Home Blog Page 1538

„HEP-Opskrba“ predstavila proizvod „ZelEn“ – energiju iz obnovljivih izvora

zelen„HEP-Opskrba“ (Hrvatska Elektroprivreda-Opskrba) u sredu, 5. februara 2014. godine predstavila je svoj novi proizvod koji je dobio ime „ZelEn“ (Zelena Energija). Ovu energiju iz obnovljivih izvora su proizvele MHE koje su u vlasništvu „Hrvatske Elektroprivrede“, a namenjena je kupcima čija je godišnja potrošnja veća od 1GWh.

Cena jednog MWh ove „zelene“ energije iznosi 0,20 evra, a razlika koja godišnje iznosi oko 200 evra u odnosu na cenu tradicionalno proizvedene električne energije će biti preusmerena u fond iz koga će se realizovati projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

HEP je jedina kompanija u Hrvatskoj koja ima međunarodno priznati nemački TRU sertifikat kojim se garantuje poreklo energije iz obnovljivih izvora, a svi kupci proizvoda „ZelEn“ imaju pravo da koriste ovaj zaštićeni pečat na svojim proizvodima.

Do sada je oko dvadeset firmi potpisalo ugovore sa „HEP-Opskrbom“, a prikupljeno je više od 13 hiljada evra prodajom ovog proizvoda.

S.J.

Više od 10 milijardi evra za projekte zaštite životne sredine do 2030. godine

Vise od 10 milijardi evra za životnu sredinu do 2030 godineU Privrednoj Komori Srbije juče je održan seminar „Mogućnosti finansiranja u oblasti životne sredine“ koji su organizovali Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Privredna Komora Srbije.

Specijalna savetnica PKS Dušanka Samardžić izjavila je da će biti potrebno oko 10,6 milijardi evra za projekte zaštite životne sredine i usklađivanje zakonodavstva u ovoj oblasti do 2030. godine.

Specijalni savetnik ministra za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine, gospođa Jovana Jarić rekla je da su potrebne velike promene u oblasti zaštite životne sredine, dok je gospođa Olja Stanić govorila o procesima pristupanja predstojećim projektima, fondovima, kreditnim linijama, dokumentaciji…

Ovom prilikom je rečeno da će se za period od 2014. do 2017. godine usvojiti nov budžet za investicije, dok će upravljanje projektima biti preneto na državne organe sa predstavništva Evropske unije. Prioritetni će biti projekti upravljanja medicinskim i veterinarskim otpadom, kao i tretman otpadnih voda i čvrstog gradskog otpada.

Prva lista projekata biće objavljena 20. marta, a svi projekti koji budu imali dobru tehničku dokumentaciju će biti prihvaćeni. Svake godine će postojati mogućnost za finansiranje ovakvih projekata koje će se sprovoditi prekograničnom saradnjom, bilateralnim putem ili kreditima međunarodnih finansijskih institucija, rečeno je na ovom seminaru.

S.J.
Foto: pks.rs

„Audi“ razvija biogorivo od šećera

Audi razvija biogorivo od šećeraNemački proizvođač automobila „Audi“ u saradnji sa francuskom kompanijom „Global Bioenergies“ razvija proces proizvodnje sintetičkog biogoriva od šećera.

Za ovaj proces koriste se mikroorganizmi, odnosno genetski modifikovane bakterije ešerihije koli koje jedući šećer proizvode izobutan kao nusprodukt.

U većini procesa proizvodnje biogoriva fermentacija podiže nivo etanola do granice od 12 odsto što počinje da truje mikroorganizme sprečavajući ih da proizvode gorivo. Međutim, pošto se biogorivo povećava kao gas, koncentracija etanola ne dostiže toksičnu granicu što omogućava mikroorganizmima da duže proizvode energent.

Nakon ovoga, izobutan se odvaja od drugih supstanci kao što je ugljen dioksid. Ovaj proces znatno je jeftiniji od obične destilacije.

Ovako dobijeno gorivo može se koristiti u bilo kojem automobilu, a može se mešati i sa konvencionalnim benzinom.

Iz ovih kompanija tvrde da je njihov način proizvodnje biogoriva brži i jeftiniji od postojećih, kao i da se može primeniti i na druge sirovine kao što su kukuruz, šećerna trska, strugotina…

Kompanija „Global Bioenergies“ već je demonstrirala ovu tehnologiju u labaratoriji, a trenutno je u toku izgradnja dva pilot postrojenja za koje je planirano da proizvode oko 100 hiljada litara ovog energenta godišnje.

S druge strane, „Audi“ je osnovao partnerstva kako bi pomogao ovoj tehnologiji da zaživi.

S.J.

Izgradnja MHE „Krona“ u Tutinu do kraja godine

mhe Firma „Vidrenjak Hidroelektrana“ odabrani je potencijalni investitor za izgradnju MHE „Krona“ na reci Vidrenjak u slivu Ibra u Tutinu.

Ova firma dobila je lokalitet za MHE „Krona“ na prvom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana, a koje je raspisalo Ministarstvo za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine u februaru prošle godine.

Trojni memorandum o razumevanju potpisan je u julu 2013. godine između Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, opštine Tutin i firme „Vidrenjak Hidroelektrana“, a njime se investitor obavezao da će u roku od šest meseci ispitati mogućnost realizacije projekta, podneti generalni projekat i zahteve za sve potrebne dozvole resornom ministarstvu.

Direktor firme „Vidrenjak Hidroelektrana“, gospodin Željko Đurišić, u razgovoru za Energetski Portal izjavio je da je ova firma podnela svu potrebnu dokumentaciju i generalni projekat Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine još 2013. godine, kao i da su dobili energetsku dozvolu za MHE „Krona“.

Prema njegovim rečima, više projektantskih firmi radilo je dokumentaciju, a u toku su pregovori sa stranim firmama u vezi nabavka potrebne opreme za ovu malu hidroelektranu. Gospodin Đurišić je dodao i da bi MHE „Krona“ trebalo da bude završena do kraja 2014. godine, a izvođač radova će biti neka od lokalnih firmi iz opštine Tutin, s obzirom da je tako predviđeno ugovorom.

Iako je potencijal ove elektrane 572kW, njena snaga će biti 480kW, rekao je gospodin Đurišić. Takođe je dodao i da firma „Vidrenjak Hidroelektrane“ neće konkurisati na drugom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana.

S.J.

Evropski parlament izglasao ciljeve u oblasti OIE, EE i emisije štetnih gasova

evropski parlamentNa glasanju koje je održano u sredu 5. februara 2014. godine, članovi Evropskog parlamenta izglasali su ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i emisije štetnih gasova.

Ovi ciljevi odnose se na smanjenje emisije ugljen dioksida za 40 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990.godinu, zatim na povećanje energije iz obnovljivih izvora na 30 odsto, kao i na povećanje energetske efikasnosti za 40 odsto, ali nisu obavezujući.

Državni sekretar za energetiku i klimatske promene gospodin Ed Davej (Ed Davey), izjavio je da je zadovoljan ciljevima do 2030. godine, a komesar Evropske unije za klimatske akcije gospođa Koni Hedegard (Connie Hedegaard) rekla je da se nada da će ovi ciljevi biti usvojeni.

Planirani ciljevi do 2030. godine doveli su da oprečnih mišljenja nekih zemalja, pa tako Velika Britanija smatra da će smanjenje emisije ugljen dioksida za 40 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu biti dovoljan podsticaj zemljama da koriste više energije iz obnovljivih izvora. S druge strane, Nemačka i ostale članice žele obavezujuće ciljeve u svim oblastima (OIE, EE i smanjenje emisije štetnih gasova) do 2030. godine.

Konačni ciljevi do 2030. godine u ovim oblastima moraju biti odobreni od strane svih država koje su u Evropskoj uniji, a sledeća sednica Evropskog parlamenta na kojoj će se govoriti o ciljevima u oblasti OIE, EE i emisije štetnih gasova biće održana krajem marta 2014. godine.

S.J.

Javni konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine

zastita zivotne sredineMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je juče Javni konkurs za sufinansiranje projekata udruženja i drugih organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine, a koji su od javnog interesa. Cilj ovog konkursa je jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine i realizacija projekata kojima se doprinosi zaštiti i unapređenju životne sredine, kao i aktivnosti usmerenih na sprovođenje Arhuske konvencije (Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine), stoji na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Tematska oblast ovog konkursa je zaštita prirode, zaštita voda od zagađivanja, upravljanje otpadom, zaštita od nejonizujućih zračenja, klimatske promene, ali i aktivnosti koje se odnose na sprovođenje Arhuske konvencije.

Od 26 miliona dinara, koliko će biti dodeljeno ovim konkursom, 6 miliona dinara namenjeno je za sprovođenje projekata koji se odnose na Arhusku konvenciju. Svaki projekat može biti sufinansiran sa najviše 80 odsto njegove vrednosti, odnosno 900 hiljada dinara.

Pravo učešća na ovom konkursu imaju zadužbine i fondacije koje deluju na teritoriji Republike Srbije i koje su upisane u Registar Agencije za privredne registre, a deluju u oblasti zaštite životne sredine. Može se konkurisati sa po jednim kratkoročnim projektom, s obzirom da sve faze projekta moraju biti završene do kraja 2014. godine.

Neki od kriterijuma po kojima će se vršiti odabir projekata su ciljevi koji se postižu projektom, sufinansiranje projekata iz drugih izvora, kao i reference projekta.

Rok za podnošenje prijava je 25. februar 2014. godine, a početak realizacije projekata očekuje se u maju 2014. godine.

S.J.

Tekst konkursa i prateću dokumentaciju možete pogledati ovde.

Na zgradama HEP-a postavljaju se solarne elektrane

solarni paneliNa krovu zgrade „Hrvatske elektroprivrede“ u Zagrebu kao i na krov objekta sedišta distributera operativnog sistema „Elektra Čakovec“, takođe u Zagrebu, postavljene su dve solarne elektrane koje imaju ukupnu snagu od 29,6kW. Ove solarne elektrane sastoje se od 120 fotonaponskih panela, od kojih svaki ima snagu od 250W, a njihova vrednost je oko 53 hiljade evra.

Elektrane su puštene u probni pogon krajem prošle nedelje, a očekuje se da do 14. februara počnu sa trajnim radom. Planirano je da se investicija isplati za oko 6 godina.

Ove solarne elektrane postavljene su u okviru projekta izgradnje fotonaponskih elektrana na zgradama HEP-a, a kojim je predviđena izgradnja devet solarnih elektrana. Stručnjaci „Hrvatske elektroprivrede“ i ESCO-a (Energy Service Company) odabrali su najpogodnijih devet lokacija za solarne elektrane. Prema njihovim proračunima, osim na krovu zgrade HEP-a i „Elektre Čakovec“ u Zagrebu, solarne elektrane će biti postavljene i u Šibeniku, Splitu, Opatiji, Zadru, Dubrovniku, kao i na dve lokacije u Osijeku.

Ovaj projekat ima tri faze; prva faza bi trebalo da bude završena do 14. februara, druga do 11. marta, a treća do 22. marta ove godine. U svakoj od faza će biti puštene u rad po tri solarne elektrane.

Ukupna snaga svih devet solarnih elektrana će biti 207kW, a planirano je da proizvode oko 247kWh električne energije godišnje.

S.J.

Sanitarni biro u Los Anđelesu dobija kogenerativno postrojenje na biogas

constellationKompanija „Constellation“ (Sazvežđe) potpisala je prošle nedelje ugovor sa Los Anđelesom kojim se obavezuje da će izgraditi kogenerativno postrojenje na biogas za Sanitarni biro u ovom gradu.

Postrojenje će imati snagu od 27MW, a potreban gas će dobijati iz postrojenja za preradu otpadnih voda „Hiperion“ (Hyperion).
Vrednost ovog kogenerativno postrojenja biće 130 miliona dolara, a proizvodiće električnu energiju i paru koju će koristiti „Hiperion“ za svoje potrebe.

Kompanija „Constellation“ obavezna je da u narednih 10 godina izgradi ovo postrojenje i upravlja njime, uz mogućnost da se ugovor produži za još 5 godina.

Planirano je da kogenerativno postrojenje počne sa radom krajem 2016. godine.

Inače, postrojenje za preradu otpadnih voda „Hiperion“, prema časopisu „Engineering News Record“ iz 2012. godine, spada u jedno od 10 najvećih ovakvih postrojenja na svetu.

S.J.

U planu nekoliko investicija u OIE u hrvatskoj Slatini

drveceU 2014. godini planirano je više investicija u obnovljive izvore energije u Slatini, koja pripada Virovitičko-podravskoj županiji.

U preduzetničkoj zoni Trnovača u planu je izgradnja elektrane na šumsku biomasu koja će proizvoditi električnu i toplotnu energiju. Investitor ove elektrane je firma „Energy-9“ koja je još 2009. godine kupila zemljište u ovoj zoni za izgradnju elektrane. Vrednost investicije je 18 miliona evra, a u toku je pribavljanje preostale potrebne dokumentacije.

Planirano je da se sa izgradnjom ove elektrane započne u martu 2014. godine. Ova elektrana će otvoriti 10 do 20 novih radnih mesta.

U preduzetničkoj zoni Kućanica Medinci planirana je izgranja dva biogasna postrojenja. Naime, kompanija „Biointegra“ d.o.o. planira izgradnju biogasnog postrojenja koje će koristiti biogas iz silažnog kukuruza. Ovo postrojenje bi trebalo da ima snagu od 1MW, ali uz mogućnost proširenja postrojenja za još 1MW. Početak izgradnje postrojenja očekuje se u martu, a probna proizvodnja već ove godine, s obzirom da su potpisani ugovori sa kooperantima koji će obezbeđivati biogas iz silažnog kukuruza. Očekuje se otvaranje desetak novih radnih mesta.

Firma „Bioplin proizvodnja“ d.o.o. iz Zagreba planira izgradnju biogasnog postrojenja u preduzetničkoj zoni Kućanica Medinci. U toku je pribavljanje lokacijske dozvole, a i ovo postrojenje će koristiti biogas iz kukuruza.

U ovoj zoni planirana je i izgradnja solarne elektrane. Vrednost ove investicije je 850 hiljada evra, a investitor je Županijski centar za upravljanje otpadom.

U preduzetničkoj zoni Turbina 1 firma „Energija turbina“ (koja je u vlasništvu nemačkog investitora) planira izgradnju elektrane na šumsku biomasu koja će proizvoditi električnu i toplotnu energiju. Ova elektrana će imati snagu od 4,5MW, a vrednost investicije je 18 miliona evra.

Na ovoj lokaciji planirana je i elektrana „Miscanthus Slatina“ koja će imati snagu od 2,9MW. Ova elektrana će raditi na šumsku biomasu, a u toku je izdavanje građevinske dozvole.

Firma „Dravcel“ d.o.o. Slatina nosilac je projekta izgradnje geotermalne elektrane za fabriku celuloze i papira. Islandska kompanija „Efla“ izvršila je ispitivanje terena dok je Uprava za energetiku Ministarstva privrede Republike Hrvatske dala koncesiju za istraživanje. Studija uticaja na okolinu predata je još 2012. godine Ministarstvu zaštite životne sredine, a u toku je dobijanje lokacijske dozvole. Očekuje se da će radovi na izgradnji početi u aprilu ove godine.

S.J.

Na Tajlandu se gradi elektrana na biomasu iz kokosa

kokosNa Tajlandu je započela izgradnja elektrane na biomasu koja će raditi na kokosov otpad, ljuske i lišće. Elektrana će se nalaziti u provinciji Samut Sakon, a za njenu gradnju je zadužena firma „DP Klintek“ (DP Cleantech). Snaga ove elektrane je 9,5MW, a proizvedena električna energija će ići u električnu mrežu Tajlanda.

Osim toga, elektrana će imati i sisteme koji će čistiti dimne gasove, pa će se emisija štetnih gasova svesti ispod predviđenih standarda. Pepeo koji preostane će biti korišćen kao đubrivo za uzgoj ili materijal za izgradnju. Novi dizajn ove elektrane na kokos će obezbediti efikasnu potrošnju goriva, ali i mogućnost da se meša nekoliko vrsta goriva.

S.J.

PREDSTAVLJAMO „Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj“ – „CEEFOR“ d.o.o.

ceeforCentar za Energetsku Efikasnost i Održivi Razvoj d.o.o. (CEEFOR d.o.o.) preduzeće postoji 4 godine i vrlo brzo se pozicioniralo kao lider u oblasti primene mera energetske efikasnosti (EE) i obnovlјivih izvora energije (OIE) u regionu.

Ekspertski tim preduzeća ima značajno iskustvo i vrhunske reference u oblasti energetske efikasnosti, optimizaciji procesa i energetski uporednoj statistici, uvođenju sistema energetskog menadžmenta, izradi studija opravdanosti i izvodljivosti, generalnih, idejnih, glavnih projekata i projekata izvedenog objekta energetskih postrojenja, primeni obnovljivih izvora energije, kogeneracionih postrojenja, sprovođenju energetskih audita, analiza i studija koje se tiču uvođenja mera energetske efikasnosti u sektorima potrošnje finalne energije.

Snimanja termovizijskom kamerom - Audit
Snimanja termovizijskom kamerom – Audit

CEEFOR pruža usluge konsaltinga i inženjeringa za finansijske institucije i investitore iz oblasti EE i OIE, odnosno pruža tehničku podršku investitorima i bankama za uspostavljanje i plasman namenskih kreditnih linija za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Pored industrijskog sektora pokriva i javni i komercijalni sektor poput zgradarstva, odnosno svaki segment oblasti EE i korišćenja OIE.

CEEFOR rešava probleme potrošnje energije primenom mera EE čime se postiže smanjenje potrošnje primarne i finalne energije, a time i umanjenje troškova i negativnog uticaja na životnu sredinu smanjenjem emisije CO2.

Takođe, CEEFOR se bavi ishodovanjem kompletne pravno-administrativne dokumentacije koja je potrebna za izgradnju objekata, što obuhvata ishodovanje svih uslova, saglasnosti, dozvola i drugih dokumenata od Republičkih, Pokrajinskih i opštinskih organa.

Izdvajamo realizovane projekte CEEFOR-a u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije:

  • Nadzor nad izgradnjom prve solarne elektrane „SOLARIS 1“ u Velesnici kod Kladova, izrada studije opravdanosti za 4 solarne elektrane, izrada glavnih projekata za 2 solarne elektrane, svaka instalisane snage po 999kW na teritoriji K.O Velesnica i K.O Milutinovac, čiji je nosilac projekta preduzeće „Solaris Energy d.o.o.“ iz Kladova.
  • Izrada generalnih, glavnih projekata i projekata izvedenog objekta i ishodovanje svih dokumenata potrebnih za izgradnju kogeneracionih postrojenja „Velebit 1“ i „Velebit 2“ svaki snage 995 kW na teritoriji K.O Trešnjevac u opštini Kanjiža, izrada glavnog projekta adaptacije razvodnog postrojenja Adorjan u opštini Kanjiža za priključenje pomenutih kogeneracionih postrojenja na ED mrežu; Investitor „NIS Gasprom Neft a.d.“.
  • Izrada generalnih projekata i ishodovanje dokumenata potrebnih za izgradnju kogeneracionih postrojenja „Srbobran 1“ i „Srbobran 2“ svaki snage 999 kW na teritoriji K.O Srbobran u opštini Srbobran; Investitor „NIS Gasprom Neft a.d.
  • Studije opravdanosti izgradnje malih hidroelektrana: MHE „Ušće“, MHE „Podgaj“, MHE „Dub“, MHE „Ustiprača“, MHE „Sastav reka”, MHE „Bobovište“, MHE „Gramada“, MHE „Roglivađe”, MHE „Žiličina“.
  • Glavni projekat za kompleks farme svinja „Vizelj“ sa planiranim projektom rekonstrukcije stanice za bioenergetsku obradu stajnjaka, čiji su nosioci preduzeća „IMES BIOGAS d.o.o.“ i PKB „IMES d.o.o.“ iz Beograda.
  • Izrada prethodne studije opravdanosti za izgradnju parno-turbinskog kogeneracionog postrojenja UMKA fabrike kartona d.o.o. u saradnji sa preduzećem MT-KOMEX d.o.o..
  • Izrada detaljnih i verifikacionih audita za kompanije (Sokoštark, Vino Župa, Swisslion, Neoplanta. Ekomlek, Intec, Sava Kovačević – Mirotin Energo i drugi)
velebit nis
CHP Velebit

Detaljnu referenc listu možete pogledati na web sajtu www.ceefor.co.rs/Reference.

Pored projekata OIE, među koje se ubrajaju i izade projekata kao i studije opravdanosti krovnih solarnih elektrana, CEEFOR je uspešno realizovao projekte poboljšanja energetske efikasnosti u industriji i to izrade verfikacionih energetskih audita i izrade detaljnih energetskih audita i idejnih rešenja, kao i konsalting na krednitnim linijama i marketinškim kampanjama.

 

AKTUELNO U CEEFOR-U

Iz CEEFOR-a ističu da trenutno rade na izradi Glavnih projekata za kogeneraciona postrojenja „Srbobran 1“ i „Srbobran 2“, svaki snage 999 kW, a u proceduri je dobijanje lokacijske dozvole za te objekte.

Pored toga i brojnih pregovora, CEEFOR ističe i izradu studije izvodljivosti za „Umka fabriku kartona d.o.o.“ iz Beograda, a sve ostale ugovorene projekte najpre će predstaviti čitaocima Energetskog Portala Srbije.

 

TIM CEEFOR-a

Tim CEEFOR-a broji 7 stalno zaposlenih, a kompletan tim, inženjera i eksperata broji preko 20.

B.R.

Saradnja kompanija „Barlovento“ i „Income“ u oblasti OIE

vetrenjaceKonsultantska firma za obnovljive izvore energije „Barlovento Resources Naturales“ prošle nedelje potpisala je sporazum sa Međunarodnom kompanijom za naftu i industrijske usluge „Income“ (International Company for Petroleum and Industrial Services) koji ima za cilj da učvrsti pozicije ovih firmi u oblasti obnovljivih izvora energije u Egiptu.

Firma „Barlovento Resources Naturales“ razvija projekte iz oblasti obnovljivih izvora u preko 50 zemalja sveta, dok kompanija „Income“ ima višedecenijsko iskustvo u energetici, saobraćaju i životnoj sredini. Saradnja ove dve kompanije će omogućiti kompletnu uslugu klijentima u svim fazama razvoja i izgradnje vetroprakova.

Inače, Egipat trenutno poseduje 550MW instalisane snage iz vetroparkova, a do 2020. godine planira da instalira još 7200MW čime bi ostvario nacionalni cilj do 2020. godine kojim je predviđeno da se 12 odsto finalne električne energije u ovoj zemlji proizvodi iz energije vetra.

S.J.

Projekti OIE u Domu u Veterniku

Dom u VeternikuPokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, gospođa Nataša Pavićević Bajić, juče je posetila Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku.

Ova ustanova je od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine dobila bespovratna finansijska sredstva u iznosu od 200 hiljada dinara kako bi postavila solarne kolektore. Solarni kolektori će ove godine biti postavljeni na krov paviljona „Stari A“, a zagrevaće sanitarnu vodu. Očekuje se da će ova ustanova prve uštede ostvariti u toku leta, jer će gas zameniti solarnom energijom.

Ovom prilikom dogovoren je i nastavak pregovora za izradu projekta u vezi upotrebe geotermalnih voda u ovoj ustanovi koje bi mogle biti korišćene za grejanje.

Osim toga, razgovaralo se i o zameni kotlarnice na gas kotlarnicom na agropelet, što bi trebalo da bude završeno u toku 2014. godine.

Prema rečima direktora Doma u Veterniku, ova ustanova je još 2010. godine izradila studiju energetske efikasnosti, kojom je ukazano na određene mogućnosti uštede električne energije, a planirano je da se sredstva dobijena ovakvom uštedom iskoriste za infrastrukturna ulaganja.

Inače, prvi ovakav projekat u oblasti obnovljivih izvora energije u ovoj ustanovi, postavljanje solarnih kolektora na „B paviljon“ koji je i najveći, realizovan je pre dve godine.

S.J.
Foto: veternik.org.rs

Bespovratna finansijska pomoć za opštine kroz program EU Exchange 4

eu echangeU okviru programa EU Exchange 4, 29. januara ove godine u Beogradu potpisani su ugovori o dodeli bespovratne finansijske pomoći u okviru grant šeme sa 27 opština u sledećim oblastima: Upravljanje otpadom, Upravljanje imovinom, Poljoprivredna poslovna saradnja i Usluga socijalne zaštite za stara lica.

Opštine koje su dobile bespovratnu finansijsku pomoć u oblasti Upravljanje otpadom su Čačak, Bogatić, Bajina Bašta, Užice, Surdulica, Babušnica i Sremska Mitrovica.

Opština Bogatić dobila je oko 152 hiljade evra za „Unapređenje upravljanja otpadom u opštinama Bogatić i Vladimirci“. U okviru Exchange 4 programa ova opština će unaprediti rad Javnog komunalnog preduzeća i izradu akcionog plana opštine što će omogućiti efikasnije upravljanje otpadom kao i razvijanje akcionog plana koji će biti usklađen sa postojećom Strategijom lokalnog održivog razvoja ove opštine.

Opština Bajina Bašta dobila je oko 146 hiljada evra za projekat „Bez smetlišta!“. Ovaj projekat će se spovoditi u saradnji sa opštinom Sjenica, a opština Bajina Bašta će dobijena sredstva iskoristiti za sanaciju deponije Crvici, kao i primarnu selekciju otpada. Postojeća deponija će biti premeštena na drugu lokaciju, a oko 4 hiljade domaćinstava dobiće džakove za odvajanje biološkog i čvrstog otpada. Takođe, dobijeni novac će se iskoristiti i za nabavku dva traktora za odnošenje otpada, kao i za izradu lokalnog ekološkog plana.

Grad Užice dobio je oko 134 hiljada evra za projekat „Otpad nije smeće!“ koji će se sprovoditi u saradnji sa opštinom Čajetina. Ovaj projekat bi trebalo da doprinese efikasnijem korišćenju postojeće deponije „Duboko“, ali i smanjenju postojećeg neiskorišćenog otpada. Osim toga, uspostaviće se tehnički kapaciteti za korišćenje biomase, a proizvodiće se i kompost. Opština Čajetina će ovim projektom dobiti 85 kontejnera gde će se odlagati selektovan otpad.

Opština Babušnica dobila je oko 142 hiljade evra za projekat „Čista okolina za bolji život“, a korisnik ovog projekta će biti i opština Dimitrovgrad. Ovim projektom opština Babušnica bi trebalo da dobije oko 20 kontejnera u kojima će se odlagati čvrsti komunalni otpad. Početkom februara počeće realizacija ovog projekta.

Grad Sremska Mitrovica dobio je oko 138 hiljada evra za regionalnu deponiju „Srem-Mačva“. Podsetimo, projekat izgradnje ove deponije zajednički je poduhvat gradova Sremska Mitrovica i Šabac. U pvoj fazi izgrađena je sanitarna deponija „Jarak“ sa pratećom infrastrukturom i trafo stanicom, dok je u drugoj fazi planirana izgradnja postrojenja za separaciju otpada. Ova deponija je 30. januara ove godine dobila probnu jednogodišnju dozvolu za rad.

U okviru ovog programa opština Čačak dobila je oko 162 hiljade evra za „Razvoj primarne selekcije otpada na teritoriji Moravičkog regiona“, dok je opština Surdulica dobila oko 127 hiljada evra za projekat „Ne bacajte otpad“ koji će realizovati u saradnji sa opštinom Vladičin Han.

Program Evropske unije Exchange 4 nastavak je prethodnih programa (Exchange 1, Exchange 2, Exchange 3) koji su sprovođeni od oktobra 2004. godine u Republici Srbiji. Njegov cilj je da unapređenjem administrativnih kapaciteta i efikasnosti lokalnih samouprava doprinese procesu strateških promena na lokalnom nivou. Program Exchange 4 će trajati od februara ove godine do februara 2015. godine. Ukupna vrednost programa iznosi oko 5,8 miliona evra, a preko 80 opština će biti direktno podržano ovim programom.

S.J.

Zamena tradicionalnih goriva obnovljivim izvorima energije u Osiječko-baranjskoj županiji

peletOsiječko-baranjska županija u Hrvatskoj raspisala je konkurs za sufinansiranje domaćinstava koja žele da pređu sa tradicionalnih goriva na obnovljive izvore energije. Ovim projektom bi trebalo da se smanje troškovi grejanja domaćinstava, a planirano je da se ovakav projekat sprovede i u javnim ustanovama.

Zamenik osječko-baranjskog župana, gospodin Dragan Vulin, izjavio je da je ovaj projekat veoma važan i da će doprineti edukaciji javnosti o ekološkom i isplativom načinu grejanja.

Ovaj konkurs će trajati do 10. februara 2014. godine, a predviđeno je da Osiječko-baranjska županija pokriva do 45 odsto troškova uvođenja grejanja na pelet, dok bi ostale troškove snosilo samo domaćinstvo.

Prema njegovim rečima, pelet kao energent može značajno doprineti uštedi troškova, a omogućava i da sami građani regulišu svoje troškove za grejanje na dnevnom nivou. Takođe je moguće vrlo lako priključiti se na sistem daljinskog grejanja, a jedna od glavnih prednosti peleta, prema rečima gospodina Vulina je i to što je pelet domaći energent.

Iz Osiječko-baranjske županije najavljeno je i da će uskoro postojeće grejanje na lož-ulje u školama zameniti grejanjem na pelet.

S.J.

Javni poziv lokalnim samoupravama za dodelu sredstava iz Fonda za unapređenje energetske efikasnosti

ministarstvo energetikeMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine objavilo je u subotu, 1. februara 2014. godine prvi Javni poziv za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2014. godini u jedinicama lokalne samouprave.

Pravo za prijavu na ovaj Javni poziv imaju samo jedinice lokalne samouprave, a ukupna raspoloživa sredstva koja se dodeljuju iznose 180 miliona dinara.

Ovim Javnim pozivom biće obuhvaćeni projekti unapeđenja termičkog omotača i termotehničkog sistema u objektima, modernizacija sistema unutrašnjeg osvetljenja, instalacija solarnih kolektora za grejanje potrošne tople vode.

Jedinica lokalne samouprave može konkurisati samo sa jednim projektom, a prednost pri dodeljivanju sredstava će imati projekti jedinica lokalnih samouprava iz devastiranih područja. Maksimalan iznos sredstava koje može dobiti lokalna samouprava koja se nalazi u devastiranom području je 18 miliona dinara (100%), odnosno 15 miliona dinara (70%) za projekte u ostalim lokalnim samoupravama.

Neki od kriterijuma za izbor projekta su očekivana ušteda energije u kWh na godišnjem nivou, vrsta objekta od javnog značaja, udeo sopstvenog učešća jedinice lokalne samouprave u ukupnoj investiciji.

Jedinice lokalne samouprave čiji projekti budu izabrani na Javnom pozivu imaće rok od 30 dana za objavu javne nabavke za odabir izvođača radova od dana potpisivanja ugovora sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine, navodi se na sajtu ovog ministarstva.

Prijave se mogu dostaviti do 20. februara ove godine, a odluka o izboru biće objavljena do 10. marta 2014. godine.

S.J.

Dokumenta:
Javni poziv
Prilog 1 Prijavni obrazac
Prilog 2 Potvrda o postojanju projektne dokumentacije
Prilog 3 OPG upitnici
Prilog 4 izjava o usklađenosti tehnoekonomske analize
Prilog 5 izjava o načinu finansiranja
Prilog 6 Izjava o primeni kriterijuma prednosti domaćih proivođača
Prilog 7 Kriterijumi
Prilog 8 Uputstvo