Home Blog Page 1478

Solarna elektrana u Kladovu priključena na ED mrežu Jugoistoka

solaris1

Solarna elektrana preduzeća „Solaris Energy d.o.o.“ iz Kladova od danas je zvanično priključena na ED mrežu PD Jugoistok iz Niša, za Energetski Portal potvrdio je predstavnik ovog preduzeća koji je dobio rešenje o priključenju od strane ogranka Jugoistoka, ED Elektrotimok iz Zaječara.

U prvim mesecima 2014. godine očekuje se i dobijanje statusa povlašćenog proizvođača energije, kao i potpisivanje ugovora sa javnim snabdevačem – preduzećem EPS Snabdevanje.

Podsetimo, reč je solarnoj elektrani snage 999kW u Velesnici kod Kladova čija je izgradnja počela je u julu 2013. godine, a završena u decembru iste godine, kada je uspešno završen tehnički prijem objekata.

Generator solarne elektrane sastoji se od 4.232 fotonaponskih polikristalnih panela pojedinačne snage 245W, koji se prostire na 2 hektara. Na posebnoj parceli izgrađena je i trafo-stanica kapaciteta 2×1000 kVA, koja zadovoljava i potrebe za drugu fazu, odnosno proširenje kapaciteta dodatnih 999kW, čija izgradnja treba da počne na proleće.

B.R.

Ulično solarno punjenje mobilnih telefona u Njujorku

Ulično solarno punjenje mobilnih telefona u NjujorkuKompanija „AT&T“ postavila je solarne stanice sa punjačima za mobilne telefone na 25 lokacija u Njujorku. Akcija je nazvana „Ulično punjenje“, a postavljanje solarnih stanica počelo je krajem juna ove godine.

Dizajneri ovih stanica su Mark Pronel (Mark Pronnel) i Marko Peri (Marco Perry).

Solarne stanice na vrhu imaju solarnu ploču koja prikuplja energiju koja se zatim koristi za punjenje mobilnih telefona. Ova solarna stanica može da proizvede oko 45W energije u roku od jednog sata, a mobilni telefoni se mogu puniti i noću i kada nema sunca.

Vrednost jedne solarne stanice je 8 hiljada dolara, a osim punjača za mobilni telefon stanica poseduje i bežični internet, kao i panele za reklamni prostor. U Srbiji je sličan solarni punjač za mobilne uređaje „Strouberi Drvo“ (Strawberry Tree) do sada postavljen u desetak gradova, a kompanija (Strawberry Energy) razvila je i prenosivi solarni punjač mobilnih uređaja (Strawberry Mini), kao i (Strawberry Mini Rural) koji je prilagođen područjima koja nemaju pristup električnoj energiji.

S.J.

Može li se smanjiti porez na imovinu energetski nezavisnih objekata u Srbiji?

porez na imovinuBorba sa ekonomskom krizom poslednjih godina, naterala je vlade u regionu pa i šire na drastične i domišljate mere kako bi popunile novonastale rupe u svom budžetu. Novi način obračunavanja poreza na imovinu za pravna i fizička lica u Srbiji kreće sa primenom od 1. januara 2014. godine, i u zavisosti od opštine gde se objekat nalazi i vrste nekretnine u vlasništvu, uvećanje poreza će u proseku iznositi od 20% do čak 170%. Drastično povećanje poreza na imovinu, u nekim opštinama i preko 100%, navodi na pitanje šta će time država, a i sam vlasnik nekretnine dobiti, odnosno izgubiti.

Energetski Portal istražio je iskustva i prakse poreskih olakšica na imovinu zemalja u regionu i svetu, odnosno onih objekata i onih zemalja koje su energetsku efikasnost i energetsku nezavisnost podigle na viši nivo, kako bi pohvalio konstruktivne i održive prakse poreskih olakšica na imovinu.

Uvođenjem poreza na imovinu, na primer u Republici Sloveniji (Slovenia), javila se ideja u vidu poreskih olakšica, tj. oslobađanja od plaćanja poreza na imovinu za neke vlasnike nekretnina, tj. pravna ili fizička lica – vlasnike objekata koji u periodu od godinu dana pristupe energetskoj obnovi zgrade i zameni energenata, imao bi povlasticu u vidu oslobađanja od poreza za određeni period u kome se ulaže u energetsku efikasnost.

Računica je mnogo jasnija ako se pogledaju primeri kako pojedine savezne američke države zakonom sprovode poreske olakšice za vlasnike nekretnina koji ulažu u energetsku efikasnost i energetsku nezavisnost.

Država Masačusets (Massachusetts) zakonski oslobađa plaćanja poreza na imovinu na period od 20 godina one koji kao primarne izvore energije koriste solarnu i energiju vetra za grejanje i zadovoljenje drugih energetskih potreba. Hidroenergetska postrojenja takođe su izuzeta od plaćanja poreza na imovinu na period od 20 godina ako vlasnik potpiše sporazum sa gradom da će plaćati minimum 5 odsto od svog bruto godišnjeg prihoda.

Konektikat (Connecticut) izuzima od plaćanja poreza na imovinu takozvanu „Prvu klasu” (Class I), sisteme obnovljivih izvora energije i hidroenergetska postrojenja, koji proizvode energiju za svoje privatne potrebe. Sva postrojenja postavljena nakon 1. oktobra 2007. godine koja snabdevaju farme, pojedinačne porodice ili više porodica koje energiju koriste u maksimalno 4 stambene jedinice, oslobađaju se plaćanja poreza na imovinu. Dodatno, svi aktivni ili pasivni sistemi grejanja koji koriste solarnu, geotermalnu ili energiju hidrotokova izuzeti su od plaćanja poreza, bez obzira u kom tipu objekta se sistem koristi. Dodatna mera oslobađanja od poreza, od oktobra 2014. godine uvodi se i za komercijalne i industrijske sisteme koji zadovolje pomenute tehnološke zahteve.

Korist koju vlasnici energetski efikasnih i nezavisnih objekata mogu imati od izuzimanja plaćanja poreza na imovinu svakako je višestruka i pospešuje investiranje u energetski održive objekte. Ulaganjem u energetsku efikasnost objekta i obnovljive izvore energije na objektu vlasnik nekretnine će obezbediti sebi energetsku nezavisnot time i smanjenje troškova na energente, čak prihodovati od proizvodnje energije što dodatno olakšava plaćanje poreza na imovinu kada prođe period olakšica. Usled uštede na osnovu smanjenih pogonskih troškova, vlasnik objekta svoj kapital može uložiti u dodatnu energetsku obnovu.

Država bi uvođenjem poreskih olakšica za vlasnike objekta, koji ulažu u njihovu energetsku nezavisnost i efikasnost, svakako imala mnogo veću korist na dugoročnom planu. Ulaganje u obnovljive izvore energije je garant da će pravna i fizička lica, nakon ostvarenih ušteda na uštrb troškova za energente, lakše moći da se prilagode na povećanje poreza na imovinu i sa sigurnošću moći da izmire svoja dugovanja prema državi. Energetska obnova objekata uposliće veliki broj ljudi i stručnjaka, čime će se otvoriti nova radna mesta, što znači više uplaćenih poreza i doprinosa u državnu kasu. Takođe, tokom perioda oslobađanja od poreza za energetski održive nekretnine, smanjiće se i uvoz naftnih derivata za potrebe grejanja i hlađenja. Obnova starih i energetski neefikasnih objekata i zgrada dovešće do smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu, samim tim znatno smanjiti zagađenje životne sredine.

Pored oslobađanja od plaćanja poreza na imovinu za pojedince koji na određeni period ulože u energetsku nezavisnost objekata (bilo u energetsku efikasnost ili u korišćenje potencijala obnovljivih izvora), država može usmeriti brojne inostrane fondove koji direktno promovišu ulaganja u održivu energetiku vlasnicima takvih objekata. Pravna i fizička lica koja se odluče na ulaganje u energetsku nezavisnost i efikasnost nekretnine, imaju sigurnost sprovođenja investicije u finansijskom pogledu, a u dugoročnom planu obezbeđuju sebi energetsku nezavisnost.

D.M.

Izgradnja kogenerativnog postrojenja na šumsku biomasu u Hrvatskoj

Izgradnja kogeneracijskog postrojenja na šumsku biomasu u HrvatskojU opštini Babina Greda u Hrvatskoj 24. decembra započela je izgradnja kogenerativnog postrojenja na šumsku biomasu. Postrojenje „Viridas Biomass“, koje se nalazi u Vukovarsko-sremskoj županiji, imaće snagu 9,7MW čime će postati najveće postrojenje ove vrste u Hrvatskoj.

Vrednost investicije je 50 miliona evra, a investitori su firma „Uni Viridas“ iz Zagreba, koja je i nosilac projekta, i finska kompanija „MW Power OY“ koja je proizvođač opreme i izvođač radova.

Investitori će uložiti dodatnih 30 miliona evra kako bi izgradili i hladnjaču od 3500 kvadratnih metara, 12 hektara plastenika i obezbedili dodatnu opremu.

50 odsto toplotne energije iz ovog kogeneracijskog postrojenja biće upotrebljeno za grejanje javnih ustanova i plastenika ovog mesta.

50 odsto električne energije iz ovog kogeneracijskog postrojenja koristiće Vukovarsko-sremska županiaja na godišnjem nivou.

S.J.

Solarna elektrana u Mionici čeka priključenje na mrežu

mionicaSolarna elektrana „Mionica 1“ snage 50kW, čija je izgradnja završena 11. maja ove godine u Mionici nedaleko od Valjeva, uskoro treba da bude priključena na mrežu. Dakle, pripreme za puštanje u rad ove solarne elektrane traju više od 6 meseci.

Vlasnik ove elektrane gospodin Rodoljub Živković rekao je za Energetski Portal da čeka priključenje na mrežu, da je podneo sve potrebne papire i uplatio rešenje za troškove priključka 24. decembra u iznosu od 2% vrednosti elektrane, odnosno 350 hiljada dinara. Solarna elektrana u Mionici dobila je upotrebnu dozvolu, kao i privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije.

Živkovićeva kompanija „Hidro Energy d.o.o.“ poseduje još jednu solarnu elektranu snage 25kW koja se nalazi na krovu njegove kuće i koja je priključena na mrežu.

U izgradnju solarne elektrane „Mionica 1“ uloženo je više od 17 miliona dinara. Nosilac projekta je preduzeće „S.O.K. d.o.o.“ iz Kraljeva, firma koja je preuzela na sebe kako poslove izvođača radova, tako i poslove inženjeringa i projektovanja, a reviziju je obavila kompanija „MVM biro“.

Kako Energetski Portal saznaje, plan firme „Hidro Energy d.o.o.“ je da izgradi još jednu solarnu elektranu snage 270kW u selu Komanice kod Kraljeva za šta je Živković već dobio građevinsku dozvolu.

S.J.

Pokrajinska podrška projektima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u 2014. godini

vlada-vojvodineNa jučerašnjoj sednici koja je održana u Vladi Vojvodine, između ostalog, odlučeno je da se finansijski podrži realizacija projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Planirano je da se izradi studija mogućnosti korišćenja hidrogeotermalnih resursa za potrebe grejanja glavnog trga u Sremskim Karlovcima sa izradom neophodne projektne i tehničke dokumentacije, zatim izrada prethodnih studija opravdanosti supstitucije fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije za potrebe grejanja zgrade Magistrata i novoizgrađenog objekta predškolske ustanove u Sremskim Karlovcima, takođe sa izradom neophodne projektno-tehničke dokumentacije.

Sredstva iz pokrajinskog budžeta će dobiti i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu za finansiranje dela troškova izgradnje solarne elektrane, ali i gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada za rekonstrukciju i dogradnju elektroenergetskih, signalnih i telekomunikacionih instalacija koje će povećati energetsku efikasnost ove ustanove.

S.J.
Foto: rtv.rs

Uskoro kogeneraciono postrojenje na deponijski biogas i solarna elektrana na krovu deponije u Podgorici

kogeneraciono postrojenje na deponijski biogasPreduzeće „Deponija d.o.o.“ iz Podgorice objavilo je u utorak, 24. decembra, poziv za osnivanje javnog preduzeća u formi javno-privatnog partnerstva i zajedničkog ulaganja u izgradnju i upravljanje kogeneracionim postrojenjem za proizvodnju električne energije i tople vode iz deponijskog biogasa, dobijenog sa sanitarnih kada i proizvodnju električne energije iz solarnih elektrana na krovovima objekata deponije „Livade“.

Pozivom je definisano da preduzeće „Deponija d.o.o.“, koje između ostalog obezbeđuje građevinsko zemljište od 220 metara kvadratnih, mora imati 40% udela u ovom javnom-privatnom partnerstvu, dok se od privatnog partnera očekuje da finansira izradu projektne dokumentacije, građenje, reviziju i opremanje objekata. Ponude moraju biti dostavljene na crnogorskom jeziku do 17. marta 2014. godine, a ponuđači su dužni da obezbede i bankarsku garanciju u iznosu od 50 hiljada evra. Ponudom mora biti obuhvaćena izgradnja kogeneracionog postrojenja na deponijski biogas, ali i izgradnja solarnih elektrana, jer se pojedinačne ponude neće razmatrati.

Predviđen rok za realizaciju ovog projekta je 18 meseci.

S.J.

Solarna farma za potrebe „Hondine“ fabrike

solarna elektranaHolandska kompanija „Eneko” (Eneco) novi je investitor projekta solarne farme „Sejvor” (Sevor Farm Solar), pogona za proizvodnju solarne energije nedaleko od britanskog grada Swindon.

Nakon završetka postrojenja, planiranog za početak naredne godine, ova solarna farma će pokrivati 64% godišnjih potreba za energijom fabrike „Hondа“.

Solarnu elektranu snage 10MW „Eneko“ gradi zajedno sa kompanijom podizvođačem (AEE Renewales).

Od svog dolaska na tržište Velike Britanje 2008. godine kompanija „Eneko” ulagala je uglavnom u projekte generisanja energije vetra. Prva investicija proizvodnje solarne energije na teritoriji Britanije još jedna je u nizu projekata koje je kompanija već realizovala u Holandiji, Francuskoj i Belgiji, čime se ova solarna farma priključuje globalnom projektu kompanije u proizvodnji solarne energije ukupne snage 36MW.

Na lokalnom nivou ova solarna elektrana samostalno pokriva potrebe velike privredne proizvodnje, što je primer koji kompanija „Eneko” želi da sledi s ciljem podrške strategije održive energije.

D.M.

Drugi javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana 30. decembra

hidroelektranaMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine najavilo je danas da će novi javni poziv za izgradnju malih hidroelektrana na 142 lokacije biti objavljen 30. decembra 2013. godine.

Na današnjoj konferenciji za medije ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović istakla je da se nada velikom odzivu kako domaćih tako i stranih investitora, s obzirom da je na prošlom javnom pozivu podneto 1464 prijave za 317 lokacija.

Podsetimo, Ministarstvo energetike je 19. februara ove godine raspisalo prvi javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija, a u junu je potpisan Trojni memorandum o razumevanju kojim se odobrava izgradnja 212 mini hidroelektrana. Na drugom javnom konkursu će biti ponuđene preostale lokacije sa prvog javnog poziva, a konkurs će trajati 60 dana.

S.J.

Dodeljena bespovratna podsticajna sredstva za efektivnije korišćenje hidrotermalnih resursa u Vojvodini

hidrotermalniPokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine 23. decembra je doneo odluku o raspodeli bespovratnih podsticajnih sredstava, oko 26 miliona dinara, za sufinansiranje realizacije projekata efektivnijeg korišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa.

12 miliona dinara izdvojeno je za poljoprivredno gazdinstvo „Varnju Erne“ u Šatrincima koje će pomoću ovih sredstava izgraditi novi istražno-esploatacioni bunar iz kojeg će se snabdevati vodom „Eko-etno turistički centar Šatrinci“.

7 miliona dinara dobilo je preduzeće „Beofineks“ iz Novog Bečeja za izradu nove eksploatacione hidrotermalne bušotine koja će služiti za zagrevanje i hlađenje hotela „Tivski cvet“ i pratećih objekata.

Skoro 2 miliona dinara izdvojeno je za izradu projektno-tehničke dokumentacije za SPA centar na Paliću, a nešto manje od 1,5 miliona dinara dodeljeno je za izradu projektno-tehničke dokumentacije detaljnih hidrotermalnih istraživanja termomineralnih voda za potrebe ribnjaka kod Novog Kneževca.

Preostala sredstva su raspoređena preduzećima „Elitte-Palić“, „Građevinar“, „Tourist-service“, kao i još jednom poljoprivrednom gazdinstvu, a biće iskorišćena za izradu projektno-tehničke dokumentacije u oblasti hidrotermalnih resursa.

S.J.

Javna nabavka usluga „Korišćenje OIE u toplanama“ u toku

Korišćenje OIE u toplanamaPokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine juče je objavio obaveštenje o podnetom zahtevu za zaštitu prava u vezi sa javnom nabavkom usluga „Korišćenje obnovljivih izvora energije u toplanama“.

Agencija za projektovanje i konsalting „HVAC-DESIGN“ iz Beograda podnela je 20. decembra zahtev za zaštitu prava u vezi sa ovom javnom nabavkom tako da će dalje aktivnosti ove agencije u vezi sa javnom nabavkom biti obustavljene dok se ne donese odluka o podnetom zahtevu.

Inače, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine objavio je konkurs za javnu nabavku usluga „Korišćenje obnovljivih izvora energije u toplanama“ 13. decembra, s ciljem izrade studija koje bi trebalo da daju odgovor opštinama o tome koje su mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije u toplanama.

S.J.

Sistem za reciklažu tri tipa otpada u Paraćinu

holcimIz kompanije „Holcim Srbija“ najavili su da će uskoro započeti sa gradnjom sistema za reciklažu otpada u Paraćinu. Generalni direktor kompanije Klaudio Soare izjavio je da bi to trebalo da bude najsavremeniji sistem za preradu otpada u Evropi. Ovo postrojenje moći će da izdvaja tri tipa otpada: otpad koji može da se reciklira, otpad koji može da se upotrebi kao alternativno gorivo i otpad koji ide direktno na deponije.

Vrednost ove investicije je nekoliko miliona evra; sredstva su već obezbeđena, a trenutno je u toku proces ishodovanja potrebnih dozvola. Očekuje se da će postrojenje biti završeno do kraja 2014. godine.

Inače, ovo nije prvi ovakav projekat koji je pokrenula ova firma. U decembru 2010. godine završeno je postrojenje za predtretman otpada i pripremu čvrstog obnovljivog goriva (SRF) za korišćenje u rotacionim pećima. Ovo postrojenje, vredno 10 miliona evra, nalazi se kod Paraćina; koristi komunalni, industrijski i komercijalni otpad koji nije pogodan za reciklažu kao alternativno gorivo, čime daje merljiv doprinos očuvanju životne sredine, ali i regionalnom rešavanju problema sa otpadom.

S.J.

U Hrvatskoj se gradi okretna solarna elektrana

solar ofs10Krajem novembra ove godine u Virovitici u Hrvatskoj počela je izgradnja solarne elektrane okretnog tipa. Ova elektrana će biti napravljena od čak 90% komponenti koje su proizvedene u Hrvatskoj. Firma „Brana d.o.o.” u saradnji sa kompanijom „DMS d.o.o.” razvila je ideju o solarnoj elektrani koja se okreće prema suncu, radi većeg iskorišćenja solarne enerije. Ova solarna elektrana u Virovitici bi trebalo da ima snagu od oko 10kW, a planira se da bude deo solarne elektrane „Brana” snage 30kW, a sastoji se od 3 okretna fotonaponska sastava OFS 10. Ovi okretni fotonaponski paneli OFS 10 koriste program praćenja sunca preko celog dana, koji je razvio „Končar Institut” Zagreb, čime se povećava proizvodnja električne energije za oko 45%. Ovakvim sistemom se apsorbuje najviše svetlosti, a mana mu je to što je skuplji od običnih sistema i traži i dodatno održavanje zimi.

Inače, u Virovitici je u toku priprema za izgradnju fabrike koja će proizvoditi ovakve sisteme čija će snaga biti 5kW, 7,5kW, 10kW i 15kW. U okretne fotonaponske sastave do sada je uloženo oko 300 hiljada evra, a za izgradnju fabrike biće potrebno oko 3 miliona evra.

S.J.

Bosna i Hercegovina planira izgradnju vetroparka „Podveležje“

Stock travel images„Elektroprivreda“ Bosne i Hercegovine ima u planu da izgradi vetropark „Podveležje“ na lokacijama Mali Grad i Svetigora. Nemačka razvojna banka (KfW) je za ovaj projekat odobrila „Elektroprivredi“ Bosne i Hercegovine kredit u iznosu od 65 miliona evra. Osim putem kredita, bosanska „Elektroprivreda“ će finansirati ovaj projekat i sopstvenim sredstvima u iznosu od 6,8 miliona evra.

Osim kredita, Razvojna banka Nemačke je „Elektroprivredi“ BIH odobrila i grant sredstva koja će biti iskorišćena za izradu Studije nultog stanja ptica i šišmiša za područje projektne lokacije vetroparka „Podveležje“.

Vetropark „Podveležje“ bi trebalo da ima 16 vetrogeneratora čija će ukupna snaga biti 48MW, a planirana godišnja proizvodnja bi trebalo da bude do 100GWh. Izgradnja vetroparka bi trebalo da se odvija u dve faze. Do kraja ove godine planirana je izgradnja 2 vetrogeneratora čime bi bila završena prva faza, dok se izgradnja ostalih vetrogeneratora očekuje do kraja 2014. godine.

S.J.

„Banka Intesa“ otvorila kreditnu liniju za finansiranje projekata EE i OIE

banca-Intesa„Banka Intesa“ i „Intesa Leasing“ potpisale su ugovore sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o kreditnim linijama u vrednosti od 25 miliona evra.

„Banka Intesa“ je otvorila kreditnu liniju čija je vrednost 10 miliona evra, а kojom će finansirati projekte unapređenja energetske efikasnosti i projekte obnovljivih izvora energije privatnih preduzeća i lokalnih samouprava.

„Intesa Leasing“ je ugovorila zajam u vrednosti od 15 miliona evra kojim će se finansirati kupovina opreme, poslovnih objekata, vozila za mala i srednja preduzeća.

Direktor „EBRD“-a u Srbiji, Mateo Patrone, izjavio je da će ove kreditne linije pomoći Srbiji da poveća svoju energetsku efikasnost.

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora „Banca Intesa“, istakla je da će ove kreditne linije dati doprinos održivom razvoju, ali i pomoći privatnom sektoru.

Kreditna linija koja je ugovorena sa „Bankom Intesa“ realizuje se preko „WeBSEFF“ kreditne linije za održivu energiju zapadnog Balkana koja je namenjena za investicije privatnih kompanija i industrije, čiji projekti rezultiraju prihvatljivom i održivom upotrebom energije.

S.J.

Nova hidroelektrana u Gani puštena u rad

Nova hidroelektrana u Gani puštena u radSvečanim presecanjem vrpce 19. decembra, predsednik Gane zvanično je pustio u rad drugu po veličini hidroelektranu na teritoriji Republike Gane. Postrojenje će centralnoj oblasti Brong Ahafo i zemlji obezbediti dodatnih 400 megavati električne energije. Brana „Bui“ postavljena je na reci Crna Volta u severnom delu nacionanog parka „Bui“.

Investiciju vrednu 622 miliona dolara finansijski je podržala kineska „Exim“ banka, a izvođač radova bila je kineska kompanija „Sinohydro“. Projekat je delo saradnje Vlade Republike Gane i pomenute kompanije, koja je 2005. godine pobedila sa svojom ponudom. Učešće vlade u ovom projektu iznosi 60 miliona dolara, uz dva kredita kineske „Exim” banke, kredita sa koncesijom u iznosu od 270 miliona dolara sa kamatom od 2% i komercijalnog kredita od 292 miliona dolara.

Brana je visine 108 metara od temelja i 90 metara od rečnog korita, dužine 492 metara i zapremine je 1.000.000 kubnih metara vode.

U poslednje dve decenije Gana se uglavnom oslanjala na hidroenergetsku proizvodnju, ali sada se okreće i drugim obnovljivim izvorima energije. U oktobru ove godine Gana je dobila 2,5 miliona dolara od Vlade Nemačke za poboljšanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

D.M.

1...1.4771.4781.479...1.490Page 1.478 of 1.490

Newsletter

Kalendar događaja

2024 maj

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
1
2
3
4
5
Events for 1st maj
No Events
Events for 2nd maj
No Events
Events for 3rd maj
No Events
Events for 4th maj
No Events
Events for 5th maj
No Events
6
7
8
9
10
11
12
Events for 6th maj
No Events
Events for 7th maj
No Events
Events for 8th maj
No Events
Events for 9th maj
No Events
Events for 10th maj
No Events
Events for 11th maj
No Events
Events for 12th maj
No Events
13
14
15
16
17
18
19
Events for 13th maj
No Events
Events for 14th maj
No Events
Events for 15th maj
No Events
Events for 16th maj
No Events
Events for 17th maj
No Events
Events for 18th maj
No Events
Events for 19th maj
No Events
20
21
22
23
24
25
26
Events for 20th maj
No Events
Events for 21st maj
No Events
Events for 22nd maj
No Events
Events for 23rd maj
No Events
Events for 24th maj
No Events
Events for 25th maj
No Events
Events for 26th maj
No Events
27
28
29
30
31
1
2
Events for 27th maj
No Events
Events for 28th maj
No Events
Events for 29th maj
No Events
Events for 30th maj
No Events
Events for 31st maj
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs