U okviru programa održivosti u Bukureštu u Rumuniji postignut je sporazum o prikupljanju prehrambenih proizvoda kojima je istekao rok upotrebe i njihovom pretvaranju u energiju između proizvođača potrošačke robe “Unilever” i grupacije “Genesis biopartner”.
Plan je da se otpad sa isteklim rokom trajanja iz “Unilevera” pretvara u važan resurs – odnosno upravlja otpadom s ciljem proizvodnje energije u fabrici biogasa u okrugu Prahova.
Energetski portal
Centar za unapređenje životne sredine objavio je konkurs za studente i mlade stručnjake do 27. godina za idejna rešenja na temu uređenja gradskih krovova i urbanih džepova na nacionalnom konkursu “Arhiton” koji traje do 15. maja.
Cilj projekta je angažovanje mladih na projektima iznalaženja rešenja za ublažavanje klimatskih promena u urbanim sredinama.
Klimatske promene u urbanim sredinama izazivaju brojne negativne efekte, poput “toplotnog ostrva” koji se može umanjiti ozelenjavanjem krovova povećanjem zelenih površina na malim gradskim posedima, takozvanim urbanim džepovima.
U prvoj rundi konkursa stručni žiri će izabrati do 20 najboljih idejnih rešenja u obe kategorije, a u drugoj rundi, 5. juna u Domu omladine Beograda, autori odabranih radova će imati priliku da predstave svoja idejna rešenja žiriju i publici od kojih će najbolja biti publikovana i izložena na 5. Međunarodnom festivalu zelene kulture “Green Fest” u oktobru u Beogradu.
Nacionalni konkurs “Arhiton” i projekat “Klima se menja, a ti?” podržali su Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Arhitektonski fakultet i Šumarski fakultet u Beogradu, EU info centar, Dom omladine Beograda i kompanija “Lenovo”.
Na drugom danu Sajma tehnike i tehnoloških dostignuća Mašinski fakultet u Beogradu održao je simpozijum na temu “Ka školskim zgradama nulte energije”, u moderaciji prof. Dr Branislava Živkovića.
Posetiocima su predstavljene sledeće teme:
-povećanje energetske efikasnosti u školama (prof. dr Branislav Živković, Mašinski fakultet),
-arhitektonska rešenja energetski efikasnih školskih zgrada (Marija Lalošević, dipl. inž. arh., Urbanistički zavod Beograda),
-potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji – primena u školskim zgradama (dr Vladica Božić, Odeljenje za upravljanje projektima – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine),
-primena biogoriva kao zamena za fosilna goriva za zagrevanje školskih objekata (doc. dr Nebojša Manić, Mašinski fakultet),
-postignute uštede prelaskom s kotlova na ulje za loženje na korišćenje biomase – primeri škola u Republici Srpskoj (Ljubiša Tanić, dipl. inž. mašinstva, Mašinski fakultet),
-primena obnovljivih izvora energije u urbanim sredinama – sunčeva i energija vetra (Filip Kanački, dipl. inž. arh., Netinvest, Beograd),
-primena mera za povećanje energetske efikasnosti u ETŠ “Rade Končar” (Aleksandar Savić, dipl. inž. el., ETŠ “Rade Končar”, Beograd), i
-primena obnovljivih izvora energije i mera za povećanje energetske efikasnosti u STŠ “Mihajlo Pupin” (Marjan Lj. Ivanov, spec. teh. nauka, STŠ “Mihajlo Pupin”, Kula).
Inženjerska komora Srbije predstavila je juče u svečanoj sali Beogradskog sajma projekat “Centralni registar energetskih pasoša”, u okviru aktuelnog Sajma tehnike i tehničkih dostignuća.
Uspostavljanjem Registra energetskih pasoša, koji će biti jedinstvena baza podataka o energetskim karakteristikama građevinskih objekata i svim izdatim energetskim pasošima, Srbija je među prvim državama u EU sa takvom bazom podataka.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uz podršku Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) pokrenulo je ovaj projekat od značaja za unapređenje energetske efikasnosti objekata u Srbiji, a koji nosi naziv “Data managament system – Centralni registar energetskih pasoša – Crep”.
Energetski portal
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je u Seulu, prilikom predstavljanja izveštaja “Perspektive energetske tehnologije”, da će biti potrebno 44 biliona dolara investicija kako bi se ostvarili ciljevi smanjenja emisije ugljendioksida. To je za 8 povećava biliona dolara više ulaganja nego što je IEA prognozirala 2012. godine, a razlog tome je i rast globalnih troškova za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Izvršni direktor IEA gospođa Maria van der Hoeven istakla je i da rastuća potražnja za električnom energijom predstavlja ozbiljan izazov, da se intenzitet elektroenergetskog sistema nije promenio i dodala da sve veće korišćenje uglja širom sveta baca senku na napredak u razvoju obnovljivih izvora energije.
Energetski portal
Zbog velikog interesovanja investitora u male hidoelektrane, nastavljamo sa serijom tekstova o procedurama i regulativama koje prethode izgradnji MHE. Današnja tema je PLAN DETALJNE REGULACIJE, a na korisnom materijalu zahvaljujemo diplomiranim inženjerima elektrotehnike prof. dr Milenku B. Đuriću i dr Veselinu N. Iliću, autorima knjige “Male hidroelektrane”, izdavača ETA iz Beograda, knjige izdate u aprilu 2013. godine.
Nacrt plana detaljne regulacije (u daljem tekstu Plan) je plan koji je neophodan za dobijanje daljih dozvola i mišljenja, a sastoji se od svih relevantnih podataka vezanih za postojeće stanje lokacije, postupak izgradnje, eksploataciju objekta kao i sve obaveze investitora i izvođača radova. Sadržina i način izrade Plana su regulisani Zakonom o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik RS broj 72/09 i 81/09–ispravka, 64/10-US, 24/11) i Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata (Službeni glasnik RS broj 31/10, 69/10, 16/11). Neophodno je da Plan bude urađen u skladu i sa drugim propisima iz oblasti saobraćaja, vodoprivrede, elektroenergetike i životne sredine koji regulišu predmet, tj. izgradnju MHE. Uz Plan je neophodno priložiti i podloge: Kopiju plana, Izvod iz liste nepokretnosti i Katastarsko topografski plan. Takođe, dostavljaju se mišljenja i uslovi nadležnih institucija, na osnovu kojih je izrađen Plan:
Sadržaj Plana detaljne regulacije
“Povod za izradu plana” opisno predstavlja lokaciju budućeg objekta, njegovu okolinu i lokalnu hidrologiju. Takođe, pominje se povod za izradu objekta (isečak):
“Neposredan povod za izradu ovog plana je inicijativa sadržana u zahtevu firme “NN d.o.o.” iz Beograda za izgradnju MHE na NN reci, s obzirom na povoljan topografski položaj i značajan hidropotencijal.”
Cilj izrade plana
Cilj izrade Plana je definisanje granica građevinskog područja van građevinskog područja naselja za potrebe uređenja i izgradnje kompleksa NN MHE na NN reci; da se utvrde namena prostora, pravila uređenja i izgradnje kompleksa NN MHE na NN reci; da se utvrde namena prostora, pravila uređenja i građenja. Izradom urbanističkog plana obezbeđuje se ostvarenje sledećih ciljeva:
1. Racionalno korišćenje obnovljivih izvora energije.
2. Definisanje smernica i uslova za razvoj infrastrukture, a posebno elektroenergetske infrastrukture.
3. Stvaranje uslova za realizaciju ulaganja u privredni razvoj.
4. Stvaranje uslova za uređenje i očuvanje prirodnog vodotoka NN reke i životne sredine.
Zakonski osnov za izradu plana
Dokumenti i odluke koji daju pravnu pozadinu za izradu Plana su:
1. Odluka lokalne samouprave o potrebi izrade plana detaljnog uređenja.
2. Mišljenje Republičke agencije za prostorno planiranje, da se može pristupiti izradi plana detaljne regulacije, da se može pristupiti izradi plana detaljne regulacije MHE.
3. Izjašnjenje komisije za planove lokalne samouprave da se prihvata koncept plana i pristupi izradi nacrta plana detaljnog uređenja NN MHE.
4. Prostorni plan Republike Srbije.
5. Pisana izjava da je Plan urađen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata, kao i u skladu sa drugim propisima iz oblasti saobraćaja, vodoprivrede, elektroenergetike i životne sredine koji regulišu ovu oblast.
Podloge za izradu plana:
Pri izradi Plana koristi se ažurna katastarsko-topografska situacija u digitalnom i analognom obliku i overena kopija plana svih katastarskih parcela u obuhvatu plana u razmeri sa izvodima iz lista nepokretnosti.
Obuhvat plana
Definiše prostor za koji se radi Plan, tj. tekstualni opis granica, sa katastarskim brojevima parcela i lokalnim putevima.
Analiza postojećeg stanja
Analizira postojeće stanje lokacije, u koju spadaju: prirodni uslovi i resursi, način korišćenja zemljišta, stanje zelenih površina, klimatske karakteristike, hidrološke karakteristike, stanje komunalne infrastrukture i zaštićena prirodna i kulturna dobra. Pod komunalnom infrastrukturom se podrazumeva: saobraćajna infrastruktura, hidrotehnička infrastruktura, elektroenergetska infrastruktura, telekomunikaciona i gasovodna infrastruktura.
Uz analizu se prilaže tabela sa spiskom svih parcela, sa katastarskim brojem, površinom, imenima vlasnika i namenom.
Obaveze, uslovi i smernice dokumenata višeg reda
Treba navesti postojeći važeći prostorni plan za dati region, i ukoliko postoji, navesti planska akta kojima je obuhvaćen prostor za koji se izgrađuje Plan. Ukoliko ne postoji prostorni plan za obuhvaćeni prostor, preimenuje se deo “Opšti i posebni ciljevi organizacije i korišćenja prostora Srbije i osnovne strategije” Prostornog Plana RS.
Kao primer dat je deo mišljenja Republičke agencije za prostorno planiranje: “U oblasti vode i vodoprivrede utvrđuju se osnovni ciljevi korišćenja i zaštite voda. Osnovni cilj razvoja hidroenergetike jeste celovitije iskorišćenje hidropotencijala, u okviru kompleksnih sistema višenamenskog karaktera, uključivanje i isključivanje malih padova i manjih vodnih potencijala. Male hidroelektrane se mogu nesmetano graditi na mestima gde svojim položajem i dispozicijom ne ugrožavaju uslove za realizaciju ili performanse nekih većih vodorpivrednih, energetskih ili drugih sistema. Ujedno, one se moraju odgovarajuće uklopiti u ekološko i drugo okruženje.”
Uslovi nadležnih ustanova
Potrebno je navesti zahteve podnete nadležnim organima i preduzećima ovlašćenim da utvrđuju uslove i daju podatke od značaja za korišćenje i uređenje prostora za koji se izrađuje urbanistički plan. Moraju se navesti svi zahtevi koji su dobijeni od nadležnih institucija, koji na primeru NN MHE mogu biti zahtevi nadležne elektrodistribucije, zahtevi JP Srbijavode, zahtevi Odeljenja za privredu i inspekcijske poslove lokalme samouprave, zahtevi Ministarstva unutrašnjih poslova RS da se ispoštuju pravilnici.
Koncept plana
Daje detaljan opis svih strukturnih celina koje se nalaze u okviru objekta, a to su: mašinska sala sa agregatom i trafostanicom, dovodni cevovod sa vodostanom i vodozahvat sa taložnicom.
Podela na javno i ostalo zemljište
Definiše vlasništvo i namenu parcela i vodotoka na kojima će se objekat prostirati.
Zelene površine
Definiše postojanje zelenih površina, njihovo vlasništvo, kao i eventualan zasad novog zelenila sa ciljem apsorpcije buke.
Planirane mreže komunalne infrastrukture
Definiše sve planirane komunalne infrastrukture, kao što su planirane saobraćajnice, železnička infrastruktura, regulacija vodotoka, hidroenergetska mreža, elektroenergetska mreža, telekomunikaciona i gasna mreža, koju objekat može ometati, ili će je koristiti u budućoj eksploataciji.
Energetski portal
Predsednik SAD-a gospodin Barak Obama, prilikom posete Kaliforniji, objavio je plan za unapređenje energetske efikasnosti i podsticaj za povećanje proizvodnje električne energije iz solarnih elektrana.
Plan je da se u naredne 3 godine investira 2 milijardi dolara u energetsku nadogradnju.
Sa 190 preduzeća i organizacija već su potpisnai ugovori za realizaciju projekata unapređenja energetske efikasnosti u objektima, ali i u komercijalnim zgradama SAD-a za najmanje 20 odsto do 2020. godine.
Osim energetske fikasnosti, plan je da se investira u školsko obrazovanje kadrova koji će raditi u solarnoj industriji. Svoje solarne kapacitete udvostručiće čuveni prodajni lanac “Val-Mart” koji već ima najviše instaliranih solarnih sistema u Americi.
Krajnji cilj je da se proizvede 7 milijardi kWh energije iz obnovljivih izvora energije do 2020. godine.
Energetski portal
Sastanku nacionalnih koordinatora Mehanizama saradnje Narodne Republike Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIEZ) , 12. i 13. maja, prisustvuje i ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić, kao nacionalni koordinator Republike Srbije.
Ciljevi ovog međunarodnog skupa su bolja implementacija dokumenta strategija saradnje koje su usvojene u novembru prošle godine u Bukureštu, kao i pregovaranje o mogućim investicijama. Od značaja za Srbiju su, između ostalih, i pregovori za drugu fazu rekonstrukcije TE “Kostolac”.
Očekuje se da gospodin Antić predloži da Srbija bude domaćin narednog samita premijera Kine i zemalja CIEZ-a, koji se planira za kraj ove godine, kao i da sedište asocijacije za saradnju u oblasti infrastrukture i energetike, koje se formira, bude u Beogradu.
Planirani su i odvojeni susreti ministra rudarstva i energetike Srbije i ministra inostranih poslova NR Kine.
Energetski portal
Ministar spoljnih poslova Srbije gospodin Ivica Dačić sastao se sa ministrom spoljnih poslova Slovačke gospodinom Miroslavom Lajčakom u petak i tom prilikom podsetio na prošlogodišnju spoljnotrgovinsku razmenu dve zemlje u iznosu od pola milijardi evra.
Gospodin Lajčak je istako da, i pored poboljšanog imidža Srbije u svetu, treba sprovesti ekonomske reforme za bolji standard građana Srbije, kao i da su slovački privrednici najviše zainteresovani za to da u Srbiju ulažu u oblasti energetike i infrastrukture.
Podsetimo na realizovane i započete slovačke investicije u Srbiji u “zelenoj” energetici, poput fabrike peleta na agrarnu biomasu “Biopel” u Bačkom Petrovcu, 4 biogasne stanice u Baču, solarne elektrane u Beočinu, postrojenja za preradu otpada i biomase u opštini Ada, 4 kogenerativna postrojenja na biogas u Bečeju i druge planirane investicije, kao i redovne sastanke predstavnika Vlade Srbije sa slovačkim privrednicima.
Energetski portal
Preduzeće “Solarni projekti d.o.o.” iz Osijeka, specijalizovano za razvoj projekata u domenu obnovljih izvora energije kupilo je građevinsko zemljište u poslovnoj zoni Dračica 1 u Feričancima na kome će graditi kogenerativno postrojenje na šumsku biomasu za proizvodnju električne i toplotne energije.
Vrednost investicije procenjena je na oko 160 hiljada evra. Izgradnjom objekta otvoriće se prostor za zapošljavanje 10 radnika.
Osim kogenerativnog postrojenja, preduzeće “Solarni projekti d.o.o.” izgradiće i trafostanicu u čiju izgradnju će uložiti oko 100 hiljada evra, na zadovoljstvo opštine koja u skorašnjoj budućnosti nije u mogućnosti da investira u izgradnju trafostanice.
Planovi ovog preduzeća su da zakupe obližnje državno zemljište na kome će zasadili brzorastuće drveće s namerom da ga kao sirovinu koriste za biomasu za vlastitu proizvodnju i za prodaju.
Foto: Snježana Fridl
Emisija ugljendioksida nastalog sagorevanjem fosilnih goriva u protekloj godini u Evropi smanjena je.
Ipak procene evropske statističke službe “Eurostat”, objavljene 7. maja, pokazuju da su neke zemlje povećale emisiju CO2. Tako je Nemačka je najveći zagađivač u EU sa 2 odsto više emisije ugljendioksida nego 2012. godine, ili tačno 760 miliona tona emisije CO2.
Glavni uzročnik globalnog zagrevanja je upravo emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte, a među njima ugljendioksid najviše, skoro 80 odsto.
Pored Nemačke, najveći zagađivači su Velika Britanija sa 455 miliona tona CO2, Francuska sa 346 miliona tona CO2, Italija sa 342 miliona tona CO2, Poljska sa 290 miliona tona CO2, Španija sa 224 miliona tona CO2 i Holandija sa 162 miliona tona emitovanog ugljendioksida u atmosferu. Danska, Estonija i Portugalija takođe su povećale emisiju CO2, ipak zaostaju zaostaju za pomenutim velikim zagađivačima. 3,35 milijardi tona CO2, koliko je ukupno emitovano, je za oko 87 miliona tona CO2 manje nego prošle godine.
Kipar je prošle godine smanjio emisiju CO2 za skoro 15 odsto, koliko i Rumunija, dok je u Sloveniji i Španiji smanjena za oko 12 odsto, a u Bugarskoj i Grčkoj za oko 10 odsto.
Inače, EU od 2005. godine velikim industrijskim postrojenjima odobrava ispuštanje određene količine ugljendioksida čiju količinu beleži u registrima. Sistem je regulisan tako da preduzeća koja ne iskoriste odobrene količine, mogu ih prodati onima kojima nedostaju.
Energetski portal
Projekat “Obnovljiva energija u gradovima” biće realizovan u saradnji gradova Novi Sad i Osijek.
Tim projektom predviđeno je formiranje demo-učionice za obnovljivu energiju.
Demo-učionica nalaziće se u Elektrotehničkoj školi “Mihajlo Pupin”, a s ciljem podizanja svesti o potrebi razvoja i korišćenja obnovljivih izvora energije, biće organizovane i radionice u gradovima i opštinama Vojvodine.
Kako se navodi u saopštenju organizatora, a prenosi kabinet gradonačelnika Novog Sada, polaznici radionica upoznati su sa informacionim sistemom za upravljanje energijom u javnim zgradama i korišćenjem tog sistema za permanentno praćenje energetske potrošnje, a predavači na radionicama su domaći stručnjaci i stručnjaci iz Hrvatske.
Partneri projekta su grad Osijek, UNDP Hrvatska, grad Novi Sad, Agencija za energetiku grada Novog Sada i Elektrotehnička škola “Mihajlo Pupin”.
Ontario, Kanada je prvi okrug u Severnoj Americi koji u potpunosti eliminisao ugalj kao energent za proizvodnju električne energije.
Postrojenje “Thunder Bay Generating Station” bilo je poslednje postrojenje koje je koristilo ugalj, a sada je konvertovano da električnu energiju proizvodi iz biomase.
Prema rečima ministra energetike (Bobe Chiarelli), Otario je ispunio svoju obavezu da zatvori elektrane na ugalj do kraja 2014. godine i do sada je izgradio brojna postrojenja obnovljivih izvora energije, poput vetroparkova, solarnih elektrana, hidroelektrana, postrojenja na biomasu, ali i nuklearne elektrane i postrojenja na prirodni gas.
Eliminisanje uglja kao energenta za proizvodnju električne energije je najveća inicijativa protiv klimatskih promena preduzeta u Severnoj Americi, ekvivalentna uklanjanju 7 miliona automobila u saobraćaju, dok će energija iz čistog izvora uticati značajno na očuvanje životne sredine i zdravlje ljudi, istakao je ministar energetike Ontaria.
Energetski portal
“Elektroprivreda Mađarske” otvara u Srbiji svoje predstavništvo s namerom da realizuje projekat daljinskog grejanja na biomasu. Klaster “Eko Panonija” iz Novog Sada najavljuje da je reč o kancelariji koja će prikupljati podatke o projektima korišćenja biomase za grejanje u Srbiji.
Predstavnici “Elektroprivrede Srbije” i Klastera “Eko Panonija” boravili su u toplani u Mađarskoj koja koristi piljevinu kao energent.
U Srbiji bi, nakon prvobitnog istraživanja, kao energent mogle da se koriste zeljaste biljke i kukuruz, a za godinu dana i da počne izgradnja kotla na biomasu za daljinsko grejanje snage 20MW.
Energetski portal
Povodom četvrtog rođendana makedonskog portala o energetskoj efikasnosti www.energetskaefikasnost.info uredništvo ovog portala kreiralo je infografike o iskorišćenosti potencijala obnovljivih izvora energije u Makedoniji.
Prenosimo vam grafike koje govore više od reči.
Transparentnost i električna provodljivost grafena prepoučuje ovu materiju za izradu budućih solarnih panela. Novi grafen uskoro bi mogao da zameni silikon, plastiku i staklo. Reč je o najtanjoj materiji koja je 300 puta čvršća i jača od dijamanta, a koju su prvi put pre 10 godina izolovali naučnici sa Univerziteta u Mančesteru koristeći komad grafita i rolnu lepljive trake.
Grafen je kristalne strukture, a sastoji se od atoma ugljenika, raspoređenih u šestougaone obrasce, nalik na saće, debljine je jednog atoma, a fundamentalna je komponenta drugih alotropa. Osim što je transparentan i fleksibilan, grafen je i odličan provodnik toplote i električne energije.
Potencijalna primena grafena je skoro neograničena, od elektronike do sportske opreme, poput proizvodnje fleksibilne i transparentne elektronike – ekrana osetljivog na dodir. Zatim, grafen bi mogao da zameni indijum, od koga je lakši, tanji i jači, mogao bi da poslužiti kao osnova za nove generacije SSD kondenzatora, i za proizvodnju laganih baterija većeg kapaciteta. Primenu može naći i u kvantnom računarstvu, zatim u prečišćavanju i desalinizaciji vode.
Naučnici veruju da bi ovaj materijal mogao da zameni plastiku u budućnosti.
Energetski portal
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
