Home Blog Page 1548

Srbija uspostavlja obavezne rezerve nafte do 2023.

ministar Zorana Mihajlovic

Juče je u Skupštini Srbije predstavljen novi zakon o robnim rezervama.

Tom prilikom je ministar energetike gospođa Mihajlović istakla značaj formiranja obaveznih rezervi nafte koje bi značajno povećale energetsku bezbednost države i podsetila da se Srbija obavezala, ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice, da do 2023. godine uspostavi obavezne rezerve nafte i naftnih derivata.

Predviđeno je da se za formiranje obaveznih rezervi i derivata utroši oko 700 miliona evra, pritom da se formiraju obavezne rezerve nafte koje bi pokrile 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje.

Ministar Zorana Mihajlović je takođe naglasila da je potrebna izgradnja novih skladišta jer prostor nedostaje Direkciji za robne rezerve i JP „Transnafta“.

FOTO: MERZ

Solarne ploče na krovovima Univerziteta u Lesteru – isplativa investicija

Kompanija „Mark group“ instalirala je 502 solarne ploče na krovovima zgrada „De Monfort“ Univerziteta u Lesteru i na taj način im uštedela do 25,500 funti godišnjeg računa struje.

Cena izgradnje solarnih panela iznosi blizu 180,000 funti, ali neće biti veliki udar na budžet univerziteta. Nakon sedam godina ne samo da će se taj novac povratiti, već će Univerzitet u Lesteru ostvarivati dobit preko „fid-in” tarifa, slanjem energije nazad ka nacionalnoj mreži.

Menadžer energetike na Univerzitetu „De Monfort”, gospodin Pol Eklšer, precizirao je da je ovaj projekat deo strateškog plana Univerziteta u Lesteru da ulaže u obnovljive izvore energije i da istovremeno od toga prihoduje.

Lajkovac potpisnik memoranduma „Mreža zelene Srbije“

Lajkovac potpisnik memoranduma „Mreža zelene Srbije“Lajkovac je juče postao jedan od potpisnika memoranduma o saradnji i formiranju „Mreža zelene Srbije“. Pored Lajkovca, memorandum su potpisale i opštine Apatin, Ivanjica, Knjaževac, Koceljeva, Lazarevac, Osečina, Ruma, Stara Pazova i Čačak, ali i profesori Vladan Zdravković sa Instituta za zelenu ekonomiju Srbije i Petar Hek sa Instituta za primenjeno upravljanje materijalnim tokovima iz Nemačke.

Ovaj sporazum je potpisan u nemačkom gradu Majncu čija vlada finansira projekat. Cilj je uspostaviti javna privatna partnerstva kroz osnivanje „regionalne komunalne zelene ekonomije“, što znači da će opštine iz Srbije uspostaviti partnerstva sa privatnim preduzećima u oblasti obnovljivih izvora energije.

Projekat ima tri faze, a u trećoj će diplomci tehničkih studija iz Srbije imati priliku da završe master studije u Nemačkoj.

Opština Lajkovac se oslanja na otpad sa živinske farme hrvatske kompanije „Vindija“ iz Varaždina, a planiraju proizvodnju biomase u saradnji sa poljoprivrednicima dok se vojvođanske opštine vezuju za vetroparkove, a ostale za solarne panele i biomasu.

Foto: lajkovac.org.rs

Završena montaža novog blok-trafoa u HE „Đerdap 1”

djerdap

U sklopu revitalizacije naše najveće hidroelektrane, radnici HE „Đerdap” priključili su tokom vikenda novi blok transformator br. 3, snage 210/210/400MVA.

Ovim priključkom obezbeđuje se siguran rad na mreži obnovljenog i jačeg agregata br.6 i agregata br.5 , čija revitalizacija počinje danas.

Preko novog blok – trafoa na elektronsku mrežu priključen je novi A-6 tako da HE “Đerdap” ulazi u zimski period sa pet agregata u pogonu.

Hrvatska donela novi Pravilnik o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije

status povlašćenog proizvođača električne energije

U Hrvatskoj je objavljen novi Pravilnik o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije. On je donet u istom periodu kada i nov Tarifni sistem za obnovljive izvore energije i kogeneraciju i Nacionalni akcijski plan za obnovljive izvore energije.

I pored toga, većih izmena u novim dokumentima nije bilo u odnosu na stare, osim u pojedinim odredbama gde su definisani novi termini koji dodatno pojašnjavaju pojedine stavke. Primera radi, utvrđeno je da agencija HERA (Hrvatska Energetska Regulatorna Agencija) mora upisivati svako doneto rešenje u Registar projekata i postrojenja za korišćenje obnovljivih izvora energije i kogeneracije.

Svako proizvodno postrojenje mora imati svoje obračunsko merno mesto, a postrojenje koje koristi električnu energiju mora da na mestu merenja osigura merenje za proveru minimalne ukupne godišnje potrošnje.

Efikasnija i jeftinija solarna ćelija

Efikasnija i jeftinija solarna ćelija

Najnovije otkriće u proizvodnji solarnih ćelija, koje predstavlja proizvod partnerstva između proizvođača „Tetrasan“ (TetraSun) iz Kalifornije i NREL-a (Nacionalne laboratorije za obnovljive izvore energije) iz Kolorada, značajno će skrenuti pažnju na proizvodnju solarne energije.

Jednostavna arhitektura i inovativni dizajn solarnih ćelija učiniće razvoj proizvodnje solarne energije jos većim.

Proizvođači silicijumskih PV ćelija dodaju uglavnom mrežu tankih srebrnih linija na prednjoj strani ćelije. Za razliku od toga „Tetrasan“ ubacuje 50 mikrona širokih bakarnih elektroda na način da sprečavaju širenje metala koje može da smanji efikasnost rada ploča. Ovim potezom procentualno se nije smanjila količina transformacije fotona u električnu energiju, a prednost je i prisupačnija cena.

Potpisan sporazum o saradnji između Srbije i Francuske u oblasti životne sredine i održivog razvoja

Potpisivanje Memoranduma o saradnji izmedju Republike Srbije i Republike Srpske kao i Republike Srbije i Crne Gore.Resorni ministar Zorana Mihajlović potpisala je 7. novembra Administrativni sporazum sa francuskim ambasadorom u Srbiji, Fransoom Gzavijerom Deniom, o saradnji u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Ministar je istakla da bi saradnja sa Francuskom trebalo da pomogne Srbiji da se pripremi za ulazak u EU. Na osnovu potpisanog sporazuma sa Francuskom biće formirane radne grupe sastavljene od stručnjaka obe zemlje koji treba da definišu ključne tačke i projekte na kojima treba raditi u cilju unapređenja zaštite životne sredine.

FOTO: MERZ

Energija vetra u Velikoj Britaniji postavlja rekorde

energija vetra

Prema poslednjem izveštaju portala „ReneawableUK“, priobalna industrija vetra je uživala u rekordnoj godini razvoja u Ujedinjenom Kraljevstvu.

U poslednjih godinu dana kapacitet priobalnog  vetra porastao je za 79%, a količina vetrenjača smeštenih u priobalnom, ali i kopnenom delu, porasla je za 40%. Međutim, po prvi put je količina vetrenjača priobalnog područja nadmašila izgradnju kopnenih, a broj ovakvih projekata sve više raste.

Ovakav kontinuitet u izgradnji vetrenjača omogućio je snabdevanje 5,5 miliona domaćinstava i doneo 2 milijarde funti priliva ekonomiji.

Ministar Zorana Mihajlović razgovarala sa delegacijom Danske

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović sastala se 6. novembra sa delegacijom Ministarstva trgovine i evropskih poslova Kraljevine Danske na čijem je čelu ministar Nik Hekerup.

Tema sastanka bilo je produbljivanje odnosa dve zemlje i pomoć Kraljevine Danske Srbiji u predstojećim pregovorima sa EU, posebno u poglavljima 15 i 27 koja pokrivaju pitanja iz oblasti energetike i zaštite životne sredine.

Otvorena je mogućnost saradnje dve zemlje kroz prenošenje iskustava Danske u oblasti obnovljivih izvora energije i modela javnog privatnog partnerstva, što značajno može doprineti razvoju kogeneracije i energetske efikasnosti u Srbiji.

Program „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji“, tj. modernizacija domaćih toplana opremljenih danskim proizvodima, svedoči o uspešnoj dugogodišnjoj saradnji dve zemlje.

Sastanak „Barkliz“ banke i Ministarstva energetike

barclaysDelegacija britanske investicione banke „Barkliz“ („Barclays“) posetila je 5. novembra Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Na sastanku se razgovaralo o planovima za izgradnju novih energetskih objekata u Srbiji i reformama u energetskom sektoru. Britanskoj investicionoj banci predstavljeni su planovi za izgadnju novih elektrana predviđenih Nacrtom strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine, uključujući hidroelektrane „Bistrica“ i „Đerdap 3“, kao i termoelektrane „Štavalj“ i TE TO Novi Sad.

Razgovarano je i o narednim koracima u otvaranju tržišta struje i gasa u Srbiji, kao i o planovima za reformisanje javnih preduzeća u energetskom sektoru, a na kraju sastanka gostima je uručena knjiga prioritetnih projekata Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Ministarstva odbrane.

„Gugl“ pokreće solarnu energiju

Google pokreće solarnu energiju

Na krovove zgrada, parkinga,  poslovnog centra „Gugl“-a u Kaliforniji izgrađeno je oko 9212 solarnih panela koji stvaraju 1.9MWh električne energije.

Ova solarna instalacija jedna je od najvećih na svetu i prostire se na oko 4 hektara; proizvodi dovoljno energije za potrebe oko 1000 domova, što bi značilo da može da zadovolji oko 30 % potročnje električne energije potrebne „Gugl“-u u maksimumu potrošnje.

Foto: google.com

Energetska efikasnost može uskoro da postane „novi izvor energije“

novosadski sajamDušan Mrakić, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine izjavio je 30. oktobra na manifestaciji „Dani energetike“ u Novom Sadu da energetska efikasnost može u kratkom vremenskom periodu da postane „novi izvor energije“.

On je istakao da se u Srbiji mnogo troši, ali i gubi energija, i da je za narednih nekoliko godina planirano ostvarivanje nekoliko izuzetno važnih programa u ovoj oblasti. Kao jedan od najznačajnijih projekata u oblasti energetske efikasnosti, Dušan Mrkić je izdvojio program „Energetski menadžer“ koji se realizuje u saradnji sa stručnjacima iz Japana. Ovaj program, koji predviđa da sve lokalne samouprave sa više od 20 hiljada stanovnika imaju energetskog menadzer, trebalo bi da zaživi do sredine 2015. godine.

FOTO: sajam.net

Usvojena regionalna energetska strategija

Zorana MihajlovicMinistarski savet Energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope na čelu sa Prof. dr Zoranom Mihajlović usvojio je 24. oktobra energetsku strategiju koja obuhvata listu od 35 projekata od regionalnog značaja čija je ukupna vrednost oko 30 milijardi evra.

Na ministarskom savetu okupili su se predstavnici ministarstava nadlеžnih za sеktor еnеrgеtikе u osam ugovornih strana Enеrgеtskе zajеdnicе – Albanijе, BiH, Makеdonijе, Moldavijе, UNMIK Kosovo, Crnе Gorе, Srbijе i Ukrajinе, a Evropsku uniju prеdstavljao jе komеsar EU za еnеrgеtiku, Gintеr Etingеr.

Članovi ministarskog saveta doneli su odluku o produženju primene Ugovora o Energetskoj zajednici do 2026. godine, kao i o formiranju posеbnе grupе za rеformu ugovora o Enеrgеtskoj zajеdnici, kojom ćе prеdsеdavati bivši poljski prеmijеr i prеdsеdnik Evropskog parlamеnta, Jеrži Buzеk.

Resorni ministar Zorana Mihajlović ukazala je na značaj direktive o postepenom uklanjanju termokapaciteta koji negativno utiču na životnu sredinu, što bi trebalo da se završi do 2027. godine. Posle sastanka, ocenila je da je usvajanje ove strategije značajno za ceo region i naglasila da je učešće Srbije u odabranim regionalnim projektima veoma značajno.

FOTO: MERZ

Puštena u rad mini hidroelektrana „Jabukovik“

mini hidroelektranaMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović 22. oktobra je pustila u rad sedmu mini hidroelektranu na području opštine Crna Trava.

Ova mini hidroelektrana je dobila naziv „Jabukovik“, a nalazi se kod mesta Sastav Rek, a izgradila ju je grupacija „Eco energo group“ koja je uložila 2,5 miliona evra u ovaj projekat.

Mini hidroelektrana ima snagu 1,6MW, a godišnje bi trebalo da proizvodi oko 4,8 miliona kWh struje.

Ministar je tom prilikom izjavila da je u planu izgradnja još 200 mini hidroelektrana u Srbiji u naredne 2 godine i pozvala investitore da ulažu u obnovljive izvore energije.

Osnivanje Fonda za unapređenje energetske efikasnosti

energetska efikasnostNa sednici Vlade Srbije koja je održana 21. oktobra tekuće godine doneta je odluka o osnivanju Fonda za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji.

Budžet ovog fonda će najverovatnije biti redukovan u odnosu na planiranih 1,5 milijardi dinara za 2014. godinu, a trebalo bi da počne sa radom sledeće godine.

Iz ovog fonda bi trebalo da se finansiraju i realizuju projekti iz oblasti energetske efikasnosti, a sredinom sledeće godine očekuje se da Svetska banka odobri Srbiji kredit za povećanje energetske efikasnosti od 140 miliona evra.

U planu novih 212 mini hidroelektrana

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović, u intervjuu za list „Danas“, najavila je da Srbija u narednih dve do tri godine ima u planu izgradnju 212 malih hidroelektrana.

Ona je istakla da je regulatorni okvir prvi uslov za izgradnju postrojenja snage 1092MW iz obnovljivih izvora energije do 2020. godine.

Iako je regulatorni okvir skoro kompletiran, na osnovu prvog javnog poziva iz februara ove godine, dobijeni su potencijalni investitori koji su zainteresovani za izgradnju 212 mini hidroelektrana.

Trenutno je u pripremi novi javni poziv na kojem će biti ponuđene preostale lokacije sa prethodnog javnog poziva, ali će biti dodate i neke nove.

Najviše interesovanja za gradnju malih hidroelektrana za sada pokazuju lokalne samouprave.