Stalni izaslanik Rusije u Evropskoj uniji gospodin Vladimir Čižov izjavio je za TV Rosija 24 krajem prošle nedelje da će gasovod „Severni tok 2“ biti izgrađen.
Gospodin Čižov je istakao da će se gasovod graditi zbog toga što je u Evropi smanjenja proizvodnja gasa, tako da će u dugoročnoj perspektivi potreba Evropske unije za gasom rasti.
On je dodao i da postojio mogućnost da projekat gasovoda „Južni tok“ bude ponovo aktuelan.
Sandra Jovićević
foto: novosti.rs
izvor: tanjug.rs
Investitori kompanije „Jela star“ iz Prijepolja koja proizvodi pelet imaju u planu izgradnju kogeneracionog postrojenja na biomasu.
Vlasnik kompanije „ Jela star“ gospodin Đorđe Ljujić izjavio je za RTV Pink da će u narednom periodu uložiti u izgradnju kogeneracione toplane na biomasu. Kako je istakao, toplana bi trebalo da bude snage 2MW električne energije i 8MW toplotne energije, a kao energent će koristiti drvnu biomasu.
Kompanija „Jela star“ bavi se proizvodnjom peleta od drvne biomase. Proizvodni proces je automatizovan, a kao toplotni izvor koristi se kotao na biomasu. Kapacitet fabrike iznosi između 25 i 30 hiljada tona peleta godišnje.
Sandra Jovićević
foto: woodlands-pellets.eu
U opštini Leskovac u 2016. godini biće realizovan program energetske efikasnosti u objektima u javnoj svojini.
Gradonačelnik Leskovca gospodin Goran Cvetanović izjavio je da su već započeti radovi u OŠ „Vuk Karadžić“. Kako je istakao, u ovoj školi će biti urađena termoizolacija zidova, a završetak radova se očekuje sredinom februara 2016. godine. Radovi na povećanju energetske efikasnosti biće izvedeni i u osnovnim školama „Vuk Karadžić“ u Čekminu gde će biti zamenjena stolarija i fasada, „Vuk Karadžić“ u Pečenjevcu u kojoj će biti zamenjena stolarija, kao i u srednjoj školi u Grdelici u kojoj će se izvršiti radobi na zameni stolarije i fasade, saopštio je gospodin Cvetanović.
Program energetske efikasnosti će se realizovati preko Agencije za lokalni ekonomski razvoj (ALER), a za povećanje energetske efikasnosti u 2016. godini predviđeno je 32 miliona dinara, odnosno 4 miliona više nego u 2015. godini.
Sandra Jovićević
foto: energetska-efikasnost.me
Krajem prošle nedelje u Osnovnoj školi don Mihovila Pavlinovića u Metkoviću u Hrvatskoj održane su dve radionice o obnovljivim izvorima energije.
Cilj radionice je predstavljanje jednostavnosti korišćenja zelene energije učenicima, kao i mogućnost njene primene u svakodnevnom životu. U okviru radionica predstavljene su osnove električnog strujnog kruga, demonstrirana je praktična primena vetrogeneratora i solarnih panela, punjenje akumulatora i baterija mehaničkim putem.
Radionice je organizovao Centar tehničke kulture uz podršku Zajednice tehničke kulture DNŽ, grada Dubrovnika i AvantCar-a.
Sandra Jovićević
foto: ZTK DNŽ
U opštini Požega u Republici Hrvatskoj povećana je količina korisnog otpada četiri puta otkako se prešlo na odvojeno sakupljanje ovakvog otpada. Tako je 2013. godine količina ovakvog otpada bila 106 tona na godišnjem nivou, dok je u 2015. godini sakupljeno preko 416 tona.
Direktor preduzeća „Komunalac“ gospodin Anto Bekić izjavio je da je odvojeno sakupljanje korisnog otpada pokrenuto postavljanjem 17 zelenih otoka u gradu i jos 10 u ostalim gradovima i naseljima Požeštine. Osim toga, postavljeno je i 7 hiljada kanti za papir, a domaćinstva su dobila vreće za odvojeno sakupljanje stakla i plastike. Podeljeno je 500 kompostera za vrt, a u toku je podela još 700 što će doprineti smanjenju otpada na centralnom međužupanijskom odlagalištu otpada. On je istakao i da će uskoro početi edukacija učenika od 1. do 4. razreda osnovnih škola u oblasti odlaganja otpada, a u planu je i izgradnja još jednog reciklažnog dvorišta.
Gradonačelnik Požege gospodin Vedran Neferović istakao je da je u toku rešavanje problema odlaganja otpada u naseljima, kao i da je u planu postavljanje dva zelena otoka u naselju Babin Vir.
Projekat odvojenog sakupljanja korisnog otpada podržao je Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Hrvatske.
Sandra Jovićević
foto: glas-slavonije.hr
Energetske kompanije su smanjile troškove za nove projekte u naftnom i gasnom sektoru za 380 milijardi dolara zbog oštrog pada cene nafte. Ovo pokazuju podaci istraživanja međunarodne konsultantske kompanije Wood Mackenzie. Reč je o 68 velikih projekata u Severnoj Americi, Africi i Severnoj Evropi sa ekvivalentom od 27 milijardi barela ugljovodonika.
Na ovaj način korporacije nastoje da smanje troškove i da obezbede isplatu dividendi. „Budžeti kompanija značajno su smanjeni i investitori preferiraju one koje smanjuju troškove“, kaže se u analizi. Kao rezultat, raste broj odloženih projekata i traži se ozbiljan kapital. Ovaj pristup, prema rečima jednog od autora dokumenta, Angusa Rodžera, govori o odbrani psihologije.
U narednih šest meseci videćemo privremeno otkazivanje i od drugih projekata. Ovaj trend će se nastaviti, kaže analitičar. Među odloženim projektima je i razvoj nalazišta na Arktiku od norveške kompanije Statoil, projekat BP MAD Dog 2 u Meksičkom zalivu, druga faza usvajanja razvoja gigantskog nalazišta Kašagan u kazahstanskom delu Kaspijskog mora.
Izvor: www.energyobserver.com
Vlada Republike Srpske održala je 28. januara 2016. godine u Banjaluci 58. redovnu sednicu u okviru koje je doneta Uredba o vrstama, sadržaju, kvalitetu i učešću biogoriva u transportu.
Kako je navedeno u saopštenju Vlade Republike Srpske, cilj uredbe je stavljanje u promet na domaće tržište biogoriva i drugih obnovljivih goriva propisanog kvaliteta kao zamene za dizel gorivo ili benzin u transportu, a radi ispunjavanja obaveza koje su u vezi sa zaštitom životne sredine, sigurnošću snabdevanja gorivom na ekološki prihvatljiv način i promovisanja upotrebe obnovljivih izvora energije u transportu.
Istaknuto je da se uredbom propisuju vrste biogoriva, sadržaj biogoriva u mešavini sa fosilnim gorivima za potrebe transporta, zatim uslovi i način utvrđivanja kvaliteta biogoriva, način utvrđivanja usaglašenosti kvaliteta, obaveze distributera i nadzor nad sprovođenjem ove uredbe.
Sandra Jovićević
foto: ekokuce.com
U četvrtak 28. januara 2016. godine u Prigrevici u opštini Apatin postavljen je kamen temeljac za izgradnju javnog skladišta za biomasu.
Predsednik Pokrajinske vlade gospodin Bojan Pajtić izjavio je da je ovaj projekat veoma značajan za Republiku Srbiju i da će doneti različite pozitivne efekte u oblastima zaštite životne sredine, poljoprivrede, proizvodnje, izvoza. Kako je podsetio, na njivama se svake godine nađe oko 10 miliona tona različitih poljoprivrednih ostataka, od čega se iskoristi manje od milion tona. Dodao je i da je Pokrajina do sada finansirala i dala podršku za izgradnju dvadesetak pogona za agropelete, a istakao je i da će izgradnjom javnog skladišta za biomasu biti stvoreni uslovi za otvaranje pogona za agropelete.
Predsednik opštine Apatin gospodin Živorad Smiljanić rekao je da se sa početkom izgradnje skladišta za biomasu posle decenije pričanja o iskorišćenje biomase prelazi na korišćenje ovog energenta, Dodao je da nakon izgradnje skladišta postoji mogućnost izgradnje fabrike agropeleta, ali da postoji i ponuda za izgradnju energane koja bi koristila toplu vodu.
Površina parcele na kojoj će biti izgrađeno skladište iznosi 35.744 metara kvadratnih, dok će površina otvorenih boksova za skladištenje biti 6250 metara kvadratnih. Očekuje se da će u skladištu moći da bude odloženo oko 37.500 kubnih metara biomase. U planu je i da se jedna trećina poljoprivrednih ostataka iskoristi za proizvodnju toplotne energije. Vrednost investicije iznosi 142 miliona dinara.
Sandra Jovićević
foto: vojvodina.gov.rs
U četvrtak 28. januara 2016. godine u Narodnoj Skupštini Republike Srbije održan je sastanak Mreže civilnog društva zainteresovanih za oblast životne sredine „Zelena stolica“.
Kako je navedeno u saopštenju Narodne Skupštine, u okviru sastanka je bilo reči o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
„Zelena stolica“ je mehanizam koji omogućava učešće nevladinih organizacija u radu Odbora za zaštitu životne sredine, a sa ciljem stalnog učešća predstavnika udruženja građana aktivnih u oblasti zaštite životne sredine na sastancima pomenutog Odbora i njegovim aktivnostima.
Sandra Jovićević
foto: parlament.gov.rs
izvor: parlament.gov.rs
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je preduzeće „Plava frajla“, ogranak „Eko-sistem, podnelo zahtev za izdavanje dozvole za tretman neopasnog otpada (otpadnih guma) u mobilnom postrojenju italijanskog proizvođača „Salvadori“.
Kako je navedeno u saopštenju, mobilno postrojenje nalazi se na teritoriji opštine Bor. Preduzeće „Plava frajla“, ogranak „Eko-sistem“ se bavi tretmanom otpadnih pneumatika, prvenstveno damper guma. U planu je da se delatnost obavlja na različitim lokacijama u Republici Srbiji.
Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u podnetu dokumentaciju u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a rok za dostavlajnej primedbi i sugestija je 8. februar 2016. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
Sandra Jovićević
foto: eko.minpolj.gov.rs
Edukativni centar Knjaževac obezbedio je četiri univerzalna solarna punjača za osnovne i srednje škole u Knjaževcu i za Direkciju za razvoj grada Knjaževca.
Punjači su postavljeni u Tehničkoj školi i osnovnim školama „Kaplar“ i „Dubrava“, dok će Direkcija za razvoj grada Knjaževca svoj punjač postaviti na gradskom trgu kod Doma kulture odakle će ga pomerati po potrebi u parkove, bazene illi javne manifestacije.
Sekretar OŠ „Dubrava“ gospođa Tatjana Aleksić izjavila je da će se solarni punjači koji su postavljeni u školama koristiti i u nastavi. Kako je istakla, deca će na konkretnom primeru učiti koji su to održivi izvori energije.
Koordinator projekta u Edukativnom centru Knjaževac gospodin Vladimir Ristić izjavio je da je u planu realizacija naprednije verzije solarnih punjača koji će imati i mini meteorološku stanicu. On je dodao da je cilj projekta promocija ekologije i obnovljivih izvora energije.
Solarni punjači izrađeni su od recikliranih materijala, a konstruisao ih je stručni tim Edukativnog centra Knjaževac. Punjače su izradili volonteri pomenutog centra, znatno su jeftiniji od sličnih uređaja koji se mogu naći na tržižtu, a postoji mogućnost i njihove reciklaže.
Sandra Jovićević
foto: rts.rs
U četvrtak 28. januara 2016. godine u 12 časova predsednik Pokrajinske vlade gospodin Bojan Pajtić položiće kamen temeljac za izgradnju javnog skladišta za biomasu u Apatinu, saopšteno je iz Pokrajinske vlade.
Kako je navedeno u saopštenju, površina parcele na kojoj će biti izgrađeno skladište iznosi 35.744 metara kvadratnih, dok će površina otvorenih boksova za skladištenje biti 6250 metara kvadratnih. Očekuje se da će u skladištu moći da bude odloženo oko 37.500 kubnih metara biomase. Skladište će se nalaziti u opštini Apatin u selu Prigrevica.
Cilj izgradnje javnog skladišta za biomasu je motivacija poljoprivrednika Zapadnobačkog okruga da prikupe i skoncentrišu poljoprivredne ostatke na namenske punktove radi obezbeđivanja sirovinske baze industrijskim proizvođačima koji nesmetano mogu da uđu u plansku proizvodnju agropeleta, navedeno je u saopštenju Pokrajinske vlade.
Sandra Jovićević
foto: agropartner.rs
U cilju poboljšanja kvaliteta života i uštede u troškovima, grad Kragujevac i ZTE korporacija iz Kine uskoro će kao ekskluzivni partneri započeti razvoj samostalne tehnološke platforme u Kragujevcu koja integriše rešenja iz Pametnih gradova. Projekat će u prvoj fazi biti usmeren na rešenje za Pametnu rasvetu, a nakon toga integrisaće i rešenja za Pametnu elektro – energetsku mrežu, Pametan park, obrazovanje, javnu bezbednost i e – Upravu.
Opširnije: www.kragujevac.rs
Generalni sekretar Ujedinjenjih nacija Ban Ki Mun apelovao je danas na investitore širom sveta da dupliraju ulaganja u “zelenu energiju” do 2020. godine.”Pojačano ulaganje u zelenu energiju ključno je za održavanje dogovora o klimatskim promenama koji je postignut prošlog decembra u Parizu”, izjavio je Ban Ki Mun. On je rekao da je više od 330 milijardi dolara investicija uloženo u čistu energiju prošle godine i upozorio da je potrebno mnogo više finansijskih sredstava u narednim godinama i decenijama. Generalni sekretar UN pozvao je lidere vlada i država širom sveta da prisustvuju 22. aprila potpisivanju sporazuma o klimatskim promenama. Da bi sporazum stupio na snagu potrebno je da ga ratifikuju predstavnici 55 država.
www.beta.rs
Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske gospodin Petar Đokić izjavio je da preduzeće „Hidroelektrane na Drini“ daje izuzetan doprinos „Elektroprivredi Republike Srpske“ i njenom razvoju.
Kako je istakao, Vlada Republike Srpske uskoro će „Elektroprivredi Republike Srpske“ i HE „Višegrad“ dodeliti koncesiju za izgradnju HE „Buk Bijela“. Dodao je da će ovo biti jedan od najznačajnijih projekata u sektoru energetike u ovom delu Evrope, a da HE „Višegrad“ i „Elektroprivreda Republike Srpske“ imaju potrebne kapacitete za nejgovu realizaciju.
Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske gospođa Srebrenka Golić izjavila je da je HE „Višegrad“ važan segment razvoja regiona Podrinja, dok je „Elektroprivreda Republike Srpske“ veoma značajna za razvoj Republike Srpske. Dodala je da je HE „Višegrad“ za nove investicije predvidela 36 miliona KM, odnosno oko 18,4 miliona evra, od čega se čak 18 odsto odnosi na zaštitu životne sredine.
Direktor preduzeća „Hidroelektrane na Drini“ gospodin Mile Lakić istakao je da je ovo preduzeće za 26 godina rada proizvelo 23.816GWh električne energije.
Sandra Jovićević
foto: henadrini.com
U ponedeljak 25. januara 2016. godine u opštini Novi Bečej potpisan je sporazum o međusobnom finansiranju izgradnje trafostanice između predstavnika opštine Novi Bečej i JP „Elektroprivreda Srbije“.
Predsednik opštine Novi Bečej gospodin Saša Šućurović izjavio je da je izgradnja trafostanoce veoma bitna za opštinu zbog toga što će stvoriti mogućnost novih tehnoloških rešenja za dalji razvoj elektroenergetskog sistema. Kako je istakao, nalaziće se u blizini brane gde postoji mogućnost za izgradnju hidroelektrane, a omogućiće i bolje napajanje električnom energijom dela opštine Novi Bečej.
Kako je saopšteno iz opštine Novi Bečej, trafostanica će se nalaziti na ulazu u Novi Bečej, a očekuje se da će radovi trajati oko 3 meseca. Izgradnju trafostanice finansiranje opština Novi Bečej i JP „Elektroprivreda Srbije“ sa po 50 odsto udela, odnosno 3.235.734,07 dinara.
Sandra Jovićević
foto: novibečej.rs
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
