Počela je realizacija Projekta energetske sanacije sedam velikih beogradskih preduzeća. Očekuje se da merama energetske efikasnosti prepolove potrošnju energenata, što je veoma značajno ako se ima u vidu da glavni grad troši više od trećine struje i gasa u zemlji. Projektu su se najviše obradovali zaposleni u Centru “Sava”. Objekat sagrađen pre 39 godina rasipnik je energije: ima sistem grejanja koji nigde više ne postoji, stakla su još pre dve decenije izgubila funkciju – zimi više ne zadržavju toplotu a leti ne štite od Sunca. Sijalice je, kažu, teže izbrojati nego zameniti – ima ih 100 hiljada, a mesečni račun za struju je od pet do šest miliona dinara, a isto toliko i za grejanje. Direktor Centra “Sava” Dragan Grgurević napominje da su energenti glavni problem u poslovanju te institucije. “Projektom bi prvenstveno trebalo rešiti problem grejanja zato što su troškovi izuzetno visoki. Objekat je građen u vreme kada se o energetskoj efikasnosti nije uopšte razmišljalo, kada je energija bila mnogo jeftina”, dodaje Grgurević.
Iako noviji objekat, i Kombank arena je energetski neefikasna. Mesečno za struju i grejanje izdvajaju oko četiri i po miliona dinara. “Mi očekujemo oko 50 odsto umanjenja ali stručnjaci će napraviti optimalne nalaze za sve ono što treba uraditi da se postigne maksimum. Na grejanje i na struju godišnje se troši 500 hiljada evra i svaka ušteda na tome će biti vrlo značajna”, navodi direktor Kombank Arene Đorđe Milutinović.
U projektu su još sportski centri Taš i Vračar, Pionirski grad, Beogradske elektrane i Beogradski Sajam. Svi ti projekti, koji konkurišu za 11 miliona evra iz fondova Evropske unije, trebalo bi da budu završeni do septembra. Neki će menjati sistem grejanja, neki osvetljenje ili energetski efikasniju stolariju. Snežana Radinović iz Regionalne agencija za razvoj i evropske integracije kaže da zvanični podaci Evropske unije pokazuju da država Srbija najveći potrošač električne energije po stanovniku. “Obučili smo i naše inženjere sa Mašinskog fakulteta u Beogradu što je dodatna korist. Naši stručnjaci će svaku sledeću Len mrežu i projekte energetske efikasnosti moći da sprovode po procedurama EU, dodaje Radinovićeva. Inače, isti projekat primenili su i Nemci u Kelnu, obnovljeno je devet sličnih velikih potrošača, koji danas troše od trećine do polovine manje svih energenata.
V.V.
Izvor: www.rts.rs
Danas je u opštini Bajina Bašta svečano potpisan Memorandum o razumevanju za izgradnju Centra za reciklažni otpad, koji će doprineti efikasnijem sistemu upravljanja otpadom u ovoj opštini. Memorandum je potpisan između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Regionalnog centra za upravljanje otpadom (RCUO) „Duboko“, opštine Bajina Bašta i međunarodne organizacije International Management Group (IMG).
„Američke energetske kompanije ne vraćaju kredite i proglašavaju bankrot zbog toga što cene nafte ostaju na nivou ispod 40 dolara, ali njihovim kolegama iz Rusije uspeva da prežive dvostruki udar jeftine nafte i zapadnih sankcija koje su ograničile pristup zapadnim kreditima“, piše analitičar Kenet Rapoza za „Forbs“. Pozivajući se na podatke agencije „Fič rejting“, autor teksta tvrdi da niske cene nafte neće uticati na rejtinge najvećih ruskih energetskih kompanija. „Dugovi naftnog i gasnog sektora su na drugom mestu u industriji SAD i čine 79,6 odsto ukupnog duga američke industrije. To je čak gore nego 2009. godine, kada su dugovi tog sektora bili 70 odsto“, piše „Forbs“.
Delegacija JP Elektroprivrede BiH predvođena generalnim direktorom Bajazitom Jašarevićem posjetila je početkom nedelje gradsku upravu Bihaća i informisala gradonačelnika Emdžada Galijaševića i ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH Šemsudina Dedića o projektima koje to preduzeće realizuje, ili planira da realizuje na području Bihaća. Na sastanku je razgovarano o mogućnosti izmene postojećih zakonskih propisa koji se odnose na naplatu koncesije za proizvodnju električne energije dobijene iz HE Kostela, a po rečima gradonačelnika Galijaševića izmene postojećih propisa omogućile bi značajne prihode gradu Bihaću.
Investicije u obnovljivu energiju prošle godine su dostigle rekordnih 286 milijardi dolara od čega je više od polovina bila u zemljama u razvoju, navodi se u izveštaju programa UN za zaštitu okoline. Time su zemlje u razvoju prvi put premašile razvijene po investicijama u obnovljivu energiju. Investicije zemalja u razvoju u obnovljivu energiju su porasle za 19 odsto na 156 milijardi dolara, od čega je samo u Kini bilo 103 milijarde dolara. SAD su povećale investicije u obnovljivu energiju za 19 odsto na 44 milijarde dolara, ali su ukupno takve investicije u razvijenim zemljama pale za osam odsto na 130 milijardi dolara. Uprkos većim investicijama, obnovljivi izvori energije pokrivaju tek jednu desetinu energije u svetu, koja većinom dolazi iz uglja i prirodnog gasa. Podaci o obnovljivoj energiji su zasnovani na informacijama Blumberga i ne uključuju velike hidroenergetske projekte koje borci za zaštitu životne okoline kritikuju zbog ugrožavanja prirode i rečnih tokova.