Dobra energija započela obilazak hrvatskih gradova
Od 7. do 18. septembra 2020. godine, Zelena energetska zadruga (ZEZ) kreće na putovanje Hrvatskom tokom kojeg će pomoći gradovima i građanima da shvate i iskoriste potencijal obnovljivih izvora energije. Za dve nedelje putovanja posetiće čak 10 gradova i pobrinuti…
Populacije divljih vrsta od 1970. godine smanjene za dve trećine
Svetska populacija sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba u proseku su smanjene za dve trećine za manje od pola veka, otkriva objavljeni Izveštaj o životu na planeti 2020, svetske organizacije za prirodu WWF. To je velikim delom rezultat uništavanja životne…
Karantin za knjige koji vraća život u biblioteke
Italijanski univerzitet „Cattolica Sacro Cuore“ je prvi uveo karantin za svaku knjigu koja je korišćena od strane studenta. U zajedničkim prostorijama su postavljene UV lampe koje kratkim talasima eliminišu bakterije i viruse. Studenti mogu da rezervišu i podignu knjige koje…
U Savu i Dunav izlije se 60 hiljada olimpijskih bazena fekalija
Da nam vazduh nije najsjajniji znamo još od prošle zime, kada smo mogli i da ga osetimo i vidimo. Ovog leta su neprijatan miris koji dolazi iz reka mogli da osete i oni koji žive daleko od njih. Nadležni su…
Budući roditelji dodali ulje na vatru u Kaliforniji – objavljujući pol deteta
Da li ste znali da 84 odsto požara u Sjedinjenim Američkim Državama požara izazove čovek? Klimatske promene zbog porasta temperature čine borbu sa plamenim stihijama opasnijom, neizvesnijom i skupljom. A ljudi ko ljudi! Spaljuju otpad, bahato se odnose prema logorskoj vatri, namerno podmeću požare... Saopštavaju pol deteta svojim bližnjima.
Šta je aeroponika i kako bi poljoprivredu mogla učiniti poptuno održivom?
Usev koji koristi aeroponsku metodu oslanja se na maglu i vazduh, a ne na tlo. To je inventivan način da se izbegnu agregati koji su potrebni tradicionalnim poljoprivrednim metodama. Svaka biljka kroz špric prima vlagu bogatu hranjivim sastojcima, a specijalizovani…
U bliskoj budućnosti moguće masovne migracije zbog klimatskih promena
Više od milijardu ljudi moglo bi do 2050. godine da bude raseljeno zbog ubrzanog porasta svetske populacije, smanjivanja zaliha vode i hrane i sve češćih prirodnih katastrofa. Svi pomenuti razlozi bi mogli da rezultiraju pojačanom migracijom ka Evropi, pokazuje izveštaj…