Održan okrugli sto o OIE u Hrvatskoj

25.03.2016

U Novinarskom domu u Zagrebu u Hrvatskoj 24. marta 2016. godine održan je okrugli sto „Trgovanje zelenom energijom kao mehanizam podsticanja izgradnje obnovljivih izvora energije“.

Predstavnik Hrvatskog poslovnog saveta za održivi razvoj (HR PSOR) gospođa Mirjana Matešić izjavila je da postoji oko pedeset velikih privrednih subjekata koji su kupci zelene energije. Izjavila je da je u Hrvatskoj tek od 2016. godine startovalo tržište električne energije jer je tek sada dobijena zakonska regulativa koja uređuje ovo područje, a Hrvatska je postala i deo evropskog registra. Navela je da se Registar zelene energije nalazi u Hrvatskom operateru tržišta energije (HROTE), kao i da postoji garancija o poreklu ovakve energije. Kako je dodala, zelena energija je nešto skuplja, ali se razlika u ceni ulaže u implementaciju obnovljvih izvora energije i energetsku efikasnost.

Predstavnik „HEP-Opskrbe“ gospođa Tina Jakaša istakla je da ovaj ogranak HEP-a u svojoj ponudi ima i proizvod „ZelEn“, a da u u Hrvatskoj postoji preko 50 kupaca ovog proizvoda. Navela je da je do sada prodato 630GWh električne energije sa ovim žigom, a da su sredstva uložena u projekte obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti za socijalne kategorije.

Okrugli sto organizovao je Hravtski poslovni savet za održivi razvoj (HR PSOR) u cilju otvaranja rasprave i promocija tržišnog mehanizma koji omogućuje kupcima da odaberu kupovinu energije iz obnovljivih izvora.

Sandra Jovićević

foto: ekokuce.com

„MG Serbien“ podneo zahtev za integralnu dozvolu za skladištenje i tretman opasnog otpada

24.03.2016

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije izdalo je obaveštenje o prijemu Zahteva za izdavanje integralne dozvole za skladištenje i tretman opasnog otpada od strane privrednog društva „MG Serbian“ iz opštine Raška.

Kako je navedeno u saopštenju resornog ministarstva, zahtev je podnet u septembru 2015. godine, a aktivnosti koje ovo društvo preduzima su skladištenje i tretman otpadne livačke šljake i muljeva iz procesa prečišćavanja tehnoloških otpadnih voda i otpadnih gasova koji nastaju u procesu tretmana neopasnog otpadnog magnezijuma.

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u podnetu dokumentaciju u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a rok za dostavljanje primedbi i sugestija je mesec dan od datuma objavljivanja oglasa.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Raspisan konkurs za povećanje energetske efikasnosti u Užicu

24.03.2016

Krajem prošle nedelje Užice je raspisalo konkurs za javno prikupljanje prijava za neposredno učešće grada Užica u sufinansiranju mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama u gradu Užicu za 2016. godinu.

Cilj projekta je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, odnosno smanjenje zagađenja vazduha u zimskom periodu kroz uštede u energentima, a koje će se ostvariti boljom izolacijom stambenih objekata i korišćenjem ekoloških goriva, podizanjem svesti o energetskim potrebama, uštedama i racionalnom korišćenju energije za grejanje u objektima fizičkih lica.

Kako je navedeno u konkursnoj dokumentaciji, pod merama energetske efikasnosti koje se subvencionišu smatraju se izvođenje potrebnih radova na izgradnji spoljnog termičkog omotača sa završnom fasadom, nabavka i ugradnja spoljne stolarije, nabavka ložišnih uređaja na biomasu i prirodni gas bez troškova ugradnje istih.

Konkursom je predviđeno subvencionisanje radova na minimum 58 objekata i nabavka minimum 10 kotlova na pelet i gas.

Svi zainteresovani mogu podneti prijave do 18. aprila 2016. godine do 15 časova.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

foto: gradjevinarstvo.rs

Prva letnja škola u organizaciji Energetske zajednice

24.03.2016

Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu – Energetska Efikasnost (ORF-EE), implementiran od strane Deutsche Gesellschaft für Internationalle Zusammenarbeit (GIZ), zajedno sa Energetskom zajednicom (EnC) organizuje EnC Letnju školu 2016. Reč je o prvoj školi Energetske zajednice, koja će se održati u Tirani u periodu od 03. do 10. septembra 2016. godine. Partnerska institucija i domaćin Letnje škole je Univezitet Polis iz Tirane.

Škola je namenjena magistrantima i doktorantima, kao i mladim stručnjacima iz vladinih institucija, kompanija, te istraživačima, NVO sektoru iz jugoistočne Evrope i šire. Program škole čine sve teme vezane za energiju, tačnije reč je o programu multidisciplinarnog tipa. Predavači su renomirani stručnjaci, kao visoko kvalifikovani i ugledni akademici. Učešće i smještaj učesnika su plaćeni od strane organizatora.

Krajnji rok za prijavu je 31.03.2016. Sve dodatne informacije možete dobiti putem sledećeg linka: https://www.energy-community.org/portal/page/portal/ENC_HOME/SECRETARIAT/Summer_School

V.V.

Kompanija „Jugo-Impex E.E.R“ podnela zahtev za skladištenje elektronskog i električnog otpada

24.03.2016

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije saopštilo je da je kompanija „Jugo-Impex E.E.R“ iz Niša podnela Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta Skladištenje električnog i elektronskog otpada i neopasnih komponenti nastalih upravljanjem električnim i elektronskim otpadom na katastarskoj parceli na Paliluli u Beogradu.

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u podnetu dokumentaciju u prostorijama Ministarstva poljoprirede i zaštite životne sredine ili na internet sajtu resornog ministarstva. Primedbe i sugestije mogu se dostaviti u roku od 10 dana od objavljivanja obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Izvesna izgradnja VE „Hrgud“ u Republici Srpskoj

24.03.2016

Veće ministara Bosne i Hercegovine početkom marta 2016. godine prihvatilo je inicijativu Ministarstva finansija i Trezora Bosne i Hercegovine za vođenje pregovora za zaključivanje Sporazuma o zajmu i projektu za VE „Hrgud“ između Nemačke razvojne banke (KfW) i Bosne i Hercegovine.

Kako su mediji preneli, vetroelektrana „Hrgud“ imaće 16 vetrogeneratora ukupne snage 48MW, a godišnje bi trebalo da proizvodi oko 126GWh električne energije. Vetroelektrana će biti izgrađena na površini od oko 5 kilometara kvadratnih u Berkovićima, a njena vrednost iznosi 64,5 miliona evra, od čega je zajam KfW-a 60 miliona evra, dok je ostatak obezbeđen iz sopstvenih sredstava „Elektroprivrede Republike Srpske“.

Podsetimo, krajem septembra 2015. godine potpisan je ugovor o koncesiji za VE „Hrgud“ između Minisstarstva industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske i „Elektroprivrede Republike Srpske“. Koncesija je dodeljena na 50 godina.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs

Niža cena gasa za javno snabdevanje od 1. aprila 2016. godine

24.03.2016

JP „Srbijagas“ saopštilo je 23. marta 2016. godine da će od 1. aprila 2016. godine cene gasa za javno snabdevanje biti niže u proseku za oko 12,93 odsto.

Kako je navedeno u saopštenju ovog preduzeća, cena gasa će biti snižena kao rezultat kvartalnog kretanja cena derivata nafte na berzi i kursa dolara.

Nakon što Agencija za energetiku Republiek Srbije da svoju saglasnost na novu cenu gasa, odluka o sniženju cene ovog energenta biće objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije.

Sandra Jovićević

foto: srbijagas.co.rs

Direktor EMS-a povodom izjava Janeza Kopača

24.03.2016

Direktor sekretarijata Evropske zajednice Janez Kopač je krajem prošle nedelje izjavio da bi Srbija zbog nerešenih pitanja u energetici, pre svega kašnjenja u razdvajanju delatnosti u Srbijagasu, mogla da se suoči sa sankcijama EZ i teškoćama u pregovorima o članstvu u EU.

Prema rečima Kopača, pored Srbijagasa drugo otvoreno pitanje odnosi se na članstvo EMS-a u Birou za dodelu koordinisanih preograničnih kapaciteta u Podgorici, a za EMS je sporna tarifa od 40.000 evra koja mora da se plati, dok se treće otvoreno pitanje odnosi na saradnju EMS-a i kosovskog operatera prenosa KOSTT koja predvidja osnivanje nove firme za snabdevanje, što do sada nije učinjeno.

Generalni direktor Javnog preduzeća Elektromreža Srbije (EMS) Nikola Petrović uputio je juče direktoru Sekretarijata Evropske zajednice (EZ) Janezu Kopaču pismo u kome se navode dodatne činjenice i stiče uvid u celokupnu situaciju.

Petrović je naveo i da je tokom nedavno održanog sastanka predstavnika EMS-a i EZ objašnjena hronologija aktivnosti EMS-a i da je uručena celokupnu prepiska tog JP sa Centralnom agencijom za alokaciju u jugoistočnoj Evropi (SEE CAO) u Podgorici i da se Kopač sam uverio u nedorečenost stavova SEE CAO.

“I posle devet meseci komunikacije izmedju EMS-a i SEE CAO, EMS i dalje ne zna uslove za ulazak u vlasničku strukturu, niti je SEE CAO izmenio pristupnu taksu za svoje usluge, kako je dogovoreno na našem zajedničkom sastanku u Beču 26. novembra 2015. godine”, napisao je Petrović.

On je naglasio i da je JP EMS javno preduzeće i da za svako plaćanje mora da ima jasno i precizno opredeljenu i definisanu namenu i podlogu u zakonu.

Petrović je naveo i da ga je iznenadio Kopačev predlog u pogledu odnosa EMS-a i kosovskog operatera prenosa KOSTT, da EMS sam jednostrano pogazi Briselski sporazum.

V.V.

Srbiji za EU potrebne 10 puta veće zalihe naftnih derivata

24.03.2016

Zemlje članice EU moraju da imaju krizne zalihe nafte za bar 90 dana, a isto čeka i Srbiju na putu ka članstvu u Uniji, rečeno je danas na okruglom stolu “Iskustva nacionalne Agencije za skladište nafte i derivata nafte Nemačke”, uz opasku da Srbija trenutno ima 10 puta manje zaliha od toga. Na skupu u organizaciji Senata privrede Srbije i Privredne komore Srbije, govorili su predstavnici nemačkih agencija koje se bave naftom, a koji su preneli da EU traži da zemlje članice imaju krizne zalihe naftnih derivata, poručivši da je sada trenutak zbog niske cene nafte, da Srbija povoljno dopuni svoje zalihe. Predstavnik nemačke Agencije za skladištenje naftnih derivata Tomas Kal, rekao je Tanjugu da zemlje, kada uđu u EU, moraju uspostaviti krizne zalihe gorivom, tako da će to morati da učini i Srbija.

On je kazao da su Ministarstvo energetike Srbije i nadležna agencija, već uspostavili kontakt sa Nemačkom, kako bi se upoznali sa iskustvom te zemlje u ovoj oblasti. Kal je, boravak u Beogradu, iskoristio i za sastanke sa srpskim vlastima, tokom kojih je, kako je preneo, saznao da Srbija ima zalihe naftnim derivatima za devet dana. S tim u vezi je poručio da će Srbija, na putu ka članstvu u EU, morati te zalihe da poveća deset puta. Prema njegovim rečima, Srbija je prve korake već preduzela i na dobrom je putu da ispuni direktive EU. On je naveo da je ispunjavanje uslova u vezi kriznih zaliha skup poduhvat, ali i da trenutno, zbog niske cene nafte, zalihe mogu da se jeftino nabave.

Međutim, Kal ukazuje da je čuo da nadležna agencija u Srbiji mora naftne derivate za potrebe zaliha nabavljati po cenama koje su oporezovane, te naglašava da bi bilo bolje, kao što je to slučaj u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama, da se derivati za zalihe ne oporezuju. Predstavnik Udruženja preduzeća iz sektora energetike Nemačke Valter Domhof potvrđuje da bi Srbija, pred članstvo u EU, morala da uspostavi 90-to dnevne krizne zalihe goriva. Takve zalihe, kako je dodao, moraju da imaju sve zemlje u EU. Domhof naglašava da Brisel svojim direktivama ne ograničava delovanje nacionalnih država, već im ukazuje na put kojim treba ići.

On ističe da nacionalne države u Briselu prenose svoje zahteve i predloge, koji se posle pretaču u zajedničke direktive. Te direktive su, kako ocenjuje, ograničenja „ka lošem“, dok dozvoljavaju još modernije i bolje nacionalne mere. Domhof je ukazao da su potrebna strukovna udruženja, koja bi sarađivala sa vladom, prenosila svoje predloge, a od vlade učila koji su ciljevi države. S tim u vezi je naveo da politika želi energetski preokret, koji bi išao sve više ka izvorima obnovljive energije, a smanjio ovisnost od fosilnih energenata.

V.V.

www.tanjug.rs

Održane tribine o zaštićenom području „Lalinačka slatina“

24.03.2016

U naselju Lalinske pojate i Merošini u prvoj polovini marta 2016. godine održane su tribine „Lalinačka slatina – značaj, održivi razvoj i unapređenje“, a povodom proglašenja zaštićenog područja Spomenik prirode „Lalinačka slatina“.

Cilj tribina bio je upoznavanje lokalnog stanovništva sa prirodnim vrednostima, konceptom zaštite i mogućnostima održivog razvoja pomenutog područja. Osim toga, na tribinama je predstavljeno zaštićeno područje „Lalinačka slatina“, prirodne vrednosti i informacije o daljem ophođenju prema zaštićenom području, ali i programi i mogućnosti koje Uprava za poljoprivredu i razvoj sela može da ponudi vlasnicima zemljišta u okviru zaštićenog područja kako bi otpočeli proizvodnju zdrave hrane ili se bavili stočarstvom uz određene subvencije.

Tribine su organizovali Zavod za zaštitu prirode Srbije, Gradska uprava za poljoprivredu i uprava za zaštitu životne sredine Niša, JP „Direkcija za izgradnju grada Niša“, mesna kancelarija Lalinac i opština Merošina.

Sandra Jovićević

foto: zzps.rs

Delegacija EBRD posetila RB „Kolubara“

24.03.2016

Delegacija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) posetila je RB „Kolubara“ 23. marta 2016. godine.

Tokom posete, predstavnici ove institucije uverili su se u tok realizacije projekta „Unapređenje zaštite životne sredine u kolubarskom ugljenom basenu“, a zajedno sa timom EPS-a i Ogranka RB „Kolubara“ obišli su naselje „Rasadnik“ u Lazarevcu, groblje „Lazerevac 2“ i vidikovac kopa Polje „B/C“ u Baroševcu, saopšteno je iz RB „Kolubara“.

Predstavnici EBRD-a upućeni su u poslove realizacije montaže BTO sistema koji se finansira sredstvima ove institucije, a razgovarali su i sa predstavnicima nevladinih organizacija koje su uključene u proces praćenja realizacije projekta „Unapređenje zaštite životne sredine u kolubarskom ugljenom basenu“.

Sandra Jovićević

foto: rbkolubara.rs

izvor: rbkolubara.rs

Održana javna diskusija o uključivanju građana i organizacija u proces evropskih integracija

24.03.2016

U sredu 23. marta 2016. godine u Beogradu održana je javna diskusija o pozitivnim primerima iz Republike Hrvatske u jačanju uloga organizacija civilnog društva i uključivanju građana i organizacija u proces evropskih integracija.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović izjavila je da jedini pristup koji garantuje najviši stepen uspešnosti primene politike jedne države, samim tim i politika zaštite životne sredine, jeste pristup koji omogućava učešće svih zainteresovanih strana, javnost u radu i najviše demokratske principe donošenja odluka. Ona je istakla da institucionalni grantovi nevladinim organizacijama, koje finansira Švedska razvojna agencija (SIDA) i sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu, imaju za cilj da pomognu u razvoju kapaciteta za pripremu, zagovaranje, primenu, nadzor i razmenu znanja i politika u oblasti zaštite životne sredine. Navela je i da veći stepen uključenosti građana i njihovih predstavnika u proces donošenja odluka predstavlja jedan od prioriteta vlade.

Na skupu je istaknuto i da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine proteklih godina raspisivalo poziv za finansiranje organizacija civilnog društva čija je prosečna vrednost bila oko 20 miliona dinara godišnje. Kroz pomenuti poziv finansirani su projekti upravljanja otpadom, zaštite voda, zaštite zemljišta, podizanja svesti o značaju očuvanja životne sredine, a koji su u različitoj meri poboljšali stanje životne sredine u Srbiji.

Javnu diskusiju organizovali su Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Sandra Jovićević

foto: eko.mipolj.gov.rs

U Srbiji na deponiji završi 99% otpada, u Nemačkoj 1%

23.03.2016

Srbija reciklira samo 1% komunalnog otpada a članice EU u proseku 28%, kompostiranja u Srbiji uopšte nema a u EU se tako tretira 16% otpada i u Srbiji 99% a u EU samo 28% otpada završi na deponiji, pokazuju podaci Eurostata. Najviše otpada po osobi u EU proizvede se u Danskoj a najmanje u Rumuniji dok je šampion Unije po recikliranju i kompostiranju Nemačka koja tako preradi dve trećine otpada. Prema podacima Evropske statističke službe, u Srbiji je u 2014. godini proizvedeno 302 kilograma otpada po stanovniku od čega je 236 kilograma tretirano (reciklirano, kompostirano, spaljeno ili odloženo na deponije). Međutim, od tretirane količine u Srbiji samo je 1% recikliran a 99% otpada je završilo na deponijama. Ni ostale zemlje koje streme ka članstvu u EU ne odnose se mnogo bolje od Srbije prema otpadu – i u Crnoj Gori 99% otpada ide na deponije a u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Turskoj 100%.

Smanjuje se količina otpada u EU

U EU je svaka osoba u 2014. proizvela u proseku 475 kilograma otpada od čega je 44% reciklirano ili kompostirano. Količina otpada po stanovniku u EU smanjena je za 10% od 2002, kada je dostigla maksimum od 527 kilograma. Proizvodnja komunalnog otpada po osobi u EU konstantno opada od 2007. i sada je ispod nivoa beleženog sredinom devedesetih. Od 475 kilograma otpada proizvedenog po osobi u 2014, 465 kilograma je tretirano – 28% je reciklirano a isti procenat je završio na deponiji, 27% je spaljeno a 16% kompostirano. Udeo otpada koji se reciklira ili kompostira u EU raste i sa 17% u 1995. stiglo se do 44% u 2014.

Najviše otpada u Danskoj, najmanje u Rumuniji

Količina otpada po osobi razlikuje se u velikoj meri od članice do članice EU i ide od manje od 300 kilograma do dva i po puta više. Manje od 300 kilograma komunalnog otpada po osobi proizvedeno je u Rumuniji, Poljskoj i Letoniji a slede Češka i Slovačka sa tek nešto više od 300 kilograma. Na drugoj strani je Danska sa 759 kilograma otpada po stanovniku godišnje a zatim idu Kipar, Nemačka i Luksemburg sa po više od 600 kilograma i Malta, Irska, Austrija, Holandija, Francuska i Grčka sa po između 500 i 600 kilograma po osobi.

Nemačka preradi dve trećine otpada

Članice EU znatno se razlikuju i po načinu na koji tretiraju komunalni otpad. Gotovo polovina otpada reciklira se u Sloveniji (49%) i Nemačkoj (47%) dok se najviše kompostira u Austriji (32%), Holandiji (27%) i Belgiji (21%). Recikliranjem i kompostiranjem zajedno u Nemačkoj je 2014. godine tretirano 64% otpada, u Sloveniji 61%, Austriji 58%, Belgiji 55% a Holandiji 51%. Najmanje polovinu otpada paljivanjem su tretirale Estonija (56%), Danska (54%), Finska i Švedska (50%). U Belgiji, Danskoj, Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj samo 1% otpada završi na deponijama, sve ostalo su reciklira, kompostira ili spali. Istovremeno je najveći deo otpada odložen na deponije u Letoniji (92%), Malti (88%), Hrvatskoj (83%), Rumuniji (82%), Grčkoj (81%), Slovačkoj (76%), Kipru (75%) i Bugarskoj (74%).

V.V.

Izvor: EurActiv.rs

U Starom dvoru u Beogradu obeležen Svetski dan voda

23.03.2016

U utorak 22. marta 2016. godine u Starom dvoru u Beogradu održan je skup povodom obeležavanja Svetskog dana voda.

Menadžer grada Beograda gospodin Goran Vesić na skupu je istakao da je voda u Beogradu mnogo bolja i kvalitetnija od nekih flaširanih voda. On je naveo da postoji problem sa tim kako se odnosimo prema vodama jer sva kanalizacije ide u Savu, a podsetio je i da je grad Beograd u novembru 2015. godine doneo odluku o izgradnji nedostajuće kanalizacije u Beogradu. Kako je naveo, u narednih deset godina u rešavanje problema kanalizacije biće uloženo oko 700 miliona evra, a biće izgrađen i niz postrojenja za prešišćavanje vode ukupne vrednosti oko 300 miliona evra. Istakao je da će se raditi i na uređenju malih vodotokova koji mogu naneti veliku štetu.

Gospodin Vesić je podsetio da je prošle godine usvojen i Akcioni plan adaptacije na klimatske promene, koji se između ostalog bavi i vodama, kao i da se uskoro očekuje njegova realizacija.

Sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda gospodin Goran Trivan izjavio je da pitanje voda i zagađenja voda jedan od najznačajnijih problema sa kojim se Beograd suočava.

Skupu su prisustvovali i predstavnici JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ i JVP „Beogradvode“.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Predstavljena publikacija o statusu površinskih voda Srbije

23.03.2016

U prostorijama Privredne komore Srbije 22. marta 2016. godine održan je stručni skup i promocija publikacije „Status površinskih voda Srbije – Analize i elementi za projektovanje monitoringa“ povodom obeležavanja Svetskog dana voda.

Sekretar Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije gospođa Tatjana Ercegović Petrić izjavila je da je voda opšte dobro prema kojem se moramo odnositi sa posebnom pažnjom i odgovornošću uz obavezu da je sačuvamo za buduće generacije. Istakla je da dugoročno održivo upravljanje vodama zahteva ulaganje u savremenu opremu, ali i posebnu brigu i ulaganje u kadrove.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije gospođa Stana Božović navela je da je ispunjenje zahteva i standarda Evropske unije u oblasti voda jedan od prioriteta Srbije u procesu evropskih integracija, a zbog čega se intenzivno radi na usklađivanju domaće sa evropskom legislativom. Ona je dodala da je zagađenje voda jedan od najvećih problema savremene civilizacije, a da će zalaganje Srbije u ovoj oblasti biti usmereno na zaštitu reke Dunav i njegovih pritoka, ali i održivom korišćenju resursa.

Na skupu je istaknuto i da značajnu pretnju predstavljaju neefikasna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u zemljama srednjeg i donjeg toka Dunava, ili njihovo nepostojanje. Navedeno je da je u sektor voda potrebno uložiti oko 5,6 milijardi evra, dok je za problem otpadnih voda potrebno izdvojiti oko 3,2 milijarde evra.

Na skupu je predstavljena i publikacija „Status površinskih voda Srbije – Analize i elementi za projektovanje monitoringa“ koju možete pogledati na sledećem linku.

Stručni skup organizovalo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, Agencija za zaštitu životne sredine, Republička direkcija za vode u saradnji sa Udruženjem za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo i Privrednom komorom Srbije.

Sandra Jovićević

foto: sepa.gov.rs

Asocijacija za održivi razvoj – ASOR

23.03.2016

Asocijacija za održivi razvoj (ASOR) je nedavno osnovana organizacija sa ambicioznim planovima da aktivno i predano doprinosi svemu što pomaže da se svest i delovanje u pravcu održivog razvoja implementira u Srbiji. Osnivači ASOR-a su svesni da zemlje na niskom stepenu ekonomskog razvoja, a Srbija to nažalost jeste, u cilju prevazilaženja ekonomskih problema zanemaruju i u drugi plan stavljaju sve ono što podrazumeva termin „održivo“. Prednost se daje radu i funkcionisanju privrede, bez obzira koliko to nanosi štete životnoj sredini, uz neracionalno korišćenje prirodnih resursa, i često zanemarivanje važnosti reciklaže, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

ASOR smatra da izreka da nam je planeta i sva njena blaga, data samo na pozajmicu, a ne na korišćenje, tačna. Obaveza ove generacije je da dato nam i povereno sačuvamo za generacije koje dolaze. I iznad svega, ASOR je duboko uveren da svest o održivom razvoju nije opšte prihvaćena u našoj zemlji i upravo je promena svesti kod ljudi jedan od osnovnih razloga postojanja i rada ASOR-a. Cilj ove organizacije je da objedini u saradnji najbolje iz dva sveta. ASOR okuplja stučne ljude koji su svoj život i karijeru posvetili održivom razvoju i promovisanju korišćenja obnovljivih izvora energije. S druge strane, ASOR uspostavlja partnerstva medju srodnim organizacijama u Srbiji ali i van nje, sarađujući sa svim ljudima i organizacijama kojima je održivi razvoj blizak.

Osnovna delatnost ASOR-a je da zajedno sa partnerskim organizacijama realizuje projekte i akcije sa ciljem promocije koncepta održivog razvoja, povećanja svesti za očuvanjem naših resursa, racionalnim korišćenjem energije i posebno korišćenjem svih vidova obnovljive energije na teritoriji Jugoistočne Evrope. ASOR organizuje predavanja i konferencije, podržava i inicira kreiranje inovativnih rešenja koja za cilj imaju prevazilaženje aktuelnih društvenih izazova u domenu održivog razvoja. Održivi razvoj nema granica. Održivi razvoj nema neinteresantnih tema a oružje koje će ASOR korisiti na putu ostvarivanja svojih ciljeva su pre svega znanje, argumenti, stručnost, posvećenost, odgovornost i spremnost na saradnju.

Tim ASOR-a

1...1,4571,4581,459...1,670 Page 1,458 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM