Home Blog Page 1517

Uskoro izgradnja solarne elektrane u Etiopiji

solarna energijaKompanija „Global Trejd Divelopment” (Global Trade Development) i „Enedži Venčurs” (Energy Ventures) potpisale su ugovor o izgradnji tri solarne elektrane u istočnoj Etiopiji sa ministrom energetike Etiopije i Elektrokompanijom te zemlje.

Investicije je obezbedila Američka kompanija „Global Trejd Divelopment” koja uglavnom posluje na teritoriji Afrike, dok će radovi na izradi projekta biti povereni kompaniji „Enerdži Venčurs”.

Svaka elektrana pojedinačno imaće snagu od 100MW čime će značajno doprineti ostvarenju cilja Etiopije da do 2020. godine izgradi postrojenja ukupne snage 20.000MW.

Ovim projektom osiguraće se snabdevanje električnom energijom Etiopije, a budućim ulaganjem u vetro i geotermalne elektrane energetski plan Etiopije biće u celosti ispunjen.

M.K.

Novi projekat vetroparka u Rumuniji – ulaz kineskog proizvođača vetrenjača na tržište EU

vetro park rumunijaKineska kompanija „Mingjang Vind” (Mingyang Wind Power) potpisala je ugovor o izgradnji vetroparka snage 200MW sa vodećom Rumunskom kompanijom u oblasti obnovljive energije „Sperenata & Succesul SA”.

Inače ova kineska kompanija, osnovana 2006. godine, je među vodećima u svetu u proizvodnji vetrenjača. Po rečima kineskog predstavnika pojedinačne vetrenjače biće snage 2MW, a ceo projekat će koštati oko 400 miliona evra.

Ovaj projekat omogućiće kompaniji „Mingjang” ekspanziju ka Evropskom tržištu. Podsetimo, Rumunija je među vodećim zemljama po proizvodnji „čiste” energije i poseduje najveći vetropark u Evropi.

M.K.

Najavljena izgradnja javnih skladišta za biomasu u Vojvodini

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovineIz Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine najavljeno je da će uskoro početi primenjivanje novih mera u oblasti obnovljivog izvora energije, biomase. U planu je povećanje proizvodnje energenata iz biomase, a zatim i izgradnju objekata za njihovo skladištenje. Ove mere će biti preduzete u cilju promovisanja energije iz obnovljivih izvora, ali i pomoći proizvođačima.

Proizvođači će u javnim skladištima moći da skladište pelet i brikete što će im omogućiti nesmetanu proizvodnju ovih energenata nezavisno od ponude i potražnje.

Time će se obezbediti znatna količina energije iz obnovljivih izvora i smanjiti cena struje, što je značajno za povećanje energetske efikasnosti i razvijanja svesti o očuvanju životne sredine.

Inicijativa za izgradnju ovakvih skladišta je prvi put pokrenuta na sastanku u oktobru na kojem su prisustvovali proizvođači peleta i briketa iz Vojvodine, pokrajinski sekretar gospođa Nataša Pavićević Bajić i načelnik odeljenja Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva gospodin Siniša Kotur.

Tom prilikom je istaknuta neophodnost ovakvih skladišta za dalji razvoj tržišta biomase, ali i najavljena njihova izgradnja u toku sledeće godine.

Lokacije javnih skladišta biomase bi trebalo da budu poznate do kraja ove godine.

S.J.

Solarna elektrana u Španiji radi i danju i noću

solarna-elektrana-seUkupno dve godine je prošlo od kako je puštena u rad prva i za sada jedina solarna elektrana koja radi i danju i noću i u kišno vreme. Elektrana „Gemasolar“ koja se prostire na površini od 195 hektara, smeštena na jugu Španije nedaleko od Sevilje, proizvodi dovoljno snage da opskrbi strujom 30.000 domaćinstava. To znači da ova elektrana kapaciteta 19,9MW može da proizvede više od 110GWh struje godišnje. Zanimljiv podatak je da ova elektrana može da radi čak 15 sati bez sunčevog napajanja. 2650 solarnih panela od po 120m2 usmerava toplotu ka svetlećem tornju koji se nalazi u sredini postrojenja i na taj način prenosi se 1000 puta veća koncentracija energije nego na zemlji, koja se skladišti u tankeru sa istopljenim solima, na temperaturi višoj od 500 stepeni celzijusa. Isparavanje iz soli se koristi za pokretanje turbine i proizvodnju električne energije. Međutim velika prednost ovog postrojenja je i mogućnost skladištenja energije, što omogućava proizvodnju struje i noću, to jest 60% više energije nego u drugim elektranama koje nemaju sistem za skladištenje.

Cena ovog postrojenja iznosila je 200 miliona evra, a nakon otplate kredita ova elektrana će početi, pored električne energije, da proizvodi i novac. Izgradnju elektrane „Gemasolar” završila je kompanija „Toresol enerdži“ koja je nastupala kao zajednička kompanija španske inžinjerske grupe „Sener“ sa 60% udela, i kompanije „Masdar“ iz Abu Dabija, koja je, podsetimo, zainteresovana za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Srbiji.

M.K.

Elektrana na biogas u Zrenjaninu na čekanju

waste-management-world.com

biogas

Vlada Kraljevine Holandije je u junu ove godine na konkursu podsticaja održivog ekonomskoh razvoja putem poboljšanja energetske efikasnosti odobrila gradu Zrenjaninu sredstva za finansiranje elektrane na biogas koja bi proizvodila toplotnu i električnu energiju.

Vrednost investicije je 729 hiljada evra, a trebalo bi da bude donirana u vidu mašina za predstojeću bioelektranu koje će montirati firma „Host bio enerdži“ iz Holandije. Uslovi konkursa predviđaju da Zrenjanin obezbedi lokaciju predstojeće fabrike, ali i zemljište na kome će se proizvoditi biomasa. Takođe, neophodan je i privatni partner koji bi investirao oko 780 hiljada evra kako bi ovaj projekat bio završen.

JKP „Gradska toplana“ iz Zrenjanina je u avgustu ove godine raspisala javni konkurs za investitore koji su zainteresovani za ovaj projekat, ali je danas saopštila da zbog podnete dokumentacije mogućih investitora, koja nije kompletna, tender mora da bude obustavljen.

Početkom sledeće godine ovo preduzeće će ponovo raspisati tender ako vlada Holandije još uvek bude zainteresovana da ulaže u ovaj projekat.

Ugovor sa privatnim partnerom bi trebalo da bude potpisan na 25 godina, a investitor će imati 75% dobiti od proizvodnje električne i toplotne energije iz ove biogasne elektrane. Elektrana na biomasu u Zrenjaninu bi trebalo da ima instalisanu snagu od 360kW, a proizvodnja energije iz biogasa bi trebalo da počne u oktobru 2014. godine.

S.J.

Foto: waste-management-world.com

U Budvi potpisana Deklaracija o zaštiti prirodnih dobara

zastita zivotne sredinePredstavnici Srbije, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Hrvatske na drugoj međunarodnoj konferenciji „Parkovi dinarskog luka“ koja se održava u Budvi,  usvojili su Deklaraciju o daljem unapređenju zaštićenih prirodnih dobara regiona.

Ova konferencija traje od 2. do 5. decembra, a okuplja 79 predstavnika nacionalnih parkova i parkova prirode iz Srbije i regiona koji pripadaju Dinarskom luku.

Projekat „Parkovi dinarskog luka“ organizuje Svetski fond za prirodu (WWF) i Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore, a predstavlja nastavak sporazuma koji je potpisan 2008. godine, a čiji je cilj zaštita prirode ovog regiona.

Sporazum „BIG WIN for Dinaric Arc“ bi trebalo da unapredi saradnju zemalja potpisnica u očuvanju prirodnih raznolikosti dinarskog regiona, ali i da približi ove zemlje mreži Evropske Unije „Natura 2000” čiji je osnovni cilj da unapredi očuvanje prirode u EU. Ova mreža dobija više milijardi evra za svoje projekte, a čine je područja koje je Evropska Unija proglasila za posebno vredna i značajna u oblasti očuvanja životne sredine.

Dinarski luk koji se prostire na preko više od 100 hiljada kilometara kvadratnih u nekoliko zemalja posebno je značajan zbog toga što je prirodno stanište više od 5 hiljada biljnih i životinjskih vrsta koje ne mogu da se nađu u drugim delovima sveta, a pojedini njegovi delovi su pod zaštitom Uneska.

S.J.

Prva vetroelektrana uskoro u Kazahstanu

vetroparkKompanija „FWT” započela je proizvodnju 22 vetrenjače, pojedinačne snage 2MW, u svojoj fabrici u Nemačkoj za prvi vetropark u Kazahstanu.

Ovaj vetropark biće izgrađen na severu Kazahstana nedaleko od glavnog grada Astana, a prva isporuka vetrenjača je već poslata 27. novembra.

Inače zbog velike godišnje temperaturne promene, od -40 zimi do +40 stepeni celzijusa leti, vetrenjače su optimizovane za rad u posebnim klimatskim uslovima. Kompaniji „FWT”, koja je prošle godine nastala iz firme u stečaju „Fuhrlander“, ovo je prvi veliki ugovor.

Investitori projekta su najveća kazahstanska energetska kompanija „Samruk Enerdži” (Samruk Energy), osnovana radi sprovođenja politike Vlade u pogledu modernizacije i izgradnje energetskih postrojenja, i Evroazijska razvojna banka. Pored njih i Evropska razvojna banka razmatra mogućnost finansiranja ovog velikog projekta, izjavio je njen predstavnik, gospodin Fil Benet, prilikom prve posete Kazahstanu.

Kazahstan je 30. avgusta ove godine usvojio program o energetskoj efikasnosti kojim se obavezuje da do 2015. godine godišnje smanji potrošnju energije za 10%, a takođe propisane su i „fid-in“ tarife kao podsticaj za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

M.K.

Mini hidroelektrana na reci Spreči značajna i za Republiku Srpsku i za BiH

mini hidroelektranaPreduzeće „EEH-Hidroenergija“ iz Gračanice planira izgradnju mini hidroelektrane na reci Spreči u Republici Srpskoj. Ova firma bi trebalo da uloži više od 2 miliona evra u ovaj projekat, a u planu im je i da očiste preko 700 metara korita reke Spreče.

Iz opštine Petrovo su početkom jula dali saglasnost za dobijanje dozvola za izgradnju ove mini hidroelektrane, a trenutno je u toku izdavanje ekološke dozvole. Elektrana će se nalaziti na granici između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine.

Na sastanku opštine Gračanice (Federacija Bosne i Hercegovine) i opštine Petrovo (Republika Srpska) povodom izgradnje mini hidroelektrane izjavljeno je da ove opštine podržavaju izgradnju ovog objekta i smatraju da će imati koristi od njega.

Opštine će dobiti koncesionu naknadu, a trebalo bi i da se popravi oštećeni most koji se nalazi na putu Petrovac-Orahovo, izjavio je direktor preduzeća „EEH-Hidroenergija“ Edin Osmanović, za novinsku agenciju „Srna“.

Inače, iskorišćeni hidropotencijal Bosne i Hercegovine je ispod 40%, što je veoma nisko u poređenju sa evropskim zemljama.

Ipak Bosna i Hercegovina ima u planu izgradnju velikog broja malih hidroelektrana; s tim u vezi u slivu reke Neretve planirana je gradnja više od 40 mini hidroelektrana.

S.J.

Biomasa – budućnost daljinskog grejanja u Srbiji

biomasaNa konferenciji o biomasi „Stanje i razvoj korišćenja biomase u energetske svrhe u Republici Srbiji“ koja je održana juče u PKS ocenjeno je da biomasa predstavlja budućnost daljinskog grejanja u Srbiji, ali da se njena upotreba može proširiti i na druge delatnosti.

Konferenciju je otvorio potpredsednik Privredne Komore Srbije, gospodin Raša Ristivojević, koji je tom prilikom izjavio da je potrebno investiranje u obnovljive izvore energije kako bi se omogućio razvoj privrede, ali i očuvanje životne sredine.

Istakao je i da su za proizvodnju energije iz biomase najpogodnija kogenerativna postrojenja zbog toga što se kao proizvod dobija i toplotna i električna energija. Osim na kogenerativna postrojenja, trebalo bi se fokusirati i na proizvodnju biogoriva, ali i na korišćenje biomase umesto fosilnih goriva. Takođe, zakoni u Srbiji u oblasti obnovljivih izvora energije se moraju uskladiti sa onima u Evropskoj Uniji kako bi došlo do progresa.

Gospodin Dejan Novaković, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, izjavio je da će sledeće godine biti osnovan Budžetski fond za energetsku efikasnost iz koga će se finasirati projekti u oblasti obnovljivih izvora energije, a predviđa se da će najviše takvih projekata biti upravo iz biomase.

Prisutni na konferenciji su izrazili želju da se uskoro otpočne sa projektom „Smanjenje barijera za brži razvoj tržišta biomase“ koji je proizvod zajedničke saradnje Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Privredne Komore Srbije i Razvojnog programa Ujedinjenih Nacija (UNDP).

S.J.

Biomasa – budućnost daljinskog grejanja u Srbiji

Na konferenciji „Stanje i razvoj korišćenja biomase u energetske svrhe u Republici Srbiji“, koja je održana 03.12. u Privrednoj komori Srbije, ocenjeno je da biomasa predstavlja budućnost daljinskog grejanja u Srbiji, ali da se njena upotreba može proširiti i na druge delatnosti.

Konferenciju je otvorio potpredsednik Privredne Komore Srbije, gospodin Raša Ristivojević, koji je tom prilikom izjavio da je potrebno investiranje u obnovljive izvore energije kako bi se omogućio razvoj privrede, ali i očuvanje životne sredine. On je takođe istakao da su za proizvodnju energije iz biomase najpogodnija kogenerativna postrojenja zbog toga što se kao proizvod dobija i toplotna i električna energija, ali i da se, osim toga, treba fokusirati i na proizvodnju biogoriva, kao i na korišćenje biomase umesto fosilnih goriva. Prema njegovim rečima, zakoni u Srbiji u oblasti obnovljivih izvora energije se moraju uskladiti sa zakonima u Evropskoj Uniji kako bi došlo do progresa.

Gospodin Dejan Novaković, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, izjavio je da će sledeće godine biti osnovan Budžetski fond za energetsku efikasnost kojim će projekti u oblasti obnovljivih izvora energije biti finansirani, a predviđa da će najviše takvih projekata biti upravo iz biomase.

Prisutni su izrazili želju da se uskoro otpočne sa projektom „Smanjenje barijera za brži razvoj tržišta biomase“ koji je proizvod zajedničke saradnje Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Privredne Komore Srbije i Razvojnog programa Ujedinjenih Nacija (UNDP).

S.J.

Podsetnik: Konkurs za dodelu sredstava za ponovnu upotrebu otpada

keseMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je u avgustu ove godine javni konkurs kojim se dodeljuju podsticajna sredstva za ponovno upravljanje otpadom ili za dobijanje energije iz plastičnih kesa tregerica.

Na konkurs se mogu prijaviti proizvođači kesa tregerica čija je debljina preko 20 mikrona kao i licencirani operateri otpada.

Ova podsticajna sredstva će biti dodeljena po kilogramu ili po toni, u zavisnosti od vrste otpada koji se koristi; najmanje za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije (5 dinara po kilogramu), a najviše za reciklažu otpadnih guma (18390 dinara po toni).

Podsticajna sredstva će se dodeljivati i za ponovnu upotrebu akumulatora, industrijskih baterija, rashladnih i grejnih uređaja, različitih svetiljki, elektronske i električne opreme.

Svi zainteresovani mogu da se prijave do 31. januara 2014. godine.

Konkursnu dokumentaciju možete preuzeti ovde.

Porezi u Bugarskoj odbijaju investitore u obnovljive izvore energije

obnovljivi izvori energijeStrani investitori u Bugarskoj se ovih dana sve više protive uvođenju poreza na prihod od 20% za proizvođače energije iz obnovljivih izvora.

Ovaj predlog uvođenja poreza izneo je gospodin Volen Siderov, šev nacionalističke partije, tokom glasanja o donošenju Zakona o budžetu za 2014. godinu.

Ubrzo nakon toga, u nedelju, predstavnici Asocijacije italijanskih i nemačkih biznismena u Bugarskoj su se obratili premijeru Bugarske, ali i ministru ekonomije i energetike, uz iznošenje stava da je uvođenje ovog poreza kontradiktorno preporukama Evropske Komisije što bi moglo pogoršati investicionu klimu u zemlji i smanjiti poverenje u bugarski energetski sektor.

Na ovaj način diskriminišu se proizvođači energije iz vetroparkova i solarnih elektrana i povećava se opasnost od retroaktivnog uticaja na ekonomiju u ovoj oblasti.

Ovakav izostatak strategije i vizije u razvoju energetskog sektora u Bugarskoj nateraće investitore da sada dobro razmisle pre nego što dođu u Bugarsku.

M.K.

Korišćenje „simprolita“ obezbeđuje energetski efikasnu gradnju

simprolit„Simprolit system” koji je nastao u saradnji Srbije i Rusije danas predstavlja ekološki, energetski efikasni, ali i najjeftiniji sistem izgradnje objekata.

Simprolit je sastavljen od kuglica stiropora koje su obavijene sa šest dodataka i vibracijom, a sve to je povezano cementom kako bi se dobila cementna rešetka.

Uz odlične performanse, štednju energije i leti i zimi, gradnja ovim sistemom omogućava da vazduh prolazi kroz zidove tako da nema štetnih materija koje se zadržavaju unutar objekta. Osim toga, materijal može da pluta po vodi, otporan je na vatru oko 3 sata, stabilniji je u slučaju zemljotresa.

Veoma je lak pa omogućava bezbednu nadogradnju, ali poseduje i veliku otpornost na vremenske uslove o čemu svedoče i srpski, ruski i evropski sertifikati koje poseduje.

Kreator ovog pronalaska je dr Milan Dević koji je i dobitnik svetskih nagrada za simprolit. Inače firma „Simprolit“ proizvodi različite tipove blokova, fasadnih ploča, međuspratnih ploča, termoizolacije od ovog materijala, a kojim su izgrađene stambene zgrade i restorani u Beogradu, aerodrom u Moskvi, stambeni objekti, domovi zdravlja i tržni centri u Rusiji.

Uskoro javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na preostalim lokacijama u Srbiji

ministarstvo energetikePredstavnici 20 lokalnih samouprava i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine sastali su se juče u prostorijama ovog ministarstva kako bi razgovarali o predstojećem javnom pozivu za izgradnju mini hidroelektrana.

Gospodin Dejan Trifunović, pomoćnik ministra za elektroenergetiku, prisustvovao je ovom sastanku na kojem se, između ostalog, govorilo i o koracima koje je resorno ministarstvo preduzelo u okviru izbora lokacija i dobijanja dozvola. Predstavnicima opština su predstavljeni i zakoni u oblasti obnovljivih izvora energije, kao što je Nacionalni akcioni plan, različite uredbe, novi Zakon o energetici.

Naglašeno je da će investitori lakše dobijati dozvole za gradnju ovakvih projekata, ali i da su zakoni napravljeni tako da će ceo proces dodeljivanja lokacija biti transparentan. S druge strane, predstavnici opština su izložili i svoje probleme u vezi sa dobijanjem dozvola. Jedan od najčešćih uzroka za ostajanje bez lokacijskih i građevinskih dozvola su nerešeni odnosi među vlasnicima lokacija, kažu iz lokalnih samouprava.

Podsetimo, Ministarstvo energetike je u februaru ove godine raspisalo javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija, a u junu je potpisan Trojni memorandum o razumevanju kojim se odobrava izgradnja 212 MHE. Za preostale lokacije mini hidroelektrana investitori će moći da konkurišu čim Ministarstvo energetike raspiše drugi javni poziv.

Antidamping mere za Kinu

solarni paneliOvog petka, 6. decembra, počeće da se sprovode antidamping mere koje Evropska Unija uvodi Kini. Ove mere će se odnositi na fotonaponske panele iz Kine koji se u Evropskoj Uniji prodaju po niskim cenama.

Podsetimo, sukob između EU i Kine počeo je još tokom prošle godine kada je Evropska Unija tražila od Kine da poveća cenu svojih panela jer niskim cenama šteti evropskim proizvođačima.

Kina je to odbila i tako je u septembru 2012. godine pokrenuta antidamping istraga protiv ove zemlje.

U junu ove godine komesar za trgovinu Evropske Unije, gospodin Karel de Guht, uveo je porez u EU od 12% na kineske solarne panele i tom prilikom izjavio da bi cena ovih panela trebalo da bude znatno veća, ali i izrazio želju da se postigne dogovor sa Pekingom.

S obzirom da do dogovora nije došlo, od petka će se u svim zemljama EU plaćati veća cena za kineske solarne panele naredne 2 godine.

Inače, antidamping mere uvodi zemlja koja smatra da je niska cena nekog uvoznog proizvoda oštetila njenu industriju. U ovom slučaju jeftini kineski solarni paneli koji zauzimaju preko 65% tržišta doveli su do gašenja nekoliko evropskih proizvođača solarnih panela, kojih je najviše u Nemačkoj.

Odlaganje medicinskog otpada u Srbiji

medicinski otpadU Srbiji se svake godine proizvede između 4500 i 5000 tona medicinskog otpada, ali ne postoji adekvatan program za njegovo odlaganje. Prema „Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom“ koji je donet od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine 2010. godine, sterilisan i usitnjen otpad se razvrstava po kategorijama u atestirane kontejnere različite boje koji se zaključani odvoze na deponije. Obično su to gradske deponije, jer danas postoji samo 7 sanitarnih deponija na teritoriji naše zemlje koje se vode kao regionalne, ali se samo oko 10% medicinskog otpada odlaže na njima. Mnoge deponije, na kojima se odlaže medicinski otpad, se nalaze blizu grada, pa čak i u samom centru.

Dozvole za upravljanje medicnskim otpadom

Tokom prošle godine Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine podelilo je svega 6 dozvola za upravljanje medicinskim otpadom. Dom zdravlja Kragujevac je prvi koji je dobio trajnu dozvolu za uništavanje medicinskog otpada u Srbiji. Za dobijanje dozvole za upravljanje medicinskim otpadom potrebno je da svaka ustanova koja proizvodi više od 500kg ovakvog otpada napiše plan o njegovom upravljanju u sledeće tri godine, ali i da ima osoblje zaduženo za upravljanje takvim otpadom. Posle podnošenja dokumentacije i različitih provera dobija se akreditacija ISO 15189, a zatim i akreditacija Ministarstva zdravlja i tek onda može da se konkuriše za dobijanje dozvole za upravljanje medicinskim otpadom. Za ovu dozvolu je potrebno imati odgovarajuće prostorije, tehnologiju, kao i radni kadar koji je prošao obuku o upravljanju medicinskim otpadom.

Neki od gradova koji su rešili svoj problem sa medicinskim otpadom su Kraljevo i Kruševac. Naime, zdravstveni centar „Studenica“ iz Kraljeva dobio je donaciju Evropske Unije koja je omogućila nabavku mašina za sterilisanje i drobljenje ovakve vrste otpada, ali i posebna vozila za prikupljanje medicinskog otpada iz drugih ustanova koje generišu ovakav otpad na teritoriji Kraljeva. U opštini Kruševac je pre pet godina započet projekat rešavanja medicinskog otpada posredstvom Evropske Unije. Sterilizatorima i ostalom opremom za odlaganje medicinskog otpada opremljeni su domovi zdravlja kao i Zavod za javno zdravlje, a zatim je nabavljeno i posebno vozilo za prevoz ovakvog otpada. Prikupljanje i sterilizacija medicinskog otpada se obavlja i u privatnim firmama, čime je problem odlaganja medicinskog otpada na teritoriji grada Kruševca u potpunosti rešen. U Prokuplju postoji Centar za reciklažu medicinskog otpada u kome se uništi oko 40 tona otpada godišnje. U ovaj centar se specijalizovanim vozilom-autoklavom dovozi medicinski otpad iz zdravstvenih ambulanti na jugozapadu Srbije, a zatim se vrši njegovo recikliranje po tehnologiji koju je propisala Evropska Unija. U Beogradu, u Reciklažnom centru za preradu medicinskog otpada „Šumice“, godišnje se preradi oko 200 tona ovakvog otpada i to u skladu sa zakonima Evropske Unije.

Neki od negativnih primera za upravljanje medicinskim otpadom su laboratorijski otpad napuštenog preduzeća, a koji se čak 6 godina nalazio u samom centru grada Kragujevca i to ispod prostorija Dečjeg pozorišta; zatim deponija u Pančevu na kojoj se odlaže medicinski otpad, a koja se nalazi u naselju pored reke Tamiš. U Novom Sadu je medicinski otpad čak nađen u kontejnerima u centru grada, dok je u centru Jagodine prošle godine pronađeno nelegalno skladište medicinskog otpada u napuštenoj kući.

Veliki problem predstavljaju i lekovi kojima je istekao rok trajanja, a koje građani bacaju sa ostalim smećem, dok su retki oni koji taj otpad predaju apotekama.

Srbija nema spalionice medicinskog otpada

Znatan broj evropskih zemalja poseduje spalionice medicinskog otpada u kojima se on uništava, a otpad se do spalionica odvozi posebnim automobilima. Ove spalionice su izgrađene po posebnim propisima Evropske Unije tako da ne emituju ugljen dioksid u atmosferu, pa ne dolazi do zagađenja vazduha.

Da bi i Srbija dobila ovakvu spalionicu medicinskog otpada potrebno je ulaganje od oko 100 do 400 miliona evra, u zavisnosti od njene veličine. Evropska Unija je u protekle 4 godine Srbiji donirala oko 13 miliona evra za odlaganje medicinskog otpada što je iskorišćeno za nabavku opreme za odlaganje, posebnih automobila kojima se takav otpad prevozi, ali i obučavanja zdravstvenih radnika. Uprkos tome što je svest o odlaganju medicinskog otpada podignuta na viši nivo, znatan broj ustanova nema dozvolu za upravljanje medicinskim otpadom jer nisu ispunile propisane uslove za to. Ovakve ustanove zbog toga moraju ovlastiti specijalizovane firme koje će njihov otpad odvoziti ili uništavati.

Ipak, veći deo medicinskog otpada iz Srbije se izvozi u druge zemlje što je veoma skupo. Sredstva koja se koriste za plaćanje ovih visokih troškova izvoza otpada mogla bi da se iskoriste za izgradnju neophodne spalionice medicinskog otpada čime bi se ispoštovao zakon o odlaganju medicinskog otpada i rešio problem uništavanja ovih opasnih materija i za čoveka i za sredinu, što je u nedostatku adekvatnih sanitarnih deponija više nego neophodno.

S.J.

1...1.5161.5171.518...1.524Page 1.517 of 1.524

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st jul
No Events
Events for 1st avgust
No Events
Events for 2nd avgust
No Events
Events for 3rd avgust
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th avgust
No Events
Events for 5th avgust
No Events
Events for 6th avgust
No Events
Events for 7th avgust
No Events
Events for 8th avgust
No Events
Events for 9th avgust
No Events
Events for 10th avgust
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th avgust
No Events
Events for 12th avgust
No Events
Events for 13th avgust
No Events
Events for 14th avgust
No Events
Events for 15th avgust
No Events
Events for 16th avgust
No Events
Events for 17th avgust
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th avgust
No Events
Events for 19th avgust
No Events
Events for 20th avgust
No Events
Events for 21st avgust
No Events
Events for 22nd avgust
No Events
Events for 23rd avgust
No Events
Events for 24th avgust
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th avgust
No Events
Events for 26th avgust
No Events
Events for 27th avgust
No Events
Events for 28th avgust
No Events
Events for 29th avgust
No Events
Events for 30th avgust
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs