnu energiju.

Inače, najveći stadion na svetu koji proizvodi električnu energiju nalazi se na Tajvanu i ima 55 hiljada mesta. Ovo je i prvi solarni stadion, a izgrađen je 2009. godine.

U Evropi je 2010. godine otvoren prvi solarni stadion u Nemačkoj u Frajburgu, a nazvan je „Mage Solar Stadium“.

U Brazilu će ove godine biti otvoren prvi solarni stadion, a izgrađen je povodom predstojećeg FIFA Svetskog kupa.

S.J.

Austrijska kompanija zainteresovana za ulaganje u OIE u Negotinu

Foto: Grad Negotin

Predsednik opštine Negotin, gospodin Milan Uruković, 28. januara 2014. godine sastao se sa predstavnikom firme „Energic GmbH“ gospodinom Krešimirom Feletarom u vezi ulaganja ove kompanije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u ovoj opštini.

Naime, kompanija „Energic GmbH“ iz Beča zainteresovana je za ulaganje u izgradnju vetroparka, toplana na biomasu i korišćenje komunalnog otpada za proizvodnju električne i toplotne energije u Negotinu.

Na sastanku je postignut dogovor da predstavnici opštine Negotin i JKP „Badnjevo“ u narednom periodu dostave potrebne podatke ovoj kompaniji kako bi se omogućila dalja saradnja.

Saradnja između opštine Negotin i kompanije „Energic GmbH“ započela je u novembru 2013. godine, kada je u Beču, u Ambasadi Republike Srbije, predstavljena prezentacija Regionalne organizacije za razvoj istočne Srbije (RARIS) „Na istoku nešto novo“ čiji je cilj bio da privuče investitore u osam opština zaječarskog i borskog okruga. Tom prilikom je gospodin Miloš Uruković istakao da postoji čak 51 lokacija za ulaganje u ovom delu Srbije.

Kompanija „Energic GmbH“ iz Beča bavi se investiranjem u obnovljive izvore energije, u vetroparkove, solarne elektrane i hidroelektrane. Od 2000. godine izgradili su projekte u oblasti OIE čija je instalisana snaga veća od 400MW.

S.J.

1...1,6581,6591,660...1,677Page 1,659 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st January
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st February
No Events
Events for 2nd February
No Events
Events for 3rd February
No Events
Events for 4th February
No Events
Events for 5th February
No Events
Events for 6th February
No Events
Events for 7th February
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th February
No Events
Events for 9th February
No Events
Events for 10th February
No Events
Events for 11th February
No Events
Events for 12th February
No Events
Events for 13th February
No Events
Events for 14th February
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th February
No Events
Events for 16th February
No Events
Events for 17th February
No Events
Events for 18th February
No Events
Events for 19th February
No Events
Events for 20th February
No Events
Events for 21st February
No Events
23
24
25
26
27
28
1
Events for 22nd February
No Events
Events for 23rd February
No Events
Events for 24th February
No Events
Events for 25th February
No Events
Events for 26th February
No Events
Events for 27th February
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs