Home Blog Page 1633

Izolacija zidova i krova prepolovi potrošnju energije

Foto-ilustracija: Unsplash (Ursula Castillo)

Uporedni program merenja efekata energetske efikasnosti u izolovanoj i neizolovanoj kući u Mađarskoj pokazao je da se izolacijom zidova i krovova prepolovi potrošnja energije (50 odsto).

Ovaj projekat obuhvatio je kuće identične kvadrature i broja stanara, a koje se nalaze u dva susedna mesta.

Rezultati su pokazali da se u izolovanoj kući u Hajdunašu uštedelo na grejanje na gas oko 600 evra zimi, dok se u neizolovanoj kući u Hajdudorogu tokom grejne sezone samo za gas plaća 120 evra mesečno i u proseku izdavaja oko 40 odsto primanja samo za grejanje.

Projekat sa izolovanim i neizolovanim kućama pokazao je pravilan način izolacije i značaj mera energetske efikasnosti, a kuće u eksperimentu kompjuterski su povezane sa centrom u kome se 24 časa prati potrošnja i ušteda energije. Slična merenja nastaviće se i tokom leta zbog potrebe hlađenja objekata.

Od izolacije obično se koristi kamena vuna debljine 20 centimentra ili 25 centimetra u potkrovlju, koju u Mađarsku uvoze iz Srbije, iz fabrike “Knauf” u Surdulici. Reč je o prirodnom materijalu, paropropusnom, koji ne zadržava ni vlagu ni toplotu, štiti od buke i protivpožarni je materijal.

Poređenja radi, u Srbiji se na postojeće objekte koji nemaju izolaciju stavlja 8 centimetara kamene vune, a kod novih objekata najmanje 12 centimetara.

Energetski portal

Komunalni otpad postaje struja

Izvor i foto: Novi Bečej

Becej Komunalni otpad postaje strujaOpština Novi Bečej je svojevremeno prva u Srbiji započela saradnju sa stranim komunalnim preduzećem za iznošenje otpada iz naselja. Mislim da bi i ovo bio prvi sličan korak, ali sada u saradnji sa opštinom Bečej – Saša Šućurović.

Potpisan je protokol o namerama između opština Novi Bečej i Bečej i potencijalnog partnera, slovačke firme “Green Eko” vezanog za gradnju prvog srpskog postrojenja koje bi komunalni otpad prerađivalo u gorivo za dobijanje toplotne i električne energije, a u pitanju je zajednička realizacija projekta Centra za reciklažu komunalnog otpada.

Saša Šućurović, predsednik opštine Novi Bečej je istakao da opština ima ozbiljan problem, jer se lokalne deponije vremenom gase i smeće će biti potrebno transportovati na regionalne deponije, a samim tim bi i njegovo iznošenje duplo poskupelo. Ovo je jedan od koraka da se to spreči: „Pre svega, istakao bih dobru saradnju između opština Novi Bečej i Bečej. Prvi korak nam je da odemo do Norveške da vidimo kako funkcioniše jedno takvo postrojenje. Tu se pokazuje odgovornost i jedne i druge lokalne zajednice.

Opština Novi Bečej je svojevremeno prva u Srbiji započela saradnju sa stranim komunalnim preduzećem za iznošenje otpada iz naselja. Mislim da bi i ovo bio prvi sličan korak, ali sada u saradnji sa opštinom Bečej. Ativno radimo i nadamo se uspehu.“

U opštini Bečej je u toku realizacija projekta sanacije deponije “Botra”, koja predstavlja ozbiljan ekološki problem, ne samo za opštinu Bečej, nego za ceo region.

Vuk Radojević, predsednik opštine Bečej, je naglasio da veruje da će ovaj predlog projekta biti prepoznat i od strane celokupne javnosti, jer će se sa jedne strane rešiti problem komunalnog otpada, a sa druge stvoriti mogućnost za proizvodnju elekrične i toplotne energije: „Želim da izrazim najpre zadovoljstvo što smo danas potpisali zajednički protokol o namerama. Verujem da ćemo ovim protokolom napraviti dobru osnovu, a sve u cilju realizacije ovog predloga projekta. Da ćemo vrlo jasno utvrditi međusobne obaveze, međusobna prava svih učesnika potpisnika ovog protokola. Uveren sam da je ovo sigurno način na koji možemo kvalitetno rešiti pitanje komunalnog otpada, kako opštine Bečej tako i opštine Novi Bečej. Uveren sam da će realizacijom ovog projekta sve tri strane potpisnice biti zadovoljne i da ćemo u narednom periodu učiniti sve kako bismo realizovali ovaj projekat.”

Firma „Green Eko“ iz Slovačke sa sedištem u Bratislavi potencijalni je partner u ovom projektu, a bavi se problemima otpada i obnovljivim izvorima energije. To je grupacija čeških i slovačkih investitora, koji realizuju slične projekte u Češkoj, Slovačkoj i na Balkanu. Tehnologija kojom se eliminiše otpad ima tradiciju dugu 45 godina. Takvih pogona na celom svetu je instalirano ukupno 930. Najviše ih je instalirano u severnim evropskim zamljama, kao što su Norveška, Švedska, Danska.

Postrojenja podležu svim standardima Evropske unije i Amerike, istakao je Branislav Ort iz preduzeća “Green Eko”: “ Kada dođemo do dogovora i potpisivanja ugovora o saradnji, za realizaciju ovog projekta, od početka dobijanja građevinske dozvole do pokretanja postrojenja biće potrebno godinu ipo dana. Naš cilj je da nestanu deponije, a otpad da se iskoristi za proizvodnju električne energije.”

Pozitivna stvar i prednost ove tehnologije je što mogu da se naprave i manja postrojenja, naglašava Ort. Naime, na nivoima lokalnih samouprava se mogu napraviti na više lokacija, pri čemu ne zahtevaju veliku količinu otpada. Takođe, prednost je i u smanjenju troškova transporta, jer je samim tim bolja efikasnost, odnosno ako su troškovi manji, investicij će se ranije isplatiti, završava Ort.

Izvor i foto: Novi Bečej

Treba uravnotežiti tržište i regulative koje se odnose na energetsku efikasnost

Bojan GrujičkiSa nedavno održanog okruglog stola “Od propisa do primene na tržištu – Uticaj novih propisa iz oblasti energetske efikasnosti na tržište” koji je održan u okviru konferencije o energetskoj efikasnosti, organizatora “Reeco”, izdvajamo izlaganje direktora kompanije “Viessmann”, gospodina Bojana Grujičkog.

On je govorio, iz pozicije branše koja se bavi rešenjima u grejanju, hlađenju i obnovljivim izvorima energije, o problemima finansiranja projekata energetske efikasnosti. Gospodin Grujički je kritikovao komercijalne banke da ne znaju da plasiranju kredite za unapređenje energetske efikasnosti, kao i da su uslovi kredita za EE samo malo bolji ili se nimalo ne razlikuju od običnih gotovinskih kredita.

Osim toga, gospodin Grujički je istakao da tržišni zakoni nisu u harmoniji sa trenutnom legislativom u oblasti EE i da, ukoliko bi se realizovale mnoge korisne i isplative mere unapređenja energetske efikasnosti, one ne bi uticale na energetski razred objekta, jer trenutna legislativa energetskih razreda uglavnom prepoznaje izolaciju i zamenu stolarije. U tom smislu, prema njegovim rečima, ne postoji izbalansiranost tržišta i regulativa koje se odnose na EE, pa je važno uravnotežiti ih.

Energetski portal

Švajcarski koncern proizvodi biogorivo od slame

Foto-ilustracija: Unsplash (Stephen Radford)

Švajcarski hemijski koncern “Clariant” uspešno je proizveo hiljadu tona biogoriva iz slame i nastavlja da usavršava postupak proizvodnje etanola iz biljnih ostataka, koji je započeo 2006. godine, prenosi Deutsche Welle.

Do sada nije bilo moguće proizvoditi etanol od biljnog otpada, a ovo je prvi put da automobilska industrija testira biogorivo dobijeno iz biljnih ostataka.

Korišćenjem nove tehnologije i modernih enzima kompanija “Clariant” prerađuje slamu od koje dobija šećer, a preradom šećera proizvodi etanol koji se dodaje benzinu.

Kapaciteti u susednoj Nemačkoj su da se od 11 miliona tona slame može dobiti 7 miliona tona biogoriva što zadovoljava 9 odsto potreba za biogorivom.

Energetski portal

Počela izgradnja HE “Mrsovo” snage 36,8MW kod Rudog u Republici Srpskoj

foto: glassrpske.com

Počela je izgradnja hidroelektrane “Mrsovo” kod Rudog u Republici Srpskoj nakon polaganja kamena temeljca i povelje koju su u ponedeljak potpisali predsednik Republike Srpske gospodin Milorad Dodik i vlasnik grupe “Comsar Energy Group” gospodin Rašid Sardarov.

Instalisana snaga ove protočne hidroelektrane na reci Lim biće 36,8MW, a pod akumulacionim jezerom biće oko 200 hektara zemljišta. Godišnje će proizvoditi 141gWh električne energije.

Investitor je do sada uložio 200 miliona maraka.

Gospodin Dodik je tom prilikom izjavio da RS pruža maksimalne napore da se istočni deo Srpske razvija, poput izgradnje saobraćajnice i tunela u Čemernu, izgradnje Andrićgrada pa i ove hidroelektrane.

Investitor gospodin Serdarov istakao je da su na vreme ishodovane građevinska i ekološka dozvola, i da će učiniti sve da HE ne naruši prirodnu sredinu ovog kraja i reke Lim.

Polaganju kamena temeljca HE prisustvovali su zvaničnici Republike Srpske: načelnik opštine Rudo gospodin Rato Rajak, ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju gospođa Srebrenka Golić, ministar industrije, energetike i rudarstva gospodin Željko Kovačević, ministar trgovine i turizma gospođa Maida Ibrišagić-Hrstić, generalni direktor “Elektroprivrede RS” gospođa Branislava Milekić, narodni poslanici i načelnici susednih opština.

Energetski portal

Ukinuta građevinska dozvola za vetropark “Čibuk” kod Kovina zbog nejasnoća oko trafostanice?

Foto-ilustracija: EP

vetroparkNakon izjave direktorke “Continental Wind Serbia” gospođe Ane Brnabić na CEDEF-ovoj konferenciji o obnovljivim izvorima energije u ponedeljak da je izgradnja vetroparka “Čibuk” neizvesna nakon ukidanja pravosnažnosti građevinske dozvole za taj vetropark od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pre 2 nedelje, oglasili su se ministar rudarstva i energetike Srbije gospodin Aleksandar Antić, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

Gospodin ministar Antić je, prilikom učešća na Ekonomskom samitu u Beogradu, najavio da će narednih dana Ministarstvo rudarstva i energetike rešavati probleme nastale poništavanjem građevinske dozvole, i da država mora da razgovara sa investitorima, kao i da će on razgovorati sa Udruženjem za energiju vetra i “Elektromrežom Srbije” kako bi se došlo do rešenja.

U jučerašnjem saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture građevinska dozvola je poništena zato što je nezakonito izdata od strane Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

S druge strane, resorni pokrajinski sekretar gospodin Slobodan Puzović izjavio je, prenosi RTS, da će tražiti tumačenje odluke resornog državnog ministarstva o poništavanju građevinske dozvole za izgradnju vetroparka “Čibuk” kod Kovina, s obzirom na to da je sekretarijat izdao građevinsku dozvolu na osnovu energetske dozvole izdate od strane Ministarstva energetike, i napomenuo je da ta energetska dozvola nije obuhvatila i objekat za prenos električne energije.

Gospođa Brnabić precizirala je da je do ukidanja pravnosnažnosti građevinske dozvole za vetropark kod Kovina došlo zbog nejasnoća oko toga da li je trafostanica neophodna za rad vetroparkova, i istakla da je nestabilan i nepredvidiv zakonodavni okvir najveća zamerka investitora u vetroparkove u Srbiji.

Vetropark “Čibuk”, planirane snage 145MW, investicija je kompanije “Continental Wind Serbia” (CWP), a procenjuje se na oko 300 miliona evra. Procedura izdavanja sada već poništene građevinske dozvole za vetropark “Čibuk” trajala je oko 5 godina.

Energetski portal

PREDSTAVLJAMO Najbrži i najefikasniji eko elektro automobil Tesla S

tesla-auto1Nedavna analiza istraživača američkog Auto-moto saveza pokazala je da je novi model automobila Tesla S najbolji ekološki automobil koji postoji na putevima. Osim toga što je najbrže zeleno vozilo ikada testirano, ova neverovatna mašina u stanju je da se zaustavi za tren oka.

Ekipa Energetskog portala imala je priliku da proba ovaj automobil na sajmu solarne tehnike Intersolar u Minhenu i prenosi vam utiske.

Poslednji model automobila iz fabrike “Tesla motors” iz Kalifornije je Tesla S P85 snage elektromotora 85kW, sa naprednim karakteristikama luksuznog automobila za 5 osoba su, poput 2 gepeka, pozadi i napred, jer nema klasičnog motora, već se elektropogon nalazi iza zadnje osovine i time je omogućen direktan prenos pogona na zadnje točkove.

Tesla AutoTesla S je postavio nove standarde na crash testu i dobio najbolje ocene jer nema motora i mnogo je jednostavnije raditi amortizaciju pri udarcu s prednjeg kraja, tako da je najbolji crash test ikada napravljen upravo sa ovim automobilom.

Luksuzan i udoban auto izgledom podseća na Panamera Porsche i neke BMW i Mercedes modele.

Ono što je posebno velika prednost je to što je veoma tih auto; ne čuje se nikakva buka sa spoljašnje strane i ne čuje se buka motora jer ga nema. Ubrzanje je fenomenalno jer je obrtni moment odličan, a osećaj ubrzanja je kao u avionu; i za samo 4,4 sekunde može da razvije brzinu 100km/h.

tesla-auto3Elektronika je izuzetno napredna, upravljanje svim karakteristikama automobila se radi preko 17′ borda, a takođe postoji ekran na klasičnom displeju ispred vozača čime je omogućeno biranje sadržaja za prikazivanje na displeju.

Što se tiče voznih karakteristika, odlično je balansiran zato što mu je težište toliko nisko i jer je ceo baterijski paket dole, ispod poda između 2 osovine točkova, tako da je raspored težišta auta fenomenalan, a što je inače problem kod brojnih vozila koja imaju motor napred.

Domet baterije ili autonomija automobila je 400 do 500 km u optimalnoj vožnji. Može da se dopunjava kod kuće punjačem snage 10kW, za šta je potrebno 5-6 sati, a postoje već razvijene stanice supercharger, gde su punjači baterija snage 120kW, koji mnogo većom brzinom vraćaju kapacitet baterije, do 80% za 40 minuta, a 80-100% za 75 minuta.
Punjenje na supercharger pumpama je besplatno jer su u te pumpe integrisani solarni paneli, što potpuno zaokružuje ideju vožnje na zelenu električnu energiju.

suprecharger solarna pumpa, foto:teslamotors.com
suprecharger solarna pumpa, foto:teslamotors.com

Razvijenost mreže suprecharger solarnih pumpi je u Americi velika i ima ih oko 170, dok je u Evropi mreža u razvoju i za sada ima 19 stanica, u Nemačkoj, Norveškoj, Austriji i Švajcarskoj. Osim za dopunu baterije automobila, na ovim specijalizovanim pumpama može se izvršiti i zamena celokupnog seta baterija, koje su inače veličine baterija laptopa; ta usluga se plaća i može se izvršiti za manje od 90 sekundi.
Osim što su poređane verikalno po podu automobila između dve osovine točkova, između baterija je obezbeđen dovoljan prostor kako bi mogle da se hlade leti i greju zimi, da ne bi opao kapacitet baterije na niskim temperaturama. Na taj način je auto u potpunosti prilagođen zimskim uslovima severnoevropskih zemalja pa i Kanade.

Cena modela Tesla S P85 u Evropi iznosi 120.000 evra, i za njega je postojala velika zainteresovanost posetilaca sajma u Minhenu. Samo prošle godine prodato je ukupno 22.477 vozila, najviše na tržištu SAD. Američka kompanija “Tesla motors” planira da ove godine otvori više od 30 prodajnih centara i servisa u Evropi, u okviru projekta ekspanzije na stranim tržištima; zatim da lasira verziju sa volanom na desnoj strani za britansko tržište i da model “S” lansira i u Kini.

Ono što je značajno istaći je da su do sada postojali samo elektro automobili dvosedi ili mali gradski automobili, i da je ovo prvi put da je predstavljeno luksuzno vozilo za 5 osoba, koje pruža sve mogućnosti i udobnosti luksuznih automobila, a ujedno omogućava ekološku vožnju bez emisije izduvnih gasova, dok se dopunjava električnom energijom iz (solarnog) obnovljivog izvora energije.

M.K.
B.R.

Srbija ima kapacitet da ispuni ciljeve o udelu OIE u ukupnoj potrošnji do 2020., ali kasni

Debata o perspektivama i kapacitetu OIE u Srbiji za dostizanje cilja do 2020. u ponedeljak sa medijimaOtvarajući Evropsku nedelju održive enegrije EUSEW, Centralno evropski forum za razvoj CEDEF je, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za zaštitu životne sredine, a u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, UNS i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, NUNS, organizovao je danas Javnu debatu sa medijima, u Medija centru, pod nazivom „Perspektive obnovljivih izvora energije do 2020. godine – Ima li Srbija kapacitet za dostizanje cilja”.

Učesnici skupa su ukazali na činjenicu da Srbija ima kapacitet da ispuni svoje ciljeve o udelu OIE u ukupnoj potrošnji energije do 2020. godine, odnosno da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih 21,2 na 27%; ali da smo trenutno u velikom zakašnjenju.

Za nekoliko godina, u Srbiji će morati da budu povučeni iz upotrebe kapaciteti za proizvodnju električne energije, uglavnom termoelektrane, ukupne snage oko 1.000MW, najviše zbog zastarelosti. Potencijalna zamena ovih postrojenja se upravo vidi u obnovljivim izvorima energije. Energetski potencijal OIE u Srbiji je značajan, ali nije dovoljno iskorišćen. Procene govore o potencijalu od preko 4 miliona tona ekvivalentne nafte (ten) godišnje, što odgovara gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom. U prethodnih par godina doneto je niz strateških dokumenata i zakona kojima se otvara mogućnost bržeg razvoja sektora energetike. Veliki napredak u oblasti održivih izvora energije napravljen je i usvajanjem Nacionalnog akcionog plana za korišćenje OIE u 2013. godini, kojim se pre svega akcenat stavlja na ulaganja u biomasu, energiju vetra i sunca, male hidroelektrane i geotermalnu energiju.

Predsednik CEDEFa, gospođa prof. dr Ana B. Bovan je istakla, otvarajući skup, da je bliža saradnja regulatora, eksperata i privrede nužna, kako u fazi donošenja, tako i u fazi primene propisa. “Okupljajući sve faktore uticaja u oblasti obnovljive energije u Srbiji, CEDEF će nastaviti da pruža doprinos približavanju stavova i prevazilaženju izazova u cilju da Srbija što pre dostigne postavljene energetske standarde”, kaže Bovan.

Gospodin Predrag Milanović, savetnik u Sektoru za OIE Ministarstva rudarstva i energetike, je izjavio da je Ministarstvo rudarstva i energetike prepoznalo značaj obnovljivih izvora energije, i u skladu sa obavezama prema Energetskoj zajednici, intenzivno radi na stvaranju ambijenta za promociju korišćenja OIE. U prethodnom periodu je napravljen pravni okvir koja omogućava bezbedna ulaganja u ovu oblast, dodao je i rekao da se u narednom periodu mogu očekivati i nove povoljnosti za investitore, kao i da će ministarstvo u narednom periodu završiti predlog novog Zakona o energetici, i uskladiti podzakonska akta sa novim zakonom, kao i urediti pravni okvir u oblasti biogoriva i biomase.

Prema rečima gospođe Ane Brnabić, direktora Srpskog udruženja za energiju vetra SEWEA, Nacionalnim akcionim planom je navedeno da 46% od naših ukupnih instalisanih kapaciteta do 2020. godine treba da dođe iz vetra i da na vetroparkove treba gledati kao na velike infrastrukturne projekte koji u naredne 2 godine mogu da pokrenu našu građevinsku industriju, donesu velike prihode u budžet i zaposle naše firme na održavanju ovih objekata. Ona je dodala da treba da težimo čistijoj proizvodnji energije jer su naše termoelektrane sada najveći zagađivači u Evropi i, kako je istakla, naš energetski sektor sada ima izbor između izgradnje novih termoelektrana i vetroparkova. Pored toga, ona je napomenula da će cena električne energije iz novih termoelektrana biti između 7 i 9 evrocenti i da je cena iz vetroparkova u ovom trenutku je 9,2 centa, kao i da ćemo ugalj morati da uvozimo, dok je vetar naš sopstveni izvor koji nikada neće presušiti.

Gospodin Igor Korać, zamenik direktora Bloka energetika NIS-a istakao je da NIS poštuje međunarodne trendove i preporuke koji se tiču energetske stabilnosti, održivog razvoja i zaštite životne sredine u nameri da i na ovaj način doprinese naporima Srbije da se približi zahtevima EU za razvoj „zelene energije“; kao i da u NIS-u aktivno razvijaju o inovativnim rešenjima koja doprinose čistijem i zdravijem okruženju i istovremeno podižu unutrašnju efikasnost u oblasti uštede energije.

Pomoćnik generalnog direktora Beogradskih elektrana gospodin Petar Vasiljević rekao je da će u ostvarivanju cilja od 27% značajnu ulogu imati sistemi daljinskog grejanja Srbije. Prema njegovim rečima, danas nažalost, od ukupno proizvedenih 7.000 Gwh/god toplotne energije, preko 99% potrošnje primarne energije čine fosilna goriva. On je istakao da prošle godine Ministarstvo rudarstva i energetike je kroz projekat promocije biomase u 15 gradova Srbije želelo da, korišćenjem feed-in tarife, podstakne izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja korišćenjem biomase, ali da međutim, pad cena električne energije na svetskom tržištu, visoki investicioni troškovi kogenerativnih postrojenja i dugačak put dobijanja saglasnosti za izgradnju postrojenja nisu povoljno uticali na donošenje odluka o prihvatanju velikih kreditnih zaduženja u najbolje rangiranim lokalnim samoupravama.

Gospodin Bojan Grujički, direktor kompanije Viessmann, na pitanje ima li Srbija kapacitet za dostizanje cilja do 2020. godine, odgovorio je da je to moguće jedino ako se premosti jaz između realnih potencijala i nerealnih želja. On je istakao da u Srbiji postoji veliki broj institucionalnih i rezidencijalnih objekata koji bi bili idealni korisnici obnovljivih izvora energije, ali da ne postoji sistem stimulacije od strane državnih organa niti od strane finansijskih institucija koje bi ih usmerile u tom smeru. Važeći Zakon o energetskoj efikasnosti ne prepoznaje uštede koje se ostvaruju upotrebom obnovljivih izvora energije u grejanju, već isključivo građevinske mere, što još više destimuliše njihovu primenu, rekao je gospodin Grujički prisutnima.

O tome koliko je Standard ISO 50001 važan za postizanje energetske efikasnosti ukazali su gospodin prof. dr Vojislav Božanić sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i gospodin Nenad V. Pavlović, direktor Direkcije za podršku investicionim projektima kompanije NIS. Ovaj sertifikat predstavlja tehničku i menadžment strategiju energetskih resursa i potrošnje energije radi postizanja energetske efikasnosti i namenjen je sertifikaciji velikih potrošača energije, ali i svim organizacijama koje žele da poboljšaju svoju enertgetsku performansu. Ovo je prvi standard kod koga je finansijska korist jasno vidljiva. Nemačka je zemlja sa najvećim brojem ISO 50001 sertifikata i to čak 1115 sertifikata, dok je na drugom mestu Španija sa 120. Prema rečima gospodina Božanića, u Srbiji su 2012. godine samo dve organizacije posedovale sertifikate ISO 50001, dok u 2014 ovaj sertifikat, između ostalih, poseduju kompanije NIS, Henkel, Energotehnika, SNE Energy, Energoprojekt ENTEL, Transnafta”.

Energetski portal

Postrojenja na biogas planirana u opštini Odžaci

Foto-ilustracija: Unsplash (Katherine Volkovski)

U radnoj zoni kod Karavukova u opštini Odžaci planirana je izgradnja 2 postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa, stoji u saopštenju opštine na zvaničnom sajtu.

Investitor je preduzeće “Eko s energo” iz Vlasotinca koje do kraja godine očekuje podršku fonda “New Adaptix”.

Osim zapošljavanja, kako je najavljeno, izgradnjom ovih postrojenja preduzeće “Eko s energo” doprineće razvoju poljoprivrede jer će kao sirovinu za dobijanje biogasa koristiti zelenu masu kukuruza i druge biljke. Planirani proizvodni kapacitet postrojenja, koja će biti na površini od 30 hektara, je po 999 kWh u svakom postrojenju.

Osim kombinovane proizvodnje energije, dobijaće se i organsko đubrivo kao sporedni proizvod, a toplotna energija koristiće se za grejanje staklenika.

Predstavnici opštine najavili su da će investitorima u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora obezbediti lokaciju i brzo ishodovanje dokumentacije. Vrednost investicije za svaki pogon je po 6,5 miliona evra. Puštanje u rad postrojenja na biogas očekuje se u drugoj polovini 2016. godine.

Energetski portal

Kineska korporacija planira projekte OIE u Zrenjaninu

Foto: Grad Zrenjanin

ZrenjaninMemorandum o razumevanju u cilju uspostavljanja saradnje u razvoju energetike, infrastrukture i projekata zaštite životne sredine, upravljanja otpadom i vodama potpisali su prošlog ponedeljka gradonačelnik Zrenjanina, gospodin Čedomir Janjić, i potpredsednik CNEEC (Kineska nacionalna elektroenergetska korporacija), gospodin Li Čengaj. Sastanku su prisustvovali su i generalni direktor kineske korporacije gospodin Zang Dekun i potpredsednik Srpske napredne stranke (SNS) gospodin Goran Knežević.

Potpisivanje memoranduma rezultat je višemesečnih pregovora, a između ostalog, kineski investitori ulagaće u zaštitu životne sredine i energetiku. CNEEC ima projekte u oblasti energetike u oko 40 zemalja, a planira da u Srbiji otvori regionalno predstavništvo koje će pokrivati poslovanje od Ukrajine do Turske i do zapadne Evrope.

Neki od projekata koji su planirani su mini hirdoelektrane, elektrane na biogas, solarne elektrane, prečišćavanje otpadnih voda, prerada otpada, a što je Zrenjanin već naveo kao svoje prioritete.

Energetski portal

Izbor mera za uvođenje biogoriva zavisi od otvorenosti tržišta

foto: Medija centar

prof. dr Dragoslava Stojiljkovic

Naš sagovornik je gospođa prof. dr Dragoslava Stojiljković, redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; šef Katedre za tehnologiju materijala; potpredsednik Društva termičara Srbije; profesor na nastavnm predmetima: Pogonski materijali, Pogonski materijali i sagorevanje, Sagorevanje, Goriva i industrijska voda, Pogonski materijali 2, Biogoriva u procesima sagorevanja.

Sa gospođom Stojiljković razgovorali smo o sektoru biogoriva u saobraćaju, biomasi i srodnim temama.

EP: Kada očekujete da počne primena biogoriva u sektoru saobraćaja u Srbiji?

DS: U skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice i Odlukom Ministarskog saveta Evropske zajednice, Republika Srbija je prihvatila obavezu da pripremi Direktivu o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora (Direktiva 2009/28/EZ). Obavezujući cilj za Republiku Srbiju iznosi 27% obnovljivih izvora energije (OIE) u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini, pri čemu treba da se obezbedi obavezno učešće od 10% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u saobraćaju.

Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije je usvojen 2013. godine. Prema tom dokumentu, planirano je da korišćenje biogoriva u sektoru saobraćaja u Srbiji počne od 1. januara 2015. godine. U periodu do 2018. godine predviđeno je korišćenje biodizela, a kasnije bi se započelo i sa uvođenjem bioetanola ili bio-ETBE. Naravno, promene u ovim planovima su moguće jer je potrebno stvoriti uslove za uvođenje biogoriva, a moguće je i uvođenje nekih drugih vrsta biogoriva (hidrogenizovana biljna ulja, npr).

U svakom slučaju, obaveza od 10 % OIE u sektoru saobraćaja u 2020. godini mora biti ispunjena, bez obzira na vreme započinjanja i način uvođenja biogoriva u saobraćaj. Istovremeno, potrebno je voditi računa i o trajektoriji povećanja učešća OIE do 2020. godine, prema kojoj je potrebno ostvariti povećanje učešća OIE u svim sektorima (električna energija, grejanje i hlađenje i saobraćaj).

EP: Šta sve Srbija treba da uradi da bi u sektoru saobraćaja postigla 10% obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji do 2020. godine?

DS: Uvođenje biogoriva mora u potpunosti da bude usklađeno sa zahtevima Direktive 2009/28/EZ. Proces uvođenja biogoriva mora da se započne sa donošenjem odgovarajuće regulative u cilju podrške proizvodnji i primeni biogoriva. Korišćenje biogoriva mora biti, pre svega, definisano Zakonom o energetici, kao i odgovarajućim podzakonskim propisima koji se odnose na:
– tehničke i druge zahteve za biogoriva,
– obavezu stavljanja određenog procenta biogoriva na tržiste,
– kriterijume održivosti biogoriva i
– podsticaje za biogoriva.

Pored toga, potrebno je uspostaviti čitav sistem za praćenje procesa korišćenja biogoriva u sektoru saobraćaja: od proizvodnje sirovina do konačnog proizvoda i krajnjeg korisnika. Taj sistem treba da obuhvati i praćenje vrste i kvaliteta zemljišta na kome se uzgajaju sirovine, proces proizvodnje biogoriva (tehnologija, korišćena goriva u procesu proizvodnje), transport sirovina i biogoriva, mesto i način namešavanja, praćenje kvaliteta biogoriva i namešanih goriva naftnog porekla sa biogorivima, verifikaciju kriterijuma održivost i izveštavanje. U ovom sistemu, potrebno je nabaviti i opremu za ispitivanja biogoriva, izvršiti akreditaciju metoda, uspostaviti sistem verifikacije kriterijuma održivosti.

Uspostavljanje sistema verifikacije kriterijuma održivosti podrazumeva identifikaciju proizvođača sirovine i zemljišta na kome je uzgajana sirovina, kao i praćenje svih učesnika u lancu svake isporuke sirovina, odnosno proizvedenog biogoriva. Mere podsticaja mogu se primenjivati samo na sirovine i biogoriva koja ispunjavaju kriterijume održivosi, pa je potrebno da sistem određivanja podsticaja bude realno i jasno postavljen. U svim navedenim aktivnostima, potrebno je da učestvuju ministarstva nadležna za poslove energetike, poljoprivrede, zaštite životne sredine i finansija, kao i institucije nadležne za poslove standardizacije, akreditacije, statistike i dr.

EP: Koliko se utroši goriva u Srbiji za potrebe saobraćaja i koliko je to CO2? Koje su posledice saobraćaja u kome se ne koriste biogoriva ili elektro automobili, a broj vozila neprestano raste, samim tim i potrošnja goriva?

DS: U Srbiji godišnja potrošnja motornog benzina iznosi oko 450.000t, a dizel goriva oko 1.500.000t, a emisija CO2 određena prema odgovarajućoj IPCC metodologiji iznosi oko 6,13 miliona tona.

S obzirom da broj vozila stalno raste, može se očekivati da emisija CO2 raste do 2020. godine ukoliko se ne uvede korišćenje biogoriva ili električne energije u sektoru saobraćaja. U Evropskoj uniji posebna pažnja u budućnosti će biti posvećena klimatskim promenama i efektima koji se postižu korišćenjem obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Ovim temama je ove godine posvećena Evropska nedelja održivog energetskog razvoja koja se održava od 23. do 27. juna 2014. u Briselu. U skladu sa tim, Društvo termičara Srbije zajedno sa Energoprojekt Entelom organizuje Dan energije Srbija 27. juna 2014. sa ciljem da prikaže stanje klimatskih promena i mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Republici Srbiji i regionu u periodu do 2020. godine.

EP: Možete li da napravite paralelu prednosti i mana sa vozila koja koriste biogoriva ili električnu energiju – elektro automobili?

DS: Korišćenje električne energije u saobraćaju, takođe, može doprineti ispunjenju cilja pod uslovom da se dokaže da električna energija potiče iz OIE. Za ispunjenje cilja Republike Srbije od 10 % OIE u saobraćaju, bilo bi važno uvesti i korišćenje električne energije u saobraćaju (pre svega gradskom) jer se ona obračunava sa faktorom 2,5 (potrošnja električne energije iz OIE u sektoru saobraćaja se u konačnom obračunu množi sa 2,5). Naravno, može se postaviti pitanje koliko je to realno u našim uslovima i u tom smislu treba sagledati sve prednosti i nedostatke biogoriva i vozila na električni pogon. Korišćenje ovih vozila podrazumeva, takođe, stvaranje odgovarajuće infrastrukture, odnosno mogućnosti za punjenje ovih vozila. Osnovna prednost vozila na električni pogon je nepostojanje emisije toksičnih komponenti, posebno ako se koristi električna energija iz OIE. Najveći problemi pri korišćenju su relativno dugačko vreme punjenja i relativno ograničen radijus kretanja. S druge strane, biogoriva umešana u goriva naftnog porekla mogu se koristiti na već postojećim motorima, a osnovni problem je proizvodnja dovoljnih količina sirovina koje ni na koji način ne smeju da ugroze lanac ishrane.

Sasvim je sigurno da će u budućnosti oba rešenja biti usavršavana i da će u njihovom korišćenju pored energetskih i ekoloških kriterijuma izuzetno važan biti i ekonomski kriterijum.

EP: Na jednom predavanju ste rekli da iskustva dobre prakse kažu da je najlakše prvo javni saobraćaj prevesti u biogorivo. Koja još svetska iskustva razvijenih zemalja u korišćenju biogoriva u saobraćaju mogu biti dobar i primenjiv primer za Srbiju?

DS: Postoje različita iskustva u uvođenju biogoriva. Generalno, svi sistemi se razmatraju kroz dva osnovna kriterijuma: pristup tržištu i mere (sistem) za uvođenje biogoriva. U zavisnosti od mogućnosti pristupa stranih prozvođača biogoriva, tržište može biti zatvoreno (Francuska, Italija,…), relativno otvoreno (Austrija, Nemačka,…) i veoma otvoreno (Velika Britanija, Holandija, Švedska,…).

Sistem uvođenja biogoriva započet je u najvećem broju zemalja kroz poreske mere, tj. ukidanje taksi (poreza). Ovaj sistem se uglavnom koristio do 2010. godine, kada se prešlo na uvođenje obaveze (sistem kvota), što se danas koristi u najvećem broju zemalja. Za ispunjenje kvota najčešće je potrebno uvesti i dodatne mere, a koje se odnose na uvođenje kvote za OIE u sektoru javnog saobraćaja. Dodatno, u nekim zemljama postoje i kazne za nestavljanje potrebne količine biogoriva na tržište. Izbor mera (sistema) za uvođenje biogoriva zavisi značajno i od otvorenosti tržišta jer neki od sistema pokazuju efikasnost samo na zatvorenim tržištima, odnosno sa ograničenim pristupom stranih proizvođača.

EP: Zamoliću Vas da našim čitaocima pojasnite razliku između biogoriva i biotečnosti i korelaciju sa biomasom?

DS: Terminologija je vrlo precizno definisana Direktivom 2009/28/EZ. Pod terminom biotečnosti podrazumevaju se tečna ili gasovita goriva za saobraćaj proizvedena iz biomase. Biotečnosti su tečna goriva koja se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije i energije za grejanje i hlađenje, proizvedena iz biomase, osim za saobraćaj. S obzirom na veoma precizne definicije biogoriva i biotečnosti, definisan je i pojam biomase. Biomasa je biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka biološkog porekla iz poljoprivrede (uključujući biljne i životinjske materije), šumarstva i povezanih industrija, kao i biorazgradivi deo indutrijskog i komunalnog otpada.

EP: Kako ocenjujete tehničke i iskorišćene potencijale biomase u Srbiji, kao i državnu strategiju za iskorišćenje tog velikog potencijala OIE?

DS: Do sada, biomasa se jedino koristi u sektoru grejanja i to najvećim delom šumska biomasa. U narednom periodu, trebalo bi vise pažnje posvetiti korišćenju biomase iz poljoprivrede. Naravno, potrebno je podsticati efikasne načine korišćenja biomase, kao što je kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije. Posebno bi bilo potrebno izmeniti način korišćenja biomase u domaćinstvima, gde se uglavnom koriste peći i kotlovi sa niskim stepenom efikasnosti. Neophodno je ove ložne uređaje zameniti uređajima savremene konstrukcije sa visokim stepenom efikasnosti i koji zadovoljavaju zahteve za emisiju toksičnih komponenti. Predviđeno je da standardi, pored emisije ugljen monoksida i azotnih oksida, ograniče i emisiju čestica. U našoj zemlji bilo bi potrebno formirati akreditovanu laboratoriju za ispitivanje ložnih uređaja koji bi se koristili u domaćinstvima, kao i odgovarajuće mere podrške za zamenu ložnih uređaja. Poseban razvojni program moraće da se pripremi za biogoriva.

EP: Kako napreduje tehnologija i motori u korist primene biogoriva u saobraćaju? Šta se od toga primenjuje u Srbiji?

DS: S obzirom na vozni park u Srbiji, treba očekivati uvođenje biogoriva u skladu sa standardima za goriva naftnog porekla, a to je uvođenje biodizela (u prvoj fazi) i bioetanola, odnosno bio-ETBE (u drugoj fazi) kao komponenti namešanih u dizel gorivo, odnosno motorni benzin. Namešavanje će biti u granicama koje su dozvoljene bez posebnog obeležavanja na pumpi. Ovakva goriva mogu se koristiti bez problema u postojećim motorima i odgovaraju postojećem voznom parku u Srbiji.

EP: Da li se nova goriva više prilagođavaju motorima ili se motori više prilagođavaju gorivima?

DS: Generalno, gorivo i motor predstavljaju jedan sistem i neophodno je međusobno usklađivanje. Konstruktori motora sa unutrašnjim sagorevanjem (Ford i Diesel) su predvideli korišćenje alkohola i biljnih ulja kao goriva u motorima još početkom prošlog veka. Razvoj je do sada bio usmeren na prilagođavanje goriva motorima, ali već sada postoje i motori koji su prilagođeni gorivima sa većimm sadržajem etanola (fleksibilna vozila u pogledu goriva – deklarisana za E85), odnosno sa većim sadržajem biodizela. Sasvim je sigurno da će razvoj motora biti sve vise usmeren korišćenju biogoriva u većim koncentracijama.

EP: Šta su i zbog čega su važna integrisana biorafinerijska postrojenja?

DS: Integrisana biorafinerijska postrojenja mogu se uporediti i sa rafinerijskim postrojenjima za preradu nafte. U integrisanim biorafinerijskim postrojenjima pored biogoriva dobijaju se i biomaterijali, hemikalije i drugi proizvod (toplotna i električna energija, npr.). Na taj način dobija se značajno ekonomičniji process proizvodnje.

EP: Kako osigurati sigurnost u snabdevanju energijom, a da proizvedena energija istovremeno bude i ekološka i konkurentna?

DS: U tom smislu, najbolje je pratiti iskustva drugih zemalja i preneti koliko je moguće iskustva dobre prakse.

EP: U kojoj fazi je S2Biom – projekat o biomasi 16 zemalja među kojima učestvuje i Srbija sa Mašinskim fakultetom? Koji su očekivani rezultati?

DS: U okviru FP7 programa, prošle godine je započela realizacija trogodišnjeg projekta pod nazivom S2Biom: Delivery of sustainable supply of non-food biomass to support a resource-efficient Bioeconomy in Europe. U realizaciji projekta učestvuje 31 partner iz 16 zemalja. Osnovni cilj projekta je da se kroz detaljnu analizu potencijala, regulative, lanca snabdevanja (sakupljanje, skladištenje i transport) i raspoloživih tehnologija za korišćenje biomase u različitim sektorima (električna energija, grejanje i hlađenje i saobraćaj) omogući stvaranje evropske strategije za efikasno, ekonomično i održivo korišćenje biomase u energetske svrhe. Na taj način dobiće se jedan detaljan, interaktivan model koji će omogućiti donosiocima odluke (na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou) realno sagledavanje mogućnosti korišćenja biomase u energetske svrhe (kako po kriterijumu raspoloživosti, tako i po kriterijumima raspoloživih tehnologija i po ekonomskim kriterijumima) sa ciljem da se ispune i svi zahtevi koji se odnose na kriterijume održivosti. Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, odnosno Laboratorija za goriva i sagorevanje, učestvuje u realizaciji ovog projekta.

EP: Kako ocenjujete interesovanje studenata za oblasti biomase i biogoriva i šire OIE i EE?

DS: Poslednjih godina, interesovanje studenata za oblast obnovljivih izvora energije i efikasno korišćenje energije se povećava, što se može pratiti i kroz broj studenata koji se opredeljuju za izborne predmete: Biogoriva u procesima sagorevanja, Obnovljivi izvori energije, Racionalna potrošnja energije u industriji i dr. Naravno, process nastave treba stalno usavršavati, uvođenjem novih predmeta i sadržaja. U tom smislu, milsim da bi bilo značajno formiranje modula za obnovljive izvore energije i efikasno korišćenje energije. Kvalitetno održavanje nastave iz ovih predmeta nije moguće bez odgovarajućih laboratorija i ulaganja u opremu. Na taj način moguće je studentima pored kvalitetne teorijske nastave pružiti i odgovarajuću praktičnu nastavu, što je u skladu i sa reformom nastave prema bolonjskom procesu. U skladu sa tim, bilo bi jako dobro naći odgovarajući EU izvor finansiranja za formiranje multidisciplinarnih doktorskih studija na univerzitetu u kome bi učestvovali i ostali tehnički fakulteti, a nosilac bi bio Mašinski fakultet.

Biljana Radović

 

NIS planira 10 kogeneracionih modula za preradu kaptažnog gasa do kraja godine

nis_ kogenerativno_postrojenjeNIS planira do kraja ove godine 10 kogeneracionih modula za preradu kaptažnog gasa u šta će uložiti 10 miliona evra, objavljeno je na zvaničnom sajtu NIS-a.

Direktor bloka “Energetika NIS” gospodin Aleksej Belov u petak je obišao nalazište nafte “Velebit” kod Kanjiže sa predstavnicima lokalne samouprave Kanjiža gde je, kako je naveo, izgrađeno 3 kogeneraciona modula. Glavni izvođač radova na tim projektima je TEKNOXGROUP, a odgovorni projektant je CEEFOR.

Do sada kaptažni ili usputni gas nije bio upotrebljiv, odnosno spaljivao se zbog svoje niskokaloričnosti, a posebnom tehnologijom prerađivaće se i koristiti za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije.

S ekološkog aspekta, prerada gasa značajno smanjuje emisiju štetnih gasova. Predsednik opštine Kanjiža gospodin Mihalj Njilaš rekao je da je ovaj projekat rešio ekološko pitanje, kao i da je ovo prvo postrojenje za proizvodnju struje u opštini Kanjiža.

Osim u Kanjiži, NIS kaptažni gas prerađuje i u 2 pogona na naftnom kolektoru “Kikinda gornje”.

Energetski portal

EPS-ovi projekti revitalizacije postojećih i izgradnje novih hidroelektrana

Foto-ilustracija: Pixabay (falco)

Direktor Direkcije EPS-a za obnovljive izvore, gospodin dr Vladimir Đorđević, u intervju za „kWh” govorio je o razvoju obnovljivih izvora energije sa posebnim osvrtom na razvoj hidroenergije, odnosno revitalizaciju postojećih hidroelektrana i izgradnju novih većih HE, kao i MHE. Između ostalog, on je rekao da EPS godišnje proizvede oko 30 odsto električne energije iz hidroelektrana.

Prema njegovim rečima, nedavno je završena revitalizacija HE „Bajina Bašta”, a 2011. završena je revitalizacija HE „Ovčar banja” i HE „Međuvršje”; u toku je revitalizacija HE „Đerdap 1”; potpisan je ugovor za revitalizaciju HE „Zvornik; i predstoje poslovi na revitalizaciji hidroelektrana, poput revitalizacije glavne opreme na „Vlasinskim HE” .

Gospodin Đorđević, u intervju za „kWh”, rekao je i da je raspisan tender za idejni projekat revitalizacije HE „Bistrica”, i tender za izradu dokumentacije, odnosno za idejni projekat za četvrti agregat za HE „Potpeć”.

Kao rezultat srpsko-italijanskog sporazuma o saradnji u energetici, moguć je i projekat gradnje petog agregata u HE „Bajina Bašta”. S tim u vezi, pre nekoliko godina završen je idejni projekat sa studijom opravdanosti za taj agregat, kao i tenderska dokumentacija. Pored toga, sporazum sa Italijom podrazumeva i „Ibarske HE” za koje su završeni idejni projekti.

Osim toga, završena je prva faza projektne dokumentacije za „Moravske HE”, projekta koji EPS radi u partnerstvu sa nemačkim „RWE”.

Od novih velikih projekata planirana je reverzibilna hidroelektrana „Bistrica” sa četiri agregata po 170MW.

Kada je reč o malim hidroelektranama, planirana je modernizacija 15 postojećih MHE i gradnja 7 novih, a za isplative MHE, za koje su dobili lokacije od Ministarstva energetike po Javnom pozivu, zatražiće energetske dozvole.

Energetski portal

NIS poklonio solarno led drvo školi u Kanjiži

NIS poklonio solarno led drvo školi u KanjižiKompanija NIS svečano je predala solarno led drvo prošlog petka sednjoškolskom centru „Besedeš Jožef“ u Kanjiži. Ovaj ekološki projekat NIS je podržao u okviru programa društveno-odgovornog poslovanja za 2013. godinu.

Na zvaničnom sajtu NIS-a navedeno je da mini solarni park predstavlja jedinstveno arhitektonsko rešenje u kome su solarni paneli postavljeni na konstrukciju u obliku velikog drveta. Solarno led drvo koristi sunce kao obnovljivi izvor energije za osvetljenje i napajanje strujom školske ekonomije.

Direktor Bloka Energetika NIS-a gospodin Aleksej Belov tom prilikom je istakao da NIS podržava razvoj lokalnih zajednica kroz projekat „Saradnja radi razvoja“.

Međunarodni tender za izgradnju pogona za proizvodnju energije i pogona za reciklažu na deponiji u Vinči biće raspisan u proleće 2015.

Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)

Gradonačelnik Beograda gospodin Siniša Mali, u intervju za Novosti, najavio je raspisivanje međunarodnog tendera za izgradnju pogona za reciklažu i pogona za proizvodnju električne energije od otpada na deponiji u Vinči. Tom prilikom najavio je rešavanje ekološkog problema, odnosno statusa deponije u Vinči.

Na pitanje novinara o formiranju Sekretarijata za energetiku, on je rekao i da je to ozbiljno pitanje i da je Beogradu neophodna energetska efikasnost.

Podsetimo, minitar u prethodnoj Vladi Srbije gospođa Zorana Mihajlović najavila je u aprilu raspisivanje tendera za upravljanje otpadom (1.700 tona otpada) na deponiji u Vinči i da je u planu kogenerativno postrojenje za dobijanje toplotne i električne energije iz otpada, kao i izgradnja fabrike za reciklažu.

Energetski portal

Italijanski privrednici nude saradnju u oblasti obnovljivih izvora energije

foto: pks.rs

Italijanski privrednici nude saradnjuPrivredna komora Srbije i Regionalna trgovinska komora Beneventa iz Italije organizovali su juče posetu privrednika te italijanske regije Srbiji i Beogradu.

Italijanski privrednici ponudili su saradnju Srbiji, između ostalog, u oblasti obnovljivih izvora energije i ekološkom i energetski efikasnom građevinarstvu i tim povodom ponudili su napredne tehnologije, svoje znanje i iskustvo u toj oblasti.

Potpredsednik Privredne komore Srbije gospodin Mihailo Vesović otvorio je skup i istakao da je Srbija otvorena za privrednu saradnju sa inostranim biznismenima, uz napomenu prošlogišnje robne razmene sa Italijom od oko 5 milijardi dolara, kao i da u Srbiji posluje oko 400 firmi sa većinskim italijanskim vlasništvom.

Na skupu je rečeno da su privrednici regije Benvento poznati po upravljanju čvrstim komunalnim otpadom, tretmanu otpadnih voda koje prećišćavaju biljkama. Sekretar te regije zadužen za projekete unapređenja energetske efikasnosti i iskorišćenja solarne energije, gospodin Giuseppe Marciano, istakao je da su italijanske firme uspešno uvele enefrgetske pasoše za energetski efikasne zgrade koje su napravili u toj regiji, a koje imaju i solarne panele, postrojenja za toplu vodu i koriste druge obnovljive izvore energije.

Energetski portal

1...1,6321,6331,634...1,673Page 1,633 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs