Izvršni direktor za proizvodnju električne energije i razvoj TE „Gacko“ u Bosni i Hercegovini gospodin Borivoje Vujičić izjavio je za Srnu da je ova termoelektrana isključena sa mreže zbog začepljenja donjeg dela ložišta kotla.
Kako je istakao, razlog začepljenja je korišćenje uglja sa velikim procentom vlažnosti i glinene strukture nesagorivih materija. Dodao je da je zbog ovoga bilo potrebno koristiti dodatno gorivo mazut za podršku vatre, a što je doprinelo da snaga na pragu TE „Gacko“ bude niska, dok je u procesu sagorevanja dolazilo do ukrupnjavanja šljake koja je začepila kanal za njen odvod iz kotla. Zbog ovoga je blok termoelektrane morao biti zaustavljen kako ne bi došlo do veće havarije, naveo je gospodin Vujičić.
On je dodao da su se ovakva začepljenja i ranije događala, a da bi se sprečila potrebno je uraditi prečišćavanje uglja, što će biti završeno u narednom periodu. Istakao je i da je za sanaciju ovog problema potrebno 60 časova, nakon čega će TE „Gacko“ ponovo biti priključena na mrežu.
Sandra Jovićević
WWF Svetski fond za prirodu, 11.marta u Galeriji New Moment najavio je obeležavanje globalne akcije pod nazivom „Sat za našu planetu“ 19. marta sa početkom u 20:30 časova. Tog dana stotine miliona ljudi na svim kontinentima, u 24 vremenske zone, isključiće svetla na sat vremena i time simbolično obeležiti svoje zalaganje za smanjenje posledica klimatskih promena i održivu upotrebu prirodnih resursa. Inicijativa „Sat za našu planetu“ nastala je 2007. godine u Sidneju, a već 2009. godine i Srbija se priključila ovoj manifestaciji i obeležava je osmi put.
U Privrednoj komori Srbije, 10. marta 2016. godine u Beogradu, održana je Prva srpsko-nordijska rudarska akademija na kojoj su predstavnici rudarske i geološke struke iz Srbije, Švedske i Finske razmotrili mogućnosti unapređenja privredne i naučne saradnje, kao i većih ulaganja u rudarski sektor Srbije. Program ovogodišnje akademije obuhvatao je dve teme. Prva je bila iz oblasti rudarske regulative i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima Srbije i Švedske, dok se druga tema odnosila na to kako istovremeno povećati profitabilnost, produktivnost, efektivnost i sigurnost u rudnicima. Cilj akademije je razmena najboljih međunarodnih iskustava iz prakse, kao i uspostavljanje privredne i institucionalne saradnje između Švedske, Finske i Srbije.
Otvaranjem pet novih rudnika, na postojećim ležištima u Srbiji za koja postoji interes kompanija iz inostranstva, značilo bi pet milijardi dolara direktnih investicija, kao i otvaranje oko hiljadu direktnih i 3.500 indirektnih radnih mesta, rekao je Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) na otvaranju skupa.U Srbiji je registrovano oko 320 rudarskih preduzeća, različite veličine i svojinskog kapitala koja zapošljavaju 25.000 radnika. Srbija raspolaže znatno većim geološkim resursima od aktivnih ležišta i eksploatacije, s tim u vezi strateški planovi idu u pravcu unapređenja proizvodnje u postojećim rudarskim objektima i otvaranju novih, modernizacije opreme, uvođenje novih tehnika otkopavanja i tehnologija pripreme i prerade, objasnio je Miletić.
