Home Blog Page 1480

Obnovljivi izvori energije – mogućnost razvoja nerazvijenih opština

Obnovljivi izvori energije mogućnost razvoja nerazvijenih opštinaNa konferenciji „Program održivog razvoja nedovoljno razvijenih opština 2014-2020.“ održanoj juče u Palati Srbija, u organoizaciji Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih opština, ministar energetike Zorana Mihajlović istakla je mogućnosti za razvoj nedovoljno razvijenih opština opština, a jedna od njih je ulaganje u obnovljive izvore energije. Primer iz prakse su i vetroparkovi snage 350 megavata, ukupnih investicija oko 500 miliona evra, koji će biti izgrađeni upravo u nedovoljno razvijenim opštinama kojih je u Srbiji čak 46. Ona je podsetila i da će se upravo u tim opštinama gratiti 73 mini hidroelektrane (MHE) za koje su dodeljene lokacije i odabrani potencijalni investitori na javnom pozivu iz ove godine, a tom prilikom ministar je najavila da će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine uskoro raspisati novi javni poziv u dvadesetak opština u Srbiji za dodelu lokacija za izgradnju MHE.

Pored toga, ministar je ponovo istakla značaj uspostavljanja javno-privatnih partnerstava kao mogućnost privlačenja investicija u nerazvijene opštine i ocenila da se mora uspostaviti bolja kompunikacija između lokalnih samouprava, investitora i države. Ona je iskoristila priliku na konferenciji da pozove investitore da ulažu u obnovljive izvore energije, posebno iskorišćenje biomase, kao i u projekte energetske efikasnosti.

B.R.

Foto: merz

Kina se guši u smogu dok pravi eko grad

Kina se guši u smogu dok pravi eko-gradZvaničnici Kine potpuno su evakuisali jedan od većih gradova zemlje, Harbin u provinciji Heilongijang, zbog neverovatne koncentracije smoga. Indeks za merenje koncentracije smoga u vazduhu dostigao je neverovatan 1000-ti podeok! Sve količine preko 300 se smatraju opasnim, a Svetska zdravstvena organizacija navodi da je dozvoljeni dnevni nivo 20.

Škole su zatvorene, takođe i aerodrom, a saobraćaj je u sveopštem haosu u Harbinu, gradu koji broji 11 miliona ljudi. Posetiocima regije se preporučuje oprez. Tačnije, smog koji se zadržao već duže vreme je omogućio nagomilavanje raznih zagađivača u vazduhu iznad grada. Zvaničnici kažu da će se opasnost najverovatnije zadržati i u narednih 24h.

Kina je poznata po problemima sa smogom. Destinacije sa visokim prometom ljudi poput Pekinga i Šangaja su u značajno boljem stanju od Harbina, ali i u njima je koncentracija smoga generalno 5 puta veća od dozvoljene.

U Šangaju je takođe, prema poslednjim navodima iz Kine, došlo do enormne koncentracije smoga, u tolikoj meri da je oboren svojevrsan rekord u tom pogledu i svim stanovnicima se savetuje ostanak u zatvorenim prostorijama, a gradske vlasti apeluju na fabrike da prekinu rad i time emisiju štetnih materija.

eko gradIpak jedna od incijativa ide u prilog zvaničnicima. Reč je o zajedničkom projektu između Kine i Singapura na stvaranju u potpunosti ekološkog grada. Zamisao je da se stvori model koji je praktičan, održiv i pre svega, koji je moguće reprodukovati i primeniti i na ostale gradove u Kini, kao i na ostatak sveta.

Vizija takozvanog „Tianjin Eco-City“ projekta se ogleda u tome što se teži ka stvaranju harmonične i samoodržive zajednice koja može da podrži potrebe urbanizacije Kine i koja će biti moderan grad u kome će moći da živi 350.000 stanovnika. Plan je da se taj cilj ostvari do 2017. godine. Ovaj model takođe nije zamišljen kao prototip, gde će svoje mesto u gradu naći samo oni koji će moći da priušte visoke cene i finansijski isprate standard života u istom, već je glavni akcenat stavljen upravo na gorepomenutu reprodukciju modela.

Prvi eko-grad ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude poslednji pa sami zvaničnici rade na tome da, pored toga što će se grad napajati energijom iz isključivo čistih i nezagađujućih obnovljivih izvora energije, takođe podignu svest i samih stanovnika o značaju očuvanja okoline i potrošnje energije. Celokupan projekat osmišljen kao svojevrsni mega-eksperiment u kome svi njegovi stanovnici imaju ličnog udela i doprinosa.

Značajno je napomenuti da ova zamisao nije previše idealističke prirode gde će se ograničavati slobode građana, kao sto je pravo na vožnju automobila i tome slično.

Trenutno je u ovaj projekat uloženo oko 11 milijardi evra, a do kraja projekta ukupna cifra će dostići broj od oko 25 milijardi evra, zajedničkog uloga kineske i vlade Singapura.

Ono čemu obe vlade teže je razvijanje jeftine tehnologije koja se može industrijalizovati, proizvesti i prodati na drugim tržištima, u isto vreme da bude i ekološka i ekonomski isplativa.

N.M.

Počela izgradnja prve solarne elektrane u Goraždu

model - solarna elektranaIzgradnja prve solarne elektrane započela je u bosansko-podrinjskom kantonu Goražde, u selu Rešetica. Ovaj projekat u prvoj fazi vredi pola miliona konvertibilnih maraka (KM) tj. 250 hiljada evra. Kompletna vrednost investicije je oko 1,25 miliona evra, dok je ugovor o prodaji električne energije potpisan sa Elektroprivredom BiH. Planirano je da ova solarna elektrana otpočne sa radom naredne godine.

Kapacitet solarne elektrane je 150 kilovata tako da je u mogućnosti da strujom napaja čak 75 domaćinstava.

Reč je o svojevrsnom poslovnom poduhvatu preduzetnika Azema Bujaka iz Sarajeva koji je odlučio da baš u rodnom mestu započne i dovrši izgradnju objekta za proizvodnju solarne energije.

Do sada je završena metalna konstrukcija kao i betonski radovi i, po rečima gospodina Bujaka, u narednim danima se očekuje dospeće solarnih panela i preostale potrebne opreme iz Nemačke.

Preduzetnik Bujak navodi i da je bilo dosta poteškoća, najvišena oko zakonskih regulativa koje prvobitno nisu bile usvojene tako da mu je za pribavljanje svih potrebnih papira bilo potrebno čak 11 meseci. On smatra da nadležne institucije treba blagovremeno da reaguju i obezbede potrebne uslove za poslovanje privrednika.

Uporedo sa ovim projektom, Bujak radi na pribavljanju sve potrebne dokumentacije za početak izgradnje još jedne, pet puta veće solarne elektrane. Izgradnja ove elektrane, za koju je građevinska dozvola obezbeđena, treba da počne u toku proleća 2014. godine.

N.M.

Model javno-privatnog partnerstva u projektima EE i OIE

Model javno-privatnog partnerstva u projektima EE i OIENa biznis konferenciji o energetskoj efikasnosti „BEES 2013.“ juče u Beogradu, mogli su se čuti predlozi podsticaja investiranja kroz model javno-privatnih partnerstava. Ministar energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, pokrenula je tu temu kao predlog lokalnim samopravama. Ambasador Holandije u Srbiji, gospodin Loran Stokvis (Laurent Stokvis) napomenuo je da su privatno-javna partnerstva u zapadnoj Evropi glavni pokretač projekata, a negde i obaveza države. Čak 80 odsto infrastrukturnih projekata u evropskim zemljama finansirano je upravo iz javno-privatnih partnerstava, dok su pokretači inovacija privatne firme.

Pored toga, ambasador Stokvis je istakao da je za energetsku nezavisnost Srbije važno iskorišćenje potencijala iz obnovljivih izvora energije, a zahvaljujući prirodnim bogatstvima i geografskim mogućnostima Srbija može postati lider u toj oblasti. Otuda je značajno povezati korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije i javno-privana partnerstva. Ministar Mihajlović predlaže model javno-privatnog partnerstva u slučaju kogenerativnih postojenja koja podižu energetsku efikasnost toplana, s ciljem da se trenutni stepen efikasnosti 57 toplana u Srbiji poveća sa raspona od 20 do 42 odsto na raspon od 85 do 90 odsto.

Zakon o javno privatnom partnerstvu i koncesijama (2011) kaže da je „javno-privatno partnerstvo dugoročna saradnja između javnog i privatnog partnera radi obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja, koje može biti ugovorno ili institucionalno“ i da se izbor privatnog partnera vrši putem javne nabavke.

Srbija ima Centar za javno-privatna partnerstva Privredne komore Beograda osnovan 2011. godine upravo s ciljem da informiše, edukuje i poveže privatnu i javnu stranu kroz model javno-privatnog partnerstva, i pomogne njegovoj implementaciji kroz kapitalne infrastrukturne projekte i lokalne strategije održivog razvoja.

Energetski Portal najavljuje predstavljanje opština koje su primenile model javno-privatnog partnerstva u sektoru obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i opština koje planiraju ovakav oblik investiranja u kapitalne lokalne i državne projekte.

B.R.

Završena konferencija o energetskoj efikasnosti u Beogradu

Uspešno završena konferencija o energetskoj efikasnosti u Beogradu„Konferencija energetske efikasnosti U Srbiji – BEES 2013.“ održana je danas u Sava centru u Beogradu, u organizaciji nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), a pod pokroviteljstvom Ministarstava energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Ministarstva građevine.

Cilj je bio da se lokalnim samoupravama predstave održivi modeli za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti kroz direktno povezivanje sa finansijskim institucijama i kompanijama koje na tržištu nude najoptimalnija komercijalna rešenja.

Uoči skupa ministar energetike Srbije, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je da će od 1. januara 2014. početi sa radom Fond za energetsku efikasnost za koji je iz budžeta namenjeno 400 miliona dinara, što je manje od planiranog, kao i da će se za 10 dana znati pravilnik o tome kako neko može da aplicira za novac iz ovog fonda.

Na otvaranju konferencije, ministar je istakla da je ministarstvo energetike postavilo dobre osnove da se može konkretno razgovarati o sektoru energetske efikasnosti i da je to jedan od prioriteta energetskog razvoja, a što je Srbija definisala od momenta formiranje ove vlade. Takođe, Mihajlović je precizirala da je u martu usvojen Zakon o efikasnom korišćenju energije i da je u toku izrada podzakonskih akata. Cilj Srbije je da se do 2020. godine potrošnja energije smanji za 9 odsto i da ima 27 odsto finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora.

Ona je istakla da je kritična tačka u podizanju energetske efikasnosti koordinacija sa lokalnim samoupravama, i tom prilikom naglasila da je neophodno podsticati investicije po modelu javno-privatnog partnerstva, posebno u slučaju kogenerativnih postojenja koja podižu energetsku efikasnost toplana. Pored toga, važno je i da se bankarski sektor uključi u projekte EE i omogući povoljne kredite za postizanje energetske efikasnosti, i najavila je da će ministarstvo otpočeti razgovore sa poslovnim bankama o dugoročnim i subvencionisanim kreditima za unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstiva, što će smanjiti račune za struju od 30 do 35 odsto.

Ministar građevine i urbanizma, Velimir Ilić, istakao je da je skorašnja novina da u Srbiji ni jedna zgrada više ne može biti izgrađena bez dozvole o energetskoj efikasnosti i energetskog pasoša. On očekuje da mere energetske efikasnosti treba da donesu realne rezultate u periodu pred nama, a samim tim i zapošljavanje desetina hiljada radnika u ovom sektoru.

Konferencija je bila koncipirana u tri ovorena tematska panela i B2B sastanke, a protekla je u znaku predstavljanja konkretnih mogućnosti za realizaciju projekata energetskih intervencija i sanacija na zgradama, tehničkih sistema i javne rasvete, kao i predstavljanja trenutnih dostupnih modela finansiranja, uslova apliciranja i ugovaranja, uz prezentaciju raspoloživih resursa.

Ovaj događaj godine okupio je preko 400 učesnika, od predstavnika međunarodnih finansijskih institucija poput Svetske banke, EBRD, EIB, KfW, GIZ, IWO, JICA, USAIDE, UNDP, ASE, domaćih komercijalnih banaka, kompanija sa iskustvom u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora, do proizvođača materijala i opreme, kao i izvođača radova u oblasti energetske efikasnosti.

B.R.
Foto: merz

Beskamatni krediti za kupovinu solarnih sistema u Crnoj Gori

ministarstvo-ekonomije-crna-goraProjekat „Montesol“, koji je sproveden sa ciljem davanja beskamatnih kredita domaćinstvima za kupovinu solarnih sistema za zagrevanje vode, produžen je do naredne godine, saopšteno je iz Ministarstva ekonomije Republike Crne Gore.

Ovaj projekat je nastao još 2011. godine kao zajednička inicijativa Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine, Ministarstva zaštite životne sredine, kopna i mora Republike Italije i Ministarstva ekonomije Republike Crne Gore, a okuplja oko sebe 13 kvalifikovanih distributera/instalatera. Novčana sredstva, namenjena ovom projektu, obuhvataju milion američkih dolara, pri čemu je Ministarstvo ekonomije Republike Crne Gore izdvojilo 500.000 evra iz donacija za potpunu subvenciju kamatne stope na kredite. Ovo je prvi projekat ovog tipa na teritoriji Republike Crne Gore i regiona, pri čemu sve interesne strane u projektu imaju garancije vlade. Procenjeno je da se kroz ugradnju ovih solarnih sistema ostvari ušteda od 2.000kWh na godišnjem nivou, odnosno preko 200 evra po domaćinstvu.

Iako su krediti, koje su davale „NLB Montenegrobanka“ i „Hypo Alpe Adria“ banka, bili bespovratni, uslovi korišćenja nisu bili odgovarajući, kao ni količina kreditnih sredstava namenjenih jednom domaćinstvu. Kao posledica toga, iz fonda je u prve dve godine trajanja projekta iskorišćeno samo 35 odsto novčanih sredstava. Zbog toga je resorno ministarstvo po drugi put produžilo trajanje projekta. Sam fokus projekta je ovog puta proširen i na pravna lica iz oblasti turizma, pri čemu je i dalje obezbeđena tehnička inspekcija ugrađenih sistema.

Kroz kredite koji sada iznose i do 5.000 evra, i sa periodom otplate do sedam godina, sa nula odsto kamate, Ministarstvo ekonomije Crne Gore se nada da će projekat uspešno privesti kraju.

Đ.L.

Rusija investira i u obnovljive izvore enegije i u nuklerne reaktore

rusijaNa sastanku sa članovima biznis grupe SAD-a na institutu „Brukings“ u Vašingtonu, ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio je da će Rusija uloziti čak 17 milijardi dolara u razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije do 2020 godine.

Prema procenama ruske vlade, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u Rusiji treba da poraste do čak 300% do 2020 godine.

Sa druge strane, ruske kompanije trenutno grade 9 nuklearnih reaktora u Rusiji i 19 u inostranstvu, a ministar Novak je tim povodom istakao da će se udeo nuklearne energije u domaćoj proizvodnji povećati sa trenutnih 16% na 19%.

N.M.

HE „Đerdap 1″ i HE „Đerdap 2″ premašile očekivanu proizvodnju struje u novembru

djerdapHidroelektrane na Dunavu, „Đerdap 1″ i „Đerdap 2″ uspešno su iskoristile povoljne rečne tokove Dunava tokom prošlog meseca. Obe hidroelektrane su značajno premašile plan proizvodnje električne energije u novembru, tačnije, hidroelektrana „Đerdap 1″ za 29%, a „Đerdap 2″ za čak 39%.

Podsetimo, revitalizacija „Đerdapa 1″ je započela još 2009 godine, a očekuje se da bude privedena kraju 2018 godine. Očekivana dobit iz revitalizacije HE ogleda se u tome što će tim postupkom radni vek postrojenja biti produžen za 40 godina i snaga istog će biti povećana za 66MW, dok je sadašnja proizvodnja električne energije u HE „Đerdap 1″, 5 milijardi kilovat časova.

Prema prioritetu investiranja resornog ministarstva planirana je i izgradnja nove hidroelektrane „Đerdap 3″ za koju je zainteresovan veliki broj kompanija iz Kine i Rusije i drugih zemalja, a naverovatnije u prvom kvartalu 2014. godine znaće se sa kim će Srbija realizovati tako značajan projekat, čemu će prethoditi neophodne studije izvodljivosti kao i razgovori sa okolnim državama.

N.M.

Pravilnik o radu Fonda energetske efikasnosti za 10 dana

Uoči skupa „Biznis Energetske Efikasnosti u Srbiji – BEES 2013″ ministar energetike Srbije, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je da će od 1. januara 2014. početi sa radom Fond za energetsku efikasnost za koji je iz budžeta namenjeno 400 miliona dinara, umesto 900 miliona dinara koliko je bilo planirano, ali da će ministarstvo razgovarati sa potencijalnim donatorima fonda kako bi se obezbedilo više novca u svrhu sprovođenja i finansiranja projekata energeske efikasnosti.

Očekuje se da za 10 dana bude poznat kompletan pravilnik o tome kako neko može da aplicira za novac iz ovog fonda.

Inače, fond za energetsku efikasnost je budžetski fond Republike Srbije predviđen Zakonom o efikasnom korišćenju energije, a sredstva iz fonda biće namenjena projektima povećanja energetske efikanosti u javnom sektoru, ali i projektima građana i privatnog sektora u istoj oblasti.

B.R.

Foto: merz

Nemački „RWE“ odustao od izgradnje kolosalnog vetroparka u Velikoj Britaniji

Nemački „RWE“ odustao od izgradnje kolosalnog vetroparka u Velikoj BritanijiNemački energetski gigant „RWE“ je izdao saopštenje za javnost u kom obrazlaže zašto neće nastaviti sa prvobitnim planom izgradnje kolosalnog vetroparka, vrednosti 4 miijarde funti, u Bristolskom kanalu na obalama severne Britanije.

Predstavnik „RWE“ je izjavio da je u poređenju sa drugim mogućnostima, na i van obala Velike Britanije, i u svetlu značajnih tehničkih poteškoća specifičnih za regiju, a indentifikovanih iz ekstenzivnog istraživanja, za sada, za njihovu kompaniju nije isplativo da nastavi sa razvijanjem projekta u zoni Bistolskog kanala. Pored toga, postojao je i žestok otpor grupa koje se zalažu za očuvanje životne sredine.

Atlantski Niz (Atlantic Array) je trebalo da bude jedan od najvećih vetroparkova na svetu sa cak 240 turbina koje bi proizvodile cak 1200MWh struje, napajajući 900.000 domaćinstava.

Direktor kompanije za (offshore) vetrove, Pol Kovling (Paul Cowling) rekao je da kompanija nije lako donela ovu odluku, ali da sada nije pravo vreme da nastave razvijanje ovog projekta, uz najavu da će nastaviti da se fokusiraju na druge, tehnički manje zahtevne projekte.

Prema rečima predstavnika odeljenja energetike i klimatskih promena, ova odluka doneta je isključivo iz tehničkih razloga i pokazatelj je mnogih kompleksnih izazova koji prate konstrukciju ovakvog vetroparka, poput obavljanja istraživanja u dubokoj vodi i u nepovoljnim uslovima na morskom dnu.

Velika Britanija ima potencijala i cilj za proizvodnjom značajnih količina energije iz vetra do 2020. godine pa stručnjaci navode da će odluka kompanije „RWE“ značajno otežati britanskoj vladi da dostigne planirani cilj proizvodnje od 15% proizvodnje i potrošnje energije iz obnovljivih izvora od ukupne potrošnje energije. Raniji izveštaji ukazuju da Velika Britanija nije uspela ni da ispuni cilj za 2011/2012. kada je generisala 3,8% energije iz obnovljivih izvora umesto planiranih 4%.

N.M.

Konverzija otpada u proizvodnji vodonika kao goriva

Konverzija otpada u proizvodnji vodonika kao goriva
Vodonik – Resurs budućnosti

Više kompanija u SAD je zaključilo ugovore o partnerstvu sa deponijama, a u vezi sa izgradnjom energetskog postrojenja koje bi proizvodilo energiju sagorevanjem vodonika konverzijom različitih vrsta otpada.

Naime, takozvani ,,sistem konvertera plazme’’ razgrađuje otpad i u tom procesu odvaja vodonik, gorivo i ostale eko-neškodljive nusprodukte samog sistema.

Materijal sa deponija, otpad medicinskog i životinjskog porekla su primarni izvori za preradu. Vodonik dobijen na ovaj način koristi se kao gorivo za pokretanje mašina i za proizvodnju električne energije.

Ovim se, u praktičnom smislu, otvara mogućnost za potpunu energetsku nezavisnost deponija, jer bi postrojenja ovog tipa, a manjih razmera, implementirana u sisteme opreme deponija, proizvodila električnu energiju neophodnu za rad drobilica, presa i ostale teške mehanizacije. Ovim putem, otpad dobija jos jednu ekološku ulogu, a ne samo ulogu zagadjivača zemljišta i vode.

Interesovanje u vezi sa proizvodnjom vodonika na ovakav način je na zavidnom nivou, jer 500 grama vodonika ima čak dva puta više energije od iste količine goriva koja se koristi za motore mlaznih aviona.

Primarni princip funkcionisanja postrojenja je u izlaganju otpada izuzetno visokim temperaturama, a taj se proces odvija u takozvanim konvertorima plazme. Ovim procesom se oslobađa sintetički gas korišćen za dobijanje vodonika i metanola, takođe se dobija netoksični kamen koji se u građevini koristi kao izuzetan abraziv.

Rasprostranjenijom primenom ovog sistema garantuje se smanjenje količina raznih vrsta otpada koji je veliki problem današnjice, a prepreke sistema ovog tipa, koje sprečavaju njihovu globalnu rasprostanjenost trenutno su cena i pouzdanost sistema.

N.M.
Foto: rollinger.lu

75 miliona evra za održivu energetiku zapadnog Balkana iz Evropske banke za obnovu i razvoj

Evropska banka za obnovu i razvojU cilju pospešivanja upotrebe obnovljivih izvora energije, a kao posledica velikih neiskorišćenih potencijala na teritoriji celokupnog Balkana, Evropska banka za obnovu i razvoj, EBRD, je pokrenula novi finansijski okvir od 75 miliona evra. Osnovna namena fonda podrazumeva obezbeđivanje kreditnih linija bankama u Srbiji, Privremenoj misiji UN na Kosovu, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i BJR Makedoniji.

Novootvoreni fond predstavlja pokušaj eliminisanja ranijih nedostataka podrške investitorima. Projekat fonda nastoji da obezbedi izvore dugoročnog finansiranja za investitore, a da im pritom pruži i podršku u pogledu tehničke ekspertize. Iako namenjen svim zemljama na teritoriji Balkana, projekat je tek u prvoj fazi, pa je trenutno realizovan samo na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske, BJR Makedonije i Srbije.

WeBSEFF II je deo već postojećeg regionalnog programa za energetsku efikasnost za zemlje zapadnog Balkana, i direktno je podržan od strane Evropske unije sa 11,5 miliona evra bespovratnih sredstava za investicione programe i aktivnosti tehničke saradnje.

Ključni ciljevi ove inicijative su otvaranje novih tržišta, kao i obezbeđivanje efikasne alokacije sredstava kroz finansiranje privatnih i individualnih interesenata za projekte energetske održivosti.

Prema rečima direktora EBRD za Srbiju, gospodina Matea Patronea, poseban akcenat je na iskorišćenju energetskog potencijala gradskih opština, ali i na eliminisanju nedostataka u korišćenju energije iz obnovljivih izvora na teritoriji Balkana.

Ono što je značajno je činjenica da novi finansijski okvir predstavlja samo nastavak uspešnih aktivnosti na polju finansiranja održive energije na Balkanu, koje su pokrenute od strane EBRD 2009. stvaranjem fonda od 60 miliona evra.

Đ.L.

Konferencija o finansiranju projekata energetske efikasnosti sutra u Beogradu

beesJedan od najvažnijih poslovnih događaja u godini, pod nazivom „Biznis Energetske Efikasnosti U Srbiji – BEES 2013.“, konferencija o finansiranju projekata energetske efikasnosti u Srbiji biće održana 10. decembra u Sava centru u Beogradu, u organizaciji „Mass Media International“.

„BEES 2013.“ ima za cilj da lokalnim samoupravama predstavi održive modele za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti kroz direktno povezivanje sa finansijskim institucijama i kompanijama koje na tržištu nude najoptimalnija komercijalna rešenja. Koncept saradnje je zasnovan po ugledu na zemlje u kojima je razvijenost ka energetskom odnosu na visokom nivou.

Očekuje se učešće od preko 500 učesnika, od predstavnika međunarodnih finansijskih institucija poput Svetske banke, EBRD, EIB, KfW, GIZ, IWO, JICA, USAIDE, UNDP, ASE, domaćih komercijalnih banaka, kompanija sa iskustvom u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora.

Na ovom biznis događaju, posetioci ce imati prilike da se upoznaju sa trenutno najjačim svetskim ponudjačima iz oblasti finansiranja energetske efikasnosti. Takođe, imaće mogućnost da realizuju kontakte u cilju konkretnih dogovora koje su u mogućnosti da ostvare uz podršku i saradnju ESCO kompanija iz EU i regiona, zainteresovanih za ugovaranje poslova iz oblasti energetske efikasnosti (EE) i obnovljivih izvora energija (OIE) u Republici Srbiji, prvenstveno spajanjem potencijalnih učesnika u implementaciji projekata iz EE, B2B ( biznis za biznis ) radionice izmedju institucija, agencija proizvodjača EE sistema i opreme / izvođača radova i lokalnih samouprava.

Dakle, BEES 2013 obezbeđuje uslove za konkretne dogovore tj. ugovore u vezi sa naknadnom realizacijom EE projekata.

Konferencija je prvenstveno namenjena potencijalnim partnerima:

  • opštinama i gradovima zainteresovanim za projekte EE i OIE,
  • međunarodnim i domaćim finansijskim institucijama sa iskustvom u finansiranju EE i OIE,
  • proizvođačima materijala, opreme i sistema u najnovijim tehnologijama iz domena EE i OIE,
  • izvođačima radova sa iskustvom u domenu EE i OIE po modelima EnSC i JPP,
  • izvođačima radova sa integrisanim rešenjima za povećanje energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje energije (ESCO, EnSC, PPP),
  • organizacijama za međunarodnu saradnju i tehničku pomoć sa  iskustvom u pripremi i praćenju programa/projekata EE i OIE.

Akcenat konferencije je stavljen na konkretne mogućnosti za realizaciju projekata energetskih sanacija zgrada i pratećih tehničkih sistema u javnom sektoru, uključujući i javnu rasvetu.

Takođe, ovom prilikom Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine predstaviće program Budžetskog fonda energetske efikasnosti, čija implementacija je najavljena za januar 2014. godine.

N.M.

Samit energetskih menadžera o komunalnoj energetici u sredu u Ubu

cedefPametni gradovi, odnosno sistemska upotreba tehnologija za efikasnije iskorišćenje resursa na nivou gradova, tema je koja izuzetno dobija na značaju u današnje vreme. Upravo iz tog razloga će se, u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj, CEDEF, a pod istitucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije i Pokrajinskog sekreterijata za energetiku i mineralne sirovine, organizovati treći samit energetskih menadžera Srbije.

Samit energetskih menadžera pod nazivom „Održiva energija za sve: Komunalna energetika” se održava, po treći put, 11. decembra 2013. godine u Ubu. Zbog sveobuhvatnije upotrebe tehnologija i njene primene u efikasnijoj upotrebi životnih resursa, tema trećeg samita energetskih menadžera Srbije je komunalna energetika.

Sa sve većim napretkom na polju obnovljivih izvora energije, akcenat istog se neizbežno širi sa poslovnog aspekta i na svakodnevni život. Imajući to u vidu, ovaj samit ima za cilj da pruži bliže informacije o savremenim tehnologijama sa polja javne rasvete, sistema praćenja i kontrole i KGH sistema, kao i da ukaže na potencijal otpada kao obnovljivog energenta.

Organizatori samita se nadaju da će okupljanjem velikog broja interesnih strana, uspeti da predoče mogućnosti unapređenja energetske efikasnosti gradova, da stave u fokus ekonomske efekte primene novih tehnologija i da skrenu pažnju na načine finansiranja komunalnih projekata, a širu javnost bliže edukuju o fenomenu pametnih gradova.

Đ.L.

Solarnu elektranu na Mesecu gradiće roboti

Solarnu elektranu na Mesecu gradiće robotiGrađevinska kompanija „Šimicu” (Shimizu Corp.) iz Japana iznela je inovativan predlog kako bi rešila energetski problem ne samo Japana već možda i cele planete. Ova kompanija, koja posluje blizu 200 godina, razvila je ideju o izgradnji solarne elektrane na Mesecu. Zamišljeno je da se elektrana prostire na ekvatoru našeg satelita, tako da opisuje ceo krug u dužini od 11,000km. Širina tog opasača bi bila neverovatnih 400km i na taj način bi ovaj „Mesečev prsten” (Luna Ring) mogao da šalje oko 13.000 teravata energije ka Zemlji, tri puta više nego što SAD proizvede u toku jedne godine. Ovaj energetski zrak bi se projektovao sa strane koja je uvek okrenuta ka Zemlji, zahvaljujući prenosnim kablovima, a razmena energije između dva nebeska tela bi funkcionisala na taj način što bi izgrađena postrojenja na Zemlji prikupljala energiju u vidu laserskog ili mikrotalasnog prenosa. Pretvaranjem ovakve energije u struju napajale bi se dalje elektroenergetske mreže širom sveta.

Zahvaljujući vremenskim uslovima na Mesecu, oblaci više ne bi imali uticaj na sakupljanje sunčeve energije koja će moći neprekidno da napaja i „tamnu stranu” Meseca.

Ipak, veliki problem bi mogla da predstavlja izgradnja Lunarnog postrojenja u nedostatku gradivnog materijala. Međutim kompanija „Šimicu” ima rešenje i za ovaj problem. Ideja je da se u kombinaciji sa hidrogenom iskoristi mesečevo tlo za proizvodnju solarnih ćelija, betona, kiseonika i drugih neophodnih materijala. Najveći teret izgradnje bi trebalo da iznesu roboti, ali uz podršku tima astronauta. Iako cena izvođenja radova nije poznata, kompanija „Šimicu“ smatra da bi uz određene fondove ovaj neverovatan poduhvat mogao da otpočne već 2035. godine.

M.K.

Trenutna slika korišćenja „zelene“ energije u Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope

Trenutna slika korišćenja „zelene“ energije u Energetskoj zajednici jugoistočne EvropeZakonom o ratifikaciji ugovora o osnivanju Energetske zajednice (25/10/2005) između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti ujedinjenih nacija, države članice Energetske zajednice jugoistočne Evrope obavezale su se na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (OIE) i do sada ispunile sledeće:

Republika Srbija je, u skladu sa Direktivom 2009/28/E3 i Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice (18/10/2012), sebi postavila ambiciozan cilj od 27% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini, i s tim u vezi donela je čitav niz zakona, popisa i administrativnih odredbi, što je još jedna njena obaveza do kraja 2013.godine, proistekla iz Odluke Ministarstvog saveta Energetske zajednice.

Srbija je bogata izvorima „čiste“ energije iz prirode, energije sunca, vetra, rečnih tokova, geotermalnih izvora i biomasom, od čega trenutno već koristi 33% od ukupno raspoloživog tehničkog potencijala procenjenog za dostizanje cilja 2020. godine. U ukupnoj domaćoj proizvodnji primarne energije za 2013. godinu, obnovljivi izvori energije učestvuju sa 16% odnosno 1,835 Mtoe, tj. 58% čvrste biomase, 41% hidropotencijala, i manje od 1% biogasa, energije vetra, sunca i geotermalne.

Bosna i Hercegovina ima za cilj da do 2020. godine 40% proizvodnje ukupne energije bude iz obnovljivih izvora. Kako bi zadržala pristup evropskim fondovima BiH bi ovih dana morala da dostavi Briselu državnu energetsku strategiju. Taj rok za donošenje strategije je već prošao, međutim BiH ima još nekoliko nedjelja ukoliko želi da koristi IPA sredstva za period 2014-2020 koja iznose 100 miliona evra godišnje. Najveći problem za ovu državu trenutno predstavlja zakon o gasu zbog koga će, ukoliko do juna 2014. godine ne bude usvojen, Ministarsko veće Energetske zajednice razmotriti dodatne sankcije za BiH.

Republika Albanija ima cilj da do 2020. godine proizvede energiju iz obnovljivih izvora 38% u odnosu na ukupnu energetsku proizvodnju. Međutim, Albanija još uvek nije implementriala obaveze iz direktive 2006/32/EC i dat joj je prostor da do 25. januara 2014. godine pristupi u skladu sa zahtevima sporazuma dok će u suprotnom trpeti sankcije. Albanija je u prošloj godini proizvela 3,881 milijardi kilovat sati energije iz obnovljivih izvora, tačnije hidroelektrana, dok je proizvodnja energije iz biomase, solarna i eolska još nedovoljno razvijena.

Republika Bugarska je u prošloj godini dostigla proizvodnju energije iz instalisanih vetroparkova od 1061 milijardi kilovat sati i 0,035 milijardi kilovat sati iz biomase. Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, prema obavezama Bugarske, trebalo bi da bude 16% do 2020. godine što je blizu ispunjenja cilja jer se danas u Bugarskoj 13% ukupne energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Međutim ovih dana Bugarska je u problemu zbog mogućih povlačenja investitora u ovoj oblasti jer je nedavno uvela porez na prihod od 20% za proizvođače „čiste“ energije, a moguće je uvođenje i pristupnih naknada za priključenje na mrežu proizvođača elekitrične energije.

Privremena misija UN na Kosovu ima primarni cilj 25% proizvedene energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji u 2020. godini. Glavni izvori obnovljive energije na Kosovu su biomasa, energija vetra, solarna energija i hidroenergija.

Rumunija je sebi postavila cilj od 24% obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji do 2020. godine, koji je do danas ispunila. U ovoj zemlji prostire se i najveći vetropark u Evropi koji proizvodi samo deseti deo trenutne proizvodnje „čiste“ energije. Rumunija je zemlja koja najviše ulaže u obnovljive izvore u našem okruženju i ima velikog potencijala za korišćenje solarne, vetro, hidro i bioenergije.

Republika Hrvatska je ispratila cilj EU da 20% ukupne potrošnje energije do 2020. godine bude iz obnovljivih izvora. Ova zemlja, bogata prirodnim resursima, danas proizvodi 710GWh električne energije iz vetroelektrana i 570GWh električne energije iz solarnih elektrana. Pored toga, Hrvatska ima veliki potencijal u biomasi i hidroenergiji.

Republika Crna Gora ima veliki potencijal u iskorišćenju solarne energije, energije vetra i energije iz biomase, a najrazvijeniji je sektor proizvodnje energije iz hidroelektrana. Upravo zato je ova zemlja i zadala sebi cilj da 33% ukupne proizvodnje energije do 2020. godine bude iz obnovljivih izvora i s tim u vezi već sprovodi određene mere kroz javne pozive za izgradnju mini hidroelektrana na lokacijama sa velikim hidropotencijalom.

BJR Makedonija se danas najviše oslanja na proizvodnju alternativne energije iz biomase, kao i iskorišćenje hidroenergije. Iako za cilj ima 28% proizvodnje energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine od ukupne proizvodnje energije, Makedonija tek treba da razvije proizvodnju energije iz vetra i solarne energije.

M.K.

1...1.4791.4801.481...1.488Page 1.480 of 1.488

Newsletter

Kalendar događaja

2024 maj

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
1
2
3
4
5
Events for 1st maj
No Events
Events for 2nd maj
No Events
Events for 3rd maj
No Events
Events for 4th maj
No Events
Events for 5th maj
No Events
6
7
8
9
10
11
12
Events for 6th maj
No Events
Events for 7th maj
No Events
Events for 8th maj
No Events
Events for 9th maj
No Events
Events for 10th maj
No Events
Events for 11th maj
No Events
Events for 12th maj
No Events
13
14
15
16
17
18
19
Events for 13th maj
No Events
Events for 14th maj
No Events
Events for 15th maj
No Events
Events for 16th maj
No Events
Events for 17th maj
No Events
Events for 18th maj
No Events
Events for 19th maj
No Events
20
21
22
23
24
25
26
Events for 20th maj
No Events
Events for 21st maj
No Events
Events for 22nd maj
No Events
Events for 23rd maj
No Events
Events for 24th maj
No Events
Events for 25th maj
No Events
Events for 26th maj
No Events
27
28
29
30
31
1
2
Events for 27th maj
No Events
Events for 28th maj
No Events
Events for 29th maj
No Events
Events for 30th maj
No Events
Events for 31st maj
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs