Tačan broj odluka i dozvola neophodnih za izgradnju i puštanje u rad MHE zavisi od instalisane snage MHE kao i njene lokacije. Prosečno je neophodno prikupiti 25 odluka i dozvola, a procenjuje se da je vreme za prikupljanje svih dozvola duže od jedne godine. Prikupljanje svake dozvole zahteva vreme, novac i komplikovanu procedutu pripreme dokumentacije. Takođe, vreme je bitniji faktor od novca, s obzirom na to da određene dozvole imaju definisan rok važenja. Na primer, inicijalno pravo za korišćenje vodotoka je ograničeno na 2 godine pa ukoliko građevinski radovi ne počnu unutar tog vremenskog okvira, dozvola se ukida. Takođe, u slučaju da je više investitora zainteresovano za određenu lokaciju, ili je sama najava izgradnje MHE privukla druge investitore, ne može se isključiti mogućnost lobiranja u lokalnim samoupravama ili javnim ustanovama od strane određenog investitora.

Vreme utrošeno od odabira lokacije do završetka građevinskih radova ne zavisi samo od dobijanja dozvola i odluka, već i od vremena potrebnog za završetak tehničke dokumentacije.

Lokacije povoljne za izgradnju MHE su uglavnom u udaljenim regionima za koje nisu definisani regulacioni planovi, te je stoga neophodno stupiti u kontakt sa javnim preduzećima i ustanovama, kao što su Srbija vode, Srbija šume, Srbija gas, Železnice Srbije, Putevi Srbije, Seizmološki zavod Srbije i sličnim. Ta preduzeća će izdati preliminarni izveštaj da li je gradnja na toj lokaciji moguća, i pod kojim tehničkim uslovima. Na primer, da li postoji planiranin gasovod, naftovod, železnica, put, neophodna udaljenost od istih, i drugi uslovi kao na primer broj stabala drveća koji mogu biti posečeni ili oštećeni. Ovaj izveštaj nije “Izveštaj o zaštiti životne okoline”. Najbolja opcija je kontaktirati javno urbanističko preduzeće na teritoriji te opštine, koje će dati svoje uslove, komunicirati i koordinisati komunikaciju sa gore navedenim ustanovama.

Rizici za obezbeđivanje lokacije

Pri odabiru lokacije, neophodno je proveriti da li je objekat te vrste predviđen prostornim planom. Takođe, treba proveriti da li postoje planirani objekti uzvodno i nizvodno od planirane MHE, koji mogu remetiti njen rad, ili njen rad može remetiti rad tih objekata (npr. objekat za snabdevanje pijaćom ili industrijskom vodom – crpna stanica, akumulacija za nadovnjavanje ili veća HE). Kako bi se izbegli dodatni problemi, bitno je proveriti da li će buduća MHE ili vodotok na kome je izgrađena MHE biti unutar nacionalnog parka.

Problemi se takođe mogu javiti pri pregovorima sa fizičkim licem, pri postupku pribavljanja prava vlasništva zemljišta. Fizička lica – vlasnici zemljišta će neretko obračunati vrednost svog zemljišta po cenama nekoliko puta višim od tržišnih, te stoga investitor mora biti spreman na dodatni trošak. Takođe, poželjno je odabrati putanju koja će prolaziti kroz što manji broj parcela individualnih vlasnika, i ugovorene cene otkupa/zakupa držati tajnim, što može doneti niže troškove zakupa. Neredak je slučaj da, na primer investitor zakupi 4 do 5 neophodnih parcela, a peti vlasnik zahteva nerealno visoku cenu, znajući cenu otkupa prve 4 parcele i da je on jedina prepreka investitoru.

Sledeći tip problema se može javiti u slučaju kada vlasnik zemljišta ne želi da proda svoje zemljište, niti da dozvoli pravo prolaza infrastrukture (cevovoda) investitoru. Ovaj problem se može rešiti samo uz koordinaciju lokalne samouprave, gde se na osnovu razvijenog urbanističkog i prostornog plana parcela, ili deo parcele, proglašava javnom svojinom, s sam projekat dobija status “projekta od javnog interesa”. Samim tim postiže se mogućnost eksproprijacije zemljišta. U tom slučaju, lokalna samouprava postaje vlasnik zemljišta, i investitor ga od nje može iznajmiti na period od 99 godina. Ovakva procedura može oduzeti neplanirano mnogo vremena i preporučuje se kao poslednje moguće rešenje.

U slučaju da je zemljište na koje će se nalaziti buduća MHE u vlasništvu fizičkog lica, najbolja opcija je sklapanje obavezujućeg ugovora koji, na primer, ima sledeće stavke bitne investitoru:
-Investitor ima rok od 6 meseci za potpisivanje kupoprodajnog ugovora ili prekid preliminarnog ugovora.
-Cena ugovorena u preliminarnom ugovoru je finalna cena.
-Fizičkom licu pripada nepovratni depozit za zemljište.

Ako je više investitora zainteresovano za jednu određenu lokaciju, vlasništvo lokacije je ključno za dalji razvoj projekta.

U slučaju da vlasnik zemljišta nije fizičko lice, pravno je sigurnije dobiti pravo prolaza cevovoda. Uobičajeno je da će investitor platiti nižu cenu javnom preduzeću/pravnom licu za pravo prolaza cevovoda, u odnosu na cenu koja bi se platila fizičkom licu. Bitno je izbeći javna preduzeća/pravna lica koja su u procesu stečaja ili pred bankrotom, pošto ugovori potpisani sa njima mogu lako biti poništeni od strane suda.

Najčešći slučaj je da povoljne lokacije sa hidrološkog i topografskog aspekta nisu blizu postojećih infrastrukturnih objekata (javnih puteva, srednjenaponske mreže i sl.), a teren je nepovoljan za izgradnju pristupne infrastrukture. Čest je slučaj da na takvim lokacijama nema izvedenih i planiranih pristupnih puteva do parcele, a katastarske podloge nisu ažurne, što dodatno komplikuje izradu urbanističke i tehničke dokumentacije.

Priključenje na mrežu

Postoje tehnički propisi kao i Tehničke preporuke EPS-a (TP 16) koji određuju sve tehničke aspekte koje investitor mora ispoštovati kako bi nova MHE bila priključena na električnu mrežu. Tehnička inspekcija vrši detaljan pregled objekta i svih radnih parametara što se mora prethodno detaljno proveriti i prikazati Stručnim nalazima ovlašćenih organizacija i atestnom dokumentacijom kako bi se izbegao dodatni trošak ponovnog izlaska inspekcije, ali i gubitak vremena.

Glavni problem koji se može javiti se odnosi na okolnu infrastrukturu. Veliki broj transformatora srednjeg napona je star, sa malim brojem priključnih mesta u priključno-razvodnom delu postrojenja. Neophodno je proveriti “kapacitet” transformatora, kao i broj mogućih i rezervnih priključnih mesta. Uobičajeno je da elektrodistribucija na teritoriji opštine postavi uslov investitoru da obezbedi novi srednjenaponski transformator ili pak da uloži finansijska sredstva u revitalizaciju postojećeg transformatora kako bi priključio novu MHE, čak i ako ovakva investicija nije neophodna.

Odlomak iz knjige dipl.inž.el., prof. dr Milenko B. Đurić i dr Veselin N. Ilić “Male hidroelektrane”, ETA, Beograd, april 2013.

B.R.